@ko iscepa staru knjigu, ruke mu se osusile
Kada je 1845 ruski naučnik arhimandrit Porfirije Uspenski posetio Hilandar bratstvo manastira činili su uglavnom ruski monasi.Oni su Uspenskom neke knjige dali da ih odnese u Rusiju, a neke nisu. Monasi su na to gledali kao na manastirsku svetinju i to nije imalo nikakvu nacionalnu konotaciju ni srpsku ni rusku, a arhimandrit Porfirije kao na svepravoslavno kulturno blago. Teko ni kraljevima Milanu i Aleksandru dugo nisu dali Miroslavljevo jevanđelje sve do 1896.g. Bilo kako bilo da nije bilo Porfirija svet dugo ne bi ni znao za postojanje ove knjige. I ja mislim da konačno ta stranica treba da se vrati tamo gde joj je mesto. Vrednost tog dela je nemerljiva i ona dokazuje postojanje vrlo razvijenog srednjevekovnog srpskog jezika koji je bio sposoban da izražava tanane teološke, filozofske i pravne rasprave. U to vreme, na primer, nemački jezik nije ni bio kodifikovan (trebalo je da prodju još tri veka do Martina Lutera), a o engleskom nema ni pojma. Savremenik župana Nemanje, Svetog Save i kneza Miroslava (sinovca Nemanjinog) bio je engleski kralj Ričard Lavlje Srce koji8 nije ni govorio "prostački" engleski već francuski jezik i na tom jeziku i latinskom izdavao svoje naloge. Uzgred, smetati trganje jedne stranice (koja je sačuvana), a ni jednom rečju ne smeš da pomeneš nemačko varvarsko uništavanje na stotinu prastarih srpskih povelja i drugih dokumenata pri bombardovanju narodne biblioteke,a ne daj Bože da ih prokuneš zbog toga!
Поштујем Вашу жељу да образујете наше полу-интелектуалце, али јака комунистичка матрица је још жива међу нама. Кијевски владика Порфирије је "украо" једну страницу књиге и обелоданио постојање најстаријег српског рукописа. А као што сте написали, немци су бомбардовањем Београда 6. априла намерно уништили Народну библиотеку да би што више затрли историју и културу Срба. Али то је ок данашњим критичарима Русије. На срећу, Мирослављево јеванђеље се тада налазило у власништву Карађорђевића и било је у Музеју кнеза Павла. Да није било тако, данас би сви били захвални што су нам Руси сачували бар једну страницу овог рукописа.
Nemam nista protiv zajednickog kulturnog nasledja, samo mi je neshvatljiv bilo kakav razlog da se iscepi i odnese stranica iz bilo kakve knjige, a narocito starostavne knjige NEPROCENJIVOG znacaja, a jos narocitije iz Miroslavljevog Jevandjelja. O tome je rec. Pravo da ti kazem, bilo bi mi lakse da je celu knjigu odneo i sacuvao u Petrogradu. Cepati rucno pisanu i uvezanu knjigu iz davnina, jedinu od vrste... Divljastvo.
Bilo bi dobro da se jednog dana izvrsi razmjena i da Jevandjelje bude na jednom mjestu. Besmisleno je sada nagadjati na koji naci je Taj list dospio Rusima. Bilo kako bilo, tamo je i vazno je da je sacuvan. Smutna vremena, osim opasnosti po ljude, donose
i mogucnost unistenja kulturnih dobara. Vidimo to, nazalost i danas, ovih dana u Iraku, a 21. je vijek, kao doba kad je civilizacija najnaprednija.
Iznenađuje hrabrost sa kojom ove lažne srpske "patriote" komentarišu vest o izlaganju 166 stranici Miroslavljevog jevanđelja u Beogradu, a da ništa ne znaju o Hilandaru i Miroslavljevom jevanđelju. Od vremena velikog ruskog cara Ivana IV (1547god.)ruski carevi su vekovim finansijski pomagali i održavali Hilandar, a ruski monasi su vekovima služili u ovom manastiru jer srpskih pod Turcima nije bilo. Posle obnavljanja srpske države u 19-om veku u manastir dolaze srpski monasi i manastir ponovo postaje srpski. Otuda izjava Vladimira Medinskog o zajedničkom kulturnom nasleđu. Pošto je Uspenski doneo list iz Jevanđelja u Kijev ruska i svetska kulturana javnost saznaje za postojanje ove neprocenjive knjige. Otada su mnoge vredne knjige i povelje srpskih vladara prenete u Srbiju gde su postradale u nemačkom bombardovanju Narodne biblioteke Srbije 1941. Rusi su znali da svoje kulturno blago zaštite i u uslovima stravične blokade i razaranja Lenjingrada tokom II svetskog rata, a tamo se nalazila i pomenuta 166. strana Jevanđelja.
Није је он тек тако "Е,види,ово ми се свиђа" исцепао и стрпао у џеп.Није украо,то је све било уз договор и сагласност манастира.И постоје разлози.Ништа није тако површно,к'о што ви свепаметни закључујете из две реченице.
Treba reći da je Uspenski odneo ovu stranicu u Rusiju kako bi je ispitao, što je ujedno i bilo prvo ozbiljnije ispitivanje Jevanđelja (Srbija je tada imala druge muke). Stoga, oprostite mu....
Nije to nikakvo "zajednicko kulturno nasledje" nego najobicniji dokaz kulturnog vandalizma Porfirija Uspenskog. Odnosenje stranice bilo koje knjige bilo iz Hilandara, bilo iz skolske biblioteke obicno je divljastvo.
"Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju."
Zanimljivo. Svidi ti se knjiga i ti iseces list i odneses kuci. Pa nase biblioteke su onda pune Porfirija Uspenskih, narocito one sa strucnom literaturom.
Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju.
Tako su nam i NIS uzeli :-)
Šalu na stranu, kako je ovo dokaz zajedničkog nasleđa? ? ?
Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju.
Tako su nam i NIS uzeli :-)
Šalu na stranu, kako je ovo dokaz zajedničkog nasleđa? ? ?
Nije to nikakvo "zajednicko kulturno nasledje" nego najobicniji dokaz kulturnog vandalizma Porfirija Uspenskog. Odnosenje stranice bilo koje knjige bilo iz Hilandara, bilo iz skolske biblioteke obicno je divljastvo.
"Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju."
Zanimljivo. Svidi ti se knjiga i ti iseces list i odneses kuci. Pa nase biblioteke su onda pune Porfirija Uspenskih, narocito one sa strucnom literaturom.
Treba reći da je Uspenski odneo ovu stranicu u Rusiju kako bi je ispitao, što je ujedno i bilo prvo ozbiljnije ispitivanje Jevanđelja (Srbija je tada imala druge muke). Stoga, oprostite mu....
Није је он тек тако "Е,види,ово ми се свиђа" исцепао и стрпао у џеп.Није украо,то је све било уз договор и сагласност манастира.И постоје разлози.Ништа није тако површно,к'о што ви свепаметни закључујете из две реченице.
Iznenađuje hrabrost sa kojom ove lažne srpske "patriote" komentarišu vest o izlaganju 166 stranici Miroslavljevog jevanđelja u Beogradu, a da ništa ne znaju o Hilandaru i Miroslavljevom jevanđelju. Od vremena velikog ruskog cara Ivana IV (1547god.)ruski carevi su vekovim finansijski pomagali i održavali Hilandar, a ruski monasi su vekovima služili u ovom manastiru jer srpskih pod Turcima nije bilo. Posle obnavljanja srpske države u 19-om veku u manastir dolaze srpski monasi i manastir ponovo postaje srpski. Otuda izjava Vladimira Medinskog o zajedničkom kulturnom nasleđu. Pošto je Uspenski doneo list iz Jevanđelja u Kijev ruska i svetska kulturana javnost saznaje za postojanje ove neprocenjive knjige. Otada su mnoge vredne knjige i povelje srpskih vladara prenete u Srbiju gde su postradale u nemačkom bombardovanju Narodne biblioteke Srbije 1941. Rusi su znali da svoje kulturno blago zaštite i u uslovima stravične blokade i razaranja Lenjingrada tokom II svetskog rata, a tamo se nalazila i pomenuta 166. strana Jevanđelja.
