Mračna strana uma: Da li je visoki IQ teret ili dar?

Teret..zato se i napijes jer kad se napijes iskljucis one vise delove mozga koji su odgovorni za intaligenciju i rade ti samo oni nizi delovi ..i lepo ti.
Ja sam jos od osnovne isao na te testove intaligencije i uvek sam imao od 160-170 kako kad..clan sam mense vec 12-13 godina..ali dzabe ..vozim polovan auto star 10 godina ,devojke vise vole one sa ispod prosecnom intaligencijom a i nemas neku veliku zelju da ih juris jer su skoro sve devojke danas maksimalno povrsne a i ta intaligencija ti je teret i u drustvu ..jer uglavnom ljudi lupetaju gluposti i ti znas da lupetaju i da to sto pricaju nema veze sa mozgom i onda su i dilemi dal svaki put da kazes da nisu u pravu i onda naravno svi ce da te zamrze malo po malo ili da se iskljucis i pravis se glup.

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!

Poenta teksta je da je lepo i da se isplati biti glup...Članak za sve u Srbiji...

Tacno, vise pameti nosi i vise briga. Nekada se prosto zacudim kako se neki ljudi ni oko cega ne brinu i koliko im do mozga ne dopiru neke stvari, ali to je valjda izvan njihovih mogucnosti da sagledaju siruaciju. Da mi je njihova glava na par dana da se odmorim i naspavam...

Meni je bio teret ceo zivot. Nista ti nije dovoljno dobro, sam sebi nisi dovoljno dobar, uvek moze bolje (iako ne moze), nikad u zivotu nisi bio srecan...

Svakako teret kad živiš sa primitivcima.

...konkretno, u SRB je bolje biti glup i dizati ruke na Grand Paradu, nego biti iole pametniji i svedočiti vladavinom glupaka u svakom segmentu poslovanja i društva i time nažalost remetiti svoje zdravlje...

Citam komentare i razmisljam se da je jedino pamet bog ili ko vec delio podelio pravedno jer se niko ne zali, stavise svima dao malo i vise nego sto treba.

Moj savet vam je da malo skromniji i kriticniji prema sebi budete, jer dzaba vam sva inteligencija ovog sveta ako mislite da ste najpametniji.

Uzalud si inteligentan ako su svuda oko tebe glupanderi, a naročito "lideri" i "elita".

Zamislite pitanje - da li je nizak IQ teret ili dar?

u potpunosti se slazem da je pametnijim osobama teze i da su skloniji ka psihickim problemima

Teško je,pogotovo u Srbiji,biti inteligentan.Ne shvataju i napadaju maloumni šefovi,prost komšiluk,krezubi smrdopazušni sugrađani glasači,a ti u sebi veneš jer vidiš unapred daleko,vidiš probleme i znaš rešenja,ali džabe ti je.Samo se jedeš iznutra.

meni IQ 121, ja nemam šta da komentarišem ovde..."glup" sam...s'aspekta Termita...a oboleo sam takođe psihički na poslu od brige, kako može "direktor" da zaposli svu familiju svoju i najbližih saradnika, a da ja ne mogu ništa povodom toga da učinim, ovi što trebaju oni neće i šta sad?!? mogu samo da plačem, burazersko društvo, Srbija.

U srbiji teret! Blago glupima ovde. Oni se raduju svim budalastinama. Navijaju za svog favorita na farmi i zivot im prodje u sreci i veselju. Ima ona lepa pesma "o kako jelepo biti glup!" To je himna srbistana.

Neznanje blagostanje u svakom smislu te reci.

teret 10000%. ko razume shvatice

Sa visokim IQ često se dešava isto što i sa lepotom – i mi i okolina očekuju da se taj potencijal ''isplati'' time što bi život bio srećniji, ispunjeniji, radosniji, a često se smatra i imućniji. Ukoliko nam IQ ne posluži da sebe pravilno koordinišemo u svetu oko sebe, nastaje razočaranje i rezignacija a to vodi u tužan život. Stoga je najvažnije da čovek ispravno, normalno, istinito shvati svet i tada tek ima uslova da bude srećan. Jer, sreća nam se događa, u zavisnosti od toga kako smo razumeli svet. Smisao ljudskog života je ubeljivanje duše. Duša, a ne um, razum, sposobnosti, lepota, zdravlje... duša je smisao i cilj.
.

Čovek je "tekuće" biće, poput reke.
Na izvoru dobije čistu i praznu inteligenciju uz broj ćelija koje tokom života samo odumiru, a usputno se dobro zagade raznoraznim otrovima... A mozak je galaksija neurona koja međusobno komunicira sugestivno asocijacijama, upamćenim komparacijskim iskustvima, sve to kombinujući sa novim saznanjima. Dakle, vrlo je bitno okruženje, i lokalne vrednosti koje utiču na individualnost i oblikovanje inteligencije. Razvijanje inteligencije podrazumeva inteligentno okruženje, inteligentne pojedince koji se međusobno provociraju kreativnim mišljenjem, inteaktivnom stimulacijom, međusobne podrške, zajedničkom saradnjom. Koji istražuju, čistom komunikacijom bez primitivnih nagona koji bude konkurenciju, i naravno truju razvoj superbića koje nismo kao društvo spremni da otelotvorimo. Lakše nam je da retko inteligentne ljude žigošemo kao različite, i ocenimo ih kao posebne i neadaptirane, čudne, primoravajući ih, ili da nam se pridruže kao slični, ili da budu odbačeni. Tu počinje prava nesreća tih ljudi, oni su po prirodi gladni komunikacije željni preispitivanja, ne bi li stimulisali razmišljanje, i bili u društvu svojih.

U Srbiji visok iq je teret, a nizak dar-prosperitet!

Ako si pametan, samo slusaj, gledaj, uci, radi i gledaj svoja posla.

Ogroman teret ...

Kaze u tekstu:
"Činjenica je da je današnji obrazovni sistem usredsređen na poboljšanje naše akademske inteligencije, iako za sve nas postoje granice."

Obrazovni sistem je usredsredjen na nesto?
Gde su rezultati?

Ignorance is bliss.

Blago onom ko rano poludi - sav mu život u veselju prođe.

"...Činjenica je da je današnji obrazovni sistem usredsređen na poboljšanje naše akademske inteligencije..."
cinjenica je da akademska inteligencija nije definisana sem kao skup kognitivnih osobina koje nam pomazu da postignemo akademski uspeh
cinjenica je i da je danasnje industrijalizovano skolstvo usresredjeno na papagajsko ponavljanje informacija u koje se ni pod kojim uslovima ne sumnja, a zasnovano je na pruskom modelu vojnih skola koje forsiraju konformizam i, poput drustva u kome su nastale, apsolutizam
a, po temi...kognitivna inteligencija veca od prosecne moze da bude kletva ili blagoslov
ukoliko se iskoristi za samospoznaju i razvitak samokontrole onda je blagoslov
ako je ne prati, ili se vremenom ne razvije, emotivna inteligencija onda je definitivno kletva
povecana iteligencija svakako olaksava prevazilazenje kulturnog programiranja i omogucuje realizaciju osecaja nezavisne licne vrednosti, samo-motivaciju i samokontrolu. Kombinacija sa emotivnom inteligencijom olaksava identifikaciju i definiciju osecanja kao i dobru procenu trenutka prigodnog za njihovo deljenje sa okolinom, omogucuje povecanu empatiju i kontrolu promena raspolozenja bez povredjivanja okoline
kao i svaki alat, ako sluzi svrsi znaci, ako ne samo smeta

Prema mom iskustvu okolina lakše prihvata ljude koji su talentovani za neku umetnost od visoko-inteligentnih ljudi. To pogotovo važi za visoko-inteligentne ljude koji su dosta postigli. Kao da je okolini (čitaj: ljudima prosečne inteligencije) lakše da prihvate kada neko ima "Bogom dani talenat" npr. za muziku nego kad je neko rodjen veoma veoma inteligentan. Još ako je ta vrlo inteligentna osoba postigla puno na profesionalnom i ličnom planu...
Mislim da je visoko inteligentnim osobama posrban izazov da se ostvare na više životnih planova. A to je posebna tema.

Osobe sa jakim egom, koje su opterecene uspehom, skoro uvek ostaju nesrecne i osecaju se neispunjeno. Bez obzira da li su genijalci ili granicni slucajevi.

Fala bogu, pa nisam genije i ne ocekujem od sebe da osvojim nobelovu nagradu :)

ima ona vic sta je bog najravnomernije rasporedio kod ljudi a to je mozak jel svi misle da imaju malo vise od drugog....

Veliki teret. I problem. I prepreka.

Inteligencija nužno stvara kod okruženja odbojnost, strah, zavist. Naročito u današnjoj Srbiji gde pozicije koje se smatraju bitnim i uspešnim, drže menadžeri učeni na principu monoprosvete, a koja opet ima cilj da od nas stvori robove. A uspeh je toliko relativna kategorija, naročito za inteligentne koji vide dalje...

U Srbiji je zasigurno teret.

Ooo kakoo je lepo biti glup! :)

Odličan tekst!

Ne kažem za sebe da sam mnogo inteligentan ali imam malo mozga i to mi jako jako smeta! Citiram Boru Čorbu redovno!

meni IQ 121, ja nemam šta da komentarišem ovde..."glup" sam...s'aspekta Termita...a oboleo sam takođe psihički na poslu od brige, kako može "direktor" da zaposli svu familiju svoju i najbližih saradnika, a da ja ne mogu ništa povodom toga da učinim, ovi što trebaju oni neće i šta sad?!? mogu samo da plačem, burazersko društvo, Srbija.
(Svedok s'lica mesta, 03. avgust 2015 09:53)

Mislim da si prestrog prema sebi :-) Pogledaj skalu, sa tom brojkom u Srbiji ti si vec na mukama, jer se slazemo da je veci IQ teret.

Inteligentni ljudi mogu sami sebe da zakopaju. Skloniji su razmisljanju, analizi, sto cesto vodi u razocarenje i pribegavanje cinizmu, a i psihicki problemi su izrazeniji kod pametnih ljudi. Zato visok IQ ne znaci nuzno i uspeh u zivotu. Ne samo u Srbiji, nego uopste. Zato postoji i socijalna inteligencija, emocionalna itd. Dzabe visok IQ ako ne naucimo da plivamo medju onima koji su manje pametni. Zato u se i u svoje kljuse, naucis da koliko toliko ignorises sve to i gledas napred, svoj put i svoju viziju.

Ja sam inace otisla da radim test prvi put sa 18 na nagovor profesora iz matematike. Toliko sam se tresla, jer me je bilo strah da ne razocaram coveka. :-) Znala sam da imam dobar kliker, ali to ti je tako, uvek sumnjas u sebe, uvek ne valjas, uvek moze bolje. Dok sam cekala rezultate malo je reci da sam izludjivala samu sebe. Pitala sm se sta on ocekuje. Kada sam dobila rezultate i saopstila ih profi, covek je bio odusevljen, a ja ne bas. Imala sam 137. Covek mi tada rece ''sine, da je vise ne bi valjalo''. Proslo je dosta vremena dok sam ukapirala sta je hteo da kaze. Sa 25 uradila sam jos jedan. Brojka se popravila na 144. Pomislih ''ovo cudo raste''. Sada sam ja ta koja je razocarana. Inace tri puta se najvise mozete testirati. Ne planiram da koristim trecu sansu. Naravno, nisam clan MENSE jer ne ispunjavam uslove, ima mnoooogo pametnijih. Sto je dobro.

Inace nemam posao, jos uvek sam kod mame i tate sa 28 godina. Dala sam otkaz jer nisam mogla da podnesem da se na meni izivljavaju ''idioti''. Mada se ponekad pitam ko je tu stvarno budala. Odlazem zajednicki zivot sa deckom zbog novca. Umela sam vise puta da sputam sebe u zivotu. Sada ucim da plivam u ovom okruzenju i nadam se boljem.

Iq 156, clan sam Mense. Odnosno, nisam aktivni clan jer nisam platila clanarinu 100 godina. Poprilicno sam nesnadjena u stvarnom svetu. Uvek sam sumnjala u svoje znanje, uvek se preispitivala da li dovoljno znam o nekoj temi da bih aktivno ucestvovala u razgovoru (iako u vecini slucajeva znam mnogo vise i mnogo detaljnije pamtim od vecine ljudi. Sem sto se tice automobila i sporta, tu sam tuka nevidjena). Bila sam povucena i tiha. Autsajder u gimnaziji, cudak na fakultetu. Istovremeno sam postavljala sebi previsoke ciljeve a kad nesto ne uspem omalovazavala i kaznjavala sebe. Sad, sa 32 godine, sam shvatila da nisam rodjena za ulogu lidera, sefa, za visoke pozicije. Da ako imam visok iq ne moram pod obavezno da budem ambiciozna. Sad me nije strah da kazem svoje misljenje u javnosti, mogu cak i da pisem anonimne komentare na b92 ;)Cinjenica je da imam vecu sposobnost skladistenja nepotrebnih informacija u mozak od vecine ljudi. Pamtim datume, godine izdavanja albuma odredjenih bendova, knjizevna dela koja sam procitala pre vise od deset godina znam da prepricam bez da izostavim bilo sta... Imam znanje za kviz jos samo da imam petlju da pricam pred masom ili kamerom. Ali,moj mozak odbija da uci napamet, na primer. Odbija da pamti stvari koje me ne interesuju. Fakultet mi je bio pakao zbog toga. Ogromna greska upisati nesto sto te ne interesuje samo zato sto je ono sto te interesuje neprofitabilno. Da li mi je bilo tesko kroz zivot? Jeste u smislu da su svi mnogo vise ocekivali od mene, roditelji, nastavnici, rodbina, ja sama... Ali, ja sam nestrpljiva osoba, nisam istrajna, prilicno sam lenja, brzo se zasitim nekog posla i brzo menjam interesovanja, ceo zivot se osecam beskorisno zbog tog tereta inteligencije. Zbog konstantnog osecaja beskorisnosti sam volontirala u Decijem selu, drzala besplatne casove hemije itd, trudila se da popunim tu prazninu u sebi. Ponekad bih volela da sam racionalnija, da manje razmisljam a vise radim i ostvarujem, da mogu da ucim i pamtim ono sto je bitno za moj posao a ne da zatrpavam mozak stvarima koje su samo meni zanimljive... A kome je teze u zivotu, meni, nekom prosecne inteligencije, nekom neinteligentnom? Pa, svakom je tesko na svoj nacin...

Znate li sta je najtuznije!? Iz vecine ovih komentara se moze videti da ljude misle da su jako inteligentni i prilicno nesrecni. Kada se odbije subjektivna komponenta, samo nesreca ostane.

Ja sam super srećan, a ekstra sam pametan, sigurno najpametniji ovde. I ludo se zabavljam posmatrajući ostale primerke naše vrste kako očajnički pokušavaju da dođu do nedostižnih ciljeva koje su im postavili mediji i industrije, pri tome se ponašajući onako kako im govore da treba da se ponašaju. Urnebesno!

problemi u svetu nastaju zato što pametni glupima igledaju ludo.

pametan čovek nikada nije siguran ni u šta jer zna koliko ne zna a glup je ubeđen da zna sve. čim savlada i mrvu znanja odmah se polakomi i traži moć.

najboli primer za to je naša elita na čelu sa onim što je na čelu koji je čak izjavio kako nikada nije napravio grešku. takva glupost se nije mogla omaći pametnom.

Godinu dana živeo sam u ekstremno intenzivnoj vezi sa devojkom koja je genije (IQ 158). Ni ja nisam glup (143), čisto da napomenem.
Ona je bila najbriljantnije živo biće koje sam ikada upoznao (i koje ću verovatno upoznati), živeti s njom i pratiti kako taj predivni um funkcioniše, bilo je neprocenljivo iskustvo i zadovoljstvo. No, sada sledi ono čuveno "ali"...
Ona je istovremeno najnesrećnije stvorenje koje poznajem. Jednstavno, nije u stanju da uživa u sreći. Zasiti se svega brzo, postane joj dosadno, njen um stalno želi još i još i JOŠ... bilo čega. Izazova, neizvesnosti, intentziteta...
To je ekstremno teško ispratiti. I nije u stanju da ukoči. Tako da nakon neba sledi pad. Uvek rasturi ono što iole vredi. I onda se ciklusi ponavljaju, a sa svakim, ostaje po jedan novi ožiljak.
Koliko joj je priroda (da ne kažem Svevišnji) dala, isto toliko je i oduzela, na žalost...

Tako da genijalnost ne mora biti sreća, čak naprotiv...

@Glupan Pa tema o inteligenciji okuplja inteligentne. Njih neces naci na temama "Stanija se slikala gola", "Misica se predozirala", "Ovo je najzgodnija zena sveta", "Analni seks - da ili ne?" U prevodu, neces ih naci na 99% tema, a ova spada u taj 1%.
Dobar tekst, inace.

Mi u Bosni smo onda najintelegentniji, ne mozes sresti nasmijanog covjeka,sve depresivno,zabrinuto,..

sa izmerenim IQ od 152, postao sam clan mense i usao kako su rekli u 2% najinteligentnijih ljudi na svetu. Prvo mi je bilo wow, danas, posle 10 godina, blaog opterecenje-razocaranje. To je samo potencijal sa kojim se rodis, ako ne uradis nesto sa njim, bolje da nisi inteligentan. Obicno osobe koje znaju a ne ispune potencijal zavrse u kafani. Ja sam se pronasao na srecu u sportu, kojim se bavim rekreativno, a mozak koristim na poslu da sto manje radim a zaradim sto vise to je sve...Jos cu reci jednu stvar, da mi je fokus, koncentracija mnogo losa, ne mogu da radim jednu stvar duze od 15 minuta. Sad ste svi pomislili na sex, znam...ali nisam tako mislio, no ako zelite moze i tako :)

sto je covek inteligentiji to vise preispituje sve oko sebe. on lakse uvidja maliciozno okruzenje i zato mu teze padaju takve pojave nego nekome ko to ne vidi. onaj ko se ne informise putem dnevne stampe je cudak koji uvek ima drugacije misljenje. sto vise rezume i vidi to se vise razocarava, tako je oduvek bilo. ne kaze se bez razloga 'kako je lepo biti glup'. blazen je onaj ko ne razmislja i jednostavno zivi zivot.

Znam vrlo dobro kakav je osećaj.

Dobra odluka izraz je pre svega psihičke snage,snage Ja osećanja i zrelosti osobe,pa tek onda inteligencije i obrazovanja-iskustva.
Šta vredi Dastinu Hofmanu IQ (recimo 150) kad ima psihičku snagu trogodišnjaka.(Kišni čovek)?

Zašto se većina ovde smatra pametnima? Pametan si onoliko koliko si svjestan svoga neznanja. Svi smo mi mali, svi mi pokušavamo da predstavimo nas u svjetlu onakvog kakvi bi mi željeli da postanemo. Vjerovatno nam je to u genima, mi Srbi volimo da se precjenjujemo. Meni je mnogo lakši život otkako sam shvatio koliko sam stvarno pametan, shvatio sam da ja nemam blage veze o mnogo stvari za koje sam mislio da znam, a često sam se gurao u rasprave o njima. Znam da se se ovo ne sviđa mnogima, ali tako je. Mi smo takvi.

Ako uspete da izbegnete ili da se izvučete iz depresije koja uglavnom prati visok IQ, onda je dar.

citajuci komentare, rekao bih da smo jako pametan i veoma neskroman narod... a skromnost je daleko veci dar od inteligencije.

Suma, sumarum...Sa ovim životnim iskustvom, drugačije bih "odigrao".
Prvo: nema obrazovanja, nema fakulteta, hiljada pročitanih knjiga, učenja stranih jezika, putovanja po svetu i upoznavanja sa drugim običajima i kulturama.
Drugo: samo manuelac, ili bauštelac! To bi mi bio maksimum. Ružičasto - srećnim očima bih gledao svet, žena bi mi imala tezgu na buvljaku, od inostranstva bi video Paraliju, i selfije sa letovanja "kačio" po društvenim mrežama, vozio nemački narodni auto, išao svake godine u Guču, na splavarenje Drinom, stalni gost na kupusijadi, slaninijadi...Pare "štekam" da decu upišem na privatni fakultet. Aktivirao bhi se politički tek toliko da uvek i u svako vreme budem blizak vladajućoj stranci, bez obzira na njen program i ime kako bih se preko raznoraznih veza "ogrebao" za neki tender ili javnu nabavku. Porez državi ne bih plaćao.
Što manje opterećenja za mozak, duže se i bezbrižnije živi u Srbiji.
Jednostavno, deviza "u se, na se i poda se", što manje obrazovanja i dobro upakovana medijsko - politička priča da je Srbija raj na zemlji u koju su i Srbi poverovali, donosi privilegovan, opuštajući život.

Mozda je visok IQ teret, ali je nizak IQ jos veci teret - mozda ne za sebe ali svakako za okolinu

Ne znam koliki mi je IQ, nikada se nisam testirao. Za sebe smatram da sam prosecan.
Međutim, jako sam imao neprijatna iskustva sa ljudima koji su clanovi Mense. To je valjda ona sala "Kako da znas da je neko član Mense? Ne brini, sam ce ti reći".
Upoznao sam nekoliko takvih ljudi, i ono sto im je zajednicko je to da su neuspešni na nekom zivotnom planu, i to uglavnom poslovnom. I onda sve ljude oko sebe smaraju sa tim što cu u Mensi.
Lično me ne interesuju rezultati na papiru, pokaži delom pa možemo da pricamo.

Inteligencija koju spominju u ovom tekstu se odonosi na logicku inteligenciju. Za uspeh ili ono sto svako od nas smatra za uspehom za sebe, zavisi takodje i od ostalih 6 vrsta inteligencije.Verbalna, vizuelna, fizicka, muzicka, interpersonalna (socijalna), logicka i unutrasnja tj intrapersonalna. Za svaki vid profesije je krucijalna odredjena vrsta inteligencije ali mislim da je presudan balans, kao i u svemu u zivotu.

Znao sam da će ovo pitanje okupiti samo nas komentatore sa skromnijim IQom od 140 pa naviše.

Imam nemerljiv po merenjima Mense (>= 156). Meni je do sada bilo lako. Osnovnu, srednju i faks sam zavrsio bez mnogo ucenja (niti sam kupovao knjige). Svaki problem do sada mi je bio lak (posao i van posla). Otisao u inostranstvo i za sada kao inzinjer fino zivim. Nerviraju me spori ljudi, nervira me glupost, nerviraju me komentari, nervira me dosta toga, ali opet centriram zivot oko stvari koje su lepe i koje me ne nerviraju. Za sad super!

„Ko želi biti oslobođen svih briga, treba da prestane da misli.” – Lao Ce
(Stop thinking, and end your problems)

Evo da vam kazem iz prve ruke, inteligencija je prednost. Povecava kapacitet za zadovoljstvo.

Sa godinama postajem sve gluplji i zivot mi je sve laksi.

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!
 (Gym baja, 3. avgust 2015 09:56)

Mislim da su u pitanju oposumi, a ne miševi. Inače, vrlo zanimljive životinje. Kad su u opasnosti prave se mrtvi. Čak počnu ispuštati neki smrad kao da se raspadaju. Ono kao, slobodno produži, ja sam krepao i smrdim, ako me pojedeš možeš se zaraziti... :)

Smatrati da su ljudi sa visokim IQ natprosečno inteligentni je netačno. Pre svega ljudska inteligencija je mnogo složenija stvar od sposobnosti da se brzo uvidi kako nastaviti neki niz brojeva ili koji oblik dolazi na određeno mesto. Ovo je samo jedan deo inteligencije. Treba odraditi bar 5 testova da bi se dobila neka tačnija slika. Tako da genijalci sa visokim IQ ma testovima koje možemo naći na net-u, a izvorno su dati od validnih asocijacija i nisu baš genijalci. Zašto skoro 80% ljudi sa visokim IQ u najboljem slučaju jedva završi višu školu? Odavno se zna da visok IQ sigurno ne garantuje uspeh. Gde je verbalna inteligencija, sposobnost rezonovanja, sposobnost brzog učenja i izvlačenja zaključaka, sposobnost tačnog donošenja odluka, o sklonosti ka umetnosti i da ne govorim jer je možda to priča za sebe. U svakom slučaju dobro je imati visoki IQ i sa ovim testovima, 'od viška glava ne boli', ali uspešni ljudi, naučnici, pronalazači, istraživači su nešto sasvim drugo. To da imaju visok IQ je sigurno, ali nije razlog njihovog uspeha.

Sumnjam da je glupima lakse. Oni se svega plase. Plase se crnaca, arapa, gejeva, vakcina, vestica, zombija, masona, iluminata...

Nista nisam razumeo u tekstu... Slusam Cecu po ceo dan, idem u teretanu, nosim markiranu garderobu, ribe se lepe za mene kao lude...

Kad umreš, nije ti teško i nije ti više ništa. Teško je onima oko tebe. Isto je i kada si glup....

Bitnija je upornost od pameti.

Budalaštine, visoki IQ je problem samo kada je praćen psihičkom bolešću ili niskom emotivnom ili socijalnom inteligencijom, što je onda opet, problem sa niskim koeficijentom, a ne visokim :)) Ljudi koji su normalni a izuzetno inteligentni u većini slučajeva po mom iskustvu žive mnogo opuštenijim, kvalitetnijim i ispunjenijim životom od ograničenih ljudi, lakše dolaze do novca, imaju kvalitetnije odnose sa drugim ljudima, rekao bih, u suštini, da je mit o "nesrećnim pametnim ljudima" izmišljen mahom da bi se ublažila frustracija glupih, po istom sistemu kao "i bogati plaču", što je, svakako, istina, ali se uvek zaboravlja ili namernl izostavlja da to čine mnogo ređe od siromašnih :)))

@Laki,
Problemi koje je vaša devojka imala nisu nastali zbog visokog IQ već zbog njene emocionalne nestabilnosti i nekog poremećaja mentalne prirode. Ne kažem da je bolesna nego da je imala mentalni problem koji nije uzrokovao njen izuzetan IQ.

takvo merenje inteligencije je prevazidjeno i ne služi ničemu, visok IQ se odnosi samo na jedno parčence inteligencije koje je za život apsolutno neupotrebljivo

Ako pronadjete u sebi genijalca, uopste nema potrebe da bezite od njega glavom bez obzira!
Treba samo da pobegnete iz Srbije.

(...) Ponekad bih volela da sam racionalnija, da manje razmisljam a vise radim i ostvarujem, da mogu da ucim i pamtim ono sto je bitno za moj posao a ne da zatrpavam mozak stvarima koje su samo meni zanimljive... A kome je teze u zivotu, meni, nekom prosecne inteligencije, nekom neinteligentnom? Pa, svakom je tesko na svoj nacin...
(blackdog, 03. avgust 2015 17:37)


u celini, jedan od najiskrenijih i najlepsih komentara koje sam ikada ovde procitao. hvala, i svako dobro.
ako smem nesto da dodam: svoje dobro vidimo tek u retrovizoru, kad prodje, a zlo mnogo ranije, trenutno. to je ukratko, razlog svih nasih patnji i nadanja.

ako si pametan ... opijaj se ... bices glup, bar na kratko ...

meni IQ 121, ja nemam šta da komentarišem ovde..."glup" sam...s'aspekta Termita...a oboleo sam takođe psihički na poslu od brige, kako može "direktor" da zaposli svu familiju svoju i najbližih saradnika, a da ja ne mogu ništa povodom toga da učinim, ovi što trebaju oni neće i šta sad?!? mogu samo da plačem, burazersko društvo, Srbija.
(Svedok s'lica mesta, 3. avgust 2015 09:53)

Jednostavno je. Das otkaz i svoju inteligenciju ostvaris kroz poziciju u nekoj drugoj firmi. Najbolje privatnoj. Sopstvenoj. Glupo je da budes saucesnik u onome sto se sada desava.
Stvarno inteligentni ljudi svesni su da se ne isplati krasti, lagati, ubijati...nezavisno od toga da li cete biti uhvaceni ili ne. Dakle, svakom inteligentnom coveku je moral imanentan. Vec po tom kriterijumu se vidi koliko ima stvarno inteligentnih.

dzaba ti je sto si pametan,ako si glup

Neznanje je blagoslov.
Voleo bih da mogu da isključim pojedine delove i da ostavim samo par vijuga za ishranu, higijenu, pecanje i sex.

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!
(Gym baja, 03. avgust 2015 09:56)

Hahahaaaa!...nisu mishevi,nego oposumi(nije chak ni rod misheva),ali nebitno za prichu!...Analogija i komparacija TI JE APSOLUTNO NA MESTU!!!...lol...

Pročitah nečiji komentar o tome kako se tresao/la pre i posle testa inteligencije zbog rezultata. Sećam se da je moj profesor pedagoške psihologije rekao da i ljudi sa IQ 90 mogu završiti neke fakultete i sve ostalo što spomenuše neki da IQ predstavlja samo logičku inteligenciju. Tako da ne znam zašto se toliko pažnje posvećuje visini IQ u poslednje vreme. Guglajte malo i isčitajte i strane sajtove pa ćete biti bolje obavešteni.

To je valjda ona sala "Kako da znas da je neko član Mense? Ne brini, sam ce ti reći".
Upoznao sam nekoliko takvih ljudi, i ono sto im je zajednicko je to da su neuspešni na nekom zivotnom planu, i to uglavnom poslovnom. I onda sve ljude oko sebe smaraju sa tim što cu u Mensi.
Lično me ne interesuju rezultati na papiru, pokaži delom pa možemo da pricamo.
(Ivan, 03. avgust 2015 15:14)


ja nikad nikom nisam rekao ;)

Niko da prokomentarise ovu recenicu, koja je meni bas zapala za oko:"Ali, nisu svi članovi grupe ispunili očekivanja. Mnogi su se želeli da se bave plemenitim poslovima, pa su postali policajci, vatrogasci, pomorci ili daktilografi."

Cija to ocekivanja? Kapitalistickog drustva? Zar nisu uspeli ako se bave necim plemenitim, sto ih ispunjuje, ili se to meri iskljucivo visinom zarade?

U svetu napravljenom za mediokritete jeste teret, ali ga treba hrabro nositi. Zigose se sve sto je razlocito i bolje.

Tanka je linija izmedju genijalnosti i ludila.Mnogo njih, predju tu liniju.
Najgore je biti stalno na ivici,i biti zatocenik sopstvenog uma.

Ukoliko nam IQ ne posluži da sebe pravilno koordinišemo u svetu oko sebe, nastaje razočaranje i rezignacija a to vodi u tužan život. Stoga je najvažnije da čovek ispravno, normalno, istinito shvati svet i tada tek ima uslova da bude srećan. Jer, sreća nam se događa, u zavisnosti od toga kako smo razumeli svet. Smisao ljudskog života je ubeljivanje duše. Duša, a ne um, razum, sposobnosti, lepota, zdravlje... duša je smisao i cilj.
.
(Joc@, 03. avgust 2015 09:56)

Tachno!..u potpunosti...ALI!?!...postoji neshto...jedno 'oseccanje', od chega podjednako "pate" i vishe i manje inteligentni ljudi....U nemachkom jeziku,to "oseccanje" se naziva 'WELTSCHMERZ'....teshko je prevodivo na srbski,ali bi ispalo neshto kao "tuga zbog(stanja) sveta"....e sad,pitanje nad pitanjima za psihoanalitichare:kako takve osobe da "prihvate i shvate" TOLIKO VELIKU NEPRAVDU u svetu(globalno posmatrano)..!?.Postoje ljudi koji imaju, da tako kazzem, "srce" ne samo za najrodjenije, i za usamljenu baku sa sprata ispod,ili siromashne brata i sestru bez roditelja iz zgrade preko puta...ili siromaha koji je pod stare dane ostao i bez posla i bez ljubavi najblizzih pa praznog pogleda u isto vreme svaki dan satima stoji pod lipom ispred ulaza zagledan uvek u jednu tachku negde u daljini...postoje ljudi sa "srcem" za celo chovechanstvo!...pa ih neizlechivo boli kad svakog Bozzjeg dana gledaju shta se sa njim deshava...

Lepo je to opisao Djordjevic Bora(Čorba)-"O KAKO JE LEPO BITI GLUP"

Tesko je naci pravog sagovornika. Necu da zvucim nadmeno, ali priroda posla mi je takva da svakodnevno upoznajem nove ljude i jako retko sretnem nekog sa kim bih vodio razgovor na limitu svojih kognitivnih spospobnosti.
Caskanje me zamara, da slusam kako ljudi ogovaraju druge ne mogu, nikako. A pogotovo ne mogu da objasnjavam nekom ko je zadrt kada gresi, a znam da 100% gresi. I tako dalje... A iq mi je 135-140. Sto je solidno retko, jer sam u 1-2% populacije... U skoli nisu imali razumevanja za za inteligenciju. Do 5. razreda nisam knjigu otvorio, a bio sam skroz odlican. Kasnije su casovi bili dosadni, jer neke stvari shvatis cim profesor pocne da objasnjava. I onda ti je tesko da budes koncentrisan... Nije lako...

teret ljudi moji, tezak teret. nije lako ziveti okruzen mediokritetima koji ne razumeju osnovne stvari, kojima stalno mora nesto da se crta. postanes cinik jako brzo. ako se okruzis slicnima sebi, shvatis da si okruzen cinicima I sa njima nema mnogo glupih rasprava, ali ni srece. mada, cinjenica da su inteligentniji cesto neprilagodjeni drustvu govori o manjku njihove "emotivne inteligencije" koja je neverovatno bitna I koju emotivno inteligentni uzimaju zdravo za gotovo.

Mi u Srbiji nemamo problem sa inteligentnim ljudima. Svi su odavno pobegli odavde.

S' vremenom inteligencija od stresa postaje sve manja a ostaje samo nerviranje i neostvarenost na svim poljima. Naravno nemaš ni kome da se požališ a još gore je što si svestan ako konačno dobiješ priliku da se dokažeš nemaš više kapacitet kao ranije. Ali ne brini ovo je Srbija, neće biti prilike za dokazivanje dok skroz ne ostaneš bez sive mase.

''Zao mi je sto nisam rodjen ili malo gluplji ili malo pametniji. Gluplji da ne primecujem neke stvari oko sebe,ili pametniji da ih primecene ,ne komentarisem,ni na ovim stranicama cak. Takav sam,tu ne mogu nista. Ali ,cutim. Ako ista pametno naucim ovde,to ce valjda biti moc trpljenja,samosavladjivanja i precutkivanja. Da li i drugima sa kojima se trpim isto tako smetaju moje osobine i navike? ''

Sta hocete da kazete ljudi ? Da je bolje biti glup aa ? Jao kuda vodi ovaj sver, sramota me je

Sve sto u ovom textu pise je istina! Posebno ako, pri tom, zivis u Srbiji... Umes i hoces, a ne mozes, jer nisi dovoljno zao i pokvaren covek, ne znas da prevaris i ukrades, i nisi politicki aktivan... Totalni mrak!

Džaba sva inteligencija kad bežim od odgovornih pozicija i lenj sam k'o pas. Inteligencija koristi onome ko radi neki kancelarijsko-laboratorijski posao gde se traži malo mozga i tu inteligentni obavljaju zadatke brže od ostalih. Za nas terence ima koristi samo za DIY i izbegavanje obaveza.

Bio sam član mense, ali sam prestao da plaćam članarinu jer nikakve beneficije u ovoj zemlji nisam imao.

Sto se drustvenog dela tice, teret je dok ne nadje osobe slicne sebi. Sto se uspeha tice, teret je ako osoba ne zna kako da iskljuci pritisak koji stvara sredina i fokusira se na sebe.

A je l` ovaj tekst napisan za glupe ili pametne?

Najveca nesreca u zivotu desila mi se 1967"utvrdili" su mi IQ181.
Od tada sam usamljen (volim drustvo,ali oni ne vole mene).Sumnjam u vise
testova ,ali se rado secam testa koji mi je potvrdio IQ 83 (malo sam pomogao).
Sumnjam u sebe ,mislim da sam priglup.Zavidim osobama koje drugi hvale da su pametni i dobri ljudi ali je nazalost jedina istina da su glupi.
Razumeli ste ,nismo nesretni nego je merilo srece ,inteligencije,sposobnosti... u rukama drugih.

"ignorance is bliss" (blaženstvo je u neznanju).

ova izreka je potpuno primenjiva na jugo-nostalgičare i one koji se prisećaju tiranskih, titinih vremena kao najboljih. jednostavno, ljudi nisu ni znali šta se dešava, i gde vodi. kao što je i danas slučaj sa eutopijom bez alternative....

inače, potpuno se slažem sa ostalima da je visok iq teret, i da su takvi ljudi obično nesrećni.

Ovo je vec diskutabilno... ako cemo o Srbiji, glupaci i moralni bogalji su na ceni... Na Zapadu je drugacije... sta mene doticu Instangram, napucene ribe... ima ih i ovde, ali je sve toliko otvoreno, da bas inteligentan i pametan covek moze da nadje rešenje i izadje iz kolotecine zivota i ucini ga interesantnim.

Ja po ceo dan razmisljam o tome kako bih promenio/unapredio okolinu i onda se zivciram sto sam tek student i vreme kada cu moci bilo sta da se pitam je za 20, 30 godina.

Koeficijent je veoma odgovarajući naziv jer je broj koji množi trud, rad i zalaganje. Istina je da će oni koji su intaligentiniji brže povezati znanje i napredovati ali je za to potrebno da imaju pristup znanju, obrazovanju ali i mudrosti. Malo mi je mučno kada gledam koliko se veliča sam IQ i koliko se pritiska stavlja na decu zbog nečega šta nije njihov izbor i baš zbog tog pritiska, ali i našeg dosadnog školstva, ljudi koji imaju veći potencijal padaju u depresiju.

Kad umreš, ništa te više ne boli, nije ti ni teško. Teško je drugima, e isto je i kad si pglu.

@ (celt, 10:46)

Lepo rečeno. Evo i ovde u većini komentara ‘’pametni’’ osuđuju ‘’glupe’’.
Ovo pokazuje njihovu čestu obolelost od najteže moguće bolesti: gordosti.
Gordost (ili gordoumlje, nadmenost, umišljenost, uobraženost, oholost,
narcisoidnost, egocentrizam, taština i sujeta...) je najgora bolest, gora od side,
raka, kuge, kolere, tuberkuloze... zato što bolesnik istrajava u bolesti
a čak ni ne shvata da je bolestan i da mu treba pomoć. I tako zatvara sebi
vrata ozdravljenja. Lek je suprotnost gordoumlju, smirenoumlje, kada
čovek svakoga smatra boljim od sebe. Lek koji se teško pije, ali jedino tako
gordouman čovek može doći do zdravlja.
.

Ja se baš osećam nekako rasterećeno :)

Često je povezano ludilo, i genijalnost!

Kad je bog delio budale kesa mu je pukla iznad srpskog parlamenta.... E sad vi vidite da li su srecni ili nisu pa sami presudite. Ja sam vam samo dao smernice.

Ignorance is bliss. (mrmotVazi, 03. avgust 2015 09:25)
Knowledge is power.

Ne znam kako je kod drugih,ali za mene je vazno ,da su mi emocije stabilne i pod kontrolom(ako tako to mogu da kazem). Tada bez problema koristim sve svoje kapacitete i inteligenciju i pamcenje. Nekako se osecam dovoljno snaznom da mogu da uradim sve i sve mi ide od ruke, nista mi nije tesko. Brza sam ,energicna,cak sposobna da uradim mnoge stvari koje retko koja zena moze i zna. Ali ako su mi emocije van balansa postajem zapanjujuce glupa( nista ne pamtim i povlacim neinteligentne poteze,cak i auto ne vozim ,jer u takvim momentima ne vidim put ispred sebe). Zato kad su emocije u pitanju ,nikada ne eksperimentisem,maksimalno se trudim da budu u balansu,jer su one moja slaba tacka.

Koliko je bitna inteligancija?
Odgovor na ovo pitanje, krije se u stvari u odgovoru na jedno drugo pitanje, a to je:
Sta bi ljudi pre odabrali, da imaju duzinu preko 18cm (i IQ ispod 90), ili IQ preko 140 (i duzinu ispod 10 cm)?

Hvala Bogu, nemam takvih problema :)

Ne kaze se za dzabe "da mi je njegova/njena glava na jedan dan,da se postenski odmorim"

pijte cesmovacu. ima flora. i uzivajte u smanjenom iq.

Imam 130 IQ,slušam muziku koju skoro niko ne sluša,imam skoro 40 neoženjen niti planiram,ne volim decu,kako se vreme kvari sve više gubim drugove(više ih ne zovem prijatelji)...Malopre sam bio da se šišam i u salonu bili Maldivi na TV-u odmah sam izašo,dobijam najviše minusa na ovom portalu 80% ili najviše 20% nema sredina...Uspeo sam mnogo jer sam bio na samoj ivici da propadnem i zdravstveno i materijalno tek kad sam dodirnuo dno(toponica)sam krenuo napred.Mislio sam da je božje delo to da sam posle potonuća Ja uspeo i zdravstveno i materijalno.Svi moji stari drugovi su propali na desetine njih,što droga,što nesnalažljivos(materijalna).Sada kod malog broja njih koji su ostali alkohol i siromaštvo uzima svoj danak.Tako da...Evo sedim uz komp slušam JAZZ i razmišljam šta dalje da napišem,moj pogled na to da li je dobro ili nije?Dobro je jer Vam donosi ono što sam mislio da Vam donosi Bog a i dalje mislim a loše je jer ste neprilagođeni pa samim tim i nesrećni u neku ruku jer"ne pripapadate čoporu"jer odskačete!

"Jedan od mogućih odgovora mogao bi da se krije u tome da, ako ste svesni svojih talenata, to je kao da imate svojevrstan teg oko noge."........A u Svrbistanu-ne teg,nego kompletnu betonsku fundazzu zgrade(temelj),sa sve betonskim shipovima!!!....NEMA JEZIVE TEORIJE da se izdignete iznad OKEANA stranachke i nepotistichke zzabokrechine,mulja,soca,taloga i go*ana!!!

Ona je istovremeno najnesrećnije stvorenje koje poznajem. Jednstavno, nije u stanju da uživa u sreći. Zasiti se svega brzo, postane joj dosadno, njen um stalno želi još i još i JOŠ... bilo čega. Izazova, neizvesnosti, intentziteta...
To je ekstremno teško ispratiti. I nije u stanju da ukoči. Tako da nakon neba sledi pad. Uvek rasturi ono što iole vredi. I onda se ciklusi ponavljaju, a sa svakim, ostaje po jedan novi ožiljak.
Koliko joj je priroda (da ne kažem Svevišnji) dala, isto toliko je i oduzela, na žalost...

Tako da genijalnost ne mora biti sreća, čak naprotiv...
(Laki, 03. avgust 2015 15:03)


nema zelju. neki inteligentni umovi promisle zivot i brzo se pomire sa sudbinom. naravno, uz brojne sitne amplitude, ali konstanta je vrlo mirna.

@blackdog,
Rekla bih da ste sve lepo objasnili a sada i osvestili tako da obzirom da ste još uvek mladi i tako pametni možete imati svet pod nogama.

@bleckdog
Velika je privilegija poznavati ljude poput Vas, zelim da verujem da su Vasi prijatelji srecni zbog toga.
Svako znanje je vredno postovanja,bez obzira na to da li je, ili ne komercijalizovano. Ono svakako ima svoju svrhu ,pa makar i samo tu da usrecuje onog ko ga poseduje,malo li je? Svakoga od nas cine srecim razlicite stvari,no to nuzno ne znaci da morate, kao pojedinac da tezite da se uklapate u tudja merila uspesnosti ili ne daj Boze, da sebe cenite po tome koliko ste kapitala stekli. Svako od nas da bi ostao normalan mora da tezi sopstvenim ciljevima i znanjima ,koji ga licno cine zadovoljnim. A,sta ce reci okolina ,to je toliko periferna stvar da nije vredna ni pomena. Celi zivot je pred Vama ,zelim Vam svaku srecu ovog sveta i uzivajte u svemu sto Vas ispunjava.

U Srbiji je problem, u normalnim zemljama prednost

Kako neznanje moze biti blagostanje? Zar nije cilj da tezimo necemu visem, da iskoristavamo nase potencijale sto vise mozemo i da nismo samo prazna ljustura koja egzistira? Zar nije cilj da ljudska vrsta evoluira, da pocnemo koristiti vise od ovih jadnih 5% mozga? Zar nije cilj da za manje vremena budemo u stanju procesirati vise podataka, sagledati vise stvari, povezati vise nepovezivih cinjenica i samim tim sagledati siru sliku svega?
Kako neznanje moze biti blagostanje? Inteligencija nam toliko toga dobrog moze pruziti samo ako se prihvati kao dar i nacin zivota prilagodi tome, da osoba bude svjesna da je stvorena za vece stvari i da joj se omoguci da napravi nesto sa svojim zivotom. Ne omoguci, da je se usmjeri na pravu stranu, a ne da ju bombardujemo nekim zatucanim nacinom razmisljanja.
Procitah jednom da mali umovi pricaju o ljudima, srednji o dogadjajima, a veliki o idejama i od tada sam poceo obracati paznju na to. Stvarno ima dosta ljudi koji pricaju o idejama, ali nekako su sakriveni u moru gluposti i ne mogu da dodju do izrazaja, bar ne u ovakvom drustvu...
Ne znam ni ja vise sta sam htio da kazem, ali jedno je sigurno - Inteligencija ne moze biti teret, niti glupoca moze biti blagostanje!

Kada se ovako stvar postavi onda je svaki odgovor dovoljno dobar i tačan. Međutim, ako stvar postavimo na neke logične principe odgovori se sami po sebi nameću. Čovek je inteligentno biće i od životinja ga razdvaja to što zovemo inteligencija. Dakle, da bi neko bio čovek a ne životinja mora posedovati inteligenciju. Nivo inteligencije je taj koji pravi presudnu ulogu među ljudima. Međutim, ključna stvar je u definiciji inteligencije. Klasični IQ testovi nisu mera inteligencije. Inteligencija je verovatno mnogo kompleksniji pojam o kome se ne može raspravljati na ovaj način. Između nivoa inteligencije i sreće postoji previše posrednika da bi se uspostavljala jednostavna relacija. Posebno linearna.

@Znate li sta je najtuznije!? Iz vecine ovih komentara se moze videti da ljude misle da su jako inteligentni i prilicno nesrecni. Kada se odbije subjektivna komponenta, samo nesreca ostane.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (kung, 3. avgust 2015 14:45)

Apsolutno ste u pravu. Većina na pitanje: " Šta bi više volela/voleo: više sreće ili pameti?" odgovara sa: SREĆE, jer, pametni su potaman, samo, eto, sreće im fali, pritom potpuno pogrešno izjednačavajući inteligenciju i pamet/mudrost.Pritom, i prosečno inteligentni i nadareni te genijalci, većina misli da je pametna potaman. A sve je do karaktera. Kao, mene ne shvataju..a šta ste pa uradili da vas shvate, jeste li se potrudili ili pokušali ? Mislim, sa tim fantastično vanserijskim iq-ovima valjda bi trebalo biti lako nekome manje inteligentnom objasniti neke stvari, treba samo pokušati a ne odmah u startu dići ruke. Džaba iq kada je karakter 0. Neko je naveo primer svoje bivše devojke sa vrlo visokim iq a koja sve uništava..tipičan primer...

PR0BLEM JE NACI DEVOJKU SA KOFICIJENTOM INTELIGECIJE PREKO 160 MOJ (174).

Inteligencija se razvija, to je "talenat" kao i svaki drugi. A zna se kojoj vrsti ljudi odgovara glupo i zagljupljeno stanovništvo.

Ima li iko pametan da prokomentarise ovaj clanak.Normalno najveci IQ je 100.Ali su oni izmislili i 160 da bi nas od 70 ispao u krajnem efektu 100,da nas "obicne" ne vredjaju.Tacno je,sto vise znas-nesrecniji si.Ja sam srecan,ima li iko da se menja?

Previsok IQ je kao šetnja po predvorju pakla...Razumeš, vidiš i osećaš ono što podanici prosečnog zemaljskog raja za dva života ne mogu sagledati i razumeti...
Šta mu preostaje?
a) povući crtu i utopiti se u prosek prihvatajući ga...b) preći crtu i ići dalje u nepoznato..
I u jednom i drugom slučaju, to je za onog sa ++IQ korak ka sopstvenom paklu..I dalje sagledava pojave, razume suštinu i oseća teskobu na način koji prosečni IQ nije u stanju da pojmi...
p.s. Da, previsok IQ je dar u obliku tereta
p.p.s Iako ++IQ nema veze sa geografskom odrednicom, ovdašnji prosečan IQ će vam objasniti da to baš ima veze se Srbijom..

Intelogencija je promenljiva,sto ce reci ako neko ima IQ 150 sa 25 godina,ne znaci da ce imati i sa 35. Inteligenciju treba odrzavati stalnim ucenjem i testiranjem sebe. Ali na kraju,ipak je najbitnija "ulicna inteligencija" tj.sposobnost snalazenja medju ljudima.

Um je odlican sluga, ali rdjav gospodar. Stoga, ne bih povezivao direktno to da li je neko srecan ili nesrecan zavisno od visine IQ-a. Problem su ego i misli. Ego u smislu da se poistovecujemo i kacimo se za sve i svasta. Sve se menja i sve tece, a mi se opiremo "losim" situacijama i odbijamo da pustimo "dobre". Nadjemo neku stvar u kojoj smo dobri i onda pocnemo da zivimo zivot samo kroz nju, zavaramo se da je to jedini ispravan nacin i tu nastaje belaj. Sebe uzdizemo, a druge odbijamo ili iz ubedjenja da smo iznad njih ili pak da smo mnogo ispod njih te ih nismo dostojni. Zavisi od karaktera koja strana ega ce prevagnuti.

Kako onda mozemo reci da je ljudima sa visim IQ-om teze nego onim drugima? Pa jedino zato sto njihov mozak mnogo brze radi, a neretko (kao i kod vecine ljudi) radi i kad ne treba, odnosno kada nismo preokupirani necim i misli nam same naviru. I tako se kod njih stvara vise misli. A tu je problem. Ljudski um (bez obzira na IQ), kada ga "pustimo s lanca", po prirodi reprodukuje proslost i pokusava da ispravi neke situacije koje nismo zeleli da nam se dogode, sto je naravno nemoguce, ili pak projektuje buducnost i to obicno u negativnom kontekstu, razmisljajuci sta cemo raditi ako nam se to i to (obicno nesto manje ili vise negativno) dogodi. Misli same po sebi nisu toliku problem, problem je kada se zakacimo za njih i predugo ih motamo po glavi. Tako smo stalno ili u proslosti ili u buducnosti, a jedini trenutak u kom je moguca sreca je sadasnjost.

@celt
Nis' ti dečko s'vatio šta je pesnik 'teo da rekne.

@ Maja,Zadar..neces verovat,bas sam se pito gde si;)

@ (vladimir vlastimirovich milutin, 14:27)

Nepravda je imanentna ovom svetu stoga što je on materijalan, što čovek zavisi od materije: od prostora, hrane i energije. I, koliko god da ima to troje u izobilju, ipak je nespokojan pa makar i sav svet posedovao. Za to se ljudi grabe i otimaju. Tako npr., svega 100-tinak ljudi raspolaže sa 90% zemaljskih resursa. I (očekivano), da bi sačuvao oteto, ili oteo još, čovek izmišlja sve savršenija oružja s kojim će na kraju da napravi veliki BUM i da uništi civilizaciju. Ali, i potom ćemo nastaviti tuču, zubima i toljagama. (Apostrofirajući Anštajna: ‘’Treći svetski rat ne znam čime ćemo voditi, ali za četvrti znam da ćemo toljagama’’.) Stoga se kaže da ‘’ovaj svet u zlu leži’’, i da u njemu čovek ne može da nađe ispunjenje pravde. Jedini način jeste nematerijalni svet, i upravo je taj onaj koji nas čeka po upokojenju (prema Pravoslavlju). Tamo će biti moguće ono što u ovim svetu nije moglo. A naš položaj, status i stanje u tom svetu zavisi od kakvoće ispunjenja cilja našeg života u ovom svetu, a on se ogleda u stepenu ubeljivanja naše duše. Otuda je duša ljudska najveća vrednost u ovom i u svim svetovima.
.

teret

Inteligentni ljudi cesto donose glupe odluke jer su previse sigurni u sebe. Kada osoba uglavnom donosi odluke bolje od drugih, onda se opusti i predpostavlja da svaka ideja koju dobije ima smisla. Tako se desava da najpametniji veruju u teorije zavere, da veruju u iracionalno, da igraju igre na srecu i da su skloni porocima... To ih cesto udaljava od uspeha u zivotu, koji je blizi upornim, vrednim i samokriticnim ljudima.

Dobra odluka izraz je pre svega psihičke snage,snage Ja osećanja i zrelosti osobe,pa tek onda inteligencije i obrazovanja-iskustva.
Šta vredi Dastinu Hofmanu IQ (recimo 150) kad ima psihičku snagu trogodišnjaka.(Kišni čovek)?
(Ljubiša, 03. avgust 2015 10:01)

Ljubisha,tebi izgleda ovo drugopomenuto u zzeshccem suficitu,a treccepomenuto u opozitu u odnosu na drugo-zzeshccem deficitu!?....uostalom,kao i kod dve treccine Srbadije!...

@Ivan Ma buraz, da vidis ko je sve clan MenZe, bude ti drago sto si daleko od toga. Mozda oni spadaju u 2% populacije, ali ne u kategoriji najinteligentnijih.

Pre sam bio uobražen. Sada, kad sam se i te mane rešio, postao sam SAVRŠEN.

O kako je lepo biti glup

Čudi me da nema vest nema milion pregleda

Kada na svakih sat vremena potrosis 15 min. razmisljajuci sta da radis ako se desi neka globalna katastrofa, kako da prezivis, spasis porodicu i covecanstvo, a pri tom zanemaris dnevne probleme. Prokletstvo!

@dzoni
Nek si se ti nama pohvalio, buraz :))

i tako pametni možete imati svet pod nogama.
@ (srebrna lisica, 3. avgust 2015 18:46)

Evo ovde je glavni zez!!!
U našem predubeđenju, predstavi, da pametnim ljudima
automatski pripada pravo na vladanje, vođenje, rukovođenje,
dominiranje, sreću, slavu i ‘’sve one lepe stvari...’’.
Odakle to naopako predubeđenje?
Ko se od njega razboli, naravno da će teško da boluje sve dok ga život
ne poduči svom sistemu vrednosti i izbije mu iz glave gorde misli.
@blackdog je upravo na putu pravilnog izlaska,
ali je ovakva naša snishođenja sapliću i vraćaju.
.

Hrk?

Teret! Ubite visak mozga. Teska je to hulja od koje pokusavas da bezis kao od crnog djavola.

Meni je teret.

Ko nije procitao "Cvece za Algernona", preporucujem.

@ srebrna lisica
@neutralni felsh
@Anastasija

Hvala Vam na divnim komentarima :)

Ja sam super srećan, a ekstra sam pametan, sigurno najpametniji ovde. I ludo se zabavljam posmatrajući ostale primerke naše vrste kako očajnički pokušavaju da dođu do nedostižnih ciljeva koje su im postavili mediji i industrije, pri tome se ponašajući onako kako im govore da treba da se ponašaju. Urnebesno!

Teret..zato se i napijes jer kad se napijes iskljucis one vise delove mozga koji su odgovorni za intaligenciju i rade ti samo oni nizi delovi ..i lepo ti.
Ja sam jos od osnovne isao na te testove intaligencije i uvek sam imao od 160-170 kako kad..clan sam mense vec 12-13 godina..ali dzabe ..vozim polovan auto star 10 godina ,devojke vise vole one sa ispod prosecnom intaligencijom a i nemas neku veliku zelju da ih juris jer su skoro sve devojke danas maksimalno povrsne a i ta intaligencija ti je teret i u drustvu ..jer uglavnom ljudi lupetaju gluposti i ti znas da lupetaju i da to sto pricaju nema veze sa mozgom i onda su i dilemi dal svaki put da kazes da nisu u pravu i onda naravno svi ce da te zamrze malo po malo ili da se iskljucis i pravis se glup.

Dobra odluka izraz je pre svega psihičke snage,snage Ja osećanja i zrelosti osobe,pa tek onda inteligencije i obrazovanja-iskustva.
Šta vredi Dastinu Hofmanu IQ (recimo 150) kad ima psihičku snagu trogodišnjaka.(Kišni čovek)?

Evo da vam kazem iz prve ruke, inteligencija je prednost. Povecava kapacitet za zadovoljstvo.

PR0BLEM JE NACI DEVOJKU SA KOFICIJENTOM INTELIGECIJE PREKO 160 MOJ (174).

Meni je bio teret ceo zivot. Nista ti nije dovoljno dobro, sam sebi nisi dovoljno dobar, uvek moze bolje (iako ne moze), nikad u zivotu nisi bio srecan...

Citam komentare i razmisljam se da je jedino pamet bog ili ko vec delio podelio pravedno jer se niko ne zali, stavise svima dao malo i vise nego sto treba.

Moj savet vam je da malo skromniji i kriticniji prema sebi budete, jer dzaba vam sva inteligencija ovog sveta ako mislite da ste najpametniji.

teret 10000%. ko razume shvatice

Tacno, vise pameti nosi i vise briga. Nekada se prosto zacudim kako se neki ljudi ni oko cega ne brinu i koliko im do mozga ne dopiru neke stvari, ali to je valjda izvan njihovih mogucnosti da sagledaju siruaciju. Da mi je njihova glava na par dana da se odmorim i naspavam...

Ima li iko pametan da prokomentarise ovaj clanak.Normalno najveci IQ je 100.Ali su oni izmislili i 160 da bi nas od 70 ispao u krajnem efektu 100,da nas "obicne" ne vredjaju.Tacno je,sto vise znas-nesrecniji si.Ja sam srecan,ima li iko da se menja?

Budalaštine, visoki IQ je problem samo kada je praćen psihičkom bolešću ili niskom emotivnom ili socijalnom inteligencijom, što je onda opet, problem sa niskim koeficijentom, a ne visokim :)) Ljudi koji su normalni a izuzetno inteligentni u većini slučajeva po mom iskustvu žive mnogo opuštenijim, kvalitetnijim i ispunjenijim životom od ograničenih ljudi, lakše dolaze do novca, imaju kvalitetnije odnose sa drugim ljudima, rekao bih, u suštini, da je mit o "nesrećnim pametnim ljudima" izmišljen mahom da bi se ublažila frustracija glupih, po istom sistemu kao "i bogati plaču", što je, svakako, istina, ali se uvek zaboravlja ili namernl izostavlja da to čine mnogo ređe od siromašnih :)))

Ne kažem za sebe da sam mnogo inteligentan ali imam malo mozga i to mi jako jako smeta! Citiram Boru Čorbu redovno!

Imam 130 IQ,slušam muziku koju skoro niko ne sluša,imam skoro 40 neoženjen niti planiram,ne volim decu,kako se vreme kvari sve više gubim drugove(više ih ne zovem prijatelji)...Malopre sam bio da se šišam i u salonu bili Maldivi na TV-u odmah sam izašo,dobijam najviše minusa na ovom portalu 80% ili najviše 20% nema sredina...Uspeo sam mnogo jer sam bio na samoj ivici da propadnem i zdravstveno i materijalno tek kad sam dodirnuo dno(toponica)sam krenuo napred.Mislio sam da je božje delo to da sam posle potonuća Ja uspeo i zdravstveno i materijalno.Svi moji stari drugovi su propali na desetine njih,što droga,što nesnalažljivos(materijalna).Sada kod malog broja njih koji su ostali alkohol i siromaštvo uzima svoj danak.Tako da...Evo sedim uz komp slušam JAZZ i razmišljam šta dalje da napišem,moj pogled na to da li je dobro ili nije?Dobro je jer Vam donosi ono što sam mislio da Vam donosi Bog a i dalje mislim a loše je jer ste neprilagođeni pa samim tim i nesrećni u neku ruku jer"ne pripapadate čoporu"jer odskačete!

Ogroman teret ...

Kaze u tekstu:
"Činjenica je da je današnji obrazovni sistem usredsređen na poboljšanje naše akademske inteligencije, iako za sve nas postoje granice."

Obrazovni sistem je usredsredjen na nesto?
Gde su rezultati?

Osobe sa jakim egom, koje su opterecene uspehom, skoro uvek ostaju nesrecne i osecaju se neispunjeno. Bez obzira da li su genijalci ili granicni slucajevi.

Fala bogu, pa nisam genije i ne ocekujem od sebe da osvojim nobelovu nagradu :)

Inteligencija nužno stvara kod okruženja odbojnost, strah, zavist. Naročito u današnjoj Srbiji gde pozicije koje se smatraju bitnim i uspešnim, drže menadžeri učeni na principu monoprosvete, a koja opet ima cilj da od nas stvori robove. A uspeh je toliko relativna kategorija, naročito za inteligentne koji vide dalje...

Svakako teret kad živiš sa primitivcima.

Neznanje blagostanje u svakom smislu te reci.

Inteligentni ljudi cesto donose glupe odluke jer su previse sigurni u sebe. Kada osoba uglavnom donosi odluke bolje od drugih, onda se opusti i predpostavlja da svaka ideja koju dobije ima smisla. Tako se desava da najpametniji veruju u teorije zavere, da veruju u iracionalno, da igraju igre na srecu i da su skloni porocima... To ih cesto udaljava od uspeha u zivotu, koji je blizi upornim, vrednim i samokriticnim ljudima.

Tesko je naci pravog sagovornika. Necu da zvucim nadmeno, ali priroda posla mi je takva da svakodnevno upoznajem nove ljude i jako retko sretnem nekog sa kim bih vodio razgovor na limitu svojih kognitivnih spospobnosti.
Caskanje me zamara, da slusam kako ljudi ogovaraju druge ne mogu, nikako. A pogotovo ne mogu da objasnjavam nekom ko je zadrt kada gresi, a znam da 100% gresi. I tako dalje... A iq mi je 135-140. Sto je solidno retko, jer sam u 1-2% populacije... U skoli nisu imali razumevanja za za inteligenciju. Do 5. razreda nisam knjigu otvorio, a bio sam skroz odlican. Kasnije su casovi bili dosadni, jer neke stvari shvatis cim profesor pocne da objasnjava. I onda ti je tesko da budes koncentrisan... Nije lako...

Ne znam koliki mi je IQ, nikada se nisam testirao. Za sebe smatram da sam prosecan.
Međutim, jako sam imao neprijatna iskustva sa ljudima koji su clanovi Mense. To je valjda ona sala "Kako da znas da je neko član Mense? Ne brini, sam ce ti reći".
Upoznao sam nekoliko takvih ljudi, i ono sto im je zajednicko je to da su neuspešni na nekom zivotnom planu, i to uglavnom poslovnom. I onda sve ljude oko sebe smaraju sa tim što cu u Mensi.
Lično me ne interesuju rezultati na papiru, pokaži delom pa možemo da pricamo.

u potpunosti se slazem da je pametnijim osobama teze i da su skloniji ka psihickim problemima

meni IQ 121, ja nemam šta da komentarišem ovde..."glup" sam...s'aspekta Termita...a oboleo sam takođe psihički na poslu od brige, kako može "direktor" da zaposli svu familiju svoju i najbližih saradnika, a da ja ne mogu ništa povodom toga da učinim, ovi što trebaju oni neće i šta sad?!? mogu samo da plačem, burazersko društvo, Srbija.

Imam nemerljiv po merenjima Mense (>= 156). Meni je do sada bilo lako. Osnovnu, srednju i faks sam zavrsio bez mnogo ucenja (niti sam kupovao knjige). Svaki problem do sada mi je bio lak (posao i van posla). Otisao u inostranstvo i za sada kao inzinjer fino zivim. Nerviraju me spori ljudi, nervira me glupost, nerviraju me komentari, nervira me dosta toga, ali opet centriram zivot oko stvari koje su lepe i koje me ne nerviraju. Za sad super!

Ona je istovremeno najnesrećnije stvorenje koje poznajem. Jednstavno, nije u stanju da uživa u sreći. Zasiti se svega brzo, postane joj dosadno, njen um stalno želi još i još i JOŠ... bilo čega. Izazova, neizvesnosti, intentziteta...
To je ekstremno teško ispratiti. I nije u stanju da ukoči. Tako da nakon neba sledi pad. Uvek rasturi ono što iole vredi. I onda se ciklusi ponavljaju, a sa svakim, ostaje po jedan novi ožiljak.
Koliko joj je priroda (da ne kažem Svevišnji) dala, isto toliko je i oduzela, na žalost...

Tako da genijalnost ne mora biti sreća, čak naprotiv...
(Laki, 03. avgust 2015 15:03)


nema zelju. neki inteligentni umovi promisle zivot i brzo se pomire sa sudbinom. naravno, uz brojne sitne amplitude, ali konstanta je vrlo mirna.

Poenta teksta je da je lepo i da se isplati biti glup...Članak za sve u Srbiji...

...konkretno, u SRB je bolje biti glup i dizati ruke na Grand Paradu, nego biti iole pametniji i svedočiti vladavinom glupaka u svakom segmentu poslovanja i društva i time nažalost remetiti svoje zdravlje...

Sa visokim IQ često se dešava isto što i sa lepotom – i mi i okolina očekuju da se taj potencijal ''isplati'' time što bi život bio srećniji, ispunjeniji, radosniji, a često se smatra i imućniji. Ukoliko nam IQ ne posluži da sebe pravilno koordinišemo u svetu oko sebe, nastaje razočaranje i rezignacija a to vodi u tužan život. Stoga je najvažnije da čovek ispravno, normalno, istinito shvati svet i tada tek ima uslova da bude srećan. Jer, sreća nam se događa, u zavisnosti od toga kako smo razumeli svet. Smisao ljudskog života je ubeljivanje duše. Duša, a ne um, razum, sposobnosti, lepota, zdravlje... duša je smisao i cilj.
.

ima ona vic sta je bog najravnomernije rasporedio kod ljudi a to je mozak jel svi misle da imaju malo vise od drugog....

Sumnjam da je glupima lakse. Oni se svega plase. Plase se crnaca, arapa, gejeva, vakcina, vestica, zombija, masona, iluminata...

Nista nisam razumeo u tekstu... Slusam Cecu po ceo dan, idem u teretanu, nosim markiranu garderobu, ribe se lepe za mene kao lude...

Koliko je bitna inteligancija?
Odgovor na ovo pitanje, krije se u stvari u odgovoru na jedno drugo pitanje, a to je:
Sta bi ljudi pre odabrali, da imaju duzinu preko 18cm (i IQ ispod 90), ili IQ preko 140 (i duzinu ispod 10 cm)?

To je valjda ona sala "Kako da znas da je neko član Mense? Ne brini, sam ce ti reći".
Upoznao sam nekoliko takvih ljudi, i ono sto im je zajednicko je to da su neuspešni na nekom zivotnom planu, i to uglavnom poslovnom. I onda sve ljude oko sebe smaraju sa tim što cu u Mensi.
Lično me ne interesuju rezultati na papiru, pokaži delom pa možemo da pricamo.
(Ivan, 03. avgust 2015 15:14)


ja nikad nikom nisam rekao ;)

Intelogencija je promenljiva,sto ce reci ako neko ima IQ 150 sa 25 godina,ne znaci da ce imati i sa 35. Inteligenciju treba odrzavati stalnim ucenjem i testiranjem sebe. Ali na kraju,ipak je najbitnija "ulicna inteligencija" tj.sposobnost snalazenja medju ljudima.

Ako si pametan, samo slusaj, gledaj, uci, radi i gledaj svoja posla.

Veliki teret. I problem. I prepreka.

Teško je,pogotovo u Srbiji,biti inteligentan.Ne shvataju i napadaju maloumni šefovi,prost komšiluk,krezubi smrdopazušni sugrađani glasači,a ti u sebi veneš jer vidiš unapred daleko,vidiš probleme i znaš rešenja,ali džabe ti je.Samo se jedeš iznutra.

Ooo kakoo je lepo biti glup! :)

U srbiji teret! Blago glupima ovde. Oni se raduju svim budalastinama. Navijaju za svog favorita na farmi i zivot im prodje u sreci i veselju. Ima ona lepa pesma "o kako jelepo biti glup!" To je himna srbistana.

Sta hocete da kazete ljudi ? Da je bolje biti glup aa ? Jao kuda vodi ovaj sver, sramota me je

@ (celt, 10:46)

Lepo rečeno. Evo i ovde u većini komentara ‘’pametni’’ osuđuju ‘’glupe’’.
Ovo pokazuje njihovu čestu obolelost od najteže moguće bolesti: gordosti.
Gordost (ili gordoumlje, nadmenost, umišljenost, uobraženost, oholost,
narcisoidnost, egocentrizam, taština i sujeta...) je najgora bolest, gora od side,
raka, kuge, kolere, tuberkuloze... zato što bolesnik istrajava u bolesti
a čak ni ne shvata da je bolestan i da mu treba pomoć. I tako zatvara sebi
vrata ozdravljenja. Lek je suprotnost gordoumlju, smirenoumlje, kada
čovek svakoga smatra boljim od sebe. Lek koji se teško pije, ali jedino tako
gordouman čovek može doći do zdravlja.
.

Dobra odluka izraz je pre svega psihičke snage,snage Ja osećanja i zrelosti osobe,pa tek onda inteligencije i obrazovanja-iskustva.
Šta vredi Dastinu Hofmanu IQ (recimo 150) kad ima psihičku snagu trogodišnjaka.(Kišni čovek)?
(Ljubiša, 03. avgust 2015 10:01)

Ljubisha,tebi izgleda ovo drugopomenuto u zzeshccem suficitu,a treccepomenuto u opozitu u odnosu na drugo-zzeshccem deficitu!?....uostalom,kao i kod dve treccine Srbadije!...

Čovek je "tekuće" biće, poput reke.
Na izvoru dobije čistu i praznu inteligenciju uz broj ćelija koje tokom života samo odumiru, a usputno se dobro zagade raznoraznim otrovima... A mozak je galaksija neurona koja međusobno komunicira sugestivno asocijacijama, upamćenim komparacijskim iskustvima, sve to kombinujući sa novim saznanjima. Dakle, vrlo je bitno okruženje, i lokalne vrednosti koje utiču na individualnost i oblikovanje inteligencije. Razvijanje inteligencije podrazumeva inteligentno okruženje, inteligentne pojedince koji se međusobno provociraju kreativnim mišljenjem, inteaktivnom stimulacijom, međusobne podrške, zajedničkom saradnjom. Koji istražuju, čistom komunikacijom bez primitivnih nagona koji bude konkurenciju, i naravno truju razvoj superbića koje nismo kao društvo spremni da otelotvorimo. Lakše nam je da retko inteligentne ljude žigošemo kao različite, i ocenimo ih kao posebne i neadaptirane, čudne, primoravajući ih, ili da nam se pridruže kao slični, ili da budu odbačeni. Tu počinje prava nesreća tih ljudi, oni su po prirodi gladni komunikacije željni preispitivanja, ne bi li stimulisali razmišljanje, i bili u društvu svojih.

Blago onom ko rano poludi - sav mu život u veselju prođe.

U Srbiji je zasigurno teret.

Znam vrlo dobro kakav je osećaj.

U Srbiji visok iq je teret, a nizak dar-prosperitet!

Prema mom iskustvu okolina lakše prihvata ljude koji su talentovani za neku umetnost od visoko-inteligentnih ljudi. To pogotovo važi za visoko-inteligentne ljude koji su dosta postigli. Kao da je okolini (čitaj: ljudima prosečne inteligencije) lakše da prihvate kada neko ima "Bogom dani talenat" npr. za muziku nego kad je neko rodjen veoma veoma inteligentan. Još ako je ta vrlo inteligentna osoba postigla puno na profesionalnom i ličnom planu...
Mislim da je visoko inteligentnim osobama posrban izazov da se ostvare na više životnih planova. A to je posebna tema.

@Laki,
Problemi koje je vaša devojka imala nisu nastali zbog visokog IQ već zbog njene emocionalne nestabilnosti i nekog poremećaja mentalne prirode. Ne kažem da je bolesna nego da je imala mentalni problem koji nije uzrokovao njen izuzetan IQ.

Zamislite pitanje - da li je nizak IQ teret ili dar?

Uzalud si inteligentan ako su svuda oko tebe glupanderi, a naročito "lideri" i "elita".

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!

"...Činjenica je da je današnji obrazovni sistem usredsređen na poboljšanje naše akademske inteligencije..."
cinjenica je da akademska inteligencija nije definisana sem kao skup kognitivnih osobina koje nam pomazu da postignemo akademski uspeh
cinjenica je i da je danasnje industrijalizovano skolstvo usresredjeno na papagajsko ponavljanje informacija u koje se ni pod kojim uslovima ne sumnja, a zasnovano je na pruskom modelu vojnih skola koje forsiraju konformizam i, poput drustva u kome su nastale, apsolutizam
a, po temi...kognitivna inteligencija veca od prosecne moze da bude kletva ili blagoslov
ukoliko se iskoristi za samospoznaju i razvitak samokontrole onda je blagoslov
ako je ne prati, ili se vremenom ne razvije, emotivna inteligencija onda je definitivno kletva
povecana iteligencija svakako olaksava prevazilazenje kulturnog programiranja i omogucuje realizaciju osecaja nezavisne licne vrednosti, samo-motivaciju i samokontrolu. Kombinacija sa emotivnom inteligencijom olaksava identifikaciju i definiciju osecanja kao i dobru procenu trenutka prigodnog za njihovo deljenje sa okolinom, omogucuje povecanu empatiju i kontrolu promena raspolozenja bez povredjivanja okoline
kao i svaki alat, ako sluzi svrsi znaci, ako ne samo smeta

Ako pronadjete u sebi genijalca, uopste nema potrebe da bezite od njega glavom bez obzira!
Treba samo da pobegnete iz Srbije.

sa izmerenim IQ od 152, postao sam clan mense i usao kako su rekli u 2% najinteligentnijih ljudi na svetu. Prvo mi je bilo wow, danas, posle 10 godina, blaog opterecenje-razocaranje. To je samo potencijal sa kojim se rodis, ako ne uradis nesto sa njim, bolje da nisi inteligentan. Obicno osobe koje znaju a ne ispune potencijal zavrse u kafani. Ja sam se pronasao na srecu u sportu, kojim se bavim rekreativno, a mozak koristim na poslu da sto manje radim a zaradim sto vise to je sve...Jos cu reci jednu stvar, da mi je fokus, koncentracija mnogo losa, ne mogu da radim jednu stvar duze od 15 minuta. Sad ste svi pomislili na sex, znam...ali nisam tako mislio, no ako zelite moze i tako :)

Previsok IQ je kao šetnja po predvorju pakla...Razumeš, vidiš i osećaš ono što podanici prosečnog zemaljskog raja za dva života ne mogu sagledati i razumeti...
Šta mu preostaje?
a) povući crtu i utopiti se u prosek prihvatajući ga...b) preći crtu i ići dalje u nepoznato..
I u jednom i drugom slučaju, to je za onog sa ++IQ korak ka sopstvenom paklu..I dalje sagledava pojave, razume suštinu i oseća teskobu na način koji prosečni IQ nije u stanju da pojmi...
p.s. Da, previsok IQ je dar u obliku tereta
p.p.s Iako ++IQ nema veze sa geografskom odrednicom, ovdašnji prosečan IQ će vam objasniti da to baš ima veze se Srbijom..

Iq 156, clan sam Mense. Odnosno, nisam aktivni clan jer nisam platila clanarinu 100 godina. Poprilicno sam nesnadjena u stvarnom svetu. Uvek sam sumnjala u svoje znanje, uvek se preispitivala da li dovoljno znam o nekoj temi da bih aktivno ucestvovala u razgovoru (iako u vecini slucajeva znam mnogo vise i mnogo detaljnije pamtim od vecine ljudi. Sem sto se tice automobila i sporta, tu sam tuka nevidjena). Bila sam povucena i tiha. Autsajder u gimnaziji, cudak na fakultetu. Istovremeno sam postavljala sebi previsoke ciljeve a kad nesto ne uspem omalovazavala i kaznjavala sebe. Sad, sa 32 godine, sam shvatila da nisam rodjena za ulogu lidera, sefa, za visoke pozicije. Da ako imam visok iq ne moram pod obavezno da budem ambiciozna. Sad me nije strah da kazem svoje misljenje u javnosti, mogu cak i da pisem anonimne komentare na b92 ;)Cinjenica je da imam vecu sposobnost skladistenja nepotrebnih informacija u mozak od vecine ljudi. Pamtim datume, godine izdavanja albuma odredjenih bendova, knjizevna dela koja sam procitala pre vise od deset godina znam da prepricam bez da izostavim bilo sta... Imam znanje za kviz jos samo da imam petlju da pricam pred masom ili kamerom. Ali,moj mozak odbija da uci napamet, na primer. Odbija da pamti stvari koje me ne interesuju. Fakultet mi je bio pakao zbog toga. Ogromna greska upisati nesto sto te ne interesuje samo zato sto je ono sto te interesuje neprofitabilno. Da li mi je bilo tesko kroz zivot? Jeste u smislu da su svi mnogo vise ocekivali od mene, roditelji, nastavnici, rodbina, ja sama... Ali, ja sam nestrpljiva osoba, nisam istrajna, prilicno sam lenja, brzo se zasitim nekog posla i brzo menjam interesovanja, ceo zivot se osecam beskorisno zbog tog tereta inteligencije. Zbog konstantnog osecaja beskorisnosti sam volontirala u Decijem selu, drzala besplatne casove hemije itd, trudila se da popunim tu prazninu u sebi. Ponekad bih volela da sam racionalnija, da manje razmisljam a vise radim i ostvarujem, da mogu da ucim i pamtim ono sto je bitno za moj posao a ne da zatrpavam mozak stvarima koje su samo meni zanimljive... A kome je teze u zivotu, meni, nekom prosecne inteligencije, nekom neinteligentnom? Pa, svakom je tesko na svoj nacin...

Znao sam da će ovo pitanje okupiti samo nas komentatore sa skromnijim IQom od 140 pa naviše.

Znate li sta je najtuznije!? Iz vecine ovih komentara se moze videti da ljude misle da su jako inteligentni i prilicno nesrecni. Kada se odbije subjektivna komponenta, samo nesreca ostane.

Ja po ceo dan razmisljam o tome kako bih promenio/unapredio okolinu i onda se zivciram sto sam tek student i vreme kada cu moci bilo sta da se pitam je za 20, 30 godina.

@Ivan Ma buraz, da vidis ko je sve clan MenZe, bude ti drago sto si daleko od toga. Mozda oni spadaju u 2% populacije, ali ne u kategoriji najinteligentnijih.

Ignorance is bliss.

ako si pametan ... opijaj se ... bices glup, bar na kratko ...

Mi u Srbiji nemamo problem sa inteligentnim ljudima. Svi su odavno pobegli odavde.

Bio sam član mense, ali sam prestao da plaćam članarinu jer nikakve beneficije u ovoj zemlji nisam imao.

takvo merenje inteligencije je prevazidjeno i ne služi ničemu, visok IQ se odnosi samo na jedno parčence inteligencije koje je za život apsolutno neupotrebljivo

Smatrati da su ljudi sa visokim IQ natprosečno inteligentni je netačno. Pre svega ljudska inteligencija je mnogo složenija stvar od sposobnosti da se brzo uvidi kako nastaviti neki niz brojeva ili koji oblik dolazi na određeno mesto. Ovo je samo jedan deo inteligencije. Treba odraditi bar 5 testova da bi se dobila neka tačnija slika. Tako da genijalci sa visokim IQ ma testovima koje možemo naći na net-u, a izvorno su dati od validnih asocijacija i nisu baš genijalci. Zašto skoro 80% ljudi sa visokim IQ u najboljem slučaju jedva završi višu školu? Odavno se zna da visok IQ sigurno ne garantuje uspeh. Gde je verbalna inteligencija, sposobnost rezonovanja, sposobnost brzog učenja i izvlačenja zaključaka, sposobnost tačnog donošenja odluka, o sklonosti ka umetnosti i da ne govorim jer je možda to priča za sebe. U svakom slučaju dobro je imati visoki IQ i sa ovim testovima, 'od viška glava ne boli', ali uspešni ljudi, naučnici, pronalazači, istraživači su nešto sasvim drugo. To da imaju visok IQ je sigurno, ali nije razlog njihovog uspeha.

Ignorance is bliss. (mrmotVazi, 03. avgust 2015 09:25)
Knowledge is power.

Najveca nesreca u zivotu desila mi se 1967"utvrdili" su mi IQ181.
Od tada sam usamljen (volim drustvo,ali oni ne vole mene).Sumnjam u vise
testova ,ali se rado secam testa koji mi je potvrdio IQ 83 (malo sam pomogao).
Sumnjam u sebe ,mislim da sam priglup.Zavidim osobama koje drugi hvale da su pametni i dobri ljudi ali je nazalost jedina istina da su glupi.
Razumeli ste ,nismo nesretni nego je merilo srece ,inteligencije,sposobnosti... u rukama drugih.

Kada na svakih sat vremena potrosis 15 min. razmisljajuci sta da radis ako se desi neka globalna katastrofa, kako da prezivis, spasis porodicu i covecanstvo, a pri tom zanemaris dnevne probleme. Prokletstvo!

dzaba ti je sto si pametan,ako si glup

Inteligencija se razvija, to je "talenat" kao i svaki drugi. A zna se kojoj vrsti ljudi odgovara glupo i zagljupljeno stanovništvo.

teret ljudi moji, tezak teret. nije lako ziveti okruzen mediokritetima koji ne razumeju osnovne stvari, kojima stalno mora nesto da se crta. postanes cinik jako brzo. ako se okruzis slicnima sebi, shvatis da si okruzen cinicima I sa njima nema mnogo glupih rasprava, ali ni srece. mada, cinjenica da su inteligentniji cesto neprilagodjeni drustvu govori o manjku njihove "emotivne inteligencije" koja je neverovatno bitna I koju emotivno inteligentni uzimaju zdravo za gotovo.

meni IQ 121, ja nemam šta da komentarišem ovde..."glup" sam...s'aspekta Termita...a oboleo sam takođe psihički na poslu od brige, kako može "direktor" da zaposli svu familiju svoju i najbližih saradnika, a da ja ne mogu ništa povodom toga da učinim, ovi što trebaju oni neće i šta sad?!? mogu samo da plačem, burazersko društvo, Srbija.
(Svedok s'lica mesta, 03. avgust 2015 09:53)

Mislim da si prestrog prema sebi :-) Pogledaj skalu, sa tom brojkom u Srbiji ti si vec na mukama, jer se slazemo da je veci IQ teret.

Inteligentni ljudi mogu sami sebe da zakopaju. Skloniji su razmisljanju, analizi, sto cesto vodi u razocarenje i pribegavanje cinizmu, a i psihicki problemi su izrazeniji kod pametnih ljudi. Zato visok IQ ne znaci nuzno i uspeh u zivotu. Ne samo u Srbiji, nego uopste. Zato postoji i socijalna inteligencija, emocionalna itd. Dzabe visok IQ ako ne naucimo da plivamo medju onima koji su manje pametni. Zato u se i u svoje kljuse, naucis da koliko toliko ignorises sve to i gledas napred, svoj put i svoju viziju.

Ja sam inace otisla da radim test prvi put sa 18 na nagovor profesora iz matematike. Toliko sam se tresla, jer me je bilo strah da ne razocaram coveka. :-) Znala sam da imam dobar kliker, ali to ti je tako, uvek sumnjas u sebe, uvek ne valjas, uvek moze bolje. Dok sam cekala rezultate malo je reci da sam izludjivala samu sebe. Pitala sm se sta on ocekuje. Kada sam dobila rezultate i saopstila ih profi, covek je bio odusevljen, a ja ne bas. Imala sam 137. Covek mi tada rece ''sine, da je vise ne bi valjalo''. Proslo je dosta vremena dok sam ukapirala sta je hteo da kaze. Sa 25 uradila sam jos jedan. Brojka se popravila na 144. Pomislih ''ovo cudo raste''. Sada sam ja ta koja je razocarana. Inace tri puta se najvise mozete testirati. Ne planiram da koristim trecu sansu. Naravno, nisam clan MENSE jer ne ispunjavam uslove, ima mnoooogo pametnijih. Sto je dobro.

Inace nemam posao, jos uvek sam kod mame i tate sa 28 godina. Dala sam otkaz jer nisam mogla da podnesem da se na meni izivljavaju ''idioti''. Mada se ponekad pitam ko je tu stvarno budala. Odlazem zajednicki zivot sa deckom zbog novca. Umela sam vise puta da sputam sebe u zivotu. Sada ucim da plivam u ovom okruzenju i nadam se boljem.

Neznanje je blagoslov.
Voleo bih da mogu da isključim pojedine delove i da ostavim samo par vijuga za ishranu, higijenu, pecanje i sex.

„Ko želi biti oslobođen svih briga, treba da prestane da misli.” – Lao Ce
(Stop thinking, and end your problems)

Godinu dana živeo sam u ekstremno intenzivnoj vezi sa devojkom koja je genije (IQ 158). Ni ja nisam glup (143), čisto da napomenem.
Ona je bila najbriljantnije živo biće koje sam ikada upoznao (i koje ću verovatno upoznati), živeti s njom i pratiti kako taj predivni um funkcioniše, bilo je neprocenljivo iskustvo i zadovoljstvo. No, sada sledi ono čuveno "ali"...
Ona je istovremeno najnesrećnije stvorenje koje poznajem. Jednstavno, nije u stanju da uživa u sreći. Zasiti se svega brzo, postane joj dosadno, njen um stalno želi još i još i JOŠ... bilo čega. Izazova, neizvesnosti, intentziteta...
To je ekstremno teško ispratiti. I nije u stanju da ukoči. Tako da nakon neba sledi pad. Uvek rasturi ono što iole vredi. I onda se ciklusi ponavljaju, a sa svakim, ostaje po jedan novi ožiljak.
Koliko joj je priroda (da ne kažem Svevišnji) dala, isto toliko je i oduzela, na žalost...

Tako da genijalnost ne mora biti sreća, čak naprotiv...

@ (vladimir vlastimirovich milutin, 14:27)

Nepravda je imanentna ovom svetu stoga što je on materijalan, što čovek zavisi od materije: od prostora, hrane i energije. I, koliko god da ima to troje u izobilju, ipak je nespokojan pa makar i sav svet posedovao. Za to se ljudi grabe i otimaju. Tako npr., svega 100-tinak ljudi raspolaže sa 90% zemaljskih resursa. I (očekivano), da bi sačuvao oteto, ili oteo još, čovek izmišlja sve savršenija oružja s kojim će na kraju da napravi veliki BUM i da uništi civilizaciju. Ali, i potom ćemo nastaviti tuču, zubima i toljagama. (Apostrofirajući Anštajna: ‘’Treći svetski rat ne znam čime ćemo voditi, ali za četvrti znam da ćemo toljagama’’.) Stoga se kaže da ‘’ovaj svet u zlu leži’’, i da u njemu čovek ne može da nađe ispunjenje pravde. Jedini način jeste nematerijalni svet, i upravo je taj onaj koji nas čeka po upokojenju (prema Pravoslavlju). Tamo će biti moguće ono što u ovim svetu nije moglo. A naš položaj, status i stanje u tom svetu zavisi od kakvoće ispunjenja cilja našeg života u ovom svetu, a on se ogleda u stepenu ubeljivanja naše duše. Otuda je duša ljudska najveća vrednost u ovom i u svim svetovima.
.

Ne znam kako je kod drugih,ali za mene je vazno ,da su mi emocije stabilne i pod kontrolom(ako tako to mogu da kazem). Tada bez problema koristim sve svoje kapacitete i inteligenciju i pamcenje. Nekako se osecam dovoljno snaznom da mogu da uradim sve i sve mi ide od ruke, nista mi nije tesko. Brza sam ,energicna,cak sposobna da uradim mnoge stvari koje retko koja zena moze i zna. Ali ako su mi emocije van balansa postajem zapanjujuce glupa( nista ne pamtim i povlacim neinteligentne poteze,cak i auto ne vozim ,jer u takvim momentima ne vidim put ispred sebe). Zato kad su emocije u pitanju ,nikada ne eksperimentisem,maksimalno se trudim da budu u balansu,jer su one moja slaba tacka.

@blackdog,
Rekla bih da ste sve lepo objasnili a sada i osvestili tako da obzirom da ste još uvek mladi i tako pametni možete imati svet pod nogama.

(...) Ponekad bih volela da sam racionalnija, da manje razmisljam a vise radim i ostvarujem, da mogu da ucim i pamtim ono sto je bitno za moj posao a ne da zatrpavam mozak stvarima koje su samo meni zanimljive... A kome je teze u zivotu, meni, nekom prosecne inteligencije, nekom neinteligentnom? Pa, svakom je tesko na svoj nacin...
(blackdog, 03. avgust 2015 17:37)


u celini, jedan od najiskrenijih i najlepsih komentara koje sam ikada ovde procitao. hvala, i svako dobro.
ako smem nesto da dodam: svoje dobro vidimo tek u retrovizoru, kad prodje, a zlo mnogo ranije, trenutno. to je ukratko, razlog svih nasih patnji i nadanja.

Odličan tekst!

Hvala Bogu, nemam takvih problema :)

citajuci komentare, rekao bih da smo jako pametan i veoma neskroman narod... a skromnost je daleko veci dar od inteligencije.

Suma, sumarum...Sa ovim životnim iskustvom, drugačije bih "odigrao".
Prvo: nema obrazovanja, nema fakulteta, hiljada pročitanih knjiga, učenja stranih jezika, putovanja po svetu i upoznavanja sa drugim običajima i kulturama.
Drugo: samo manuelac, ili bauštelac! To bi mi bio maksimum. Ružičasto - srećnim očima bih gledao svet, žena bi mi imala tezgu na buvljaku, od inostranstva bi video Paraliju, i selfije sa letovanja "kačio" po društvenim mrežama, vozio nemački narodni auto, išao svake godine u Guču, na splavarenje Drinom, stalni gost na kupusijadi, slaninijadi...Pare "štekam" da decu upišem na privatni fakultet. Aktivirao bhi se politički tek toliko da uvek i u svako vreme budem blizak vladajućoj stranci, bez obzira na njen program i ime kako bih se preko raznoraznih veza "ogrebao" za neki tender ili javnu nabavku. Porez državi ne bih plaćao.
Što manje opterećenja za mozak, duže se i bezbrižnije živi u Srbiji.
Jednostavno, deviza "u se, na se i poda se", što manje obrazovanja i dobro upakovana medijsko - politička priča da je Srbija raj na zemlji u koju su i Srbi poverovali, donosi privilegovan, opuštajući život.

''Zao mi je sto nisam rodjen ili malo gluplji ili malo pametniji. Gluplji da ne primecujem neke stvari oko sebe,ili pametniji da ih primecene ,ne komentarisem,ni na ovim stranicama cak. Takav sam,tu ne mogu nista. Ali ,cutim. Ako ista pametno naucim ovde,to ce valjda biti moc trpljenja,samosavladjivanja i precutkivanja. Da li i drugima sa kojima se trpim isto tako smetaju moje osobine i navike? ''

U Srbiji je problem, u normalnim zemljama prednost

Ovo je vec diskutabilno... ako cemo o Srbiji, glupaci i moralni bogalji su na ceni... Na Zapadu je drugacije... sta mene doticu Instangram, napucene ribe... ima ih i ovde, ali je sve toliko otvoreno, da bas inteligentan i pametan covek moze da nadje rešenje i izadje iz kolotecine zivota i ucini ga interesantnim.

Ne kaze se za dzabe "da mi je njegova/njena glava na jedan dan,da se postenski odmorim"

pijte cesmovacu. ima flora. i uzivajte u smanjenom iq.

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!
(Gym baja, 03. avgust 2015 09:56)

Hahahaaaa!...nisu mishevi,nego oposumi(nije chak ni rod misheva),ali nebitno za prichu!...Analogija i komparacija TI JE APSOLUTNO NA MESTU!!!...lol...

@ Maja,Zadar..neces verovat,bas sam se pito gde si;)

@Glupan Pa tema o inteligenciji okuplja inteligentne. Njih neces naci na temama "Stanija se slikala gola", "Misica se predozirala", "Ovo je najzgodnija zena sveta", "Analni seks - da ili ne?" U prevodu, neces ih naci na 99% tema, a ova spada u taj 1%.
Dobar tekst, inace.

Ukoliko nam IQ ne posluži da sebe pravilno koordinišemo u svetu oko sebe, nastaje razočaranje i rezignacija a to vodi u tužan život. Stoga je najvažnije da čovek ispravno, normalno, istinito shvati svet i tada tek ima uslova da bude srećan. Jer, sreća nam se događa, u zavisnosti od toga kako smo razumeli svet. Smisao ljudskog života je ubeljivanje duše. Duša, a ne um, razum, sposobnosti, lepota, zdravlje... duša je smisao i cilj.
.
(Joc@, 03. avgust 2015 09:56)

Tachno!..u potpunosti...ALI!?!...postoji neshto...jedno 'oseccanje', od chega podjednako "pate" i vishe i manje inteligentni ljudi....U nemachkom jeziku,to "oseccanje" se naziva 'WELTSCHMERZ'....teshko je prevodivo na srbski,ali bi ispalo neshto kao "tuga zbog(stanja) sveta"....e sad,pitanje nad pitanjima za psihoanalitichare:kako takve osobe da "prihvate i shvate" TOLIKO VELIKU NEPRAVDU u svetu(globalno posmatrano)..!?.Postoje ljudi koji imaju, da tako kazzem, "srce" ne samo za najrodjenije, i za usamljenu baku sa sprata ispod,ili siromashne brata i sestru bez roditelja iz zgrade preko puta...ili siromaha koji je pod stare dane ostao i bez posla i bez ljubavi najblizzih pa praznog pogleda u isto vreme svaki dan satima stoji pod lipom ispred ulaza zagledan uvek u jednu tachku negde u daljini...postoje ljudi sa "srcem" za celo chovechanstvo!...pa ih neizlechivo boli kad svakog Bozzjeg dana gledaju shta se sa njim deshava...

Meni je teret.

@dzoni
Nek si se ti nama pohvalio, buraz :))

Kada se ovako stvar postavi onda je svaki odgovor dovoljno dobar i tačan. Međutim, ako stvar postavimo na neke logične principe odgovori se sami po sebi nameću. Čovek je inteligentno biće i od životinja ga razdvaja to što zovemo inteligencija. Dakle, da bi neko bio čovek a ne životinja mora posedovati inteligenciju. Nivo inteligencije je taj koji pravi presudnu ulogu među ljudima. Međutim, ključna stvar je u definiciji inteligencije. Klasični IQ testovi nisu mera inteligencije. Inteligencija je verovatno mnogo kompleksniji pojam o kome se ne može raspravljati na ovaj način. Između nivoa inteligencije i sreće postoji previše posrednika da bi se uspostavljala jednostavna relacija. Posebno linearna.

Pročitah nečiji komentar o tome kako se tresao/la pre i posle testa inteligencije zbog rezultata. Sećam se da je moj profesor pedagoške psihologije rekao da i ljudi sa IQ 90 mogu završiti neke fakultete i sve ostalo što spomenuše neki da IQ predstavlja samo logičku inteligenciju. Tako da ne znam zašto se toliko pažnje posvećuje visini IQ u poslednje vreme. Guglajte malo i isčitajte i strane sajtove pa ćete biti bolje obavešteni.

Niko da prokomentarise ovu recenicu, koja je meni bas zapala za oko:"Ali, nisu svi članovi grupe ispunili očekivanja. Mnogi su se želeli da se bave plemenitim poslovima, pa su postali policajci, vatrogasci, pomorci ili daktilografi."

Cija to ocekivanja? Kapitalistickog drustva? Zar nisu uspeli ako se bave necim plemenitim, sto ih ispunjuje, ili se to meri iskljucivo visinom zarade?

problemi u svetu nastaju zato što pametni glupima igledaju ludo.

pametan čovek nikada nije siguran ni u šta jer zna koliko ne zna a glup je ubeđen da zna sve. čim savlada i mrvu znanja odmah se polakomi i traži moć.

najboli primer za to je naša elita na čelu sa onim što je na čelu koji je čak izjavio kako nikada nije napravio grešku. takva glupost se nije mogla omaći pametnom.

@celt
Nis' ti dečko s'vatio šta je pesnik 'teo da rekne.

Sve sto u ovom textu pise je istina! Posebno ako, pri tom, zivis u Srbiji... Umes i hoces, a ne mozes, jer nisi dovoljno zao i pokvaren covek, ne znas da prevaris i ukrades, i nisi politicki aktivan... Totalni mrak!

Postoji scena u animiranom filmu Ledeno doba,drugi deo. Gde upita Sid ona dva misha, kako ste tako uvek srecni? odg: Da ti otkrijemo tajnu, mi smo glupi! mnogo smo glupi!
 (Gym baja, 3. avgust 2015 09:56)

Mislim da su u pitanju oposumi, a ne miševi. Inače, vrlo zanimljive životinje. Kad su u opasnosti prave se mrtvi. Čak počnu ispuštati neki smrad kao da se raspadaju. Ono kao, slobodno produži, ja sam krepao i smrdim, ako me pojedeš možeš se zaraziti... :)

S' vremenom inteligencija od stresa postaje sve manja a ostaje samo nerviranje i neostvarenost na svim poljima. Naravno nemaš ni kome da se požališ a još gore je što si svestan ako konačno dobiješ priliku da se dokažeš nemaš više kapacitet kao ranije. Ali ne brini ovo je Srbija, neće biti prilike za dokazivanje dok skroz ne ostaneš bez sive mase.

Ja se baš osećam nekako rasterećeno :)

Često je povezano ludilo, i genijalnost!

Kad je bog delio budale kesa mu je pukla iznad srpskog parlamenta.... E sad vi vidite da li su srecni ili nisu pa sami presudite. Ja sam vam samo dao smernice.

A je l` ovaj tekst napisan za glupe ili pametne?

Teret! Ubite visak mozga. Teska je to hulja od koje pokusavas da bezis kao od crnog djavola.

"ignorance is bliss" (blaženstvo je u neznanju).

ova izreka je potpuno primenjiva na jugo-nostalgičare i one koji se prisećaju tiranskih, titinih vremena kao najboljih. jednostavno, ljudi nisu ni znali šta se dešava, i gde vodi. kao što je i danas slučaj sa eutopijom bez alternative....

inače, potpuno se slažem sa ostalima da je visok iq teret, i da su takvi ljudi obično nesrećni.

Zašto se većina ovde smatra pametnima? Pametan si onoliko koliko si svjestan svoga neznanja. Svi smo mi mali, svi mi pokušavamo da predstavimo nas u svjetlu onakvog kakvi bi mi željeli da postanemo. Vjerovatno nam je to u genima, mi Srbi volimo da se precjenjujemo. Meni je mnogo lakši život otkako sam shvatio koliko sam stvarno pametan, shvatio sam da ja nemam blage veze o mnogo stvari za koje sam mislio da znam, a često sam se gurao u rasprave o njima. Znam da se se ovo ne sviđa mnogima, ali tako je. Mi smo takvi.

Inteligencija koju spominju u ovom tekstu se odonosi na logicku inteligenciju. Za uspeh ili ono sto svako od nas smatra za uspehom za sebe, zavisi takodje i od ostalih 6 vrsta inteligencije.Verbalna, vizuelna, fizicka, muzicka, interpersonalna (socijalna), logicka i unutrasnja tj intrapersonalna. Za svaki vid profesije je krucijalna odredjena vrsta inteligencije ali mislim da je presudan balans, kao i u svemu u zivotu.

"Jedan od mogućih odgovora mogao bi da se krije u tome da, ako ste svesni svojih talenata, to je kao da imate svojevrstan teg oko noge."........A u Svrbistanu-ne teg,nego kompletnu betonsku fundazzu zgrade(temelj),sa sve betonskim shipovima!!!....NEMA JEZIVE TEORIJE da se izdignete iznad OKEANA stranachke i nepotistichke zzabokrechine,mulja,soca,taloga i go*ana!!!

Džaba sva inteligencija kad bežim od odgovornih pozicija i lenj sam k'o pas. Inteligencija koristi onome ko radi neki kancelarijsko-laboratorijski posao gde se traži malo mozga i tu inteligentni obavljaju zadatke brže od ostalih. Za nas terence ima koristi samo za DIY i izbegavanje obaveza.