Meni nije jasno kako nije moguce napraviti nekakvu dinamo tehnologiju kojom bi se obrtanjanjem tockova dopunjavala baterija? Zasto se ne iskoriscava obrtna sila tockova? Siguran sam da to nije mala energija na predjenih 300 km?
Da te obavestim da su ta prva 2 uslova bila ispunjena i pre 20 godina, IGBT tranzistori snage 10kW su postojali pre više od 15 godina. Eto, brana Tri klisure u Kini povezana je na novoizgrađene dalekovode kojima se el. energija prenosi jednosmernom strujom na naponu oko milion volti, a Siemens je izradio pretvarače za konverziju naizmenične struje u jednosmernu i obratno.
Takođe HVDC dalekovodi postoje i u Južnoj Americi od hidroelektrane Itaipu (14000MW), i u mnogim drugim zemljama sveta, tako da to nije nešto što je izmišljeno u zadnjih nekoliko godina.
Jedino su baterije napredovale, mada u zadnjih 4-5 godina postoji više mnogo boljih rešenja, ali senamerno odugovlači. Nemci su napravili baterije koje imaju neku vrstu plastike kao zamenu za elektrolit, trpe više temperature bez opasnosti od samozapaljenja (za razliku od litijumskih), čak bušilicom izbuše bateriju, i ona i dalje radi, ali, eto, kažu treba najmanje 5 godina za ispitivanja i testiranja!
Moje mišljenje kao inženjera je da tu nije problem to testiranje i ispitivanje, već traženje načina da se tehnologija zaštiti od kopiranja i da se sama implementacija tehnologije uradi na takav način da se kinezima i drugima što više oteža eventualno kopiranje tehnologije.
A sama tehnologija baš te nemačke baterije je verovatno relativno jednostavna, međutim to bi omogućilo npr. kinezima da bez patenta prave te baterije za svoje tržište.
310 km autonomije za sat vremena punjenja?? ljudi moji koliko je ovo daleko od realne upotrebe! deceniju minimum! svi se busaju u grudi na satro besplatnu struju za ove automobile a bice ista cena kada udje u komercijalnu upotrebu, pitam se sta ce biti nakon 5 godina kada baterije riknu a popravka, tj zamena istih kosta kao pola auta..
Ovakav gromoglasan nastup EV omogućen je zahvaljujući jednom, a to su 2:
1... Razvoju energetske elektronike, koja je učinila asinhroni (Teslin, indukcioni) motor pogodnim za upotrebu u vuči. (Pošto on, napajan klasično, bez invertora, nema upotrebljiv polazni moment, neophodan za vuču.)
2... Razvoju magnetnih materija, gvozdenih limova koji služe za el.motor. Nekada su ti materijali mogli da dopuste indukovanje od svega 2T (pošto su se preko te indukcije intenzivno zagrevali), dok danas moderni materijali dozvoljavaju i preko 5T. Ovo je značajno smanjilo dimenzije motora, koji su npr. za Tesla motors EV veličine veće lubenice.
3... Razvoju akumulatorskih baterija. Za sada su najbolje litijumske, ali se vrlo snažno radi na otkriću još boljih baterija, prvenstveno po energetskoj gustini (kWh/kg), pouzdanosti, ekološkoj neškodljivosti, trajnosti, punjivosti, životnom veku i sl.
Ovakav gromoglasan nastup EV omogućen je zahvaljujući jednom, a to su 2:
1... Razvoju energetske elektronike, koja je učinila asinhroni (Teslin, indukcioni) motor pogodnim za upotrebu u vuči. (Pošto on, napajan klasično, bez invertora, nema upotrebljiv polazni moment, neophodan za vuču.)
2... Razvoju magnetnih materija, gvozdenih limova koji služe za el.motor. Nekada su ti materijali mogli da dopuste indukovanje od svega 2T (pošto su se preko te indukcije intenzivno zagrevali), dok danas moderni materijali dozvoljavaju i preko 5T. Ovo je značajno smanjilo dimenzije motora, koji su npr. za Tesla motors EV veličine veće lubenice.
3... Razvoju akumulatorskih baterija. Za sada su najbolje litijumske, ali se vrlo snažno radi na otkriću još boljih baterija, prvenstveno po energetskoj gustini (kWh/kg), pouzdanosti, ekološkoj neškodljivosti, trajnosti, punjivosti, životnom veku i sl.
310 km autonomije za sat vremena punjenja?? ljudi moji koliko je ovo daleko od realne upotrebe! deceniju minimum! svi se busaju u grudi na satro besplatnu struju za ove automobile a bice ista cena kada udje u komercijalnu upotrebu, pitam se sta ce biti nakon 5 godina kada baterije riknu a popravka, tj zamena istih kosta kao pola auta..
Da te obavestim da su ta prva 2 uslova bila ispunjena i pre 20 godina, IGBT tranzistori snage 10kW su postojali pre više od 15 godina. Eto, brana Tri klisure u Kini povezana je na novoizgrađene dalekovode kojima se el. energija prenosi jednosmernom strujom na naponu oko milion volti, a Siemens je izradio pretvarače za konverziju naizmenične struje u jednosmernu i obratno.
Takođe HVDC dalekovodi postoje i u Južnoj Americi od hidroelektrane Itaipu (14000MW), i u mnogim drugim zemljama sveta, tako da to nije nešto što je izmišljeno u zadnjih nekoliko godina.
Jedino su baterije napredovale, mada u zadnjih 4-5 godina postoji više mnogo boljih rešenja, ali senamerno odugovlači. Nemci su napravili baterije koje imaju neku vrstu plastike kao zamenu za elektrolit, trpe više temperature bez opasnosti od samozapaljenja (za razliku od litijumskih), čak bušilicom izbuše bateriju, i ona i dalje radi, ali, eto, kažu treba najmanje 5 godina za ispitivanja i testiranja!
Moje mišljenje kao inženjera je da tu nije problem to testiranje i ispitivanje, već traženje načina da se tehnologija zaštiti od kopiranja i da se sama implementacija tehnologije uradi na takav način da se kinezima i drugima što više oteža eventualno kopiranje tehnologije.
A sama tehnologija baš te nemačke baterije je verovatno relativno jednostavna, međutim to bi omogućilo npr. kinezima da bez patenta prave te baterije za svoje tržište.
Meni nije jasno kako nije moguce napraviti nekakvu dinamo tehnologiju kojom bi se obrtanjanjem tockova dopunjavala baterija? Zasto se ne iskoriscava obrtna sila tockova? Siguran sam da to nije mala energija na predjenih 300 km?
310 km autonomije za sat vremena punjenja?? ljudi moji koliko je ovo daleko od realne upotrebe! deceniju minimum! svi se busaju u grudi na satro besplatnu struju za ove automobile a bice ista cena kada udje u komercijalnu upotrebu, pitam se sta ce biti nakon 5 godina kada baterije riknu a popravka, tj zamena istih kosta kao pola auta..
Meni nije jasno kako nije moguce napraviti nekakvu dinamo tehnologiju kojom bi se obrtanjanjem tockova dopunjavala baterija? Zasto se ne iskoriscava obrtna sila tockova? Siguran sam da to nije mala energija na predjenih 300 km?
Ovakav gromoglasan nastup EV omogućen je zahvaljujući jednom, a to su 2:
1... Razvoju energetske elektronike, koja je učinila asinhroni (Teslin, indukcioni) motor pogodnim za upotrebu u vuči. (Pošto on, napajan klasično, bez invertora, nema upotrebljiv polazni moment, neophodan za vuču.)
2... Razvoju magnetnih materija, gvozdenih limova koji služe za el.motor. Nekada su ti materijali mogli da dopuste indukovanje od svega 2T (pošto su se preko te indukcije intenzivno zagrevali), dok danas moderni materijali dozvoljavaju i preko 5T. Ovo je značajno smanjilo dimenzije motora, koji su npr. za Tesla motors EV veličine veće lubenice.
3... Razvoju akumulatorskih baterija. Za sada su najbolje litijumske, ali se vrlo snažno radi na otkriću još boljih baterija, prvenstveno po energetskoj gustini (kWh/kg), pouzdanosti, ekološkoj neškodljivosti, trajnosti, punjivosti, životnom veku i sl.
Da te obavestim da su ta prva 2 uslova bila ispunjena i pre 20 godina, IGBT tranzistori snage 10kW su postojali pre više od 15 godina. Eto, brana Tri klisure u Kini povezana je na novoizgrađene dalekovode kojima se el. energija prenosi jednosmernom strujom na naponu oko milion volti, a Siemens je izradio pretvarače za konverziju naizmenične struje u jednosmernu i obratno.
Takođe HVDC dalekovodi postoje i u Južnoj Americi od hidroelektrane Itaipu (14000MW), i u mnogim drugim zemljama sveta, tako da to nije nešto što je izmišljeno u zadnjih nekoliko godina.
Jedino su baterije napredovale, mada u zadnjih 4-5 godina postoji više mnogo boljih rešenja, ali senamerno odugovlači. Nemci su napravili baterije koje imaju neku vrstu plastike kao zamenu za elektrolit, trpe više temperature bez opasnosti od samozapaljenja (za razliku od litijumskih), čak bušilicom izbuše bateriju, i ona i dalje radi, ali, eto, kažu treba najmanje 5 godina za ispitivanja i testiranja!
Moje mišljenje kao inženjera je da tu nije problem to testiranje i ispitivanje, već traženje načina da se tehnologija zaštiti od kopiranja i da se sama implementacija tehnologije uradi na takav način da se kinezima i drugima što više oteža eventualno kopiranje tehnologije.
A sama tehnologija baš te nemačke baterije je verovatno relativno jednostavna, međutim to bi omogućilo npr. kinezima da bez patenta prave te baterije za svoje tržište.
IMAGE SOURCE
15 Komentari
Sortiraj po: