Šta kad mrzite svoj posao?

Dajte otkaz i nađite drugi. Ukoliko ne možete da budete bez posla nađite drugi pa onda dajte otkaz.

Glupost, ko mrzi posao ne postoji način da izađe iz depresije ako ga sreća ne pogleda.

Spavanje je smisao života.
Kakav posao, kakvi bakrači...

"pokušajte da pronađete nešto dobro, bilo da su to kolege ... ili činjenica da ... manje vremena gubite u prevozu."

Baš da probam. Na samo tri minuta od stana, jaše me ko stigne... džaba, opet ne valja...

Izdrzite, penzija ili smrt vrebaju iza coska, covek samo mora biti strpljiv...

Samo me lose gazde mogu naterati da mrzim posao. U Srbiji su na delu gonici robova, a ne gazde. Zato ja dam otkaz, pa nadjem drugi posao. Valjda cu nekada naleteti na normalnog gazdu! Sreca moja, pa mi se moze, jer uvek imam po nekoliko ponuda za rad.

mogu samo da ga mrzim, nista drugo, jer u srbiji naci posao sem ako nisi iz IT branse ili starleta je ravno sedmici na lotou. ps. ne racunam botove to i nije neki posao.

ja ne mogu da nadjem posao imam 25 godina I mrzim ga tacno je.

nekada sam bila entuzijasta i sa onom ambicijom i to kao sve "ja cu da uspem". onda sam ostala bez posla posle x godina, dozivela nervni slom i postavila se "ne mozes ti mene toliko malo da platis koliko ja mogu malo da radim"... zanimljivo je da, kao da poslodavac prihvata izazov, lakse sam dosla do posla, vise me postuje i bolje mi je.
prosvetljenje je bila knjiga "kako da prezivite grozan posao". poslednje dve recenice - ... ali prava je umetnost biti placen za posao koji jos niste uradili. i nemate nameru da uradite.
to je moj sledeci nivo :D

Često, naročito na šalterima, srećem ljude za koje je očigledno da svoj posao mrze. Ta mržnja se ponekad prenosi i na stranku koja je došla da na tom šalteru nešto završi. Uvek pomislim da bi sa malo više entuzijazma bilo lakše i njima i nama.
Mada, pošteno, ja nikad ne bih radila posao koji ne volim i o tome sam veoma vodila računa prilikom izbora studija.Pa čak i kasnije, pošto kao inženjerka možeš da radiš svašta izabrala sam ono što mi pruža najviše zadovoljstva. Zarada i težina posla su bili na drugom mestu prilikom odlučivanja.
Nisam nikako želela, da se trećinu života zlopatim i smišljam načine kako da u slobodno vreme zaboravim na posao.
Ponekad kad je projekat zanimljiv, još uvek jedva čekam da ujutru uključim kompjuter, da vidim šta će račun dalje da kaže.

"Vole" vas rođaci, i "prijatelji", koji su vam našli posao... Ne budite još nezahvalni, uživajte u vašem prokletstvu, i izboru, na kojem ste zajedničkim snagama mukotrpno radili. Sad vam samo preostaje da odrađujete vaša idealna životna očekivanja, oko kojih ste se svi jednoumno slažili. A o efikasnosti "posla"...

Cuj peru... Dobru si mi biznis ideju dao. Prvo cu da pocnem da kenjam papir... Da bi mi zarad ostala cista je l. E a onda cu da idem od kuce do kuce i prodajem ljudima koji trose rolnu dnevno. Uzmimo u obzir da je rolna 20din, prodam 50 i 1000 din cisto kao suza ostaje jer sam, normalno, taj isti papir iskenjao... I tako nas 5000 nezaposlenih krenemo u akciju, osnujemo firmu i zivimo srecno i bogato u Papirgradu do kraja nasih celuloznih zivota...

Pa radi ono što voliš. Ako si dovoljno dobar u obome što radiš, možeš da biraš.

Nista gore kada radis ono sto ne volis, ok ako bas moras, ali kada ne moras onda bolje i biti bez posla nego svakog dana ubijati sebe u pojam radeci nesto sto ne zelis samo da bi imao posao! Kao sto rekoh nista gore nazalost pricam iz licnog iskustva!

mrzite sebe

Zanimljiv ovaj naš narod: Ako je nezadovoljan poslom koji radi a kažeš mu da promeni, smisli nešto svoje ili proba nešto drugi on odgovara da ne može jer nema posla, para, veštine i tako u krug. E sad, da posla nema nije tačno - 7 miliona guzica u Srbiji bar jednom ode u WC dnevno, ako 20torici prodaš po šteku toalet papira za jedan dan, zaradio si dnevnicu kao na stalnom poslu a ne moraš da trpiš da te neko "jaše" ili da se nerviraš što moraš da pišeš izveštaj, da podnosiš nekom račun ili da se smeškaš šefu.

Posao je ostvarenje cilja, a cilj je zarada! Ne postoje tu relacije "voleti-mrzeti", nego zarada, i lična satisfakcija obavljenim poslom, kakav god da je.

Da bi tvoje izlaganje bilo razumljivo, trebalo je da ga razdvojis na bar 10 recenica. Ovako je veoma zbunjujuce. Ne govori se o ljudima koji ne zele da rade, vec o onima koji zele a nemaju gde. Lako je u teoriji smisljati i davati ideje, u praksi je to teze izvodljivo.

@Objektivan
Pa nije vam Pera dao dobru ideju za biznis, već za ispravan način razmišljanja, za ideju ćete sami morati da se malo pomučite, a za realizaciju još pet puta više, ali ko nema volje i upornosti, taj i treba da radi glup posao (mora i to neko :) ) , ili, u propalim državama koje jaše mafija, i to joj uspeva baš zbog gomile takvih koji ne vole da rade, ne znaju šta će sa sobom i sumanuto očekuju da se neko drugi, to jest država, na tuđ račun pobrine za njih, da bude nezaposlen, pošto je proala ekonomija i odlazak onih koji umeju da organizuju biznis i zarade posledica socijalističkih ili razbojničkih političkih sistema koji preovlađuju u Evroaziji, sa laganim prelazom od birokratskog socijalizma (koji je nešto kao razbojništvo light) prema tvrđim razbojničkim diktaturama kako se ide sa zapada na istok :))

Ako mrzis svoj posao,znaci nisi za boljeg.

Zanimljiv ovaj naš narod: Ako je nezadovoljan poslom koji radi a kažeš mu da promeni, smisli nešto svoje ili proba nešto drugi on odgovara da ne može jer nema posla, para, veštine i tako u krug. E sad, da posla nema nije tačno - 7 miliona guzica u Srbiji bar jednom ode u WC dnevno, ako 20torici prodaš po šteku toalet papira za jedan dan, zaradio si dnevnicu kao na stalnom poslu a ne moraš da trpiš da te neko "jaše" ili da se nerviraš što moraš da pišeš izveštaj, da podnosiš nekom račun ili da se smeškaš šefu.

Ako mrzis svoj posao,znaci nisi za boljeg.

Pa radi ono što voliš. Ako si dovoljno dobar u obome što radiš, možeš da biraš.

Često, naročito na šalterima, srećem ljude za koje je očigledno da svoj posao mrze. Ta mržnja se ponekad prenosi i na stranku koja je došla da na tom šalteru nešto završi. Uvek pomislim da bi sa malo više entuzijazma bilo lakše i njima i nama.
Mada, pošteno, ja nikad ne bih radila posao koji ne volim i o tome sam veoma vodila računa prilikom izbora studija.Pa čak i kasnije, pošto kao inženjerka možeš da radiš svašta izabrala sam ono što mi pruža najviše zadovoljstva. Zarada i težina posla su bili na drugom mestu prilikom odlučivanja.
Nisam nikako želela, da se trećinu života zlopatim i smišljam načine kako da u slobodno vreme zaboravim na posao.
Ponekad kad je projekat zanimljiv, još uvek jedva čekam da ujutru uključim kompjuter, da vidim šta će račun dalje da kaže.

mrzite sebe

Dajte otkaz i nađite drugi. Ukoliko ne možete da budete bez posla nađite drugi pa onda dajte otkaz.

@Objektivan
Pa nije vam Pera dao dobru ideju za biznis, već za ispravan način razmišljanja, za ideju ćete sami morati da se malo pomučite, a za realizaciju još pet puta više, ali ko nema volje i upornosti, taj i treba da radi glup posao (mora i to neko :) ) , ili, u propalim državama koje jaše mafija, i to joj uspeva baš zbog gomile takvih koji ne vole da rade, ne znaju šta će sa sobom i sumanuto očekuju da se neko drugi, to jest država, na tuđ račun pobrine za njih, da bude nezaposlen, pošto je proala ekonomija i odlazak onih koji umeju da organizuju biznis i zarade posledica socijalističkih ili razbojničkih političkih sistema koji preovlađuju u Evroaziji, sa laganim prelazom od birokratskog socijalizma (koji je nešto kao razbojništvo light) prema tvrđim razbojničkim diktaturama kako se ide sa zapada na istok :))

Spavanje je smisao života.
Kakav posao, kakvi bakrači...

Glupost, ko mrzi posao ne postoji način da izađe iz depresije ako ga sreća ne pogleda.

nekada sam bila entuzijasta i sa onom ambicijom i to kao sve "ja cu da uspem". onda sam ostala bez posla posle x godina, dozivela nervni slom i postavila se "ne mozes ti mene toliko malo da platis koliko ja mogu malo da radim"... zanimljivo je da, kao da poslodavac prihvata izazov, lakse sam dosla do posla, vise me postuje i bolje mi je.
prosvetljenje je bila knjiga "kako da prezivite grozan posao". poslednje dve recenice - ... ali prava je umetnost biti placen za posao koji jos niste uradili. i nemate nameru da uradite.
to je moj sledeci nivo :D

Samo me lose gazde mogu naterati da mrzim posao. U Srbiji su na delu gonici robova, a ne gazde. Zato ja dam otkaz, pa nadjem drugi posao. Valjda cu nekada naleteti na normalnog gazdu! Sreca moja, pa mi se moze, jer uvek imam po nekoliko ponuda za rad.

Cuj peru... Dobru si mi biznis ideju dao. Prvo cu da pocnem da kenjam papir... Da bi mi zarad ostala cista je l. E a onda cu da idem od kuce do kuce i prodajem ljudima koji trose rolnu dnevno. Uzmimo u obzir da je rolna 20din, prodam 50 i 1000 din cisto kao suza ostaje jer sam, normalno, taj isti papir iskenjao... I tako nas 5000 nezaposlenih krenemo u akciju, osnujemo firmu i zivimo srecno i bogato u Papirgradu do kraja nasih celuloznih zivota...

"pokušajte da pronađete nešto dobro, bilo da su to kolege ... ili činjenica da ... manje vremena gubite u prevozu."

Baš da probam. Na samo tri minuta od stana, jaše me ko stigne... džaba, opet ne valja...

"Vole" vas rođaci, i "prijatelji", koji su vam našli posao... Ne budite još nezahvalni, uživajte u vašem prokletstvu, i izboru, na kojem ste zajedničkim snagama mukotrpno radili. Sad vam samo preostaje da odrađujete vaša idealna životna očekivanja, oko kojih ste se svi jednoumno slažili. A o efikasnosti "posla"...

ja ne mogu da nadjem posao imam 25 godina I mrzim ga tacno je.

mogu samo da ga mrzim, nista drugo, jer u srbiji naci posao sem ako nisi iz IT branse ili starleta je ravno sedmici na lotou. ps. ne racunam botove to i nije neki posao.

Nista gore kada radis ono sto ne volis, ok ako bas moras, ali kada ne moras onda bolje i biti bez posla nego svakog dana ubijati sebe u pojam radeci nesto sto ne zelis samo da bi imao posao! Kao sto rekoh nista gore nazalost pricam iz licnog iskustva!

Izdrzite, penzija ili smrt vrebaju iza coska, covek samo mora biti strpljiv...

Da bi tvoje izlaganje bilo razumljivo, trebalo je da ga razdvojis na bar 10 recenica. Ovako je veoma zbunjujuce. Ne govori se o ljudima koji ne zele da rade, vec o onima koji zele a nemaju gde. Lako je u teoriji smisljati i davati ideje, u praksi je to teze izvodljivo.

Posao je ostvarenje cilja, a cilj je zarada! Ne postoje tu relacije "voleti-mrzeti", nego zarada, i lična satisfakcija obavljenim poslom, kakav god da je.