Kakva je sudbina braka "na brzaka"

28.avgusta 1989. sam je prvi put ugledao. Prestao sam da disem, sve oko nas je stalo, utisalo se. Postojali smo samo nas dvoje na ovom svetu. Oko nove godine smo poceli da zivimo zajedno, iste godine dobili bebu. I ove godine slavimo 27. god ljubavi. Ponekad me zaboli koliko je volim a ponekad je mrzim kao najveceg neprijatelja. Ljubav, strast, mrznja, zudnja, primirja i bure. Moj zivot.

Jedno domace ispitivanje je pronaslo sta je najvaznije za opstanak braka - uhodanu praksu prevazilazenja nesporazuma, sukoba, svadja i sl. Koji par ovlada ovom vestinom taj opstaje. A za ovo je potrebno puno lepog vaspitanja. I tako se opet sve vraca na onu cuvenu izreku: dete se vaspitava od momenta rodjenja njegovih roditelja. Tako da, sve je vazno, od pocetka. U srecu jednog coveka, pa potom i u bracnu srecu, utkano je ponasanje generacija predaka.

Ne postoji za dzabe ona izreka

Ko se na brzaka venča taj se natenane kaje!

Zabavljanje sluzi da bi smo se upoznali i prilagodili jedno drugome
jer ako se ovo preskoci bice mnogo teze u braku prilagodjavati se
a ovo posebno vazi za osobe starije od 30g
jer zrelim ljudima treba vise vremena da se prilagode

Cura se nedavno uselila. Sad tek znam da to nije to. Kako reci nekome ko se tek uselio da se ja jos premisljam i da tek sad vidim sva njena lica od kojih mi se mnoga ne svidjaju?
Komandovanje,zanovetanje,njoj treba neko da je obozava a ja ipak malo vise volim samostalnost...
Stvarno nisam pametan sta da radim... Nisam tip koji vara ali razmisljam o drugim zenama...

Radim u sudu (parnica) I stvarno mi nije jasno sta je ljudima u glavi kad ulecu u brak posle par meseci zabavljanja. Najvise razvoda je upravo medju njima, razlozi koje navode se brojni uglavnom se svi svode na to da osobu sa kojom su u braku ne poznaju (jedan decko je trazio razvod jer mu je zena "ruzna" tj ispostavilo se da je nikad pre nije video bez sminke). Drugi po broju razvoda su oni sto su se vencali zbog bebe, a ustvari I nisu zeleli brak. Ono sto moze da se zakljuci da se danas najcesce razvode nezrele osobe, tj one koje misle da je zivot bajka pa srljaju u brak (a cim krenu nesuglasice beze kod roditelja) I one koji ne znaju za kontracepciju (sad je prosto cudno prisustvovati svadbi a da mlada nije trudna).

Naš slučaj. Vreme je pokazalo da je rizik bio ogroman, ali da je sudbina našeg "braka na brzaka" da traje dok nas smrt ne razdvoji.

U vezi bili 6 godina. Druzili se, upoznavali se, voleli se, putovali na mora, malo po Evropi, putovali po Srbiji, upoznali rodbinu i roditelje.. Veridba u praznoj sali Hayata sa povezom na ocima uz lagano muziku, gde smo se prvi put poljubili.. Posle svadbica ( nije bila trudna na svadbi, kao sto vecina misli ) sada imam malu devojcicu od 1 god. Iskreno, volimo se kao prvog dana. A nema lepseg osecaja nego dok vam ovo pisem, gledam kako njih dve lepo spavaju pored mene. Eto.. moje iskustvo ! Poz za sve zaljubljene u braku !

nema tu pameti,cista lutrija..ko ne veruje sad,verovace ima kad;)

nema pravila, od slucaja do slucaja. Volela sam i zabavljala se sa momkom 5 punih godina, bila ubedjena da je to ono pravo, ali putevi su nam se razisli, nikada ne prezaljeno. udala sam se na brzaka nije to to, ali doslo je dete, a brak traje iz navike.

Stvarno nisam pametan sta da radim... Nisam tip koji vara ali razmisljam o drugim zenama...
(nisam pametan, 16. februar 2016 22:30)

Niste još ni par supa skuvali i pojeli, a ti razmišljaš o drugim ženama. OK. Pogrešio si. Kako reći nekom ko se tek uselo da si pogrešio. Pa lepo, tako: izvini, pogrešio sam. I to odmah, bez anestezije. Kasnije će biti sve teže i komplikovanije. I ne popuštaj, ako si siguran. To je u interesu i jednog i drugog. Ona će to uvideti nešto kasnije, ako iole misli o sebi.

Ne razumem poentu braka u 21.veku.., sem ako ne ulazite u isti zbog nekog npr materijalnog(cesto prikrivenog) dobitka koji vam on moze omoguciti. Imam 38 i dosad sam ziveo sa 5 partnerki, i sa jednom imam dete, ali vise nismo zajedno. Cesto vidjam dete i pokusavamo i bivsa partneka i ja da podignemo dete i napravimo zdravog coveka od njega . I u dobrim smo prijateljskim odnosima... Posle sam imao jos jednu devojku s kojom sam bio 4 godine, a ziveli zajedno 3. I to je gotovo. Prosto ljubav dodje i prodje i treba nastaviti dalje, a ne muciti i partnerku i sebe,... Bivse i ja se nikad nismo svadjali jednostavno smo se rastavljali jer je proslo ono sto je bilo na pocetku. I neki kazu onda neko ima srece a neko ne u ljubavi. Ja ne mislim tako. Ako je nekome sreca beskrajno prilagodjavanje samo da bi ocuvali tu jednu vezu, samo da bi valjda drugi mislili da je "sve ok sa mnom", onda eto nemam srecu u zivotu. Pre mislim da je to pokusaj da ne iskacete iz sredine i da zivite zivot "kako treba", a to sto ne radite onako kako hocete i istinski zelite - e tu je taj razlog otkud toliko nasilja u porodicama ili bolesti koje su cesto psihosomatske, otuda sto ima nenormalno velike nagomilane frustracije jer se ne zivi onako se zeli i oseca.

Idealno je od 6 meseci do godinu dana.
Mozemo da se lazemo par meseci, ali je to dovoljno vremena da procenis sa kim imas posla.
Na pocetku svako hoce da impresionira onog drugog ali to ne traje dugo,zato mislim da je do godinu dana,ok.

Ljudi se menjaju. Nikad ne znas ko ce kakav da bude kasnije. Zivot je igra na srecu. Potrebna je i pamet,ali sreca igra glavnu ulogu u svemu!

@nisam pametan.

Vidi stvarno nisi. Razidji se lepo sa zenom i ne pravi cirkus od zivota sa uvodjenjem novih lica misleci da ce ti biti bolje.

Što se duže premišljate i pokušavate da shvatite da li prava/pravi to će vam brak ili kraće trajati ili ćete biti duboko nezadovoljni. Prava stvar je spontana iskra kada je najmanje očekujete i do godinu dana zabavljanja, sve preko toga je nesigurnost u izbor (podrazumevam ljude/žene koji su u nekim godinama za brak, ne decu do 25 i njihove neobavezne veze i ubijanje vremena ili sticanje životnog iskustva).

Viđao sam ljude koji su se kao venčali a ostali klinci u praksi. Ima onih koji uskoče u brak posle noći neodgovornog seksa pa oči hoće međusobno da povade. Ima i onih kojima veza kao polu slobodnjacima traje godinama a tek kad se uzmu odvoje se od roditelja pa eto ti opet problema. Oni koji lagano napreduju kroz vezu do porodice mogu da brak sklope kada žele, od prvog dana čak. Brak uspeva zrelim ljudima, čak i ako ne dele interesovanja, važno je da se vole a iz toga izlazi razumevanje. Zanimljivo je koliko ima ljudi oko nas koji kipe od ljubavi i spremni su da je daju onome ko zaslužuje njihovo poverenje ali toliko nečovečnosti ima da se ova osobina krije kao najveća slabost.

Setite se na primer 10 bracnih partnera oko vas. Za koji broj od tih 10 mozete da kazete da su srecni i da je to ispalo dobro? Odgovor na ovo pitanje daj eodgovore i na mnoga druga o ovoj temi.

Najvazije je da zivot zivis sa veselom osobom, nasmijanom zenom koja voli ljude, koja lepo prica o drugim ljudima i koja je skromna. Ta zena mirisi na raj...

@Marko

Stvar je u tome da kod nekih od nas ljubav ne prolazi za godinu, dve, cetiri. Naravno, postoje usponi i padovi i periodi kad je sve lako i periodi koji zahtevaju vise truda i kompromisa. Ali to ne znaci da je ljubav prosla. Mislim da nije resenje da pokupis prnje cim prodje pocetna strast i pocnu problemi da se naziru. Kompromis i prilagodjavanje drugoj osobi nisu nikakva kazna i mucenje. Po meni, to je odraz zrelosti. Svaki odnos u zivotu zahteva neki vid kompromisa, i prijateljski i poslovni i rodbinski. Ne mozes se uvek okrenuti i otici kad postane gusto. Mislim, mozes i imas pravo na to, ali je cinjenica da si onda samoziv i infantilan.

Sto @ Dzo kaze, ja nekad svog muza volim toliko da boli a nekad ne mogu da ga vidim koliko me iznervira. Da sam otisla posle prve bure bilo bi to davnooo. Mi smo poceli zajedno da zivimo posle godinu dana veze ali ne sami vec sa drugim parom jer nismo bili u finansijskoj mogucnosti da se skroz osamostalimo. Vencali smo se posle skoro pet godina veze, kad smo konacno mogli sebi da priustimo i svadbu (zurku) kakvu smo hteli i generalno zivot kakav smo hteli. Ja sam bila trudna na svojoj svadbi planirano i zeljeno, mada to sad dodje kao neka stigma. Mi smo znali jos u onoj nasoj prvoj godini veze da je to to, ma znali smo posle mesec dana veze, mislim da se to odmah prepozna i oseti...

(nisam pametan, 16. februar 2016 22:30) - ako muslis da nije to to onda nije. Bolje je saseci u korenu i traziti ono sto ti vise odgovara. Ja sam se gadno zeznuo tako pokusavajuci da napravim kompromise. To ne ide. Treba naci osobu koja ti odgovara vise, onda nema potrebe za kompromisima.

@ nisam pametan..taban,dok jos nije pustila korenje;)

Kako da ja ovo objasnim jednoj devojcici koja hoce da pobegne od mene u neki brzi brak? imam osecaj kao da trazi nesto sto joj ne mogu pruziti i da time kažnjava i sebe i mene. A i ne sluti koliko mi je draga. kao nikad nijedna

Cini mi se da dobro znam ovu "suboticanku", seta dete i muza, a okrece se za bivsim! Toliko o tome! Ali nije ona kriva, ali ni njen muz, jer neznanje spasava brak! Pa, neka je sa srecom, ja ipak strpljivo selektiram i cekam pravu, a ko zuri nigde ne stize!;-)

Zivimo u vremenu instant kulture
gde su ogromna ocekivanja da se odmah sve ima i da sve savrseno funkcionise i da pre braka mora da se "iz živi"...

Umesto da volimo ljude a da koristimo stvari.
Mi volimo stvari a koristimo ljude.

I zato cim nastane problem u vezi,
umesto da ga resimo mi menjamo partnera.

jer eto gusi nasu slobodu
zato sto sloboda danas znaci odsutnost svake odgovornosti za sopstvene postupke.

Ironicno je sto ocekujemo da svi ostali vode racuna sta i kako rade A pogotovo parner
A ako nama skrenu paznju na to
Eee to je onda ugrozavanje slobode licnog prava!

"" šta bre, ja zbog tebe da menjam svoje ponasanje?
Pa sta i ako nije normalno i ako je sebicno! To je moje pravo,
to je bre moja sloboda,
ja hocu onako kako ja hocu!

SLOBODA UVEK ALI UVEK IDE UZ ODGOVORNOST ZA SOPSTVENE POSTUPKE.

Sve ostalo je licemerstvo, sebicluk, arogancija...

Tamo gde ponos i sujeta zavladaju
tu ljuba kofere pakuje

Ljubav nije ocekivanke i uzimanje
Ljubav je davanje, delenje, menjenje sebe u bolju osobu...

Priča 1 sveštenik:
Požali mu se 1 momak kako mu je teško da se odluči za brak jer kod svoje devojke jasno vidi ono što pretpostavlja da će u braku biti problem. A ovaj ga tada posavetuje da se ne postavlja tako već da promeni ugao posmatranja, da gleda njene vrline, i ono što mu se kod nje sviđa i ono što ih spaja.
*
Posle par godina dođe momak da mu se zahvali. Kaže, postupio je tako, venčali su se i lepo se slažu, formirali su domaćinstvo, izrodili decu...

10 meseci zabavljanja na daljinu (vidjanje svaki drugi ili treci vikend) a zatim neplanirano vencanje na putovanju. Jos godinu dana zivota na daljinu dok se nismo sastavili na istom mestu (zbog poslova). Pet godina kasnije, prvo dete godinu I po dana, a drugo na putu :))) Nije bilo nikakvih iznenadjenja zbog "nepoznavanja", naprotiv. Samo smo pratili intuiciju :)

@Maja

Jao te priče da se sponzorišete u braku zbog dece, tako i brak rušite zbog dece. Za sve imate opravdanje, lepo kažete volimo pare i ćao zdravo.

@nisam pametan
Sedite pa joj lepo reci sta ti smeta. Ako joj je kazes sta ti smeta, ona ce da misli da ti ne smeta nista. Ako, pak, misli da ti ne smeta nista, popece ti se na mozak jos gomilom nekih stvari. Tebi ce to i dalje da smeta, cutaces a frustracija ce da raste i buja. Dakle, sedite pa joj lepo reci sta ti smeta.

Meni je svaki brak do sada bio na brzaka posle mesec dva i svaki je bio uspesan na svoj nacin

@suboticanka
Pa ti sad reci da to nije ziv uzas. Zivis s nekim za koga znas da ga ne volis. Kako godine budu prolazile, tako ce sve vise da ti "smeta". Sve sto se radi tek reda radi, ne moze da bude dobro i da valja. Da traje moze ali je to trajanje takvo kakvo jeste.

Ja sam usla u brak krajnje promisljeno. Znala sam ko je, sta ima i koliko moze, i nikada nisam krila da mi je sigurnost bila kljucni faktor odluke. Ne toliko za mene (imam solidan posao i mogu od njega da lepo zivim i sama), vec pre svega za decu. Naprosto, zelela sam da imaju oca koji moze da im pruzi dobar genetski kod, ali i emocionalnu i materijalnu stabilnost. Moj brak traje vec dvadeset godina i mogu da kazem da je solidan. Nikada nije pocivao na ludoj ljubavi i toga smo oboje bili svesni, vec, pre svega, na uzajamnom postovanju i fer "ortakluku." Moje srce sve ove godine, ipak, pripada drugom coveku. Njega sam upoznala davno pre muza, i odmah sam znala da je on onaj pravi - bio je to, i ostao do danas, neobjasnjivo jak i dubok, iskonski i obostran osecaj. Nazalost, bili smo previse mladi i neiskusni da bismo znali kako da u tome uzivamo i uskladimo se kao funkcionalan par. I, eto tako, vise od dvadeset godina, oboje zivimo sa suspregnutim osecanjima i u alternativama koje smo, svako za sebe, izabrali kao "podnosljive" - on kao vuk samotnjak, ja kao situirana matrona. Mislim da ce tako ostati do kraja, zidovi koje smo oboje podigli suvise su veliki da bismo ih mogli tek tako preskociti, ili, pak, rusiti a da ne povredimo dobre ljude oko nas.

Priča 1 sveštenik:
Požali mu se 1 momak kako mu je teško da se odluči za brak jer kod svoje devojke jasno vidi ono što pretpostavlja da će u braku biti problem. A ovaj ga tada posavetuje da se ne postavlja tako već da promeni ugao posmatranja, da gleda njene vrline, i ono što mu se kod nje sviđa i ono što ih spaja.
Posle par godina dođe momak da mu se zahvali. Kaže, postupio je tako, venčali su se i lepo se slažu, formirali su domaćinstvo, izrodili decu...
(Joc@, 17. februar 2016 08:22)


Pa znaci svestenika samo treba pitati i tako cemo doneti pravu odluku?
Vau, hvala Joc@!

@Maja, I sta su vasa deca "nasledila"? Osecaj da je brak preduzece za proizvodnju dece I da ljubav ne postoji? Jasno mi je da ljubav moze da nestane ali da se u brak ulazi sa predumisljajem nisam pametna

@nesh,Bravo!

Ako život, a samim tim i brak organizujete na Biblijskim načelima i učenjima Isusa Hrista i apostola Pavla, brak postaje tvrdjava u kojoj je već raj na zemlji. Toj tvrdjavi neće biti lako u ovom svetu, ali unutar nje biće puno ljubavi, razumevanja, dogovaranja, poštovanja i poverenja. Kako je to lepo i lako! Žao mi je što ogromna većina ljudi ne živi takvim životom, nego pati i strada sama po sebi.

...Pa znaci svestenika samo treba pitati...
@ (Kole, 09:44)

Ne znači; to je tvoj zaključak.
Ali, sveštenici se prilikom svog rada s ljudima (naročito kod ispovesti), susreću s raznim našim najintimnijim dilemama, i tako shvataju život potpunije. To je jedno. Drugo je što nam Hrišćanstvo zabranjuje da sudimo drugima, a preporučuje baš ovo što je rekao ovaj sveštenik: da budemo milostivi, spremni da ljudima praštamo njihove nesavršenosti, i da ih prihvatimo takvim kakvi jesu, što je temeljni uslov svih dobrih ljudskih odnosa.

@Maja.. Da znam da volim drugu ne bih bio sa mojom zenom ,mucio bi i sebe i nju. Isto tako da je obrnuto. Pre bih bio sam i cekao...

Pre interneta su brze mlade dame u kožnim torbicama od krokodila nosile pakete "business or visit cards" i na brzaka poklanjale te kartice bogatijim pripadnicima "muške rase" na svečanim izložbama umetničkih dela "vernissages", što je bio znak da su one slobodne za brak i za razvod.

Danas neke nove dame sve to prikače na fejsbRuku, gde možemo čitati "razvedena dva, tri do devet puta".
Odbijanje njihovih čari može razočarati mladu damu do neoprostive mržnje, i samo jedna mi je postavila ozbiljno pitanje "pa zašto nećeš"?

@beogradjanka
Sta da kazem zeni koja misli da za nju treba i tabletu da popijem?
Kako smem disat a nju boli glava?

@nisam pametan
Tacno znam o kakvom je profilu osobe rec. Mene ako neko pita, ja sam zagovornik razgovora uvek. Razgovor - prva stavka. Sto joj vise povladjujes, ona je sve gora. Ako razgovorom ne resis svoj problem, onda se lepo razdvojite. Ona neka se vrati kuci kod tate i mame pa neka oni ne disu kad nju boli glava, a ti se regenerisi i nastavi svoj zivot. Ne vredi nista na silu. Ako joj kazes sta ti smeta a ona skoci na tebe, krene na se dernja i da ti pravi frku, jasno ti je o cemu se radi. Tu srece nikad ne bi bilo. A sta ce ti takva osoba...sta ce ikome takva osoba.

Njega sam upoznala davno pre muza, i odmah sam znala da je on onaj pravi - bio je to, i ostao do danas, neobjasnjivo jak i dubok, iskonski i obostran osecaj. Nazalost, bili smo previse mladi i neiskusni da bismo znali kako da u tome uzivamo i uskladimo se kao funkcionalan par. I, eto tako, vise od dvadeset godina, oboje zivimo sa suspregnutim osecanjima i u alternativama koje smo, svako za sebe, izabrali kao "podnosljive" - on kao vuk samotnjak, ja kao situirana matrona............
(Maja, 17. februar 2016 10:00)


Ovo je veoma tužno, a rekla bih da još uvek ima nade za vas. Bojite se da ne povredite druge drage ljude. Pa povredjujete ih svaki dan, živeći u laži. Razmislite, možda je poslednji čas da se klupko laži odmota i svako dobije ono što je zaslužio. Malo se plašim da ne izvučete deblji kraj. I sami znate da nije isto imati srodnu dušu i sa tom srodnom dušom rešavati brojne životne probleme.
Napravili ste grešku kada ste bili mladi, vidite, možda se može ispraviti.

Nisam ozenjen ali trazim osobu za to. Moja zivotna zelja je da imam porodicu sa kojom cu sve da podelim na ovom svetu.

Po prirodi sam veoma vesela osoba, druzeljubiv, uvek nasmejan medjutim po navici za mene se lepe vestice koje mi piju krv.

To::: (milan)
Međutim, samo tvoja prva rečenica je iskrena do neke mere, dok višak tvojih reči već u drugoj rečenici ruši i nedozrelu ličnost budućeg mladoženje.

Moj savet je da učiš srpski jezik u nekoj večernjoj školi i da ništa ne očekuješ od života, jer priroda majka, skromnost u izrazu i život uspešnih ljudi bez zlobe i bez ujeda sami od sebe mole, mame, vape i tesno privlače svako normalno ljudsko biće suprotnog pola.
(Hvala lepom čitaocu.)

(milan, 17. februar 2016 14:30)

Valjda imaš još neku želju???

KAO NA PRIMER da se ostavariš prvenstveno kao ličnost da zaradjuješ i nezavisiš od nikoga..Jer neće ti uspeh doneti sutra tvojoj budućoj devojci odnosno ženi ako samo želiš odnosno ako si samo veseo koji je uvek nasmejan i druželjubljiv..Pošto brak nije isto što slobodan život bez ikakvih obaveza kao što ti opisao nekako sebe u ovoj drugoj rečenici..

@Kole
Da, da... Bice domacinstva, bice dece... A brak? Ma koga briga za brak!
Ja ne verujem u te velike ljubavi. Kao sto neko napisao, da voli drugog dvadeset godina. Ej dvadeset godina! Mislim da su to mazohisticke teznje naseg mozga. Uvek se zapitam, zasto jedna dosadna ljubav ne moze biti velika? Uvek mora biti neke zackoljice: Romeo i Julija, nasilje, svi su protiv nas, velike razlike u godinana....
Pitanje ljubavi je pitanje volje: da li hocu da ga volim?

Mi okrenemo jedan krug u kolo oko crkve, na brzaka pokrademo nevestu, pucamo samo malo da nas svi čuju i oženimo se za ceo život. Nema tu oćeš, nećeš, pa mi poštujemo tradicije, bre!

Brza..

Ne razumem poentu braka u 21.veku.., sem ako ne ulazite u isti zbog nekog npr materijalnog(cesto prikrivenog) dobitka koji vam on moze omoguciti. Imam 38 i dosad sam ziveo sa 5 partnerki, i sa jednom imam dete, ali vise nismo zajedno. Cesto vidjam dete i pokusavamo i bivsa partneka i ja da podignemo dete i napravimo zdravog coveka od njega . I u dobrim smo prijateljskim odnosima... Posle sam imao jos jednu devojku s kojom sam bio 4 godine, a ziveli zajedno 3. I to je gotovo. Prosto ljubav dodje i prodje i treba nastaviti dalje, a ne muciti i partnerku i sebe,... Bivse i ja se nikad nismo svadjali jednostavno smo se rastavljali jer je proslo ono sto je bilo na pocetku. I neki kazu onda neko ima srece a neko ne u ljubavi. Ja ne mislim tako. Ako je nekome sreca beskrajno prilagodjavanje samo da bi ocuvali tu jednu vezu, samo da bi valjda drugi mislili da je "sve ok sa mnom", onda eto nemam srecu u zivotu. Pre mislim da je to pokusaj da ne iskacete iz sredine i da zivite zivot "kako treba", a to sto ne radite onako kako hocete i istinski zelite - e tu je taj razlog otkud toliko nasilja u porodicama ili bolesti koje su cesto psihosomatske, otuda sto ima nenormalno velike nagomilane frustracije jer se ne zivi onako se zeli i oseca.

Ja sam usla u brak krajnje promisljeno. Znala sam ko je, sta ima i koliko moze, i nikada nisam krila da mi je sigurnost bila kljucni faktor odluke. Ne toliko za mene (imam solidan posao i mogu od njega da lepo zivim i sama), vec pre svega za decu. Naprosto, zelela sam da imaju oca koji moze da im pruzi dobar genetski kod, ali i emocionalnu i materijalnu stabilnost. Moj brak traje vec dvadeset godina i mogu da kazem da je solidan. Nikada nije pocivao na ludoj ljubavi i toga smo oboje bili svesni, vec, pre svega, na uzajamnom postovanju i fer "ortakluku." Moje srce sve ove godine, ipak, pripada drugom coveku. Njega sam upoznala davno pre muza, i odmah sam znala da je on onaj pravi - bio je to, i ostao do danas, neobjasnjivo jak i dubok, iskonski i obostran osecaj. Nazalost, bili smo previse mladi i neiskusni da bismo znali kako da u tome uzivamo i uskladimo se kao funkcionalan par. I, eto tako, vise od dvadeset godina, oboje zivimo sa suspregnutim osecanjima i u alternativama koje smo, svako za sebe, izabrali kao "podnosljive" - on kao vuk samotnjak, ja kao situirana matrona. Mislim da ce tako ostati do kraja, zidovi koje smo oboje podigli suvise su veliki da bismo ih mogli tek tako preskociti, ili, pak, rusiti a da ne povredimo dobre ljude oko nas.

Što se duže premišljate i pokušavate da shvatite da li prava/pravi to će vam brak ili kraće trajati ili ćete biti duboko nezadovoljni. Prava stvar je spontana iskra kada je najmanje očekujete i do godinu dana zabavljanja, sve preko toga je nesigurnost u izbor (podrazumevam ljude/žene koji su u nekim godinama za brak, ne decu do 25 i njihove neobavezne veze i ubijanje vremena ili sticanje životnog iskustva).

Priča 1 sveštenik:
Požali mu se 1 momak kako mu je teško da se odluči za brak jer kod svoje devojke jasno vidi ono što pretpostavlja da će u braku biti problem. A ovaj ga tada posavetuje da se ne postavlja tako već da promeni ugao posmatranja, da gleda njene vrline, i ono što mu se kod nje sviđa i ono što ih spaja.
*
Posle par godina dođe momak da mu se zahvali. Kaže, postupio je tako, venčali su se i lepo se slažu, formirali su domaćinstvo, izrodili decu...

nema pravila, od slucaja do slucaja. Volela sam i zabavljala se sa momkom 5 punih godina, bila ubedjena da je to ono pravo, ali putevi su nam se razisli, nikada ne prezaljeno. udala sam se na brzaka nije to to, ali doslo je dete, a brak traje iz navike.

Meni je svaki brak do sada bio na brzaka posle mesec dva i svaki je bio uspesan na svoj nacin

Pre interneta su brze mlade dame u kožnim torbicama od krokodila nosile pakete "business or visit cards" i na brzaka poklanjale te kartice bogatijim pripadnicima "muške rase" na svečanim izložbama umetničkih dela "vernissages", što je bio znak da su one slobodne za brak i za razvod.

Danas neke nove dame sve to prikače na fejsbRuku, gde možemo čitati "razvedena dva, tri do devet puta".
Odbijanje njihovih čari može razočarati mladu damu do neoprostive mržnje, i samo jedna mi je postavila ozbiljno pitanje "pa zašto nećeš"?

Cini mi se da dobro znam ovu "suboticanku", seta dete i muza, a okrece se za bivsim! Toliko o tome! Ali nije ona kriva, ali ni njen muz, jer neznanje spasava brak! Pa, neka je sa srecom, ja ipak strpljivo selektiram i cekam pravu, a ko zuri nigde ne stize!;-)

Ako život, a samim tim i brak organizujete na Biblijskim načelima i učenjima Isusa Hrista i apostola Pavla, brak postaje tvrdjava u kojoj je već raj na zemlji. Toj tvrdjavi neće biti lako u ovom svetu, ali unutar nje biće puno ljubavi, razumevanja, dogovaranja, poštovanja i poverenja. Kako je to lepo i lako! Žao mi je što ogromna većina ljudi ne živi takvim životom, nego pati i strada sama po sebi.

28.avgusta 1989. sam je prvi put ugledao. Prestao sam da disem, sve oko nas je stalo, utisalo se. Postojali smo samo nas dvoje na ovom svetu. Oko nove godine smo poceli da zivimo zajedno, iste godine dobili bebu. I ove godine slavimo 27. god ljubavi. Ponekad me zaboli koliko je volim a ponekad je mrzim kao najveceg neprijatelja. Ljubav, strast, mrznja, zudnja, primirja i bure. Moj zivot.

Idealno je od 6 meseci do godinu dana.
Mozemo da se lazemo par meseci, ali je to dovoljno vremena da procenis sa kim imas posla.
Na pocetku svako hoce da impresionira onog drugog ali to ne traje dugo,zato mislim da je do godinu dana,ok.

Cura se nedavno uselila. Sad tek znam da to nije to. Kako reci nekome ko se tek uselio da se ja jos premisljam i da tek sad vidim sva njena lica od kojih mi se mnoga ne svidjaju?
Komandovanje,zanovetanje,njoj treba neko da je obozava a ja ipak malo vise volim samostalnost...
Stvarno nisam pametan sta da radim... Nisam tip koji vara ali razmisljam o drugim zenama...

Ne postoji za dzabe ona izreka

Ko se na brzaka venča taj se natenane kaje!

Zabavljanje sluzi da bi smo se upoznali i prilagodili jedno drugome
jer ako se ovo preskoci bice mnogo teze u braku prilagodjavati se
a ovo posebno vazi za osobe starije od 30g
jer zrelim ljudima treba vise vremena da se prilagode

Mi okrenemo jedan krug u kolo oko crkve, na brzaka pokrademo nevestu, pucamo samo malo da nas svi čuju i oženimo se za ceo život. Nema tu oćeš, nećeš, pa mi poštujemo tradicije, bre!

Setite se na primer 10 bracnih partnera oko vas. Za koji broj od tih 10 mozete da kazete da su srecni i da je to ispalo dobro? Odgovor na ovo pitanje daj eodgovore i na mnoga druga o ovoj temi.

U vezi bili 6 godina. Druzili se, upoznavali se, voleli se, putovali na mora, malo po Evropi, putovali po Srbiji, upoznali rodbinu i roditelje.. Veridba u praznoj sali Hayata sa povezom na ocima uz lagano muziku, gde smo se prvi put poljubili.. Posle svadbica ( nije bila trudna na svadbi, kao sto vecina misli ) sada imam malu devojcicu od 1 god. Iskreno, volimo se kao prvog dana. A nema lepseg osecaja nego dok vam ovo pisem, gledam kako njih dve lepo spavaju pored mene. Eto.. moje iskustvo ! Poz za sve zaljubljene u braku !

@Marko

Stvar je u tome da kod nekih od nas ljubav ne prolazi za godinu, dve, cetiri. Naravno, postoje usponi i padovi i periodi kad je sve lako i periodi koji zahtevaju vise truda i kompromisa. Ali to ne znaci da je ljubav prosla. Mislim da nije resenje da pokupis prnje cim prodje pocetna strast i pocnu problemi da se naziru. Kompromis i prilagodjavanje drugoj osobi nisu nikakva kazna i mucenje. Po meni, to je odraz zrelosti. Svaki odnos u zivotu zahteva neki vid kompromisa, i prijateljski i poslovni i rodbinski. Ne mozes se uvek okrenuti i otici kad postane gusto. Mislim, mozes i imas pravo na to, ali je cinjenica da si onda samoziv i infantilan.

Sto @ Dzo kaze, ja nekad svog muza volim toliko da boli a nekad ne mogu da ga vidim koliko me iznervira. Da sam otisla posle prve bure bilo bi to davnooo. Mi smo poceli zajedno da zivimo posle godinu dana veze ali ne sami vec sa drugim parom jer nismo bili u finansijskoj mogucnosti da se skroz osamostalimo. Vencali smo se posle skoro pet godina veze, kad smo konacno mogli sebi da priustimo i svadbu (zurku) kakvu smo hteli i generalno zivot kakav smo hteli. Ja sam bila trudna na svojoj svadbi planirano i zeljeno, mada to sad dodje kao neka stigma. Mi smo znali jos u onoj nasoj prvoj godini veze da je to to, ma znali smo posle mesec dana veze, mislim da se to odmah prepozna i oseti...

Kako da ja ovo objasnim jednoj devojcici koja hoce da pobegne od mene u neki brzi brak? imam osecaj kao da trazi nesto sto joj ne mogu pruziti i da time kažnjava i sebe i mene. A i ne sluti koliko mi je draga. kao nikad nijedna

@Maja

Jao te priče da se sponzorišete u braku zbog dece, tako i brak rušite zbog dece. Za sve imate opravdanje, lepo kažete volimo pare i ćao zdravo.

Nisam ozenjen ali trazim osobu za to. Moja zivotna zelja je da imam porodicu sa kojom cu sve da podelim na ovom svetu.

Po prirodi sam veoma vesela osoba, druzeljubiv, uvek nasmejan medjutim po navici za mene se lepe vestice koje mi piju krv.

...Pa znaci svestenika samo treba pitati...
@ (Kole, 09:44)

Ne znači; to je tvoj zaključak.
Ali, sveštenici se prilikom svog rada s ljudima (naročito kod ispovesti), susreću s raznim našim najintimnijim dilemama, i tako shvataju život potpunije. To je jedno. Drugo je što nam Hrišćanstvo zabranjuje da sudimo drugima, a preporučuje baš ovo što je rekao ovaj sveštenik: da budemo milostivi, spremni da ljudima praštamo njihove nesavršenosti, i da ih prihvatimo takvim kakvi jesu, što je temeljni uslov svih dobrih ljudskih odnosa.

