Na prvi znak agorafobije potražite pomoć lekara

@stojke @nn Dugo godina sam patila od teskog panicnog poremecaja. Panicni napadi su dolazili potpuno nenajavljeno i u raznoraznim svakodnevnim situacijama (u prodavnici, na predavanjima u amfiteatru, u prevozu itd).
Nisam vise mogla da izdrzim takav zivot i otisla sam kod psihijatra.
On mi je kao prvo prepisao anksiolitike (xanax) i onda smo poceli da pricamo. Tek kroz pricu sam mogla da shvatim da su to nerealni strahovi i da necu umreti od tih napada.
Posle duze psihoterapije i uzimanja lekova sam uspela da se oporavim i zivim bez tih jezivih napada.
Bitno je da sami zakljuciti sta/ko vam izaziva nelagodnost i stres.
Sve u svemu postoji lek! Neophodna je i volja i uspecete da izadjete iz zacarenog kruga!

Neverovatno "pametni" komentari ljudi koji nisu preživeli ove stvari. Potrošačko društvo, izađite u prirodu, blabla. Ne podsmevajte se ljudima koji prolaze korz pakao dok pokušavaju da se izvuku iz agorafobije.
Sve zavisi od stepena poremećaja. Nekada je dovoljna psihoterapija, nekada anksiolitici, nekada antidepresivi , nekada kombinacija. Ako ovo čita neko ko ima probleme sa agorafobijom i paničnim napadima i ne zna kako da ih reši savet: odličan psihoterapeut ( iz oblasti KBT ili REBT pravca u psihoterapiji ) i po savetu doktora ( i potrebi ) dobar antidepresiv i anksiolitik. Svako ko ima ove probleme mora da zna da su rešivi i da se može izaći iz ovog začaranog kruga, samo da se obrati pravim ljudima na vreme i bez stida. Meni je uspelo, posle godina horora i saveta nestručnih i neobrazovanih doktora.

Ja sam se u studentskim danima ovako prepadao, u busu, posti, redovima, kad utripujem da me svi gledaju. Samo me oblije znoj i moram da pobegnem. Ali prestalo je... valjda

sve ove simptome NE osecam samo kada sam kod kuce ili kada sam pijan, muka ziva...

Stojke i nn, postoji rešenje za vaše probleme. Moja sestra je imala agorafobiju i pila je antidepresive i anksiolitike, ali je išla i na terapiju kod psihologa. Mislim da je išla šest, sedam meseci, jednom nedeljno. Isplatilo se. U to vreme nije smela sama da izađe na ulicu a prošle godine se vratila SAMA avionom iz Frankfurta! Ne, nismo bogati, morali smo da štedimo za njene terapije, ali to je jedini lek. Želim vam da uspete u borbi!

Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?
(nn, 24. decembar 2015 11:54) Meni je psiholog mnogo pomogao.Znam da mnogi ljudi ovde imaju predrasude o tome ali ja sam se dugo borila sama sa sobom,pokusavala sve moguce metode i na kraju zatrazila pomoc. Borba je dugo trajala ali danas se osecam srecno,sigurno i stabilno. Samo budite uporni. Sve se moze.

Da dodam i savet koji sam procitala na internetu - da ne treba izbegavati mesta i situacije koja izazivaju nelagodu ili strah, nego da treba otici tamo, doziveti anksioznost ako se javi, i sacekati da ona prva prodje, a posle nastupate vi, opusteno :). To mi je pomoglo.

Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?

Neki ljudi iz ciste empatije razviju ove napade, evo recimo ja sam u trenucima objektivno veoma stresnim, razvila nesto slicno ovome (u mnogo blazoj formi), a nisam tako reagovala pre nego sto sam citala o ovome. Inace imam nagomilanu anksioznost zbog mobinga na poslu. Mislim da treba da resim uzroke te anksioznosti, i da ce biti bolje.

Druga stvar: slicno mi se desava u zatvorenim prostorijama gde se ceka, a gde nema kiseonika i gde nije provetravano ceo dan. Otvorite prozore da udje vazduh i bice svima lakse!

Ovo su prvi simptomi buđenja vašeg prirodnog bića, iz hipnotičgog matrixa, zvano potrošačko društvo. Na sreću tu su stručnjaci koji će vas pojedinačnom terapijom zadržati u ovoj jedino mogućoj dimenziji. Ako ni to ne uspe... Vaš problem je vaš, dok ne počne da se širi poput zaraze na druge dobro hipnotizirane jedinke oko vas. Onda u karantin, sa hemijskim ubeđivačima.

"Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?"

Vodi je u prirodu, neka se opusti, sto vise vremena sa ljudima, naci od cega joj se javlja stres koji inicira sve ostalo napisano. Meni je pravilo problem kad god dolazim u kontakt sa ljudima npr. U svakom slucaju recenica kao "Bas me briga za sve" mi je pomagala, religija takodje pomaze... lekovi i ne mnogo osim sto umanje stres mozda ili depresiju ali ne resavaju problem.

Zivot je jedan!

Samo što neurolozi s ovim problemom imaju veze isto kao gastrolozi sa kardio-vaskularnim bolestima. S tim problemom ide se psihijatru.

Strasno mi smeta guzva i haos u gradu, nadrndani ljudi svuda unaokolo, obavezno imam panicni napad kada upadnem u taj haos. Planiram da odem kod psihologa ali sam za sada uspela da ublazim tako sto kada negde idem slusam muziku. Za sada mi pomaze.

imao sam slične probleme, isao kod psihologa, vremenom su nestali. bihejviorizam leci posledice i simptome ne baveci se uzrocima, sto je cisto guranje problema pod tepih. psihoanaliza jedina pomaze

Ko preporuči psihoanalizu,preporučio je dve,tri i više godina lečenja !!Odakle mi pare ?!?

... moj brat ima ovaj problem... da li mi mozete reci ime konkretnog psihologa... trenutni ne pomaze bas mnogo...

Kod mene je pocelo posle jedne izuzetno stresne i naporne godine u kojoj sam se iscrpljivala do krajnjih granica, i fizicki i psihicki... Osecaj je strasan... Lecenje kod neurologa i silni lekovi su bili cisto gubljenje vremena... Nekoliko razgovora sa psihijatrom bilo je od pomoci.Izborila sam se sama, korak po korak, i to je godinama trajalo... Sada me povremeno hvata, ali znam o cemu se radi, pa se lako izborim... U ovom slucaju, covek mora da bude zaista mnogo jak i da se bori... Najvise sam sebi moze da pomogne. Kad sve prodje, oseca se kao da je ponovo rodjen, toliko je tesko to stanje.

Meni se desilo dva puta u blagoj formi, oba puta u pozorištu. Iznenada sam pomislila da će da mi pozli i da ću morati da ustanem i izađem, a da će to biti neizvodljivo jer sam u sredini reda. Svi će gledati u mene i ometaću ih, ne daj bože da se uspaničim dok budem izlazila... Onda sam se skoncentrisala i prestala da razmišljam o tome, usredsredila se na predstravu. Ali imam blagi strah da mi se to ne ponovi.

Godinama sam imala ovaj problem. prvo sam mislila da ludim i bila me je sramota da bilo kome kazem sta se desava. Onda je krenulo izbegavanje isuvise "opasnih" mesta i situacija. Uporedo sam dosta citala o svemu, dok nisam shvatila da to ne treba da krijem i da mi se nista strasno "fizicki" ne desava. Dakle odlucila sam da "sacekam da prodje". Naime, cim bi panicni napad krenuo, govorila bih sebi da se necu ugusiti ili umreti, da je sve Ok, da je to samo prolazno i da je najstrasnije da me.ljudi cudno gledaju, a to ionako nije vazno. Prosto banalizovala sam samoj sebi ceo osecaj bespomocnosti i gubitka kontrole. Trebalo mi je nekih godinu dana "ubedjivanja" i "nadmudrivanja" same sebe, ali je bilo uspesno. Dakle, najvaznije po meni je znati da nema brzih resenja, da nije sramota i biti popustljiv prema samom sebi. Takodje pomaze setnja, rekreacija, muzika i vrlo je vazno da se ne odustaje od socijalizacije. Na kraju krajeva, pravi prijatelji i porodica ce vam sigurno pruziti bar delimicnu podrsku.

doziveo jednom na poslu, usled nagomilanog stresa, bukvalno iz cista mira, svi gore navedeni simptomi, mislio sam da umirem...nisam imao pojma da postoje takve stvari, onda procitao po netu tekstove slicne ovom i skontao da je to samo prolazna epizoda. Otad se nije ponavljalo i trudim se da budem sto smireniji na poslu, da ne dozvolim nikome da me izbaci iz takta jer kapiram da je tu sustina mog problema - uporno koskanje sa nadredjenim dr*adzijom.

@Glupan
Ovo što si napisao je najsažetiji i ujedno naksadržajniji opis datog problema i ponudjenih resenja. Fantastična percepcija!

Samo se na vreme javite lekaru. Ja sam prolazio kroz pakao tri godine,a da nisam znao sta se to desava . Dovoljno je da se ode kod lekara opste prakse i uzme uput za terapiju. Nadjite i procitajte knjigu " Bez straha o strahu" od Vladana Starcevica. Ja je znam napamet

Imala sam godinama ovaj problem. Uspesno sam ga resila. Zaista morate otici kod lekara ukoliko imate problema sa strahovima, posebno ako to traje duze vreme i remeti vam kvalitet zivota. Postoje lekovi koji vrlo uspesno deluju, antidepresivi, u mom slucaju je to Escitalopram, kod nas se zove Cipralex. Ima jos nekih njemu slicni. Svaki dobar psihijatar ce znati da vam kaze nesto o tome i prepisace vam. Ovi lekovi se piju malo duze, nekad par meseci, nekada godinu, u najtezim slucajevima i par godina, zavisi od problema. Bitno je da razgovarate sa lekarom i da vam objasni kako se uzima. Postoji period privikavanja na lek, traje nekada i do 4 nedelje, ume da bude neprijatan ali to brzo prodje. Posle toga ste kao ponovo rodjeni i zivot ima sasvim drugi kvalitet cak i kada prestanete sa uzimanjem. Nekim ljudima je dovoljna samo jedna terapija, neki se nakon par godina mozda vrate na lek, to je individualno, zavisi od sklopa licnosti ali i od toga da li imate relativno miran zivot ili ste stalno u stresu. Antidepresivi ne menjaju strukturu licnosti i ne "omamljuju", to nisu tablete za smirenje vec uticu na lucenje Serotonina, tz. "hormona srece", koji ima veze kako sa depresivnim stanjem tako i sa pojavom strahova. Ovi lekovi vam jednostavno pomazu da se normalno osecate. Moguce nuspojave mozete procitati u upustvu za lek, ali svode se uglavnom na te pocetne pojave i na slabljenje libida, sot je opet sve individualno. Nemojte se bojati vec pomozite sebi! Srecno!:)

"savetuje Udruženje nemačkih neurologa"

Eh, kamo srece da ovde postoje doktori koji to mogu da lece. Znate kakav sam ja odgovor dobio na pocetku svojih muka? Ovaj: "Pffff... ne znam".

dza ili bu - ustani i kreni...

"Neverovatno "pametni" komentari ljudi koji nisu preživeli ove stvari. Potrošačko društvo, izađite u prirodu, blabla. Ne podsmevajte se ljudima koji prolaze korz pakao dok pokušavaju da se izvuku iz agorafobije"

Sam sam imao panicni napad tako da nije nikakvo podsmevanje. Jel iko doziveo panicni napad u prirodi ikada? Osim ako ga vukovi i medvedi nisu napali... boze svasta.

''Sam sam imao panicni napad tako da nije nikakvo podsmevanje. Jel iko doziveo panicni napad u prirodi ikada? Osim ako ga vukovi i medvedi nisu napali... boze svasta.''

Panicni napad nije isto sto i agorafobija, i da desavalo se da ljudi dozive panicni napad u prirodi. specificno za agorafobiju kada je povezana sa strahom da ce osobi pozliti a nikog nece biti da joj pomogne.

@Sladjana
Za probleme straha najbolji je bio prof. Ljubomir Eric, izuzetna licnost, veoma uspesan terapeut. Ne znam da li je jos uvek u praksi, mozete proveriti.

P.S.: Zaboravila sam da spomenem da mi je tada pomogao dr. Ljubomir Eric
On spada u staru gardu lekara, ne znam da li i dan danas jos radi.

@Glupan
Bravo na shvatanju sustine, mada je malo brutalno prema ljudima koji imaju taj problem.

Mozda moj prethodni post izgleda kao reklama za odredjeni lek, ali nije tako. Prethodno je neko pisao da je potrebna kombinacija lekova i psihoterapije. To je tacno i u idealnom slucaju bi trebalo tako da bude. Problem je jedino sto je u Srbiji toliko tesko doci do dobre psihoterapije, i uopste do psihoterapije. Na VMA rade u timu psihijatar i psiholog, ali ako niste vojni osuguranik, dobro ce vas kostati svaka poseta. Pojam psihoterapije i psihologije se kod nas mesa, ljudi ne prave razliku izmedju psihoterapeuta i psihologa.Najpre cete naici na privatne psihologe koji ne znaju mnogo o psihoterapiji. Na zalost i mnogi lekari, psihijatri ne umeju lepo da vam objasne sta znaci koristiti antidepresive u terapiji protiv raznih strahova. Meni je lek bio prepisan takoreci slucajno, onda sam sama citala detaljno upustvo i pretrazivala po internetu. Privikavanje na lek znaci da pocinjete sa manjom dozom i da se u pocetku strahovi malo pojacaju. Nikako se ne sme prekidati sa uzimanjem. Vrlo je vazno nastaviti i izdrzati, jer to je prolazno, u suprotnom niste nista uradili. Mozete drzati kod sebe recimo neki Bromazepam ili tako nesto ako bas dodje trenutak da ne mozete da prebrodite te minute, jer se zaista radi o minutima. Samo govoriti sebi da ce proci i da je trenutno, jer posle toga dolazi zaista drugi zivot. Jedino kada je opasno uzimati ih he ako ste suicidni, ako pomisljate na samoubistvo. To je retko ali se desava. Onda se obavezno obratite lekaru.

Ovo su prvi simptomi buđenja vašeg prirodnog bića, iz hipnotičgog matrixa, zvano potrošačko društvo. Na sreću tu su stručnjaci koji će vas pojedinačnom terapijom zadržati u ovoj jedino mogućoj dimenziji. Ako ni to ne uspe... Vaš problem je vaš, dok ne počne da se širi poput zaraze na druge dobro hipnotizirane jedinke oko vas. Onda u karantin, sa hemijskim ubeđivačima.

dza ili bu - ustani i kreni...

@Glupan
Ovo što si napisao je najsažetiji i ujedno naksadržajniji opis datog problema i ponudjenih resenja. Fantastična percepcija!

"Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?"

Vodi je u prirodu, neka se opusti, sto vise vremena sa ljudima, naci od cega joj se javlja stres koji inicira sve ostalo napisano. Meni je pravilo problem kad god dolazim u kontakt sa ljudima npr. U svakom slucaju recenica kao "Bas me briga za sve" mi je pomagala, religija takodje pomaze... lekovi i ne mnogo osim sto umanje stres mozda ili depresiju ali ne resavaju problem.

Zivot je jedan!

Ko preporuči psihoanalizu,preporučio je dve,tri i više godina lečenja !!Odakle mi pare ?!?

Samo što neurolozi s ovim problemom imaju veze isto kao gastrolozi sa kardio-vaskularnim bolestima. S tim problemom ide se psihijatru.

Neki ljudi iz ciste empatije razviju ove napade, evo recimo ja sam u trenucima objektivno veoma stresnim, razvila nesto slicno ovome (u mnogo blazoj formi), a nisam tako reagovala pre nego sto sam citala o ovome. Inace imam nagomilanu anksioznost zbog mobinga na poslu. Mislim da treba da resim uzroke te anksioznosti, i da ce biti bolje.

Druga stvar: slicno mi se desava u zatvorenim prostorijama gde se ceka, a gde nema kiseonika i gde nije provetravano ceo dan. Otvorite prozore da udje vazduh i bice svima lakse!

"Neverovatno "pametni" komentari ljudi koji nisu preživeli ove stvari. Potrošačko društvo, izađite u prirodu, blabla. Ne podsmevajte se ljudima koji prolaze korz pakao dok pokušavaju da se izvuku iz agorafobije"

Sam sam imao panicni napad tako da nije nikakvo podsmevanje. Jel iko doziveo panicni napad u prirodi ikada? Osim ako ga vukovi i medvedi nisu napali... boze svasta.

imao sam slične probleme, isao kod psihologa, vremenom su nestali. bihejviorizam leci posledice i simptome ne baveci se uzrocima, sto je cisto guranje problema pod tepih. psihoanaliza jedina pomaze

Imala sam godinama ovaj problem. Uspesno sam ga resila. Zaista morate otici kod lekara ukoliko imate problema sa strahovima, posebno ako to traje duze vreme i remeti vam kvalitet zivota. Postoje lekovi koji vrlo uspesno deluju, antidepresivi, u mom slucaju je to Escitalopram, kod nas se zove Cipralex. Ima jos nekih njemu slicni. Svaki dobar psihijatar ce znati da vam kaze nesto o tome i prepisace vam. Ovi lekovi se piju malo duze, nekad par meseci, nekada godinu, u najtezim slucajevima i par godina, zavisi od problema. Bitno je da razgovarate sa lekarom i da vam objasni kako se uzima. Postoji period privikavanja na lek, traje nekada i do 4 nedelje, ume da bude neprijatan ali to brzo prodje. Posle toga ste kao ponovo rodjeni i zivot ima sasvim drugi kvalitet cak i kada prestanete sa uzimanjem. Nekim ljudima je dovoljna samo jedna terapija, neki se nakon par godina mozda vrate na lek, to je individualno, zavisi od sklopa licnosti ali i od toga da li imate relativno miran zivot ili ste stalno u stresu. Antidepresivi ne menjaju strukturu licnosti i ne "omamljuju", to nisu tablete za smirenje vec uticu na lucenje Serotonina, tz. "hormona srece", koji ima veze kako sa depresivnim stanjem tako i sa pojavom strahova. Ovi lekovi vam jednostavno pomazu da se normalno osecate. Moguce nuspojave mozete procitati u upustvu za lek, ali svode se uglavnom na te pocetne pojave i na slabljenje libida, sot je opet sve individualno. Nemojte se bojati vec pomozite sebi! Srecno!:)

Da dodam i savet koji sam procitala na internetu - da ne treba izbegavati mesta i situacije koja izazivaju nelagodu ili strah, nego da treba otici tamo, doziveti anksioznost ako se javi, i sacekati da ona prva prodje, a posle nastupate vi, opusteno :). To mi je pomoglo.

Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?

Strasno mi smeta guzva i haos u gradu, nadrndani ljudi svuda unaokolo, obavezno imam panicni napad kada upadnem u taj haos. Planiram da odem kod psihologa ali sam za sada uspela da ublazim tako sto kada negde idem slusam muziku. Za sada mi pomaze.

sve ove simptome NE osecam samo kada sam kod kuce ili kada sam pijan, muka ziva...

Neverovatno "pametni" komentari ljudi koji nisu preživeli ove stvari. Potrošačko društvo, izađite u prirodu, blabla. Ne podsmevajte se ljudima koji prolaze korz pakao dok pokušavaju da se izvuku iz agorafobije.
Sve zavisi od stepena poremećaja. Nekada je dovoljna psihoterapija, nekada anksiolitici, nekada antidepresivi , nekada kombinacija. Ako ovo čita neko ko ima probleme sa agorafobijom i paničnim napadima i ne zna kako da ih reši savet: odličan psihoterapeut ( iz oblasti KBT ili REBT pravca u psihoterapiji ) i po savetu doktora ( i potrebi ) dobar antidepresiv i anksiolitik. Svako ko ima ove probleme mora da zna da su rešivi i da se može izaći iz ovog začaranog kruga, samo da se obrati pravim ljudima na vreme i bez stida. Meni je uspelo, posle godina horora i saveta nestručnih i neobrazovanih doktora.

Moja devojka pati od ovog poremećaja. Koji je najbolji način da joj pomognem?
(nn, 24. decembar 2015 11:54) Meni je psiholog mnogo pomogao.Znam da mnogi ljudi ovde imaju predrasude o tome ali ja sam se dugo borila sama sa sobom,pokusavala sve moguce metode i na kraju zatrazila pomoc. Borba je dugo trajala ali danas se osecam srecno,sigurno i stabilno. Samo budite uporni. Sve se moze.

... moj brat ima ovaj problem... da li mi mozete reci ime konkretnog psihologa... trenutni ne pomaze bas mnogo...

@Glupan
Bravo na shvatanju sustine, mada je malo brutalno prema ljudima koji imaju taj problem.

Mozda moj prethodni post izgleda kao reklama za odredjeni lek, ali nije tako. Prethodno je neko pisao da je potrebna kombinacija lekova i psihoterapije. To je tacno i u idealnom slucaju bi trebalo tako da bude. Problem je jedino sto je u Srbiji toliko tesko doci do dobre psihoterapije, i uopste do psihoterapije. Na VMA rade u timu psihijatar i psiholog, ali ako niste vojni osuguranik, dobro ce vas kostati svaka poseta. Pojam psihoterapije i psihologije se kod nas mesa, ljudi ne prave razliku izmedju psihoterapeuta i psihologa.Najpre cete naici na privatne psihologe koji ne znaju mnogo o psihoterapiji. Na zalost i mnogi lekari, psihijatri ne umeju lepo da vam objasne sta znaci koristiti antidepresive u terapiji protiv raznih strahova. Meni je lek bio prepisan takoreci slucajno, onda sam sama citala detaljno upustvo i pretrazivala po internetu. Privikavanje na lek znaci da pocinjete sa manjom dozom i da se u pocetku strahovi malo pojacaju. Nikako se ne sme prekidati sa uzimanjem. Vrlo je vazno nastaviti i izdrzati, jer to je prolazno, u suprotnom niste nista uradili. Mozete drzati kod sebe recimo neki Bromazepam ili tako nesto ako bas dodje trenutak da ne mozete da prebrodite te minute, jer se zaista radi o minutima. Samo govoriti sebi da ce proci i da je trenutno, jer posle toga dolazi zaista drugi zivot. Jedino kada je opasno uzimati ih he ako ste suicidni, ako pomisljate na samoubistvo. To je retko ali se desava. Onda se obavezno obratite lekaru.

Stojke i nn, postoji rešenje za vaše probleme. Moja sestra je imala agorafobiju i pila je antidepresive i anksiolitike, ali je išla i na terapiju kod psihologa. Mislim da je išla šest, sedam meseci, jednom nedeljno. Isplatilo se. U to vreme nije smela sama da izađe na ulicu a prošle godine se vratila SAMA avionom iz Frankfurta! Ne, nismo bogati, morali smo da štedimo za njene terapije, ali to je jedini lek. Želim vam da uspete u borbi!

@Sladjana
Za probleme straha najbolji je bio prof. Ljubomir Eric, izuzetna licnost, veoma uspesan terapeut. Ne znam da li je jos uvek u praksi, mozete proveriti.

P.S.: Zaboravila sam da spomenem da mi je tada pomogao dr. Ljubomir Eric
On spada u staru gardu lekara, ne znam da li i dan danas jos radi.

Ja sam se u studentskim danima ovako prepadao, u busu, posti, redovima, kad utripujem da me svi gledaju. Samo me oblije znoj i moram da pobegnem. Ali prestalo je... valjda

@stojke @nn Dugo godina sam patila od teskog panicnog poremecaja. Panicni napadi su dolazili potpuno nenajavljeno i u raznoraznim svakodnevnim situacijama (u prodavnici, na predavanjima u amfiteatru, u prevozu itd).
Nisam vise mogla da izdrzim takav zivot i otisla sam kod psihijatra.
On mi je kao prvo prepisao anksiolitike (xanax) i onda smo poceli da pricamo. Tek kroz pricu sam mogla da shvatim da su to nerealni strahovi i da necu umreti od tih napada.
Posle duze psihoterapije i uzimanja lekova sam uspela da se oporavim i zivim bez tih jezivih napada.
Bitno je da sami zakljuciti sta/ko vam izaziva nelagodnost i stres.
Sve u svemu postoji lek! Neophodna je i volja i uspecete da izadjete iz zacarenog kruga!

Godinama sam imala ovaj problem. prvo sam mislila da ludim i bila me je sramota da bilo kome kazem sta se desava. Onda je krenulo izbegavanje isuvise "opasnih" mesta i situacija. Uporedo sam dosta citala o svemu, dok nisam shvatila da to ne treba da krijem i da mi se nista strasno "fizicki" ne desava. Dakle odlucila sam da "sacekam da prodje". Naime, cim bi panicni napad krenuo, govorila bih sebi da se necu ugusiti ili umreti, da je sve Ok, da je to samo prolazno i da je najstrasnije da me.ljudi cudno gledaju, a to ionako nije vazno. Prosto banalizovala sam samoj sebi ceo osecaj bespomocnosti i gubitka kontrole. Trebalo mi je nekih godinu dana "ubedjivanja" i "nadmudrivanja" same sebe, ali je bilo uspesno. Dakle, najvaznije po meni je znati da nema brzih resenja, da nije sramota i biti popustljiv prema samom sebi. Takodje pomaze setnja, rekreacija, muzika i vrlo je vazno da se ne odustaje od socijalizacije. Na kraju krajeva, pravi prijatelji i porodica ce vam sigurno pruziti bar delimicnu podrsku.

''Sam sam imao panicni napad tako da nije nikakvo podsmevanje. Jel iko doziveo panicni napad u prirodi ikada? Osim ako ga vukovi i medvedi nisu napali... boze svasta.''

Panicni napad nije isto sto i agorafobija, i da desavalo se da ljudi dozive panicni napad u prirodi. specificno za agorafobiju kada je povezana sa strahom da ce osobi pozliti a nikog nece biti da joj pomogne.

Meni se desilo dva puta u blagoj formi, oba puta u pozorištu. Iznenada sam pomislila da će da mi pozli i da ću morati da ustanem i izađem, a da će to biti neizvodljivo jer sam u sredini reda. Svi će gledati u mene i ometaću ih, ne daj bože da se uspaničim dok budem izlazila... Onda sam se skoncentrisala i prestala da razmišljam o tome, usredsredila se na predstravu. Ali imam blagi strah da mi se to ne ponovi.

doziveo jednom na poslu, usled nagomilanog stresa, bukvalno iz cista mira, svi gore navedeni simptomi, mislio sam da umirem...nisam imao pojma da postoje takve stvari, onda procitao po netu tekstove slicne ovom i skontao da je to samo prolazna epizoda. Otad se nije ponavljalo i trudim se da budem sto smireniji na poslu, da ne dozvolim nikome da me izbaci iz takta jer kapiram da je tu sustina mog problema - uporno koskanje sa nadredjenim dr*adzijom.

Samo se na vreme javite lekaru. Ja sam prolazio kroz pakao tri godine,a da nisam znao sta se to desava . Dovoljno je da se ode kod lekara opste prakse i uzme uput za terapiju. Nadjite i procitajte knjigu " Bez straha o strahu" od Vladana Starcevica. Ja je znam napamet

"savetuje Udruženje nemačkih neurologa"

Eh, kamo srece da ovde postoje doktori koji to mogu da lece. Znate kakav sam ja odgovor dobio na pocetku svojih muka? Ovaj: "Pffff... ne znam".

Kod mene je pocelo posle jedne izuzetno stresne i naporne godine u kojoj sam se iscrpljivala do krajnjih granica, i fizicki i psihicki... Osecaj je strasan... Lecenje kod neurologa i silni lekovi su bili cisto gubljenje vremena... Nekoliko razgovora sa psihijatrom bilo je od pomoci.Izborila sam se sama, korak po korak, i to je godinama trajalo... Sada me povremeno hvata, ali znam o cemu se radi, pa se lako izborim... U ovom slucaju, covek mora da bude zaista mnogo jak i da se bori... Najvise sam sebi moze da pomogne. Kad sve prodje, oseca se kao da je ponovo rodjen, toliko je tesko to stanje.