I Američka tragedija je na kraju dobila dostojnu filmsku adaptaciju, kao Mesto pod suncem iz 1951. godine. Džordž Stivens kao reditelj, Montgomeri Klift, Elizabet Tejlor i Šeli Vinters u glavnim ulogama. Ali u to vreme nije postojala predrasuda prema depresivnim filmovima kao '30-ih, naprotiv, osvojio je 6 Oskara.
ah, terens malik ... 3 njegova filma koje morate pogledati: days of heaven (1978), the thin red line (1998) i the new world (2005). covek radi vrlo specifican, "spor" nacin snimanja, slicno kjubriku.
Verovatno najzanimljiviji film koji nikada nije snimljen jeste Gospodar prstenova u Kjubrikovoj režiji. Glavne uloge je trebalo da dobiju Bitlsi, Lenon je trebalo da bude Golum. Film je mogao da se snimi, ali Tolkin nije dao.
Inače, pošto se spominje Apokalipsa danas u komentarima, malo ljudi zna da je ovaj film trebalo da snimi Dušan Makavejev! Pričao mi je kako mu je Kopola ostavio scenario gajbi i kako je na kraju odlučio da odbije jer nije majstor velikih budžeta.
Da je bar Skorseze koji put morao da prekine snimanje, manje bi smo se patili gledajući njegovu đubrad od filmova. Zar ja jedini priznajem da su mu filmovi precenjeni?
Spielbergov A.I. izvrstan je film, meni njegov najdraži. Iako Kubricka volim mnogo više od Spielberga potonjem se mora priznati da je u tom filmu napravio u biti ono što je Kubrick od njega i očekivao! Jer stari Stanley je imao taj film u rukama debelim godinama i jako ga je želio snimiti, no znao je da mu za to treba mnogo, premnogo vremena, imao je velikih problema s artikuliranjem klinca koji će glumiti robota, pa je na kraju cijelu stvar prebacio Spielbergu za kojeg je (ispravno) smatrao da će biti mnogo brži i efikasniji od njega, zadržavajući uz to magiju priče i savršenstvo izvedbe... da je stari Stanley bio živ kad je stari Steven snimio film, siguran sam da bi bio zadovoljan!
ima toliko dobrih filmova, da ne nabrajam klasike( lovac na jelene, bilo jednom u americi, dobar los zao...) poslednji film koji san gledao, a da je ostavio onako bas utisak. bio je zabranjen u Americi tih godina kad se snimio, je "Kapije raja". u nekom momentu se cuje i Srpski dijalekt. malo potresan, ali realan prikaz naseljavanja danasnjih prostora Amerike.
Aladdin Sane, ti si A lad insane. The tree of life je jedan od najboljih igranih filmova o životu ikad snimljenih. Znam da ne delim mišljenje većine, jer je pola sale napustilo projekciju na ostvaranju Festa, ali mene je film kao malo koji potpuno oduvao. Tip filma koji autor ceo život nosi u sebi. Jedina mana mu je što je prekratak i što osetiš da bi reditelj rado ubacio bar još tri sata. No, današnji senzibilitet ne korespondira s pričama istinskih vizionara. A Malik, i pored jasnih pozivanja na Tarkovskog i Kjubrika, to svakako jeste.
Leoneov Lenjingrad je, kao i svi Leoneovi filmovi, prvo u celosti nastao u njegovoj glavi. Na zalost ili na srecu, nikada nije napisao scenario u celosti. Kazem na srecu jer je nemoguce parirati njegovom stilu, ma ko da je preuzeo projekat. Iako taj film nije realizovan, film 'C'era una volta in America' je prosto savrsen i jako je tesko to nadmasiti. Do duse, Leone je to vec uspeo sa 'Il buono, il bruto, il cattivo' (u odnosu na prethodna 2), pa zatim sa 'C'era una volta il West', pa 'Giu la testa' (atipicno nizak budzet za Leonea, a opet je uspeo da u filmu raznese voz i most i snimi spektakl o revoluciji kakav niko ni pre ni posle njega nije snimio). Mnogi su pokusali i omanuli u kopiranju Leonea, a mnogi i dan danas zive od njegovog nasledja. Leonea je jako tesko nadmasiti, gotovo nemoguce. Ostaje zal za Lenjingradom, ali mislim da je Sergio podelio vec dovoljno lekcija.
"Hearth of darkness" je osnova i uzor za Apokalipsu danas, jedan od najboljih filmova svih vremena. Radnja i gl. likovi su dosta slicni likovima u knjizi, samo je radnja stavljena umesto Afrike u Vijetnam tokom rata. Inace, britanci su ako se ne varam napravili TV film "Hearth of darkness" sa John Malkovich-em, koji nije nista specijalno, osim Malkoviceve glume.
Ne znam koji su vam izvori, ali Srce tame je na kraju pretočeno u film, i to u jedan od najboljih svih vremena - Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole, koji je najverovatnije ispao bolji od Velsove zamisli. Proverite na osnovu kog romana je "Apokalipsa" napravljena i videćete ime Džozefa Konrada.
Ima dosta dobrih ideja, pogotovo prva tri filma (Hitchcock, Leone, Kubrick) bi verovatno postala remek dela. Jedino Terrence Malick u ovoj listi nema sta da trazi. Gledao sam jedan njegov film, a to je "drvo zivota" (The Tree Of Life). To je najlosiji i najdosadniji film koji sam ikada gledao, bez preterivanja. Tata i ja gledamo i cekamo da krene neka prica, ali cekali smo uzalud. Onda jos neke sekvence gde sam mislio da gledam neke Disney-film o dinosaurusima. Covek se pita sta se reziser hteo da kaze???
To vise ne bi bilo to. Najbolji primjer je bio A.I. Stevena Spielberga, koji je trebao biti realiziran pod rezijom Stanleya Kubricka. Film je bio apsolutno sranje (iako komercijalno uspjesan), a namece se pitanje sto bi Kubrick napravio od tog materijala, a napravio bi u najmanju ruku odlican film. Isto vrijedi za Hitchcocka ili mog favorita Wellesa.
Kjubrik nije snimio Napoleona ali je iz tog neuspeha nastao Beri Lindon 1975. mozda njegov najbolji film. Inace mozda najbolji film koji nikada nismo pogledali su pokusaji ekranizacije Dine Frenka Herberta. Prvo je trebao da rezira Dejvid Lin (Lorens od Arabije) pa Alehandro Jodorowsky (El Topo) i na kraju je propao pokusaj Ridlija Skota.
'Napeleon' samo ceka da ga neko snimi, nema potrebe za pre produkcijom jer je Kubrik to sam uradio jos onda i planirao je da to snimi sa relativno malim budzetom, ustedeo bi tako sto bi kostimi bili od odredjenog papira/kartona koji reflektuje svetlost isto kao tkanina pa se ne primeti razlika a planirano ke i da se snima na lokacijama u Bugarskoj i ex-Yu...
Za Kjubrika sam cuo da je hteo da napravi spektakl o Napoleonu a i ovi ostali deluju kao odlicni filmovi u najavi! Neka angazuju Nolana ako ima vremena, napravice vrhunski film sigurno!
A kod nas velike sanse da ne ugleda svetlost dana ima nastavak MONCE!!! Iako postoji scenario koji je napisao Prele opet ne mogu da se nadju pare za nastavak jednog kultnog filma...
A kod nas velike sanse da ne ugleda svetlost dana ima nastavak MONCE!!! Iako postoji scenario koji je napisao Prele opet ne mogu da se nadju pare za nastavak jednog kultnog filma...
Kjubrik nije snimio Napoleona ali je iz tog neuspeha nastao Beri Lindon 1975. mozda njegov najbolji film. Inace mozda najbolji film koji nikada nismo pogledali su pokusaji ekranizacije Dine Frenka Herberta. Prvo je trebao da rezira Dejvid Lin (Lorens od Arabije) pa Alehandro Jodorowsky (El Topo) i na kraju je propao pokusaj Ridlija Skota.
Za Kjubrika sam cuo da je hteo da napravi spektakl o Napoleonu a i ovi ostali deluju kao odlicni filmovi u najavi! Neka angazuju Nolana ako ima vremena, napravice vrhunski film sigurno!
To vise ne bi bilo to. Najbolji primjer je bio A.I. Stevena Spielberga, koji je trebao biti realiziran pod rezijom Stanleya Kubricka. Film je bio apsolutno sranje (iako komercijalno uspjesan), a namece se pitanje sto bi Kubrick napravio od tog materijala, a napravio bi u najmanju ruku odlican film. Isto vrijedi za Hitchcocka ili mog favorita Wellesa.
