Automobili će vam čitati misli - zbog vaše bezbednosti

Necemo smeti vise da razmisljamo o novom automobilu dok se vozimo u starom...

Nije to nista. Ja vec citam misli drugih vozaca.

OK je pristup da se vozač samo upozorava, a odluka o akciji prepušta vozaču. Iskustvo i u drugim domenima tehnike jeste da se sa automatskim akcijama tehnike ''malo prikoči'', i da složeni sistemi treba da služe samo kao podrška i informacija i da joj se oduzima supremat nad čovekom. Osim što je tehnički opravdano, to je i znatno humanija filozofija, koja čoveka pošteđuje stresa usled življenja u svetu pametnih mašina.
* * *
Najspokojnije sam se osećao na dugačkom putovanju sa autom koji je imao samo najneophodniji stepen elektronike (G1Dizel). Bilo gde, u Srbiji ili u inostranstvu, u bilo koje doba dana i noći, osećao sam da sam gospodar situacije i da mi je auto poslušan i veran i da skoro pa da ne može da se desi da se bilo šta tako pokvari da stanemna putu i da budem bespomoćan. Sada, kada vozim znatno sofisticiraniji auto, nemam takvo pouzdanje u njega.
.

Kad vozim ja ne mislim, nego vozim i uzdam se u instikte, koji su često važniji od razmišljanja šta-bi-kad-bi-ako-bi. I šta ćemo sad? Kako će glupi softver da prepozna moje instikte i da ih koriguje

OK je pristup da se vozač samo upozorava, a odluka o akciji prepušta vozaču. Iskustvo i u drugim domenima tehnike jeste da se sa automatskim akcijama tehnike ''malo prikoči'', i da složeni sistemi treba da služe samo kao podrška i informacija i da joj se oduzima supremat nad čovekom. Osim što je tehnički opravdano, to je i znatno humanija filozofija, koja čoveka pošteđuje stresa usled življenja u svetu pametnih mašina.
* * *
Najspokojnije sam se osećao na dugačkom putovanju sa autom koji je imao samo najneophodniji stepen elektronike (G1Dizel). Bilo gde, u Srbiji ili u inostranstvu, u bilo koje doba dana i noći, osećao sam da sam gospodar situacije i da mi je auto poslušan i veran i da skoro pa da ne može da se desi da se bilo šta tako pokvari da stanemna putu i da budem bespomoćan. Sada, kada vozim znatno sofisticiraniji auto, nemam takvo pouzdanje u njega.
.

Kad vozim ja ne mislim, nego vozim i uzdam se u instikte, koji su često važniji od razmišljanja šta-bi-kad-bi-ako-bi. I šta ćemo sad? Kako će glupi softver da prepozna moje instikte i da ih koriguje

Nije to nista. Ja vec citam misli drugih vozaca.

Necemo smeti vise da razmisljamo o novom automobilu dok se vozimo u starom...