Jedno domace ispitivanje je pronaslo sta je najvaznije za opstanak braka - uhodanu praksu prevazilazenja nesporazuma, sukoba, svadja i sl. Koji par ovlada ovom vestinom taj opstaje. A za ovo je potrebno puno lepog vaspitanja. I tako se opet sve vraca na onu cuvenu izreku: dete se vaspitava od momenta rodjenja njegovih roditelja. Tako da, sve je vazno, od pocetka. U srecu jednog coveka, pa potom i u bracnu srecu, utkano je ponasanje generacija predaka.

Radim u sudu (parnica) I stvarno mi nije jasno sta je ljudima u glavi kad ulecu u brak posle par meseci zabavljanja. Najvise razvoda je upravo medju njima, razlozi koje navode se brojni uglavnom se svi svode na to da osobu sa kojom su u braku ne poznaju (jedan decko je trazio razvod jer mu je zena "ruzna" tj ispostavilo se da je nikad pre nije video bez sminke). Drugi po broju razvoda su oni sto su se vencali zbog bebe, a ustvari I nisu zeleli brak. Ono sto moze da se zakljuci da se danas najcesce razvode nezrele osobe, tj one koje misle da je zivot bajka pa srljaju u brak (a cim krenu nesuglasice beze kod roditelja) I one koji ne znaju za kontracepciju (sad je prosto cudno prisustvovati svadbi a da mlada nije trudna).

@beogradjanka
Sta da kazem zeni koja misli da za nju treba i tabletu da popijem?
Kako smem disat a nju boli glava?

@Kole
Da, da... Bice domacinstva, bice dece... A brak? Ma koga briga za brak!
Ja ne verujem u te velike ljubavi. Kao sto neko napisao, da voli drugog dvadeset godina. Ej dvadeset godina! Mislim da su to mazohisticke teznje naseg mozga. Uvek se zapitam, zasto jedna dosadna ljubav ne moze biti velika? Uvek mora biti neke zackoljice: Romeo i Julija, nasilje, svi su protiv nas, velike razlike u godinana....
Pitanje ljubavi je pitanje volje: da li hocu da ga volim?

Naš slučaj. Vreme je pokazalo da je rizik bio ogroman, ali da je sudbina našeg "braka na brzaka" da traje dok nas smrt ne razdvoji.

nema tu pameti,cista lutrija..ko ne veruje sad,verovace ima kad;)

@ nisam pametan..taban,dok jos nije pustila korenje;)

10 meseci zabavljanja na daljinu (vidjanje svaki drugi ili treci vikend) a zatim neplanirano vencanje na putovanju. Jos godinu dana zivota na daljinu dok se nismo sastavili na istom mestu (zbog poslova). Pet godina kasnije, prvo dete godinu I po dana, a drugo na putu :))) Nije bilo nikakvih iznenadjenja zbog "nepoznavanja", naprotiv. Samo smo pratili intuiciju :)

Viđao sam ljude koji su se kao venčali a ostali klinci u praksi. Ima onih koji uskoče u brak posle noći neodgovornog seksa pa oči hoće međusobno da povade. Ima i onih kojima veza kao polu slobodnjacima traje godinama a tek kad se uzmu odvoje se od roditelja pa eto ti opet problema. Oni koji lagano napreduju kroz vezu do porodice mogu da brak sklope kada žele, od prvog dana čak. Brak uspeva zrelim ljudima, čak i ako ne dele interesovanja, važno je da se vole a iz toga izlazi razumevanje. Zanimljivo je koliko ima ljudi oko nas koji kipe od ljubavi i spremni su da je daju onome ko zaslužuje njihovo poverenje ali toliko nečovečnosti ima da se ova osobina krije kao najveća slabost.

Ljudi se menjaju. Nikad ne znas ko ce kakav da bude kasnije. Zivot je igra na srecu. Potrebna je i pamet,ali sreca igra glavnu ulogu u svemu!

Priča 1 sveštenik:
Požali mu se 1 momak kako mu je teško da se odluči za brak jer kod svoje devojke jasno vidi ono što pretpostavlja da će u braku biti problem. A ovaj ga tada posavetuje da se ne postavlja tako već da promeni ugao posmatranja, da gleda njene vrline, i ono što mu se kod nje sviđa i ono što ih spaja.
Posle par godina dođe momak da mu se zahvali. Kaže, postupio je tako, venčali su se i lepo se slažu, formirali su domaćinstvo, izrodili decu...
(Joc@, 17. februar 2016 08:22)


Pa znaci svestenika samo treba pitati i tako cemo doneti pravu odluku?
Vau, hvala Joc@!

(milan, 17. februar 2016 14:30)

Valjda imaš još neku želju???

KAO NA PRIMER da se ostavariš prvenstveno kao ličnost da zaradjuješ i nezavisiš od nikoga..Jer neće ti uspeh doneti sutra tvojoj budućoj devojci odnosno ženi ako samo želiš odnosno ako si samo veseo koji je uvek nasmejan i druželjubljiv..Pošto brak nije isto što slobodan život bez ikakvih obaveza kao što ti opisao nekako sebe u ovoj drugoj rečenici..

(nisam pametan, 16. februar 2016 22:30) - ako muslis da nije to to onda nije. Bolje je saseci u korenu i traziti ono sto ti vise odgovara. Ja sam se gadno zeznuo tako pokusavajuci da napravim kompromise. To ne ide. Treba naci osobu koja ti odgovara vise, onda nema potrebe za kompromisima.

Zivimo u vremenu instant kulture
gde su ogromna ocekivanja da se odmah sve ima i da sve savrseno funkcionise i da pre braka mora da se "iz živi"...

Umesto da volimo ljude a da koristimo stvari.
Mi volimo stvari a koristimo ljude.

I zato cim nastane problem u vezi,
umesto da ga resimo mi menjamo partnera.

jer eto gusi nasu slobodu
zato sto sloboda danas znaci odsutnost svake odgovornosti za sopstvene postupke.

Ironicno je sto ocekujemo da svi ostali vode racuna sta i kako rade A pogotovo parner
A ako nama skrenu paznju na to
Eee to je onda ugrozavanje slobode licnog prava!

"" šta bre, ja zbog tebe da menjam svoje ponasanje?
Pa sta i ako nije normalno i ako je sebicno! To je moje pravo,
to je bre moja sloboda,
ja hocu onako kako ja hocu!

SLOBODA UVEK ALI UVEK IDE UZ ODGOVORNOST ZA SOPSTVENE POSTUPKE.

Sve ostalo je licemerstvo, sebicluk, arogancija...

Tamo gde ponos i sujeta zavladaju
tu ljuba kofere pakuje

Ljubav nije ocekivanke i uzimanje
Ljubav je davanje, delenje, menjenje sebe u bolju osobu...

Najvazije je da zivot zivis sa veselom osobom, nasmijanom zenom koja voli ljude, koja lepo prica o drugim ljudima i koja je skromna. Ta zena mirisi na raj...

Njega sam upoznala davno pre muza, i odmah sam znala da je on onaj pravi - bio je to, i ostao do danas, neobjasnjivo jak i dubok, iskonski i obostran osecaj. Nazalost, bili smo previse mladi i neiskusni da bismo znali kako da u tome uzivamo i uskladimo se kao funkcionalan par. I, eto tako, vise od dvadeset godina, oboje zivimo sa suspregnutim osecanjima i u alternativama koje smo, svako za sebe, izabrali kao "podnosljive" - on kao vuk samotnjak, ja kao situirana matrona............
(Maja, 17. februar 2016 10:00)


Ovo je veoma tužno, a rekla bih da još uvek ima nade za vas. Bojite se da ne povredite druge drage ljude. Pa povredjujete ih svaki dan, živeći u laži. Razmislite, možda je poslednji čas da se klupko laži odmota i svako dobije ono što je zaslužio. Malo se plašim da ne izvučete deblji kraj. I sami znate da nije isto imati srodnu dušu i sa tom srodnom dušom rešavati brojne životne probleme.
Napravili ste grešku kada ste bili mladi, vidite, možda se može ispraviti.

@Maja, I sta su vasa deca "nasledila"? Osecaj da je brak preduzece za proizvodnju dece I da ljubav ne postoji? Jasno mi je da ljubav moze da nestane ali da se u brak ulazi sa predumisljajem nisam pametna

Stvarno nisam pametan sta da radim... Nisam tip koji vara ali razmisljam o drugim zenama...
(nisam pametan, 16. februar 2016 22:30)

Niste još ni par supa skuvali i pojeli, a ti razmišljaš o drugim ženama. OK. Pogrešio si. Kako reći nekom ko se tek uselo da si pogrešio. Pa lepo, tako: izvini, pogrešio sam. I to odmah, bez anestezije. Kasnije će biti sve teže i komplikovanije. I ne popuštaj, ako si siguran. To je u interesu i jednog i drugog. Ona će to uvideti nešto kasnije, ako iole misli o sebi.

@nisam pametan.

Vidi stvarno nisi. Razidji se lepo sa zenom i ne pravi cirkus od zivota sa uvodjenjem novih lica misleci da ce ti biti bolje.

@nisam pametan
Sedite pa joj lepo reci sta ti smeta. Ako joj je kazes sta ti smeta, ona ce da misli da ti ne smeta nista. Ako, pak, misli da ti ne smeta nista, popece ti se na mozak jos gomilom nekih stvari. Tebi ce to i dalje da smeta, cutaces a frustracija ce da raste i buja. Dakle, sedite pa joj lepo reci sta ti smeta.

@suboticanka
Pa ti sad reci da to nije ziv uzas. Zivis s nekim za koga znas da ga ne volis. Kako godine budu prolazile, tako ce sve vise da ti "smeta". Sve sto se radi tek reda radi, ne moze da bude dobro i da valja. Da traje moze ali je to trajanje takvo kakvo jeste.

@nisam pametan
Tacno znam o kakvom je profilu osobe rec. Mene ako neko pita, ja sam zagovornik razgovora uvek. Razgovor - prva stavka. Sto joj vise povladjujes, ona je sve gora. Ako razgovorom ne resis svoj problem, onda se lepo razdvojite. Ona neka se vrati kuci kod tate i mame pa neka oni ne disu kad nju boli glava, a ti se regenerisi i nastavi svoj zivot. Ne vredi nista na silu. Ako joj kazes sta ti smeta a ona skoci na tebe, krene na se dernja i da ti pravi frku, jasno ti je o cemu se radi. Tu srece nikad ne bi bilo. A sta ce ti takva osoba...sta ce ikome takva osoba.

Brza..

@nesh,Bravo!

@Maja.. Da znam da volim drugu ne bih bio sa mojom zenom ,mucio bi i sebe i nju. Isto tako da je obrnuto. Pre bih bio sam i cekao...

To::: (milan)
Međutim, samo tvoja prva rečenica je iskrena do neke mere, dok višak tvojih reči već u drugoj rečenici ruši i nedozrelu ličnost budućeg mladoženje.

Moj savet je da učiš srpski jezik u nekoj večernjoj školi i da ništa ne očekuješ od života, jer priroda majka, skromnost u izrazu i život uspešnih ljudi bez zlobe i bez ujeda sami od sebe mole, mame, vape i tesno privlače svako normalno ljudsko biće suprotnog pola.
(Hvala lepom čitaocu.)