'Napeleon' samo ceka da ga neko snimi, nema potrebe za pre produkcijom jer je Kubrik to sam uradio jos onda i planirao je da to snimi sa relativno malim budzetom, ustedeo bi tako sto bi kostimi bili od odredjenog papira/kartona koji reflektuje svetlost isto kao tkanina pa se ne primeti razlika a planirano ke i da se snima na lokacijama u Bugarskoj i ex-Yu...
Ima dosta dobrih ideja, pogotovo prva tri filma (Hitchcock, Leone, Kubrick) bi verovatno postala remek dela. Jedino Terrence Malick u ovoj listi nema sta da trazi. Gledao sam jedan njegov film, a to je "drvo zivota" (The Tree Of Life). To je najlosiji i najdosadniji film koji sam ikada gledao, bez preterivanja. Tata i ja gledamo i cekamo da krene neka prica, ali cekali smo uzalud. Onda jos neke sekvence gde sam mislio da gledam neke Disney-film o dinosaurusima. Covek se pita sta se reziser hteo da kaze???
Ne znam koji su vam izvori, ali Srce tame je na kraju pretočeno u film, i to u jedan od najboljih svih vremena - Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole, koji je najverovatnije ispao bolji od Velsove zamisli. Proverite na osnovu kog romana je "Apokalipsa" napravljena i videćete ime Džozefa Konrada.
Leoneov Lenjingrad je, kao i svi Leoneovi filmovi, prvo u celosti nastao u njegovoj glavi. Na zalost ili na srecu, nikada nije napisao scenario u celosti. Kazem na srecu jer je nemoguce parirati njegovom stilu, ma ko da je preuzeo projekat. Iako taj film nije realizovan, film 'C'era una volta in America' je prosto savrsen i jako je tesko to nadmasiti. Do duse, Leone je to vec uspeo sa 'Il buono, il bruto, il cattivo' (u odnosu na prethodna 2), pa zatim sa 'C'era una volta il West', pa 'Giu la testa' (atipicno nizak budzet za Leonea, a opet je uspeo da u filmu raznese voz i most i snimi spektakl o revoluciji kakav niko ni pre ni posle njega nije snimio). Mnogi su pokusali i omanuli u kopiranju Leonea, a mnogi i dan danas zive od njegovog nasledja. Leonea je jako tesko nadmasiti, gotovo nemoguce. Ostaje zal za Lenjingradom, ali mislim da je Sergio podelio vec dovoljno lekcija.
"Hearth of darkness" je osnova i uzor za Apokalipsu danas, jedan od najboljih filmova svih vremena. Radnja i gl. likovi su dosta slicni likovima u knjizi, samo je radnja stavljena umesto Afrike u Vijetnam tokom rata. Inace, britanci su ako se ne varam napravili TV film "Hearth of darkness" sa John Malkovich-em, koji nije nista specijalno, osim Malkoviceve glume.
Aladdin Sane, ti si A lad insane. The tree of life je jedan od najboljih igranih filmova o životu ikad snimljenih. Znam da ne delim mišljenje većine, jer je pola sale napustilo projekciju na ostvaranju Festa, ali mene je film kao malo koji potpuno oduvao. Tip filma koji autor ceo život nosi u sebi. Jedina mana mu je što je prekratak i što osetiš da bi reditelj rado ubacio bar još tri sata. No, današnji senzibilitet ne korespondira s pričama istinskih vizionara. A Malik, i pored jasnih pozivanja na Tarkovskog i Kjubrika, to svakako jeste.
Spielbergov A.I. izvrstan je film, meni njegov najdraži. Iako Kubricka volim mnogo više od Spielberga potonjem se mora priznati da je u tom filmu napravio u biti ono što je Kubrick od njega i očekivao! Jer stari Stanley je imao taj film u rukama debelim godinama i jako ga je želio snimiti, no znao je da mu za to treba mnogo, premnogo vremena, imao je velikih problema s artikuliranjem klinca koji će glumiti robota, pa je na kraju cijelu stvar prebacio Spielbergu za kojeg je (ispravno) smatrao da će biti mnogo brži i efikasniji od njega, zadržavajući uz to magiju priče i savršenstvo izvedbe... da je stari Stanley bio živ kad je stari Steven snimio film, siguran sam da bi bio zadovoljan!
ima toliko dobrih filmova, da ne nabrajam klasike( lovac na jelene, bilo jednom u americi, dobar los zao...) poslednji film koji san gledao, a da je ostavio onako bas utisak. bio je zabranjen u Americi tih godina kad se snimio, je "Kapije raja". u nekom momentu se cuje i Srpski dijalekt. malo potresan, ali realan prikaz naseljavanja danasnjih prostora Amerike.