@ko iscepa staru knjigu, ruke mu se osusile
Kada je 1845 ruski naučnik arhimandrit Porfirije Uspenski posetio Hilandar bratstvo manastira činili su uglavnom ruski monasi.Oni su Uspenskom neke knjige dali da ih odnese u Rusiju, a neke nisu. Monasi su na to gledali kao na manastirsku svetinju i to nije imalo nikakvu nacionalnu konotaciju ni srpsku ni rusku, a arhimandrit Porfirije kao na svepravoslavno kulturno blago. Teko ni kraljevima Milanu i Aleksandru dugo nisu dali Miroslavljevo jevanđelje sve do 1896.g. Bilo kako bilo da nije bilo Porfirija svet dugo ne bi ni znao za postojanje ove knjige. I ja mislim da konačno ta stranica treba da se vrati tamo gde joj je mesto. Vrednost tog dela je nemerljiva i ona dokazuje postojanje vrlo razvijenog srednjevekovnog srpskog jezika koji je bio sposoban da izražava tanane teološke, filozofske i pravne rasprave. U to vreme, na primer, nemački jezik nije ni bio kodifikovan (trebalo je da prodju još tri veka do Martina Lutera), a o engleskom nema ni pojma. Savremenik župana Nemanje, Svetog Save i kneza Miroslava (sinovca Nemanjinog) bio je engleski kralj Ričard Lavlje Srce koji8 nije ni govorio "prostački" engleski već francuski jezik i na tom jeziku i latinskom izdavao svoje naloge. Uzgred, smetati trganje jedne stranice (koja je sačuvana), a ni jednom rečju ne smeš da pomeneš nemačko varvarsko uništavanje na stotinu prastarih srpskih povelja i drugih dokumenata pri bombardovanju narodne biblioteke,a ne daj Bože da ih prokuneš zbog toga!
Поштујем Вашу жељу да образујете наше полу-интелектуалце, али јака комунистичка матрица је још жива међу нама. Кијевски владика Порфирије је "украо" једну страницу књиге и обелоданио постојање најстаријег српског рукописа. А као што сте написали, немци су бомбардовањем Београда 6. априла намерно уништили Народну библиотеку да би што више затрли историју и културу Срба. Али то је ок данашњим критичарима Русије. На срећу, Мирослављево јеванђеље се тада налазило у власништву Карађорђевића и било је у Музеју кнеза Павла. Да није било тако, данас би сви били захвални што су нам Руси сачували бар једну страницу овог рукописа.
Nemam nista protiv zajednickog kulturnog nasledja, samo mi je neshvatljiv bilo kakav razlog da se iscepi i odnese stranica iz bilo kakve knjige, a narocito starostavne knjige NEPROCENJIVOG znacaja, a jos narocitije iz Miroslavljevog Jevandjelja. O tome je rec. Pravo da ti kazem, bilo bi mi lakse da je celu knjigu odneo i sacuvao u Petrogradu. Cepati rucno pisanu i uvezanu knjigu iz davnina, jedinu od vrste... Divljastvo.
Bilo bi dobro da se jednog dana izvrsi razmjena i da Jevandjelje bude na jednom mjestu. Besmisleno je sada nagadjati na koji naci je Taj list dospio Rusima. Bilo kako bilo, tamo je i vazno je da je sacuvan. Smutna vremena, osim opasnosti po ljude, donose
i mogucnost unistenja kulturnih dobara. Vidimo to, nazalost i danas, ovih dana u Iraku, a 21. je vijek, kao doba kad je civilizacija najnaprednija.
Treba reći da je Uspenski odneo ovu stranicu u Rusiju kako bi je ispitao, što je ujedno i bilo prvo ozbiljnije ispitivanje Jevanđelja (Srbija je tada imala druge muke). Stoga, oprostite mu....
Није је он тек тако "Е,види,ово ми се свиђа" исцепао и стрпао у џеп.Није украо,то је све било уз договор и сагласност манастира.И постоје разлози.Ништа није тако површно,к'о што ви свепаметни закључујете из две реченице.
Nije to nikakvo "zajednicko kulturno nasledje" nego najobicniji dokaz kulturnog vandalizma Porfirija Uspenskog. Odnosenje stranice bilo koje knjige bilo iz Hilandara, bilo iz skolske biblioteke obicno je divljastvo.
