Zanimljivosti o omiljenim kućnim papigama

Imao sam razne ljubimce, razne papige medju njima, ali sam se posle svih i svega vratio tigrici. Dovoljno nezna, dovoljno snazna da vam da do znanja da ume da se "brani" stipkanjem kljunom. Savrseni imitatori, nezni umiljati pernati klovnovi... Sada mi drustvo pravi Cvrle, a u garazi imam (sada) dva para plavo-belih i tirkizno-maslinastih tigrica cije mladunce, po izlasku iz gnezda malo pripitomim i poklanjam prijateljima.
Topla preporuka.
Samo noje bas da su tihe...ali na njihom zamor i cvrkut (krestuckanje) se lako navikne...

imao sam tigricu kao dete i nimfu kasnije. obozavam papagaje.

dushice male :-)

Papiga...

Imao sam tigricu. Neverovatno vezan za porodicu. Svakodnevno je vise vremena provodio na mojoj glavi i ramenu nego u kavezu. Kada je posle nekih dvanaest godina uginuo kao da mi je umro clan porodice. Obozavao sam tu malu pticu.

ljudi ne uzimajte ove zivotinje kao kucne ljubimce. ne dozvolit
e i ne podrzavajte da ljudska sebicnost unisti zivot bicu koje ima svest i emocije, odgajanjem u malom kavezu ili stanu, bez mogucnosti prirodne drustvene interakcije, parenja, izbora hrane... ako se lomite dobro razmislite da li je vredno podrzati uzgoj za trziste i primoravanje zivotinje na neprirodne uslove

Tigrice su divne pticice jedina mana je kada su u paru neće da pevaju :( Samo ćute :D

Uredu imati psa mačku ili neku drugu životinju ali stvarno je žalosno zatvarati jedno ovakvo stvorenje u kavez.

Uredu imati psa mačku ili neku drugu životinju ali stvarno je žalosno zatvarati jedno ovakvo stvorenje u kavez.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Nebojša, 5. april 2016 21:39)

Ja imam papagaja i mogu ti reci da on obozava svoj kavez. To je njegovo carstvo i kada izadje iz njega pa procunja po sobi, mazi se, on se rado vraca i ponosno gleda sa svoje omiljene ljuljaske.

Najdepresivnija metafora je ono "ptica u kavezu" i to sa dobrim razlogom. Kad sam bio dete u mojoj porodici je ljubimac bio ovakav papagaj, to jest više njih. Kao dete sam ih voleo i plakao kad uginu, a kao odrastao sam shvatio da smo ih držanjem u kavezu mučili, mi po ceo dan u školi, roditelji na poslu , za njih ako ostane sat vremena pažnje. O puštanju van kaveza da ne pričam. Sada samo osećam ogromnu grižu savesti i tugu kad god se setim.

Moj imitira robote i mjauce

Imala sam tigricu kao mala. U kavez je ulazio samo da spava i jede, nikad nije bio zatvoren. Stalno je bio sa nama, šetao se po stolu kad jedemo i zavirivao u tanjire, obožavao da se kupa pa nisi od njega mogao ni u vc na miru da odeš. Kako vidi da se neko uputi ka kupatilu, samo se stušti na rame, traži da mu se pusti voda u lavabo i on bi tu po pola sata znao da se brčka i cvrkuće. Umiljato i veselo stvorenje, smatrao je sebe ravnopravnim članom porodice, a nas članovima njegovog jata. Al kad odemo negde za vikend (njemu prospemo hranu po trpezarijskom stolu i ostavimo uključenu lampu na kojoj je voleo da se greje i da drema), pa se vratimo, on ljut! Lepo neće da nas gleda! Zovemo ga, on okrene leđa, ako mu priđemo, ujeda, promeni i hod, hoda nekako ko siledžija i sav namršten (ne znam kako ovo da objasnim, stvarno je izgledao besno i namršteno). Na sreću, ljutnja ga je držala sat vremena, pa prođe :)
Papagaji su ko neki čovečuljci - idu na dve noge, ruke na leđima, i neprestano čavrljanje

ja imam dve "macke" sorte mali aleksandar, najmanje su ptice kako se ponasaju, mnogo vole da se maze i spavaju na meni

Sve se slažem, sem ovog poslednjeg, za snižavanje pritiska. Ja sam imao jednu kao student, bila je zahvalna za držanje (naspe se hrana, dnevno tri-četiri minute priča sa njom a ostalo provede u kavezu u tišini a njoj super), samo je imala tu nezgodnu naviku da ujutru krešti zbog čega sam je jedno jutro i pustio... Bio sam baš mamuran a ona nije prestajala.
Preporučio bih ovog ljubimca svima, ako živite u stanu i nemate baš mnogo vremena da se bakćete oko psa ili šta ti ja znam.

Секаперса Симке и онај гангстер Папига?

Ptice u kavezu. Kakav divan prizor.

živo biće nije ukras, a narod ove i druge nesrećne ptice u kavezima upravo tako tretira, kao deo dekoracije svojeg stana. nisam vernik, ali ako ima nešto posle smrti, neka vrsta pakla, nadam se da postoji mesto za ljude koji drže živa bića u kavezima.

ptica u kavezu, kao pas ili mačka u stanu!

Tigrice su divne pticice jedina mana je kada su u paru neće da pevaju :( Samo ćute :D
(Neko iz mase, 05. april 2016 19:09)

@ Tigrice ne pjevaju, čak imaju i ružan glas :-) ali su jako lijepe, pametne i mogu naučiti nekoliko riječi pa tako nadoknađuju pjevanje.

Sve se slažem, sem ovog poslednjeg, za snižavanje pritiska. Ja sam imao jednu kao student, bila je zahvalna za držanje (naspe se hrana, dnevno tri-četiri minute priča sa njom a ostalo provede u kavezu u tišini a njoj super), samo je imala tu nezgodnu naviku da ujutru krešti zbog čega sam je jedno jutro i pustio... Bio sam baš mamuran a ona nije prestajala.
Preporučio bih ovog ljubimca svima, ako živite u stanu i nemate baš mnogo vremena da se bakćete oko psa ili šta ti ja znam.

ljudi ne uzimajte ove zivotinje kao kucne ljubimce. ne dozvolit
e i ne podrzavajte da ljudska sebicnost unisti zivot bicu koje ima svest i emocije, odgajanjem u malom kavezu ili stanu, bez mogucnosti prirodne drustvene interakcije, parenja, izbora hrane... ako se lomite dobro razmislite da li je vredno podrzati uzgoj za trziste i primoravanje zivotinje na neprirodne uslove

Uredu imati psa mačku ili neku drugu životinju ali stvarno je žalosno zatvarati jedno ovakvo stvorenje u kavez.

živo biće nije ukras, a narod ove i druge nesrećne ptice u kavezima upravo tako tretira, kao deo dekoracije svojeg stana. nisam vernik, ali ako ima nešto posle smrti, neka vrsta pakla, nadam se da postoji mesto za ljude koji drže živa bića u kavezima.

Ptice u kavezu. Kakav divan prizor.

ptica u kavezu, kao pas ili mačka u stanu!

Tigrice su divne pticice jedina mana je kada su u paru neće da pevaju :( Samo ćute :D

imao sam tigricu kao dete i nimfu kasnije. obozavam papagaje.

Papiga...

Uredu imati psa mačku ili neku drugu životinju ali stvarno je žalosno zatvarati jedno ovakvo stvorenje u kavez.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Nebojša, 5. april 2016 21:39)

Ja imam papagaja i mogu ti reci da on obozava svoj kavez. To je njegovo carstvo i kada izadje iz njega pa procunja po sobi, mazi se, on se rado vraca i ponosno gleda sa svoje omiljene ljuljaske.

Najdepresivnija metafora je ono "ptica u kavezu" i to sa dobrim razlogom. Kad sam bio dete u mojoj porodici je ljubimac bio ovakav papagaj, to jest više njih. Kao dete sam ih voleo i plakao kad uginu, a kao odrastao sam shvatio da smo ih držanjem u kavezu mučili, mi po ceo dan u školi, roditelji na poslu , za njih ako ostane sat vremena pažnje. O puštanju van kaveza da ne pričam. Sada samo osećam ogromnu grižu savesti i tugu kad god se setim.

Imao sam razne ljubimce, razne papige medju njima, ali sam se posle svih i svega vratio tigrici. Dovoljno nezna, dovoljno snazna da vam da do znanja da ume da se "brani" stipkanjem kljunom. Savrseni imitatori, nezni umiljati pernati klovnovi... Sada mi drustvo pravi Cvrle, a u garazi imam (sada) dva para plavo-belih i tirkizno-maslinastih tigrica cije mladunce, po izlasku iz gnezda malo pripitomim i poklanjam prijateljima.
Topla preporuka.
Samo noje bas da su tihe...ali na njihom zamor i cvrkut (krestuckanje) se lako navikne...

Tigrice su divne pticice jedina mana je kada su u paru neće da pevaju :( Samo ćute :D
(Neko iz mase, 05. april 2016 19:09)

@ Tigrice ne pjevaju, čak imaju i ružan glas :-) ali su jako lijepe, pametne i mogu naučiti nekoliko riječi pa tako nadoknađuju pjevanje.

dushice male :-)

ja imam dve "macke" sorte mali aleksandar, najmanje su ptice kako se ponasaju, mnogo vole da se maze i spavaju na meni

Moj imitira robote i mjauce

Imala sam tigricu kao mala. U kavez je ulazio samo da spava i jede, nikad nije bio zatvoren. Stalno je bio sa nama, šetao se po stolu kad jedemo i zavirivao u tanjire, obožavao da se kupa pa nisi od njega mogao ni u vc na miru da odeš. Kako vidi da se neko uputi ka kupatilu, samo se stušti na rame, traži da mu se pusti voda u lavabo i on bi tu po pola sata znao da se brčka i cvrkuće. Umiljato i veselo stvorenje, smatrao je sebe ravnopravnim članom porodice, a nas članovima njegovog jata. Al kad odemo negde za vikend (njemu prospemo hranu po trpezarijskom stolu i ostavimo uključenu lampu na kojoj je voleo da se greje i da drema), pa se vratimo, on ljut! Lepo neće da nas gleda! Zovemo ga, on okrene leđa, ako mu priđemo, ujeda, promeni i hod, hoda nekako ko siledžija i sav namršten (ne znam kako ovo da objasnim, stvarno je izgledao besno i namršteno). Na sreću, ljutnja ga je držala sat vremena, pa prođe :)
Papagaji su ko neki čovečuljci - idu na dve noge, ruke na leđima, i neprestano čavrljanje

Imao sam tigricu. Neverovatno vezan za porodicu. Svakodnevno je vise vremena provodio na mojoj glavi i ramenu nego u kavezu. Kada je posle nekih dvanaest godina uginuo kao da mi je umro clan porodice. Obozavao sam tu malu pticu.

Секаперса Симке и онај гангстер Папига?