Da je bar Skorseze koji put morao da prekine snimanje, manje bi smo se patili gledajući njegovu đubrad od filmova. Zar ja jedini priznajem da su mu filmovi precenjeni?
Verovatno najzanimljiviji film koji nikada nije snimljen jeste Gospodar prstenova u Kjubrikovoj režiji. Glavne uloge je trebalo da dobiju Bitlsi, Lenon je trebalo da bude Golum. Film je mogao da se snimi, ali Tolkin nije dao.
Inače, pošto se spominje Apokalipsa danas u komentarima, malo ljudi zna da je ovaj film trebalo da snimi Dušan Makavejev! Pričao mi je kako mu je Kopola ostavio scenario gajbi i kako je na kraju odlučio da odbije jer nije majstor velikih budžeta.
ah, terens malik ... 3 njegova filma koje morate pogledati: days of heaven (1978), the thin red line (1998) i the new world (2005). covek radi vrlo specifican, "spor" nacin snimanja, slicno kjubriku.
I Američka tragedija je na kraju dobila dostojnu filmsku adaptaciju, kao Mesto pod suncem iz 1951. godine. Džordž Stivens kao reditelj, Montgomeri Klift, Elizabet Tejlor i Šeli Vinters u glavnim ulogama. Ali u to vreme nije postojala predrasuda prema depresivnim filmovima kao '30-ih, naprotiv, osvojio je 6 Oskara.
Ima dosta dobrih ideja, pogotovo prva tri filma (Hitchcock, Leone, Kubrick) bi verovatno postala remek dela. Jedino Terrence Malick u ovoj listi nema sta da trazi. Gledao sam jedan njegov film, a to je "drvo zivota" (The Tree Of Life). To je najlosiji i najdosadniji film koji sam ikada gledao, bez preterivanja. Tata i ja gledamo i cekamo da krene neka prica, ali cekali smo uzalud. Onda jos neke sekvence gde sam mislio da gledam neke Disney-film o dinosaurusima. Covek se pita sta se reziser hteo da kaze???
A kod nas velike sanse da ne ugleda svetlost dana ima nastavak MONCE!!! Iako postoji scenario koji je napisao Prele opet ne mogu da se nadju pare za nastavak jednog kultnog filma...
Da je bar Skorseze koji put morao da prekine snimanje, manje bi smo se patili gledajući njegovu đubrad od filmova. Zar ja jedini priznajem da su mu filmovi precenjeni?
Za Kjubrika sam cuo da je hteo da napravi spektakl o Napoleonu a i ovi ostali deluju kao odlicni filmovi u najavi! Neka angazuju Nolana ako ima vremena, napravice vrhunski film sigurno!
Spielbergov A.I. izvrstan je film, meni njegov najdraži. Iako Kubricka volim mnogo više od Spielberga potonjem se mora priznati da je u tom filmu napravio u biti ono što je Kubrick od njega i očekivao! Jer stari Stanley je imao taj film u rukama debelim godinama i jako ga je želio snimiti, no znao je da mu za to treba mnogo, premnogo vremena, imao je velikih problema s artikuliranjem klinca koji će glumiti robota, pa je na kraju cijelu stvar prebacio Spielbergu za kojeg je (ispravno) smatrao da će biti mnogo brži i efikasniji od njega, zadržavajući uz to magiju priče i savršenstvo izvedbe... da je stari Stanley bio živ kad je stari Steven snimio film, siguran sam da bi bio zadovoljan!
ima toliko dobrih filmova, da ne nabrajam klasike( lovac na jelene, bilo jednom u americi, dobar los zao...) poslednji film koji san gledao, a da je ostavio onako bas utisak. bio je zabranjen u Americi tih godina kad se snimio, je "Kapije raja". u nekom momentu se cuje i Srpski dijalekt. malo potresan, ali realan prikaz naseljavanja danasnjih prostora Amerike.
Kjubrik nije snimio Napoleona ali je iz tog neuspeha nastao Beri Lindon 1975. mozda njegov najbolji film. Inace mozda najbolji film koji nikada nismo pogledali su pokusaji ekranizacije Dine Frenka Herberta. Prvo je trebao da rezira Dejvid Lin (Lorens od Arabije) pa Alehandro Jodorowsky (El Topo) i na kraju je propao pokusaj Ridlija Skota.
Verovatno najzanimljiviji film koji nikada nije snimljen jeste Gospodar prstenova u Kjubrikovoj režiji. Glavne uloge je trebalo da dobiju Bitlsi, Lenon je trebalo da bude Golum. Film je mogao da se snimi, ali Tolkin nije dao.
Inače, pošto se spominje Apokalipsa danas u komentarima, malo ljudi zna da je ovaj film trebalo da snimi Dušan Makavejev! Pričao mi je kako mu je Kopola ostavio scenario gajbi i kako je na kraju odlučio da odbije jer nije majstor velikih budžeta.
To vise ne bi bilo to. Najbolji primjer je bio A.I. Stevena Spielberga, koji je trebao biti realiziran pod rezijom Stanleya Kubricka. Film je bio apsolutno sranje (iako komercijalno uspjesan), a namece se pitanje sto bi Kubrick napravio od tog materijala, a napravio bi u najmanju ruku odlican film. Isto vrijedi za Hitchcocka ili mog favorita Wellesa.
Aladdin Sane, ti si A lad insane. The tree of life je jedan od najboljih igranih filmova o životu ikad snimljenih. Znam da ne delim mišljenje većine, jer je pola sale napustilo projekciju na ostvaranju Festa, ali mene je film kao malo koji potpuno oduvao. Tip filma koji autor ceo život nosi u sebi. Jedina mana mu je što je prekratak i što osetiš da bi reditelj rado ubacio bar još tri sata. No, današnji senzibilitet ne korespondira s pričama istinskih vizionara. A Malik, i pored jasnih pozivanja na Tarkovskog i Kjubrika, to svakako jeste.
ah, terens malik ... 3 njegova filma koje morate pogledati: days of heaven (1978), the thin red line (1998) i the new world (2005). covek radi vrlo specifican, "spor" nacin snimanja, slicno kjubriku.
Ne znam koji su vam izvori, ali Srce tame je na kraju pretočeno u film, i to u jedan od najboljih svih vremena - Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole, koji je najverovatnije ispao bolji od Velsove zamisli. Proverite na osnovu kog romana je "Apokalipsa" napravljena i videćete ime Džozefa Konrada.
'Napeleon' samo ceka da ga neko snimi, nema potrebe za pre produkcijom jer je Kubrik to sam uradio jos onda i planirao je da to snimi sa relativno malim budzetom, ustedeo bi tako sto bi kostimi bili od odredjenog papira/kartona koji reflektuje svetlost isto kao tkanina pa se ne primeti razlika a planirano ke i da se snima na lokacijama u Bugarskoj i ex-Yu...
"Hearth of darkness" je osnova i uzor za Apokalipsu danas, jedan od najboljih filmova svih vremena. Radnja i gl. likovi su dosta slicni likovima u knjizi, samo je radnja stavljena umesto Afrike u Vijetnam tokom rata. Inace, britanci su ako se ne varam napravili TV film "Hearth of darkness" sa John Malkovich-em, koji nije nista specijalno, osim Malkoviceve glume.
Leoneov Lenjingrad je, kao i svi Leoneovi filmovi, prvo u celosti nastao u njegovoj glavi. Na zalost ili na srecu, nikada nije napisao scenario u celosti. Kazem na srecu jer je nemoguce parirati njegovom stilu, ma ko da je preuzeo projekat. Iako taj film nije realizovan, film 'C'era una volta in America' je prosto savrsen i jako je tesko to nadmasiti. Do duse, Leone je to vec uspeo sa 'Il buono, il bruto, il cattivo' (u odnosu na prethodna 2), pa zatim sa 'C'era una volta il West', pa 'Giu la testa' (atipicno nizak budzet za Leonea, a opet je uspeo da u filmu raznese voz i most i snimi spektakl o revoluciji kakav niko ni pre ni posle njega nije snimio). Mnogi su pokusali i omanuli u kopiranju Leonea, a mnogi i dan danas zive od njegovog nasledja. Leonea je jako tesko nadmasiti, gotovo nemoguce. Ostaje zal za Lenjingradom, ali mislim da je Sergio podelio vec dovoljno lekcija.
I Američka tragedija je na kraju dobila dostojnu filmsku adaptaciju, kao Mesto pod suncem iz 1951. godine. Džordž Stivens kao reditelj, Montgomeri Klift, Elizabet Tejlor i Šeli Vinters u glavnim ulogama. Ali u to vreme nije postojala predrasuda prema depresivnim filmovima kao '30-ih, naprotiv, osvojio je 6 Oskara.
IMAGE SOURCE
35 Komentari
Sortiraj po: