Večna ljubav - realnost ili mit?

Moguća je, ali je više izuzetak, nego pravilo, budimo realni.

Strpljenje je kljuc svega, nestrpljivi smo da konzumiramo seks, i onda promijenimo dosta partnera do braka, kasnije ostaju sjecanja na bivse, razmisljanje o tome da li bi nam sa nekim bilo bolje i naravno ljudska nezahvalnost, kada dobijete od nekoga sve sto ste do tada zeljeli pojavi se cuveno hocu jos.
Ljubav se sve manje cijeni, materijalni svijet dominira. Cast rijetkim izuzecima.

Ja volim svoju zenu i posle skoro 30 godina mislim da cu je voleti do kraja zivota. Ljubav se menja. Postaje nekako topla, slatka. Isto mislimo, isto osecamo. Pa dodje period kada sve uzimate zdravo za gotovo. Pa ponovo poludite i zaljubite se u svoju zenu. Ona je u isto vreme tako slatka i nezna, zavodljiva i topla a ponekad se pretvori u monstruma. Trenutno je u fazi "ledene kraljice", sva se nakostresila a meni je tako slatka a ne smem da je diram dok se ne smiri. Mala ljubav moja.

ljubav al kad ima puno postovanja i poverenja, kad znas da je neko s tobom i u dobrim i u losim situacijama

Samo nemojte od bivsih da pravite azdaje u tim vasim bajkama.

Reci cu samo DA! Moguce je, ali ne onog sa kim zivis. U mom slucaju.

Koliko danas ima filozofije oko jednostavni i lako razumljivi stvari.Milioni i miljarde naučni radova oko nečega što bi trebalo bit razumljivo svakom razumnom stvorenju.Sve to se radi za šaku dolara i za opravdanje diplome koja visi na zidu ureda ili ordinacije.
Postoji li vječna ljubav?Ma,vidi ti enigme.
Pravo pitanje je:Postoji li ćovik u osobi koji uopće može postavit ovo pitanje.
Ljubav je najplemenitiji osjećaj koji pokreće svakog čovika i ona ne more bit potrošna roba,ne more bit od danas do sutra,ne more se izgubit i zaboravit.
Ljubav jedino more postojat ako je vječna i neprolazna,ako i nakon naše smrti ostaje živit u našim voljenima.
A,ako nije vječna i neuništiva?Onda to i nije ljubav.To je samo strast,strah od života,samoće i kukavičluk.
Volit nešto ili nekoga je simbol ljudskosti i nesebične hrabrosti.

To ne postoji.

Moguće je, ali nije to svima dato. Većina ljudi ume da voli površno, kratkotrajno i sebično. Pravih, iskrenih i večnih ljubavi je malo. Umeće komunikacije nije nužno povezano sa umećem ljubavi.

Neko koga smo ikada jako voleli, to nikada necemo prestati, secanja blede, sa njima i emocije, ali samo pogledasi sliku nekad voljene osobe, secanja i osecanja se bude i sve ne samo da moze biti isto kao nekad, vec jos jaceg intenziteta, makar to bilo pre 20,40, ma 100 godina da je u pitanju.
Neki ce reci da nije tacno i to obicno oni koji su nekoga voleli ko im je ucinio nazao, pa ga sad ne samo ne vole, vec mrze. Medjutim i mrznja je emocija, ona samo preovladava, to cini vas karakter, on je neretko cinilac koji nam kvari srecu, kad jednostavno ne mozete preci preko necega, a ako bi zagrebali malo dublje u vase srce, videli bi da ta ljubav jos uvek tu stanuje i nikad i nece napustiti tu adresu, samo ce biti potisnut vasom karakternom odlukom, vasim obrazom i obzirom prema sebi.
Iz ovoga mozemo zakljuciti da zaista nekad karekter moze pobediti ljubav.

Evo priznajem nije mi lako, al' nije slavno plakati javno ti me ostavljas tek onako , al' nema placa ispod pokrivaca...

Moguce je!

@Sibirski tigarA ako imas najbolje i ne treba ti vise? I ljubav ne ogranicava ona ti daje slobodu. Kada si kadar da voljenoj zeni das slobodu, ljubav i bude ti istom merom uzvraceno. I pitas se sta jos mozes da joj das. Da li moze vise. Kada ne ocekujes nista a dobijes sve. Podrsku, ljubav, razumevanje. Kada padnete pa zajedno ustanete i pridrzavate se kao ranjeni vojnici u ratu. Ranjenog saborca nikad ne ostavljas, nosis ga na ledjima sve dok mozes da hodas... Sada ona nosi mene.

@ Dott
ja sam ravnodušna prema bivšoj ljubavi. Kad prođe prošlo je, život zove :)

Ljubav je za ograničene ili svesno ograničene.

Budi zadovoljan onim što imaš, ne poželi bolje, ne traži više...

Šta je to nego ograničavanje ili samoograničavanje?

I duha i tela i vida i samog sebe...

@Dzo...I moja draga je bas hirovita, a pogotovo kada je bolesna. Poslednjih nedelja bas joj nije dobro i trudim se da je uveseljavam i ne opterecujem svojim problemima, koji i nisu bas veliki (kad bolje razmislim). Potrudim se jos vise oko kucnih poslova, a nedavno je u drustvu rekla ."Ovaj moj mi stalno titra." Bas mi je bilo drago, ali radije bih da joj bude dobro. Ipak, mislim da bespotrebno panicim.

(OMGOMGOMG, 5. novembar 2016 16:04)

Nisi ga ni volela!

@Dzo

Hej Džo:)

Drago mi je zbog tvoje sigurnosti da imaš najbolje.

Ne dolazi u iskušenje da probaš da proveriš da li je to istina.

Jer možeš doći do istine - da si u zabludi...

(Ljubav je samoograničavajuća, sebična i slepa, Bog ne postoji, smrt je pravedna i potrebna za svakog, besmrtnost je zla i podla izmišljotina, itd.)

Meni se to desilo... i u vezi ljubavi, i u vezi života, Boga, smrti...

Što te dovodi do zaključka da istina ne oslobađa, ali moralne i prema sebi i drugima, poštene, slobodne ljude, obavezuje.

Lep pozdrav.

@Sibirski tigarMoze i tako da se sagleda, naravno. Ali njen miris, njen dah i mekoca i neznost njenih usana, njena koza i kosa. Svaki centimetar njenog tela. Kada udises njen dah. I ona nije samo zena. Moja zena. Ona je moj neprijatelj. Opasan rival. I borimo se godinama.

Fenomen, ne tako čest po glavi stanovnika, koji se snagom volje ne može niti dozvati niti odagnati. Ima još par životnih pojava sa ovom neobičnom prirodom i dolaze nam iz srodnih oblasti delovanja. Ja bih rekla da im je zajedničko to da su u pitanju samostalne retkosti i posebnosti naših individualnih prolaznosti i da ništa ne dotuče ljudsku prijemčivost za njih kao svesno prihvatanje uloge pasivnog subjekta u faksimil situaciji ove egzotike. Sugreb velike i moćne amurske mačke pokazuje nam mesto gde se nekad vodila divlja ljubav uz puno cepanja i zabadanja kanina u najlepše krzno prirode.

To ne postoji.

Reci cu samo DA! Moguce je, ali ne onog sa kim zivis. U mom slucaju.

Neko koga smo ikada jako voleli, to nikada necemo prestati, secanja blede, sa njima i emocije, ali samo pogledasi sliku nekad voljene osobe, secanja i osecanja se bude i sve ne samo da moze biti isto kao nekad, vec jos jaceg intenziteta, makar to bilo pre 20,40, ma 100 godina da je u pitanju.
Neki ce reci da nije tacno i to obicno oni koji su nekoga voleli ko im je ucinio nazao, pa ga sad ne samo ne vole, vec mrze. Medjutim i mrznja je emocija, ona samo preovladava, to cini vas karakter, on je neretko cinilac koji nam kvari srecu, kad jednostavno ne mozete preci preko necega, a ako bi zagrebali malo dublje u vase srce, videli bi da ta ljubav jos uvek tu stanuje i nikad i nece napustiti tu adresu, samo ce biti potisnut vasom karakternom odlukom, vasim obrazom i obzirom prema sebi.
Iz ovoga mozemo zakljuciti da zaista nekad karekter moze pobediti ljubav.

Moguce je!

Ljubav je za ograničene ili svesno ograničene.

Budi zadovoljan onim što imaš, ne poželi bolje, ne traži više...

Šta je to nego ograničavanje ili samoograničavanje?

I duha i tela i vida i samog sebe...

Strpljenje je kljuc svega, nestrpljivi smo da konzumiramo seks, i onda promijenimo dosta partnera do braka, kasnije ostaju sjecanja na bivse, razmisljanje o tome da li bi nam sa nekim bilo bolje i naravno ljudska nezahvalnost, kada dobijete od nekoga sve sto ste do tada zeljeli pojavi se cuveno hocu jos.
Ljubav se sve manje cijeni, materijalni svijet dominira. Cast rijetkim izuzecima.

Evo priznajem nije mi lako, al' nije slavno plakati javno ti me ostavljas tek onako , al' nema placa ispod pokrivaca...

@ Dott
ja sam ravnodušna prema bivšoj ljubavi. Kad prođe prošlo je, život zove :)

@Dzo

Hej Džo:)

Drago mi je zbog tvoje sigurnosti da imaš najbolje.

Ne dolazi u iskušenje da probaš da proveriš da li je to istina.

Jer možeš doći do istine - da si u zabludi...

(Ljubav je samoograničavajuća, sebična i slepa, Bog ne postoji, smrt je pravedna i potrebna za svakog, besmrtnost je zla i podla izmišljotina, itd.)

Meni se to desilo... i u vezi ljubavi, i u vezi života, Boga, smrti...

Što te dovodi do zaključka da istina ne oslobađa, ali moralne i prema sebi i drugima, poštene, slobodne ljude, obavezuje.

Lep pozdrav.

Samo nemojte od bivsih da pravite azdaje u tim vasim bajkama.

Ja volim svoju zenu i posle skoro 30 godina mislim da cu je voleti do kraja zivota. Ljubav se menja. Postaje nekako topla, slatka. Isto mislimo, isto osecamo. Pa dodje period kada sve uzimate zdravo za gotovo. Pa ponovo poludite i zaljubite se u svoju zenu. Ona je u isto vreme tako slatka i nezna, zavodljiva i topla a ponekad se pretvori u monstruma. Trenutno je u fazi "ledene kraljice", sva se nakostresila a meni je tako slatka a ne smem da je diram dok se ne smiri. Mala ljubav moja.

Moguća je, ali je više izuzetak, nego pravilo, budimo realni.

@Dzo...I moja draga je bas hirovita, a pogotovo kada je bolesna. Poslednjih nedelja bas joj nije dobro i trudim se da je uveseljavam i ne opterecujem svojim problemima, koji i nisu bas veliki (kad bolje razmislim). Potrudim se jos vise oko kucnih poslova, a nedavno je u drustvu rekla ."Ovaj moj mi stalno titra." Bas mi je bilo drago, ali radije bih da joj bude dobro. Ipak, mislim da bespotrebno panicim.

Fenomen, ne tako čest po glavi stanovnika, koji se snagom volje ne može niti dozvati niti odagnati. Ima još par životnih pojava sa ovom neobičnom prirodom i dolaze nam iz srodnih oblasti delovanja. Ja bih rekla da im je zajedničko to da su u pitanju samostalne retkosti i posebnosti naših individualnih prolaznosti i da ništa ne dotuče ljudsku prijemčivost za njih kao svesno prihvatanje uloge pasivnog subjekta u faksimil situaciji ove egzotike. Sugreb velike i moćne amurske mačke pokazuje nam mesto gde se nekad vodila divlja ljubav uz puno cepanja i zabadanja kanina u najlepše krzno prirode.

ljubav al kad ima puno postovanja i poverenja, kad znas da je neko s tobom i u dobrim i u losim situacijama

@Sibirski tigarA ako imas najbolje i ne treba ti vise? I ljubav ne ogranicava ona ti daje slobodu. Kada si kadar da voljenoj zeni das slobodu, ljubav i bude ti istom merom uzvraceno. I pitas se sta jos mozes da joj das. Da li moze vise. Kada ne ocekujes nista a dobijes sve. Podrsku, ljubav, razumevanje. Kada padnete pa zajedno ustanete i pridrzavate se kao ranjeni vojnici u ratu. Ranjenog saborca nikad ne ostavljas, nosis ga na ledjima sve dok mozes da hodas... Sada ona nosi mene.

(OMGOMGOMG, 5. novembar 2016 16:04)

Nisi ga ni volela!

Moguće je, ali nije to svima dato. Većina ljudi ume da voli površno, kratkotrajno i sebično. Pravih, iskrenih i večnih ljubavi je malo. Umeće komunikacije nije nužno povezano sa umećem ljubavi.

Koliko danas ima filozofije oko jednostavni i lako razumljivi stvari.Milioni i miljarde naučni radova oko nečega što bi trebalo bit razumljivo svakom razumnom stvorenju.Sve to se radi za šaku dolara i za opravdanje diplome koja visi na zidu ureda ili ordinacije.
Postoji li vječna ljubav?Ma,vidi ti enigme.
Pravo pitanje je:Postoji li ćovik u osobi koji uopće može postavit ovo pitanje.
Ljubav je najplemenitiji osjećaj koji pokreće svakog čovika i ona ne more bit potrošna roba,ne more bit od danas do sutra,ne more se izgubit i zaboravit.
Ljubav jedino more postojat ako je vječna i neprolazna,ako i nakon naše smrti ostaje živit u našim voljenima.
A,ako nije vječna i neuništiva?Onda to i nije ljubav.To je samo strast,strah od života,samoće i kukavičluk.
Volit nešto ili nekoga je simbol ljudskosti i nesebične hrabrosti.

@Sibirski tigarMoze i tako da se sagleda, naravno. Ali njen miris, njen dah i mekoca i neznost njenih usana, njena koza i kosa. Svaki centimetar njenog tela. Kada udises njen dah. I ona nije samo zena. Moja zena. Ona je moj neprijatelj. Opasan rival. I borimo se godinama.