Podrška održivom saobraćaju u Beogradu

Zivim u Kopenhagenu i mada imamo 2 auta, grabim svaku priliku da se provozam biciklom. Ukoliko nije previse hladno obavezno idem biciklom, cak i do posla koji je udaljen 15-ak km. Ipak to nije mnogo jer vise od polovine kolega s posla prevaljuje vecu kilometrazu od mene.

Jedno od najboljih resenja za oznacavanje i uopste postojanje biciklistickih staza video sam u Temisvaru u Rumuniji. Radi se o boljem iskoriscenju zajednickog prostora koga koriste i biciklisti i pesaci putem horizontalne signalizacije. Jednostavno, tamo gde nema mogucnosti za posebne staze, deo trotoara ("staza za bicikliste") je oznacen - tj totalno obojen - upadljivom zelenom bojom, crtezom bicikla i ogranicen iscrtanim linijama. Trik je u tome da ovaj prostor koriste svi (i biciklisti i pesaci) ali se u slucaju nailaska bicikla pesak jednostavno skloni u stranu - van obelezenog prostora. Deluje toliko prosto i jednostavno a bas zbog toga je genijalno i savrseno funkcionise. Kad ti naidje bajk u susret, znas kuda ces i gde se sklanjas - van zelenog. Kad cujes cin-cin zvonce sa ledja, nema onog "gde cu sad, levo desno" nego iskorak u stranu - van zelenog. Nema zabune, svi zajedno a svako na svome.

I sam vozim bicikl, ali mi je smešna ta kvazi-ekološka propaganda koja biciklistički saobražaj naziva "održivim", a automobilski "neodrživim". Ne vidim zašto se projkat nije mogao nazvati "Podrška biciklističkom saobraćaju"? Automobilski saobraćaj uopšte nije neodrživ, a još manje je nešto što bi trebalo svim sredstvima suzbijati, kako to danas eko-fundamentalisti sugerišu. On je samo skup i sa lošom mrežom saobraćajnica kakvu imamo u Beogradu, u sve većoj meri neracionalno spor. Slažem se da treba poboljšati uslove za kretanje biciklista, i logično je da će takva situacija, u sadejstvu sa sve većim gužvama u saobraćaju, ohrabriti sve više ljudi da kao alternativu automobilu koriste bicikl. Ali to treba uvek da ostane stvar slobodnog izbora, a ne nešto što bi se ljudima nametalo restrikcijama i izmišljanjem novih nameta na automobilski saobraćaj, kako to zagovaraju mnogi eko-fundamentalisti. Čim je ljude neophodno terati na nešto (odnosno "destimulisati" alternativu toga) onda to mora da i nije nešto naročito logično i privlačno, zar ne? Priče o efektu staklene bašte i automobilima kao glavnim proizvođačima CO2 u zemljinoj atmosferi su bajke za malu decu koju serviraju samo od određenih interesnih krugova plaćeni tobožnji "ekolozi". Napravite kvalitetnu mrežu biciklističkih staza i ostavite ljude na miru da svako odabere način prevoza koji mu najviše odgovara.

Čuj podrška.
podrška bi bila prilagođavanje infrastrukture, pa da možeš da jašeš bicikl kroz grad a da ne izigravaš glinenog goluba. A ovo je mazanje očiju.

Sjajno..

@Skeptik Ne bih ulazio dublje u analizu besmislene tvrdnje da potplaceni eko-fundamentalisti izmisljaju problem zagadjenja koji stvaraju automobili. Samo da napomenem da zaostale i primitivne zemlje koje su podlegle pod uticaj eko fundamentalista su uredno redukovale koriscenje motornih vozila u centrima vecih gradova (Holandija, Svedska, Danska...).

Nije problem postojanje vozila u Beogradu vec nedostatka biciklisticke infrastrukture, kao i manjak elementarne saobracajne kulture, kako vozaca tak o i pesaka koji opusteno setaju biciklistickim stazama, uce decu da hodaju po njima, caskaju kao na korzou i slicno. Sto se tice infrastrukture nema je buduci da su nam vlasti u poslednjih 25 godina od kakvog takvog grada napravili primitivnu kasabu sa divljom gradnjom na svakom koraku, raspalim ulicama i trotoarima, poklonjenim javnim povrsinama svakome ko je bio spreman da plati 1000 evra nadleznom nacelniku u opstini/gradu, naopako parkiranim vozilima ispred svakog kafica... Naravoucenije sada je i treoretski nemoguce izvuci biciklisticke staze a da se ne smanji protok vozila u nekim ulicama, jer fizicki nema prostora. Davanjem posebnih traka za bicikle (na ustrb kolima, tamo gde nema drugog resenja), vremenom bi ljudi shvatili da je daleko jednostavnije preci do posla 5-6 pa i 10 km biciklom nego 15 godina starom krsinom. Naravno i da je zdravije, ali Srbi i tako malo vode racuna o toj glupoj sitnici kao sto je zdravlje, verovatno jos jedna podvala eko fundamentalista.

Jedno od najboljih resenja za oznacavanje i uopste postojanje biciklistickih staza video sam u Temisvaru u Rumuniji. Radi se o boljem iskoriscenju zajednickog prostora koga koriste i biciklisti i pesaci putem horizontalne signalizacije. Jednostavno, tamo gde nema mogucnosti za posebne staze, deo trotoara ("staza za bicikliste") je oznacen - tj totalno obojen - upadljivom zelenom bojom, crtezom bicikla i ogranicen iscrtanim linijama. Trik je u tome da ovaj prostor koriste svi (i biciklisti i pesaci) ali se u slucaju nailaska bicikla pesak jednostavno skloni u stranu - van obelezenog prostora. Deluje toliko prosto i jednostavno a bas zbog toga je genijalno i savrseno funkcionise. Kad ti naidje bajk u susret, znas kuda ces i gde se sklanjas - van zelenog. Kad cujes cin-cin zvonce sa ledja, nema onog "gde cu sad, levo desno" nego iskorak u stranu - van zelenog. Nema zabune, svi zajedno a svako na svome.

I sam vozim bicikl, ali mi je smešna ta kvazi-ekološka propaganda koja biciklistički saobražaj naziva "održivim", a automobilski "neodrživim". Ne vidim zašto se projkat nije mogao nazvati "Podrška biciklističkom saobraćaju"? Automobilski saobraćaj uopšte nije neodrživ, a još manje je nešto što bi trebalo svim sredstvima suzbijati, kako to danas eko-fundamentalisti sugerišu. On je samo skup i sa lošom mrežom saobraćajnica kakvu imamo u Beogradu, u sve većoj meri neracionalno spor. Slažem se da treba poboljšati uslove za kretanje biciklista, i logično je da će takva situacija, u sadejstvu sa sve većim gužvama u saobraćaju, ohrabriti sve više ljudi da kao alternativu automobilu koriste bicikl. Ali to treba uvek da ostane stvar slobodnog izbora, a ne nešto što bi se ljudima nametalo restrikcijama i izmišljanjem novih nameta na automobilski saobraćaj, kako to zagovaraju mnogi eko-fundamentalisti. Čim je ljude neophodno terati na nešto (odnosno "destimulisati" alternativu toga) onda to mora da i nije nešto naročito logično i privlačno, zar ne? Priče o efektu staklene bašte i automobilima kao glavnim proizvođačima CO2 u zemljinoj atmosferi su bajke za malu decu koju serviraju samo od određenih interesnih krugova plaćeni tobožnji "ekolozi". Napravite kvalitetnu mrežu biciklističkih staza i ostavite ljude na miru da svako odabere način prevoza koji mu najviše odgovara.

Zivim u Kopenhagenu i mada imamo 2 auta, grabim svaku priliku da se provozam biciklom. Ukoliko nije previse hladno obavezno idem biciklom, cak i do posla koji je udaljen 15-ak km. Ipak to nije mnogo jer vise od polovine kolega s posla prevaljuje vecu kilometrazu od mene.

Sjajno..

Čuj podrška.
podrška bi bila prilagođavanje infrastrukture, pa da možeš da jašeš bicikl kroz grad a da ne izigravaš glinenog goluba. A ovo je mazanje očiju.

@Skeptik Ne bih ulazio dublje u analizu besmislene tvrdnje da potplaceni eko-fundamentalisti izmisljaju problem zagadjenja koji stvaraju automobili. Samo da napomenem da zaostale i primitivne zemlje koje su podlegle pod uticaj eko fundamentalista su uredno redukovale koriscenje motornih vozila u centrima vecih gradova (Holandija, Svedska, Danska...).

Nije problem postojanje vozila u Beogradu vec nedostatka biciklisticke infrastrukture, kao i manjak elementarne saobracajne kulture, kako vozaca tak o i pesaka koji opusteno setaju biciklistickim stazama, uce decu da hodaju po njima, caskaju kao na korzou i slicno. Sto se tice infrastrukture nema je buduci da su nam vlasti u poslednjih 25 godina od kakvog takvog grada napravili primitivnu kasabu sa divljom gradnjom na svakom koraku, raspalim ulicama i trotoarima, poklonjenim javnim povrsinama svakome ko je bio spreman da plati 1000 evra nadleznom nacelniku u opstini/gradu, naopako parkiranim vozilima ispred svakog kafica... Naravoucenije sada je i treoretski nemoguce izvuci biciklisticke staze a da se ne smanji protok vozila u nekim ulicama, jer fizicki nema prostora. Davanjem posebnih traka za bicikle (na ustrb kolima, tamo gde nema drugog resenja), vremenom bi ljudi shvatili da je daleko jednostavnije preci do posla 5-6 pa i 10 km biciklom nego 15 godina starom krsinom. Naravno i da je zdravije, ali Srbi i tako malo vode racuna o toj glupoj sitnici kao sto je zdravlje, verovatno jos jedna podvala eko fundamentalista.