@ko iscepa staru knjigu, ruke mu se osusile
Kada je 1845 ruski naučnik arhimandrit Porfirije Uspenski posetio Hilandar bratstvo manastira činili su uglavnom ruski monasi.Oni su Uspenskom neke knjige dali da ih odnese u Rusiju, a neke nisu. Monasi su na to gledali kao na manastirsku svetinju i to nije imalo nikakvu nacionalnu konotaciju ni srpsku ni rusku, a arhimandrit Porfirije kao na svepravoslavno kulturno blago. Teko ni kraljevima Milanu i Aleksandru dugo nisu dali Miroslavljevo jevanđelje sve do 1896.g. Bilo kako bilo da nije bilo Porfirija svet dugo ne bi ni znao za postojanje ove knjige. I ja mislim da konačno ta stranica treba da se vrati tamo gde joj je mesto. Vrednost tog dela je nemerljiva i ona dokazuje postojanje vrlo razvijenog srednjevekovnog srpskog jezika koji je bio sposoban da izražava tanane teološke, filozofske i pravne rasprave. U to vreme, na primer, nemački jezik nije ni bio kodifikovan (trebalo je da prodju još tri veka do Martina Lutera), a o engleskom nema ni pojma. Savremenik župana Nemanje, Svetog Save i kneza Miroslava (sinovca Nemanjinog) bio je engleski kralj Ričard Lavlje Srce koji8 nije ni govorio "prostački" engleski već francuski jezik i na tom jeziku i latinskom izdavao svoje naloge. Uzgred, smetati trganje jedne stranice (koja je sačuvana), a ni jednom rečju ne smeš da pomeneš nemačko varvarsko uništavanje na stotinu prastarih srpskih povelja i drugih dokumenata pri bombardovanju narodne biblioteke,a ne daj Bože da ih prokuneš zbog toga!
"Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju."
Zanimljivo. Svidi ti se knjiga i ti iseces list i odneses kuci. Pa nase biblioteke su onda pune Porfirija Uspenskih, narocito one sa strucnom literaturom.
Nemam nista protiv zajednickog kulturnog nasledja, samo mi je neshvatljiv bilo kakav razlog da se iscepi i odnese stranica iz bilo kakve knjige, a narocito starostavne knjige NEPROCENJIVOG znacaja, a jos narocitije iz Miroslavljevog Jevandjelja. O tome je rec. Pravo da ti kazem, bilo bi mi lakse da je celu knjigu odneo i sacuvao u Petrogradu. Cepati rucno pisanu i uvezanu knjigu iz davnina, jedinu od vrste... Divljastvo.
Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je 1845/46. godine manastir Hilandar na Svetoj gori i fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja isekao 166. list i odneo ga u Rusiju.
Tako su nam i NIS uzeli :-)
Šalu na stranu, kako je ovo dokaz zajedničkog nasleđa? ? ?
Iznenađuje hrabrost sa kojom ove lažne srpske "patriote" komentarišu vest o izlaganju 166 stranici Miroslavljevog jevanđelja u Beogradu, a da ništa ne znaju o Hilandaru i Miroslavljevom jevanđelju. Od vremena velikog ruskog cara Ivana IV (1547god.)ruski carevi su vekovim finansijski pomagali i održavali Hilandar, a ruski monasi su vekovima služili u ovom manastiru jer srpskih pod Turcima nije bilo. Posle obnavljanja srpske države u 19-om veku u manastir dolaze srpski monasi i manastir ponovo postaje srpski. Otuda izjava Vladimira Medinskog o zajedničkom kulturnom nasleđu. Pošto je Uspenski doneo list iz Jevanđelja u Kijev ruska i svetska kulturana javnost saznaje za postojanje ove neprocenjive knjige. Otada su mnoge vredne knjige i povelje srpskih vladara prenete u Srbiju gde su postradale u nemačkom bombardovanju Narodne biblioteke Srbije 1941. Rusi su znali da svoje kulturno blago zaštite i u uslovima stravične blokade i razaranja Lenjingrada tokom II svetskog rata, a tamo se nalazila i pomenuta 166. strana Jevanđelja.
Поштујем Вашу жељу да образујете наше полу-интелектуалце, али јака комунистичка матрица је још жива међу нама. Кијевски владика Порфирије је "украо" једну страницу књиге и обелоданио постојање најстаријег српског рукописа. А као што сте написали, немци су бомбардовањем Београда 6. априла намерно уништили Народну библиотеку да би што више затрли историју и културу Срба. Али то је ок данашњим критичарима Русије. На срећу, Мирослављево јеванђеље се тада налазило у власништву Карађорђевића и било је у Музеју кнеза Павла. Да није било тако, данас би сви били захвални што су нам Руси сачували бар једну страницу овог рукописа.
Bilo bi dobro da se jednog dana izvrsi razmjena i da Jevandjelje bude na jednom mjestu. Besmisleno je sada nagadjati na koji naci je Taj list dospio Rusima. Bilo kako bilo, tamo je i vazno je da je sacuvan. Smutna vremena, osim opasnosti po ljude, donose
i mogucnost unistenja kulturnih dobara. Vidimo to, nazalost i danas, ovih dana u Iraku, a 21. je vijek, kao doba kad je civilizacija najnaprednija.
IMAGE SOURCE
20 Komentari
Sortiraj po: