Leni Rifenštal umrla u 101. godini

Otisla je ona koja je bila najveci lik nemacke kinematografije u 20 veku.Bila je nepravedno kaznjena zabranom bavljenja onim sto je najvise volela, i sto je radila bolje nego bilo ko drugi,filmom. Taj cuveni " Trijumf volje", dokumentarni film o Kongresu Hitlerove NSDAP u Nürnbergu 1935 godine, nagadjen je Zlatnom palmom kao najbolji dokuentarni film, neposredno pred pocetak II svetskog rata, i do dana danasnjeg vazi za najbolji propagandni film svih vremena.Iako je bio napravljen kao dokumentarni a ne propagandni film, i iako je pre rata bio slavom ovencan, posle rata je bio razlog optuzbe za glorifikaciju nacizma i razlog dozivotne zabrane bavljenja filmom za ovu zenu, koja je u filmu bila decenijama ispred vremena u kome je zivela.I iako je prikazivanje ovog filma bilo zabranjeno u celom svetu posle II sv. rata, bio je i ostao obavezna "literatura" na svim filmskim akademijama u svetu.
Nek pociva u miru velika dama nemackog filma.

potpuno se slazem sa Don Kihotom. Sa Leni Rifenstal postoji drugi problem, koji se tice angazovanja intelektualaca oko projekata koji su ocito anticivilizacijski, retrogradni i slicno. Isti je problem sa jednim od najvecih, uistinu najvecih filozofa, Martina Hajdegera, koji se takodje na pocetku 1933/34 bio angazovao u nacistickom pokretu. Ako postoji odgovornost intelektualca, Leni Rifenstal ili bilo koga, ona se sastoji u cinjenici da, sigurno zarad umetnosti, se nije obazirala na zloupotrebe njenog rada od strane nacista. Da li je mogucno da intelektualac, ili umetnik kaze: mene ne interesuje politika, ako je politika zainteresovana da zloupotrebi njegov rad? Utoliko, odgovornost postoji na Leni, jer nije rekla: necu da snimam filmove za naciste. Ali, to niukoliko ne umanjuje njene vrhunske umetnicke domete.

Upravo sam video na televiziji, da je Leni Riefenstahl posle rata odsedela 4 godine u zatvoru zbog veličanja nacizma. Da li je to bilo ispravno ili ne, ne mogu da kažem, ali nije tačno da nije imala problema zbog svojih pro-nazi filmova.

Upravo sam video na televiziji, da je Leni Riefenstahl posle rata odsedela 4 godine u zatvoru zbog veličanja nacizma. Da li je to bilo ispravno ili ne, ne mogu da kažem, ali nije tačno da nije imala problema zbog svojih pro-nazi filmova.

Otisla je ona koja je bila najveci lik nemacke kinematografije u 20 veku.Bila je nepravedno kaznjena zabranom bavljenja onim sto je najvise volela, i sto je radila bolje nego bilo ko drugi,filmom. Taj cuveni " Trijumf volje", dokumentarni film o Kongresu Hitlerove NSDAP u Nürnbergu 1935 godine, nagadjen je Zlatnom palmom kao najbolji dokuentarni film, neposredno pred pocetak II svetskog rata, i do dana danasnjeg vazi za najbolji propagandni film svih vremena.Iako je bio napravljen kao dokumentarni a ne propagandni film, i iako je pre rata bio slavom ovencan, posle rata je bio razlog optuzbe za glorifikaciju nacizma i razlog dozivotne zabrane bavljenja filmom za ovu zenu, koja je u filmu bila decenijama ispred vremena u kome je zivela.I iako je prikazivanje ovog filma bilo zabranjeno u celom svetu posle II sv. rata, bio je i ostao obavezna "literatura" na svim filmskim akademijama u svetu.
Nek pociva u miru velika dama nemackog filma.

potpuno se slazem sa Don Kihotom. Sa Leni Rifenstal postoji drugi problem, koji se tice angazovanja intelektualaca oko projekata koji su ocito anticivilizacijski, retrogradni i slicno. Isti je problem sa jednim od najvecih, uistinu najvecih filozofa, Martina Hajdegera, koji se takodje na pocetku 1933/34 bio angazovao u nacistickom pokretu. Ako postoji odgovornost intelektualca, Leni Rifenstal ili bilo koga, ona se sastoji u cinjenici da, sigurno zarad umetnosti, se nije obazirala na zloupotrebe njenog rada od strane nacista. Da li je mogucno da intelektualac, ili umetnik kaze: mene ne interesuje politika, ako je politika zainteresovana da zloupotrebi njegov rad? Utoliko, odgovornost postoji na Leni, jer nije rekla: necu da snimam filmove za naciste. Ali, to niukoliko ne umanjuje njene vrhunske umetnicke domete.