NS: Samoubistvo devojke, ostavila oproštajna pisma

E ljudi svasta. Pa jel tamo neki lik vredan sopstvenog zivota. Za sve su krive bajke o nekim princevima i princezama i ljubavi do kraja zivota.

Od malena decu nauče da je navodno ljubav ugađati svojim sebičnim hirovima, biti sa drugom osobom radi njenog emotivnog i seksualnog iskorišćavanja. i onda kada tako razmažena osoba doživi osujećenje svojih sebičnih hirova, pada u depresiju koju nekada okonča i samoubistvom. Ona time poručuje "Nisam mogla bez tebe" a zapravo time otkriva da je sama po sebi totalno prazna, kada ne može bez drugoga. No, da bi čovek mogao drugoga da čini srećnim kroz dela prave ljubavi, on sam mora biti prethodno, pre ulaska u vezu, istinski iznutra (duhovno) zadovoljen, inače će sreću, umesto da je pruža partneru, da je traži od partnera. A kako partner ne služi za psihološko, emotivo i seksualno iskorišćavanje, takva pogrešna funkcija odnosa dovodi vremenom do razočarenja u saputnika i depresije, na isti način na koji je epoha romantizma (opijanja emocijama) proizvela epohu realizma (kukanja i okrivljavanja drugih što nisu zadovoljili čovekove sebične hirove). To je sve posledica nezrelosti ličnosti zbog odbacivanja prosvećenosti kojia je bila odlika epohe koja je prethodila romanizmu, odlika racionalizma, gde su se ljudi svakodnevno borili da svojim slabostima da bi mogli od njih rasterećeno da žive za bližnje i za čovečanstvo.

Steta...za nekoliko godina bi bila u srecnoj vezi sa drugom osobom, samo da je imala malo vise snage i strpljenja.
Nesrecnim roditeljima neka je Bog u pomoci...

Tuzno :/
Nikada ne treba dici ruku na sebe, vec izdrzati u borbi koju nam zivot nosi..
Ubiti se zbog partnera NIKADAA
@misha lepo napisano pogotovu za epohe..

Mislim da niko nema pravo da osudjuje druge ljude za postupke koji ne ugrozavaju druge direkno. Samobistvo je stvar izbora i niko, ali bas niko ne zna sta se desavalo sa tom krhkom i tananom dusicom, i ostavite se osudjivanja; jednostavno to nije V A S zivot. Tuzno i tragicno. Saucesce porodici.

Steta za jedan mlad zivot. Saucesce porodici.
Sto se mene tice, svaki put kad sam ulazio u emotivnu vezu sa devojkom sam to cinio na prvom mestu iz istinske ljubavi. Mnogo sam puta uprkos svemu "ostajao na cedilu" i patio zbog toga. Ali da dignem ruku na sebe zbog "razocarenja", NIKAD mi na um palo nije. Nema zivog stvora na ovoj planeti (osim rodjene dece i unuka) kojga mogu voleti vise od samog sebe! Mislite da sam egoista? Mozda. Samo da znate, kada jednog dana podjete na "put bez povratka" vas najbolji prijatelj krece sa vama!

O kojoj romantici u Srbiji pričate? Ovde nema 1% romantike. Ovde kada se pojavi takav momak ili devojka, druga strana ga gleda kao potpunog kretena. Većina ljudi u našoj zemlji nema blage veze šta su emocije, romantika, ljubav, šta je to sa nekim pokušati napraviti neku priču. Vlada arogancija, bahatost i prostakluk gde momak koji odnese devojci cveće ispada jadan i smešan. To je slika i prilika današnje Srbije. Koliko puta sam na fin i uljudan način pozivao devojku koja mi se dopadne da izađemo na piće. Trebam da je molim ko boga za jedno piće, sve glume neko ludilo, nafuranost jer vide da sam kulturan, sa lepim manirima, obrazovan pa ko veli hajde da ga cimamo. I onda gle čuda meni u sred Barselone priđe Špankinja lepa kao lutka, da sam se postideo kao nikada u životu. Kaže ona meni: Verujem da nisi iz španije, ali svejedno ti moram reći da si presladak, šarmantan. Kada je saznala da sam iz Beograda, samo je rekla čula sam da je prelep grad i jako mi je krivo što nećemo popiti piće (ja sam morao nazad). Posle 5 minuta razgovora poljubila me je u obraz, zagrlila i onda smo se rastali. Kada će se to desiti ovde u Srbiji? NIKAD!Bolje je biti kvalitetno sam nego u haosu sa bilo kim! Moj savet devojkama: Ne izigravajte nedodirljive, ne parajte nosićima oblake. Sem "lepote" koja je prolazna ponudite još nešto i kao što želite da se muškarci trude oko vas i mi želimo da se vi trudite oko nas. Saučešće porodici!

Samoubistvo je uvek proizvod depresije i nema veze sa ni sa izborom ni sa svešću, nego sa bolešću. Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive. Isto vazi i za preterano emotivisanje, patetisanje, romanticarstvo... sve to nisu normalna stanja. Sve je to samo proizvod poremecene ravnoteze hormona i neurotransmitera. Kod nas, ali i u svetu, problem je sto se mentalne bolesti i stanja dozivljavaju kao sramota, i onda ljudi ne idu kod psihijatra, a da su otisli, ne bi se ni ubili. Plus se ovde na jugu Evrope generalno forsira takav neki romanticarski smesni mentalitet, sa velikim dramljenjem, sa junacima, sa preteranim patetisanjem, sa smrtnom zaljubljenošću itd. Sve je to stetno i treba da se menja.

Pih, mene ni jedna nece ni da pogleda a kamoli da se ubije zbog mene pa se ja ne ubijam...

Ima ona narodna : "Ko mene ne voli( ne ceni,ne poštuje) ja njega dvostruko ne volim ( ne cenim, ne poštujem) ; kao neprijatelja i kao budalu"

Ima ona narodna : "Ko mene ne voli( ne ceni,ne poštuje) ja njega dvostruko ne volim ( ne cenim, ne poštujem) ; kao neprijatelja i kao budalu"
(U trendu, 30. mart 2016 13:48)

I onda uživate i ti i on u uzajamnoj mržnji, nepoštovanju i neprijateljstvu? Baš ti neka žestoka narodna mudros'...


Znači, ko mene ne voli, taj je automatski moj neprijatelj i budala. Jer ja sam savršen, i to toliko da me svako jednostavno MORA voleti/ceniti/poštovati. Osim ako je budala, pa nije u stanju da shvati koliko sam ja savršen, zar ne?

Narod koji se vodi mudrostima ovog kalibra daleko stiže. Što se iz priloženog lepo vidi...

Misha, da li ti je nadimak "Drakon"? Mada to sto si napisao uglavnom stoji, ali ta strogoca je blago receno preterana.

U mnogim delovima sveta se ljudi vencavaju bez zaljubljivanja, racionalno, ali nama u Evropi koji smo bili pod uticajem romantnizma je to tesko objasniti.

Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive
(Treba da se menja, 30. mart 2016 15:44)

Antidepresivi nekom pomognu, nekom ne. Ni je to magična pilula.

> Misha, da li ti je nadimak "Drakon"? Mada to sto si napisao uglavnom stoji, ali ta strogoca je blago receno preterana.

Ime mi je Drakon, a Misha nadimak.

Šalim se.

Strogoću daje sama savest čitaoca, a moj "problem" je samo što govorim otvoreno, koristeći adekvatne pojmove.

To što danas koristimo eufemizme (greška, umesto greh, i sl.) to je zbog našeg straha od susreta sa sopstvenom odgovornošću. Ranije, u narodima koji su bili nosioci prosvećenosti i prosperiteta, govorilo se tako otvoreno da je to ostalim narodima izgledalo grubo. Godine 1835. Francuz Aleksis De Tokvil piše o Amerikancima da "govore jasnim i hladnim jezikom, lišenim ikakvog ukrasa, čija je krajnja jednostavnost često i gruba" ali zatim dodaje "Amerikanci, koji su uvek hladni u ophođenju, a često i grubi, ne pokazuju se skoro nikad bezosećajni. Desi li se iznenadan nesrećan slučaj na putu, ljudi se odasvud sjate oko unesrećenoga; ako neka neočekivana nevolja zadesi koju porodicu, kese hiljade nepoznatih lako se dreše; skromni, ali vrlo mnogobrojni pokloni pritiču u pomoć. ... U njih se ne čuju ni psovke ološa, ni otmeni i birani izrazi velikaša. ... Forma i suština ljudskih postupaka tu se, dakle, često susreću u tesnoj vezi, pa i ako je ukupna slika manje ukrašena, bar je istinitija. Tako se u nekom smislu može reći da demokratija deluje ne zapravo tako da bi ljudima davala izvesne manire, nego sprečava da se služe manirima."

Slazem se da se ne treba mesati u tudje stvari ali vi govorite o samoubistvu kao stvari izbora koja je potpuno normalna...

treba da se menja@ "Sve je to samo proizvod poremecene ravnoteze hormona i neurotransmitera."
Strasno je ironicno koliko malo je potrebno nekim ljudima da se izlece bilo antidepresivima, bilo prostim saplementima B vitamina, koji se danas koriste u svetu pri lecenju klinicke depresije.

@ Aleksandar

Vidi prijatelju, pozvati na pice jednom je u redu, ali vise puta? Ako devojka/zena ocekuje da je muskarac pozove vise puta, onda je emotivno nezrela, na nivou adolescenta, a ne odrasle osobe. Upravo to bajkovito tumacenje zivota ala princevi/princeze kako neko rece.
Razlika u odnosu na strankinje ima, u oba smera, naravno komunikacija u tim evropskim zemljama je pomalo prirodnija. Nismo mi neprirodniji od njih, nego smo se izopacili poslednjih decenija do neprepoznatljivosti, egomanija je procvetala. I nema smisla osudjivati samo zene, to je podjednak poremecaj od kojeg boluju oba pola, manifestuje se samo na razlicit nacin.
A kada smo kod stereotipa, moze i gore. Moze se trpeti agresija drugih ljudi i bez inicijative i zelje da im se priblizis. U svim vrstama ljudskih odnosa.
Zao mi je ove devojke, tek je pocela da zivi, dete bre... Kako je tek porodici.

On se ubio, ja ostala udovica sa 25god i to u drugom stanju. Ja ni posle 16god ne znam...

@Aleksandar

To sto ti pises su lepi maniri, lepo ponasanje, ovo o cemu komentator pise je mnogo ozbiljnije romanticarsko shvatanje veze i braka, kao da nam bez nekog nema zivota. I u pravu je. Zamisli da posle nekog vremena zelis da izadjes iz veze (realan scenario), a neko te uceni zivotom i ubije se. Treba sa tim ziveti. Ni kriv ni duzan. Ovo je sigurno depresija, a bogami i razmazenost, pokoj joj dusi.
Ostaju ljudi bez dece, pa nastave sa zivotom. Ne moze se ubijati i samoubijati samo zato sto nas neko ne voli vise.
Drugo kad neko vise ne zeli ne moze se i ne sme ucenjivati bilo cim, a kamoli sopstvenim zivotom. Dobar je naslov one Stingove pesme, "If you love somebody set them free".

Ne znam da li je neuzvracena ljubav pravi razlog ili okidac samoubistva. Ako je to razlog da se devojka od 26 godina ubije, nisam sigurna da mogu da razumem, posebno sto ima 26 godina, dakle period adolescencije je zavrsen, ali je ona, iz nekog razloga, jos uvek bila u njemu. Iskreno mi je zao sto nije sacekala da prodje neko izvesno vreme da shvati koliko je to mali razlog da bi neko tako zavrsio. Ako je tek okidac, onda su razlozi mnogo, mnogo veci. Ko zna kakva je situacija u porodici, kakvo je bilo njeno psihicko stanje, i jos mnogo drugih faktora. Moji su preziveli i smrt deteta, i one ruzne godine, moje male i velike prepreke u zivotu, razvod, ovo cudno doba u kome zivimo, tako da mi je neuzvracena ljubav skoro beznacajan razlog za oduzimanje zivota. Ali, ko smo mi da sudimo drugima?!

(Misha, 30. mart 2016 12:25)

Lako je vama duhovno ispranim mozgovima da držite predavanja o ljubavi, životu i moralu uopšte... Samo nemoj molim te o depresiji da cvrkućeš.... drži se ti svojih ubeđenja i zaobiđi depresiju... ne blamiraj se.

@Treba da se menja

Samoubistvo nije uvek, kao kažete, "proizvod depresije". To je misterija stara koliko i ljudski rod; uz upit da li je ono "ludost ili hrabrost".
Nije tipično za ljudski rod ; ima ga i u životinjskom svetu.
Nešto češće se javlja kao ishodište depresije, ali se ni sve depresije, lečene ili ne, ne završavaju samoubistvom.

Verujem u ogromnu ljubav- to nije iskoriscavanje partnera vec zivotna energija koja stvara i daje krila. Ljubav pomera granice i nepresusan je izvor prevashodno srece. Smatram da svak donosi odluke za svoj zivot i jedino tako je ispravno. Neko zrtvuje svoj zivot zbog bola, a neko nece okom trepnuti. U sta smo se pretvorili meteorit je jedini lek. Sta je to ljubav zaista? Sta je sebicnost? Oni koji zaista vole ne znaju za ovo drugo. Puste dragu osobu da radi sta hoce. A oni zive kako zive, ili ne zive. To je cesto izbor, i treba postovati. A ovi sto se uzbudjuju nek preispitaju sopstvene koncepte ljubavi i s*, jer ako nemas u zivotu nista za sta se zivi tvoj zivot i nije bas neki. Inace lekovi te mogu smiriti al ne i ugasiti bol. Svakako steta za jedan mlad zivot. Nek pociva u miru.

Saucesce porodici.Nista nije vredno samoubistva.Samoubistvo nije resenje vec bezanje od problema.Jednom kada se stvarno susretnes sa problemom da li to neuzvracena ljubav,mobing na poslu,psihickog maltretiranje ili bilo sta drugo-shvatis je problem bio u glavi ne u problemu koji je van tebe.

Svaki problem ima resenje ali ljudi beze od problema ili cekaju da im neko drugi resi problem umesto njih.I tako ceo zivot.Jednom kada naucis jedan problem da resis-resices i drugi i treci i cetvrti.Ako jos nijedan problem nisi resio-nije problem u problemu vec u glavi onoga koji ima problem.

@ izvan trenda

Ništa Vi niste uspeli da shvatite.Moj komentar ne afirmiše samoljublje koje je samo sebi cilj, već ukazuje na iracionalnost iznuđivanja ljubavi, poštovanja...

Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive
(Treba da se menja, 30. mart 2016 15:44)
Ovo je netačan argument jer je jedan od "neželjenih dejstava" antidepresiva CIPRALEX upravo izvršavanje samoubistva, i razmišljanje o suicidu. Piše u upustvu za lek.

Ljudi se ubiju kad vise ne mogu podneti (psihicku) bol. Ne mora imati veze sa depresijom. U mladosti sam godinama bila depresivna ali nisam pomisljala na samoubistvo. Mnogo kasnije mi se desila takva dusevna bol da sam dve godine otprilike, bila na ivici samoubistva.
Nisam se ubila ali ni sad nisam sigurna da sam trebala to podnositi. Zao mi je (sebe) sto sam to prezivela.

Od malena decu nauče da je navodno ljubav ugađati svojim sebičnim hirovima, biti sa drugom osobom radi njenog emotivnog i seksualnog iskorišćavanja. i onda kada tako razmažena osoba doživi osujećenje svojih sebičnih hirova, pada u depresiju koju nekada okonča i samoubistvom. Ona time poručuje "Nisam mogla bez tebe" a zapravo time otkriva da je sama po sebi totalno prazna, kada ne može bez drugoga. No, da bi čovek mogao drugoga da čini srećnim kroz dela prave ljubavi, on sam mora biti prethodno, pre ulaska u vezu, istinski iznutra (duhovno) zadovoljen, inače će sreću, umesto da je pruža partneru, da je traži od partnera. A kako partner ne služi za psihološko, emotivo i seksualno iskorišćavanje, takva pogrešna funkcija odnosa dovodi vremenom do razočarenja u saputnika i depresije, na isti način na koji je epoha romantizma (opijanja emocijama) proizvela epohu realizma (kukanja i okrivljavanja drugih što nisu zadovoljili čovekove sebične hirove). To je sve posledica nezrelosti ličnosti zbog odbacivanja prosvećenosti kojia je bila odlika epohe koja je prethodila romanizmu, odlika racionalizma, gde su se ljudi svakodnevno borili da svojim slabostima da bi mogli od njih rasterećeno da žive za bližnje i za čovečanstvo.

Ima ona narodna : "Ko mene ne voli( ne ceni,ne poštuje) ja njega dvostruko ne volim ( ne cenim, ne poštujem) ; kao neprijatelja i kao budalu"

Misha, da li ti je nadimak "Drakon"? Mada to sto si napisao uglavnom stoji, ali ta strogoca je blago receno preterana.

U mnogim delovima sveta se ljudi vencavaju bez zaljubljivanja, racionalno, ali nama u Evropi koji smo bili pod uticajem romantnizma je to tesko objasniti.

> Misha, da li ti je nadimak "Drakon"? Mada to sto si napisao uglavnom stoji, ali ta strogoca je blago receno preterana.

Ime mi je Drakon, a Misha nadimak.

Šalim se.

Strogoću daje sama savest čitaoca, a moj "problem" je samo što govorim otvoreno, koristeći adekvatne pojmove.

To što danas koristimo eufemizme (greška, umesto greh, i sl.) to je zbog našeg straha od susreta sa sopstvenom odgovornošću. Ranije, u narodima koji su bili nosioci prosvećenosti i prosperiteta, govorilo se tako otvoreno da je to ostalim narodima izgledalo grubo. Godine 1835. Francuz Aleksis De Tokvil piše o Amerikancima da "govore jasnim i hladnim jezikom, lišenim ikakvog ukrasa, čija je krajnja jednostavnost često i gruba" ali zatim dodaje "Amerikanci, koji su uvek hladni u ophođenju, a često i grubi, ne pokazuju se skoro nikad bezosećajni. Desi li se iznenadan nesrećan slučaj na putu, ljudi se odasvud sjate oko unesrećenoga; ako neka neočekivana nevolja zadesi koju porodicu, kese hiljade nepoznatih lako se dreše; skromni, ali vrlo mnogobrojni pokloni pritiču u pomoć. ... U njih se ne čuju ni psovke ološa, ni otmeni i birani izrazi velikaša. ... Forma i suština ljudskih postupaka tu se, dakle, često susreću u tesnoj vezi, pa i ako je ukupna slika manje ukrašena, bar je istinitija. Tako se u nekom smislu može reći da demokratija deluje ne zapravo tako da bi ljudima davala izvesne manire, nego sprečava da se služe manirima."

Samoubistvo je uvek proizvod depresije i nema veze sa ni sa izborom ni sa svešću, nego sa bolešću. Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive. Isto vazi i za preterano emotivisanje, patetisanje, romanticarstvo... sve to nisu normalna stanja. Sve je to samo proizvod poremecene ravnoteze hormona i neurotransmitera. Kod nas, ali i u svetu, problem je sto se mentalne bolesti i stanja dozivljavaju kao sramota, i onda ljudi ne idu kod psihijatra, a da su otisli, ne bi se ni ubili. Plus se ovde na jugu Evrope generalno forsira takav neki romanticarski smesni mentalitet, sa velikim dramljenjem, sa junacima, sa preteranim patetisanjem, sa smrtnom zaljubljenošću itd. Sve je to stetno i treba da se menja.

Pih, mene ni jedna nece ni da pogleda a kamoli da se ubije zbog mene pa se ja ne ubijam...

Ima ona narodna : "Ko mene ne voli( ne ceni,ne poštuje) ja njega dvostruko ne volim ( ne cenim, ne poštujem) ; kao neprijatelja i kao budalu"
(U trendu, 30. mart 2016 13:48)

I onda uživate i ti i on u uzajamnoj mržnji, nepoštovanju i neprijateljstvu? Baš ti neka žestoka narodna mudros'...


Znači, ko mene ne voli, taj je automatski moj neprijatelj i budala. Jer ja sam savršen, i to toliko da me svako jednostavno MORA voleti/ceniti/poštovati. Osim ako je budala, pa nije u stanju da shvati koliko sam ja savršen, zar ne?

Narod koji se vodi mudrostima ovog kalibra daleko stiže. Što se iz priloženog lepo vidi...

O kojoj romantici u Srbiji pričate? Ovde nema 1% romantike. Ovde kada se pojavi takav momak ili devojka, druga strana ga gleda kao potpunog kretena. Većina ljudi u našoj zemlji nema blage veze šta su emocije, romantika, ljubav, šta je to sa nekim pokušati napraviti neku priču. Vlada arogancija, bahatost i prostakluk gde momak koji odnese devojci cveće ispada jadan i smešan. To je slika i prilika današnje Srbije. Koliko puta sam na fin i uljudan način pozivao devojku koja mi se dopadne da izađemo na piće. Trebam da je molim ko boga za jedno piće, sve glume neko ludilo, nafuranost jer vide da sam kulturan, sa lepim manirima, obrazovan pa ko veli hajde da ga cimamo. I onda gle čuda meni u sred Barselone priđe Špankinja lepa kao lutka, da sam se postideo kao nikada u životu. Kaže ona meni: Verujem da nisi iz španije, ali svejedno ti moram reći da si presladak, šarmantan. Kada je saznala da sam iz Beograda, samo je rekla čula sam da je prelep grad i jako mi je krivo što nećemo popiti piće (ja sam morao nazad). Posle 5 minuta razgovora poljubila me je u obraz, zagrlila i onda smo se rastali. Kada će se to desiti ovde u Srbiji? NIKAD!Bolje je biti kvalitetno sam nego u haosu sa bilo kim! Moj savet devojkama: Ne izigravajte nedodirljive, ne parajte nosićima oblake. Sem "lepote" koja je prolazna ponudite još nešto i kao što želite da se muškarci trude oko vas i mi želimo da se vi trudite oko nas. Saučešće porodici!

E ljudi svasta. Pa jel tamo neki lik vredan sopstvenog zivota. Za sve su krive bajke o nekim princevima i princezama i ljubavi do kraja zivota.

Tuzno :/
Nikada ne treba dici ruku na sebe, vec izdrzati u borbi koju nam zivot nosi..
Ubiti se zbog partnera NIKADAA
@misha lepo napisano pogotovu za epohe..

treba da se menja@ "Sve je to samo proizvod poremecene ravnoteze hormona i neurotransmitera."
Strasno je ironicno koliko malo je potrebno nekim ljudima da se izlece bilo antidepresivima, bilo prostim saplementima B vitamina, koji se danas koriste u svetu pri lecenju klinicke depresije.

Steta za jedan mlad zivot. Saucesce porodici.
Sto se mene tice, svaki put kad sam ulazio u emotivnu vezu sa devojkom sam to cinio na prvom mestu iz istinske ljubavi. Mnogo sam puta uprkos svemu "ostajao na cedilu" i patio zbog toga. Ali da dignem ruku na sebe zbog "razocarenja", NIKAD mi na um palo nije. Nema zivog stvora na ovoj planeti (osim rodjene dece i unuka) kojga mogu voleti vise od samog sebe! Mislite da sam egoista? Mozda. Samo da znate, kada jednog dana podjete na "put bez povratka" vas najbolji prijatelj krece sa vama!

Mislim da niko nema pravo da osudjuje druge ljude za postupke koji ne ugrozavaju druge direkno. Samobistvo je stvar izbora i niko, ali bas niko ne zna sta se desavalo sa tom krhkom i tananom dusicom, i ostavite se osudjivanja; jednostavno to nije V A S zivot. Tuzno i tragicno. Saucesce porodici.

Slazem se da se ne treba mesati u tudje stvari ali vi govorite o samoubistvu kao stvari izbora koja je potpuno normalna...

@ Aleksandar

Vidi prijatelju, pozvati na pice jednom je u redu, ali vise puta? Ako devojka/zena ocekuje da je muskarac pozove vise puta, onda je emotivno nezrela, na nivou adolescenta, a ne odrasle osobe. Upravo to bajkovito tumacenje zivota ala princevi/princeze kako neko rece.
Razlika u odnosu na strankinje ima, u oba smera, naravno komunikacija u tim evropskim zemljama je pomalo prirodnija. Nismo mi neprirodniji od njih, nego smo se izopacili poslednjih decenija do neprepoznatljivosti, egomanija je procvetala. I nema smisla osudjivati samo zene, to je podjednak poremecaj od kojeg boluju oba pola, manifestuje se samo na razlicit nacin.
A kada smo kod stereotipa, moze i gore. Moze se trpeti agresija drugih ljudi i bez inicijative i zelje da im se priblizis. U svim vrstama ljudskih odnosa.
Zao mi je ove devojke, tek je pocela da zivi, dete bre... Kako je tek porodici.

Steta...za nekoliko godina bi bila u srecnoj vezi sa drugom osobom, samo da je imala malo vise snage i strpljenja.
Nesrecnim roditeljima neka je Bog u pomoci...

(Misha, 30. mart 2016 12:25)

Lako je vama duhovno ispranim mozgovima da držite predavanja o ljubavi, životu i moralu uopšte... Samo nemoj molim te o depresiji da cvrkućeš.... drži se ti svojih ubeđenja i zaobiđi depresiju... ne blamiraj se.

On se ubio, ja ostala udovica sa 25god i to u drugom stanju. Ja ni posle 16god ne znam...

Saucesce porodici.Nista nije vredno samoubistva.Samoubistvo nije resenje vec bezanje od problema.Jednom kada se stvarno susretnes sa problemom da li to neuzvracena ljubav,mobing na poslu,psihickog maltretiranje ili bilo sta drugo-shvatis je problem bio u glavi ne u problemu koji je van tebe.

Svaki problem ima resenje ali ljudi beze od problema ili cekaju da im neko drugi resi problem umesto njih.I tako ceo zivot.Jednom kada naucis jedan problem da resis-resices i drugi i treci i cetvrti.Ako jos nijedan problem nisi resio-nije problem u problemu vec u glavi onoga koji ima problem.

Verujem u ogromnu ljubav- to nije iskoriscavanje partnera vec zivotna energija koja stvara i daje krila. Ljubav pomera granice i nepresusan je izvor prevashodno srece. Smatram da svak donosi odluke za svoj zivot i jedino tako je ispravno. Neko zrtvuje svoj zivot zbog bola, a neko nece okom trepnuti. U sta smo se pretvorili meteorit je jedini lek. Sta je to ljubav zaista? Sta je sebicnost? Oni koji zaista vole ne znaju za ovo drugo. Puste dragu osobu da radi sta hoce. A oni zive kako zive, ili ne zive. To je cesto izbor, i treba postovati. A ovi sto se uzbudjuju nek preispitaju sopstvene koncepte ljubavi i s*, jer ako nemas u zivotu nista za sta se zivi tvoj zivot i nije bas neki. Inace lekovi te mogu smiriti al ne i ugasiti bol. Svakako steta za jedan mlad zivot. Nek pociva u miru.

@Aleksandar

To sto ti pises su lepi maniri, lepo ponasanje, ovo o cemu komentator pise je mnogo ozbiljnije romanticarsko shvatanje veze i braka, kao da nam bez nekog nema zivota. I u pravu je. Zamisli da posle nekog vremena zelis da izadjes iz veze (realan scenario), a neko te uceni zivotom i ubije se. Treba sa tim ziveti. Ni kriv ni duzan. Ovo je sigurno depresija, a bogami i razmazenost, pokoj joj dusi.
Ostaju ljudi bez dece, pa nastave sa zivotom. Ne moze se ubijati i samoubijati samo zato sto nas neko ne voli vise.
Drugo kad neko vise ne zeli ne moze se i ne sme ucenjivati bilo cim, a kamoli sopstvenim zivotom. Dobar je naslov one Stingove pesme, "If you love somebody set them free".

Ne znam da li je neuzvracena ljubav pravi razlog ili okidac samoubistva. Ako je to razlog da se devojka od 26 godina ubije, nisam sigurna da mogu da razumem, posebno sto ima 26 godina, dakle period adolescencije je zavrsen, ali je ona, iz nekog razloga, jos uvek bila u njemu. Iskreno mi je zao sto nije sacekala da prodje neko izvesno vreme da shvati koliko je to mali razlog da bi neko tako zavrsio. Ako je tek okidac, onda su razlozi mnogo, mnogo veci. Ko zna kakva je situacija u porodici, kakvo je bilo njeno psihicko stanje, i jos mnogo drugih faktora. Moji su preziveli i smrt deteta, i one ruzne godine, moje male i velike prepreke u zivotu, razvod, ovo cudno doba u kome zivimo, tako da mi je neuzvracena ljubav skoro beznacajan razlog za oduzimanje zivota. Ali, ko smo mi da sudimo drugima?!

Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive
(Treba da se menja, 30. mart 2016 15:44)

Antidepresivi nekom pomognu, nekom ne. Ni je to magična pilula.

@Treba da se menja

Samoubistvo nije uvek, kao kažete, "proizvod depresije". To je misterija stara koliko i ljudski rod; uz upit da li je ono "ludost ili hrabrost".
Nije tipično za ljudski rod ; ima ga i u životinjskom svetu.
Nešto češće se javlja kao ishodište depresije, ali se ni sve depresije, lečene ili ne, ne završavaju samoubistvom.

@ izvan trenda

Ništa Vi niste uspeli da shvatite.Moj komentar ne afirmiše samoljublje koje je samo sebi cilj, već ukazuje na iracionalnost iznuđivanja ljubavi, poštovanja...

Svi koji su imali samoubilacke misli vise ih nisu imali kad su poceli da uzimaju antidepresive
(Treba da se menja, 30. mart 2016 15:44)
Ovo je netačan argument jer je jedan od "neželjenih dejstava" antidepresiva CIPRALEX upravo izvršavanje samoubistva, i razmišljanje o suicidu. Piše u upustvu za lek.

Ljudi se ubiju kad vise ne mogu podneti (psihicku) bol. Ne mora imati veze sa depresijom. U mladosti sam godinama bila depresivna ali nisam pomisljala na samoubistvo. Mnogo kasnije mi se desila takva dusevna bol da sam dve godine otprilike, bila na ivici samoubistva.
Nisam se ubila ali ni sad nisam sigurna da sam trebala to podnositi. Zao mi je (sebe) sto sam to prezivela.