Šta korice knjiga govore o nama?

E tu se slazem sa Englezima.Imam jednu knjigu koju je moj otac doneo iz G.B. kada se tamo skolovao 1952g. a izgleda kao da je skoro stampana

Naslov nema ama bas nikakve veze sa tekstom.U clanku je rec o ozbiljnom problemu sa kojim se susrecu nase biblioteke, a iz naslova bi se dalo zakljuciti da je rec o nekom "psiholoskom istrazivanju" o tome ko kakve knjige bira na osnovu izgleda korica istih. Podrska direktorki.

Don't judge a book by its cover. Kad se vec drzimo Engleza.

Kao čovek iz izdavačke branše, da pokušam da malo razbijem predrasude po pitanju tvrdog poveza. Stranice knjige, takozvani knjižni blok, koštaju isto za obe vrste poveza. Jedino što je kod tvrdog poveza skuplje je taj komad kartona na koji se lepe korice odštampane na tanjem papiru i eventualno šivenje (ako ga ima). Cena toga je veća nekoliko dinara po primerku nego za knjigu u mekom povezu. Ali pošto kod nas postoji ta zabluda da su knjige u tvrdom povezu neki luksuz, onda je cena, umesto 100 dinara po primerku više (koliko bi bilo realno) udvostručena ili utrostručena. Ako se sećate, sve knjige koje su se prodavale na kioscima bile su u tvrdom povezu, a cena je bila simbolična.
Što se tiče ovog što je jedna čitateljka pomenula u vezi s cenom "knjige jednog poznatog američkog pisca", to već diktiraju vlasnici prava, koji zahtevaju u startu više novca (u pitanju su procenti od prodajne cene) i baš ih briga što Srbi nemaju para, tako da izdavač mora da formira cenu u skladu s tim.

Uf....ovo je nezgodno pitanje.
Laguna, Đunti, Vulkan i ostala kompanija imaju komercijalne naslove, lako štivo koje nije za više od jednog čitanja. Poenta i jeste tih naslova da se pročita maksimalo do tri puta (majka, ćerka i komšinica), a kad bi se radio bolji povez za običnog kupca bi bio nepristupačan. Pa i danas te knjige koštaju do 1000 dinara, što je za takav žarn preskupo!
Ja kao kupac podržavam jeftin i dostupan proizvod, ali kao korisnik želim knjigu u jednom komadu.

Stručne knjige, vredne antologije i referensnu literaturu bi trebalo štampati na kvalitetnom papiru i u jakom povezu. Te knjige ne zastarevaju. Ostalo može slobodno na recikliranom.

Nema rešenja ovog problema. Jedino da izdavači naprave posebnu ediciju koja bi bila u jakom povezu, specialno za biblioteke ali to bi zbog troškova bilo nemoguće. Osim toga takav tip poveza bi brzo popunio police pa bi se javio i problem prostora....kako god okreneš vrlo nezgodan problem.

Uobičajena praksa u SAD, na primer, jeste da se određeni procenat tiraža (nekih dvadesetak procenata) odštampa u tvrdom povezu, jer uvek ima onih koji su spremni da plate više za takvu knjigu, a zadovolje se i potrebe biblioteka. Najveći deo tiraža, ipak, odlazi na broširano izdanje; poenta je da knjiga dođe do ljudi, da mogu da je priušte sebi. Konkretno, jedna naša izdavačka kuća iz Novog Sada upravo je objavila novi naslov američkog hit autora, stavila ga u tvrdi povez i "nalepila" mu cenu od 1900 dinara. Hvala lepo...

Imam knjigu iz 1922.godine. Bora Stanković "Nečista krv". Predivna, očuvana, kvalitetne hartije i lepih slova. Dobila sam je pre dvadeset godina, a do tada je prošla kroz mnogo ruku i ostala čitava.

Pitanje ljudima koji u komentarima kažu da su u izdavačkom poslu:

Kako je moguće da naše knjige velikih izdavača koštaju ~800 dinara, a većina njih se raspadne posle tri čitanja, dok, na primer, u engleskoj knjižari u Novom Sadu mogu da se kupe Woodsworthova izdanja - Dikens, Melvil, Ostin, Tolstoj, Flober, Po - za 300din (mek povez, naravno) koja mi i dan danas traju? Ili, kako je moguće da se u tim istim knjižarama mogu kupiti jednotomna objedinjena dela Šekspira ili svi romani Džojsa (kvalitetan papir i tvrd povez!) za nekih ~1500din, dok za, na primer, kolekciju svih Dučićevih zbirki poezije u nekom užasnom izdanju valja platiti 3.000din? Da li Englezi imaju neki magični papir ili tu neko laže?

Ne pokušavam da provociram, nego ozbiljno pitam zašto je u Srbiji najskuplje kupovati srpske knjige.

imam Bibliju iz 1938. godine u izdanju Matice Srpske iz Novog Sada, nasledio sam je od dede, neverovatno izdanje. A preko 60% knjiga u mojoj biblioteci je štampano u periodu 1978-1984, pročitane su između 3-13 puta i izgledaju kao nove, izdavači su "Rad", "BIGZ", "Srpska književna zadruga"...

Nije tacno da bi knjige kostale mnogo vise kada bi ih odstampali malo kvalitetnije, nego oni koji ih stampaju ne bi zaradjivali koliko zaradjuju. Uz to kvalitet stmape je mozda i manji problem od losih prevoda i nepostojanja lekture. Ali opet treba platiti dobar prevod, dobru lekturu. Veliki biznis.

Pošto sam takođe iz izdavačke branše, moram da kažem da bi se i skupo plaćena prava pre nadoknadila ukoliko se knjiga proda u velikom tiražu - to jest, ako je jeftinija i pristupačnija. Odštampati 500 ili 1000 primeraka i prodavati ih po 20 evra ljudima koji zarađuju minimalac ili malo više od toga... glupo je.
Takođe jedna naša velika izdavačka kuća je pre nekoliko godina radila slikovnice koje su stajale preko 30 evra, da bi ih lani rasprodavala po 250 dinara, jer su počele da propadaju u skladištu...

U pravu je. Ali malo se čita i onako i ako bi knjige bile sa tvrdim koricama i boljim papirom i tipografijom bile bi tri puta skuplje i nedostupne za prosečnog čitaoca.

Bravo ! Sve je gospođa odlično rekla. I sama sam bezbroj puta, kao korisnica biblioteke, lepila stranice selotejpom, da se ne bi odvojile od knjige i izgubile.
Često tražim neku knjigu, ima je u elektronskom katalogu, ali dobijem odgovor da je rashodovana (raspala se).
Trenutno imam četiri knjige iz lokalne biblioteke, samo jedna je uvezana u tvrdi povez i prošivena. Izdavač je IPS /mislim da su se ugasili :( /.

E, baš se "vidi" da ste "kulturni" i "načitani"... Rečju, "učevni" !
Kada pričamo o drugima, uvek GOVORIMO o SEBI - zar ne ?
Sve najbolje !
bez pretenzija,molim
(bez pretenzija, molim, 16. avgust 2013 11:06)

Čovek ti je odgovorio lepo i pomalo humoristično. Jedini tvoj doprinos diskusiji, sa druge strane, su dva offtopic komentara koji vređaju druge korisnike. Molim te, komplekse veličine leči na društvenim mrežama a ne na odeljku Kultura gde je ionako malo normalnih komentatora.

@bez pretenzija, molim: Ako ne znas engleski, knjigu u ruke pa nauci. :)

@ rajina
Vrlo jednostavno, cena zavisi pre svega od tiraža. Ako štampate 100.000 komada ili više, kao kod pomenutih engleskih klasika (koji se prodaju u celom svetu), a pritom se radi o knjigama za koja se ne plaćaju autorska prava ni prevod (jer su na engleskom), onda je cena po komadu takva da oni mogu da ih prodaju za 3 evra i zarade.
Domaći izdavači štampaju 500 ili 1.000 primeraka, imaju troškove prava, prevoda, preloma, štampe i na kraju, daju knjižarama od 40 do 50% od maloprodajne cene.
Svi znamo da bi pojedinačna knjiga bila jeftinija kad bi se štampao veći tiraž, ali malo je izdavača koji imaju novac da finansiraju 10.000 primeraka nekog naslova. Obično se radi manji tiraž, pa se doštampava ako se proda.

srbija = FARENHAJT 451
ovo bi nasi vlastodrsci bi najvise voleli
kome treba narod koji cita ? kada ce da gleda farmu ?

Živa istina

"Slede loši prevodi bez dobre lekture i korekture, često bez bilo kakve, reciklažni papir, meki povezi, nestandarne margine i font slova za koji je potrebna lupa"

ovo je istina, ne postoji knjiga na srpskom jeziku koju sam procitao a da nema neku gramaticku gresku, koja obicno pocinje oko sredine, kada verovatno nekome dosadi da dalje cita i proverava.Nijednu knjigu mekih korica ne smes otvoriti do kraja jer ce se posle nekoliko puta raspasti.
Nekada sam knjige voleo i zbog onog specificnog mirisa stampe, danas je retko naci takvu knjigu, tako da mi je prelaz na elektronske knjige bio lagan.

Bilo koju stranu knjigu koju sam procitao ili je imam, bez obzira koliko strana da ima, nijedne gramaticke greske, savrseno uredjene, papir jeste reciklazni, ali mnogo boljeg kvaliteta i sto je najvaznije ne raspadaju se.

Neka mi neko onda objasni enigmu zašto su knjige koje su Novosti prodavale uz dnevni list sve u tvrdom povezu. Shvatam da su jeftinije iako su klasici jer se na njih ne plaćaju autorska prava, ali knjige su koštale po 250 do oko 400 dinara. Neke knjige imaju po neku štamparsku grešku(meni nije bio veliki problem), štampano je ćirilicom (imam utisak da neki ljudi izbegavaju da ćitaju ćirilicu a meni je totalno nebitno da li je knjiga pisana latinicom ili ćirilicom). I danas imate da kupite neke od tih knjiga na trafici kompanije Novosti za 100din., ono što je preostalo. Milim da je štampano van zemlje. I svi se sećate kada su besplatno delili Ime ruže uz novinu. Tu je tvrd povez i dobro odrađena knjiga. Kako su oni uspeli da ukoriče i jeftino prodaju bez obzira na autorska prava.

@@@ "Nana"
Hajde, već jednom, za svagda, da naučimo da na sajtu srpskog govornog područja pišemo na srpskom jeziku. Ne mora baš svako da zna ni engleski, ni francuski, ni... Pa ipak,ako je "pisac" poslao komentar na srpskom sajtu, lepo bi bilo da znamo i "šta je hteo da kaže".

Ne mogu, za početak, a da ne primetim da ovde ima mnogo manje komentara nego, na primer, na vestima o prepucavanju čelnika FSS. Toliko o nama!

(Nema savršenog rešenja, 16. avgust 2013 09:02)

Apsolutno se ne slažem sa iznetim stavom, jer Laguna, na primer, objavljuje celokupna izdanja Borislava Pekića, a on nije makar ko, jel? Objavljivati sve to u onako sramotnim koricama je skandal! Pritom, ovjavljuju oni i nobelovce, ali i to je u mekom povezu. Dakle, nisu to baš izdanja za jedno-dva čitanja.
Primetio sam da je, na primer, "Praško groblje" objavljeno od Platoa u tvrdom povezu 1800 dinara, a u mekom 900 dinara. Zašto tolika razlika, da mi je znati?!?!
O lekturi kod svih izdavača ne bih da govorim, jer se dešava da kod svih pronađem kako slovne, tako i gramatičke greške, a i prilično rogobatne rečenice koje ne da nisu u duhu našeg jezika nego nisu ni za prineti! O tome da je jezik živa stvar i da se menja u duhu sa vremenom vredi diskutovati, ali ipak mislim da postoji granica do koje jezik sme da se srozava "bez da se raspravljamo" "svako malo" o tome šta može da uđe u neku knjigu, a šta ne i na koji način.
Vrlo često se pitam u poslednje vreme da li ja to starim, da li su me pogrešno učili ili se sve toliko srozalo i sve ostalo bez kriterijuma i površno u duhu otimanja para i uz ironičnu misao "Ma, ko će to da primeti!"
Ima nas koji to primećujemo čitajući, ali nema, izgleda, onih koji bi to morali da primete objavljujući i onih koji bi to morali da isprave!

@ fast forvard shund
E, baš se "vidi" da ste "kulturni" i "načitani"... Rečju, "učevni" !
Kada pričamo o drugima, uvek GOVORIMO o SEBI - zar ne ?
Sve najbolje !
bez pretenzija,molim

Za lagunu i kompaniju zarada je prava srpska. U nabavna cena knjiga meki povez 250 strana kosta 100-150 tdinara. i to na kvalitetnom 8g papiru a ne toalet kojim se sluze oni. Plate prevodiocs 2e po stranici, lektora i korektora je pitanje ... Nek uracunaju i porez - pa vidite kolika je marza.

@@@ "Nana"
Hajde, već jednom, za svagda, da naučimo da na sajtu srpskog govornog područja pišemo na srpskom jeziku. Ne mora baš svako da zna ni engleski, ni francuski, ni... Pa ipak,ako je "pisac" poslao komentar na srpskom sajtu, lepo bi bilo da znamo i "šta je hteo da kaže".

@ fast forvard shund
E, baš se "vidi" da ste "kulturni" i "načitani"... Rečju, "učevni" !
Kada pričamo o drugima, uvek GOVORIMO o SEBI - zar ne ?
Sve najbolje !
bez pretenzija,molim

Don't judge a book by its cover. Kad se vec drzimo Engleza.

@bez pretenzija, molim: Ako ne znas engleski, knjigu u ruke pa nauci. :)

Živa istina

srbija = FARENHAJT 451
ovo bi nasi vlastodrsci bi najvise voleli
kome treba narod koji cita ? kada ce da gleda farmu ?

Bravo ! Sve je gospođa odlično rekla. I sama sam bezbroj puta, kao korisnica biblioteke, lepila stranice selotejpom, da se ne bi odvojile od knjige i izgubile.
Često tražim neku knjigu, ima je u elektronskom katalogu, ali dobijem odgovor da je rashodovana (raspala se).
Trenutno imam četiri knjige iz lokalne biblioteke, samo jedna je uvezana u tvrdi povez i prošivena. Izdavač je IPS /mislim da su se ugasili :( /.

E tu se slazem sa Englezima.Imam jednu knjigu koju je moj otac doneo iz G.B. kada se tamo skolovao 1952g. a izgleda kao da je skoro stampana

U pravu je. Ali malo se čita i onako i ako bi knjige bile sa tvrdim koricama i boljim papirom i tipografijom bile bi tri puta skuplje i nedostupne za prosečnog čitaoca.

Uf....ovo je nezgodno pitanje.
Laguna, Đunti, Vulkan i ostala kompanija imaju komercijalne naslove, lako štivo koje nije za više od jednog čitanja. Poenta i jeste tih naslova da se pročita maksimalo do tri puta (majka, ćerka i komšinica), a kad bi se radio bolji povez za običnog kupca bi bio nepristupačan. Pa i danas te knjige koštaju do 1000 dinara, što je za takav žarn preskupo!
Ja kao kupac podržavam jeftin i dostupan proizvod, ali kao korisnik želim knjigu u jednom komadu.

Stručne knjige, vredne antologije i referensnu literaturu bi trebalo štampati na kvalitetnom papiru i u jakom povezu. Te knjige ne zastarevaju. Ostalo može slobodno na recikliranom.

Nema rešenja ovog problema. Jedino da izdavači naprave posebnu ediciju koja bi bila u jakom povezu, specialno za biblioteke ali to bi zbog troškova bilo nemoguće. Osim toga takav tip poveza bi brzo popunio police pa bi se javio i problem prostora....kako god okreneš vrlo nezgodan problem.

Naslov nema ama bas nikakve veze sa tekstom.U clanku je rec o ozbiljnom problemu sa kojim se susrecu nase biblioteke, a iz naslova bi se dalo zakljuciti da je rec o nekom "psiholoskom istrazivanju" o tome ko kakve knjige bira na osnovu izgleda korica istih. Podrska direktorki.

imam Bibliju iz 1938. godine u izdanju Matice Srpske iz Novog Sada, nasledio sam je od dede, neverovatno izdanje. A preko 60% knjiga u mojoj biblioteci je štampano u periodu 1978-1984, pročitane su između 3-13 puta i izgledaju kao nove, izdavači su "Rad", "BIGZ", "Srpska književna zadruga"...

Nije tacno da bi knjige kostale mnogo vise kada bi ih odstampali malo kvalitetnije, nego oni koji ih stampaju ne bi zaradjivali koliko zaradjuju. Uz to kvalitet stmape je mozda i manji problem od losih prevoda i nepostojanja lekture. Ali opet treba platiti dobar prevod, dobru lekturu. Veliki biznis.

Kao čovek iz izdavačke branše, da pokušam da malo razbijem predrasude po pitanju tvrdog poveza. Stranice knjige, takozvani knjižni blok, koštaju isto za obe vrste poveza. Jedino što je kod tvrdog poveza skuplje je taj komad kartona na koji se lepe korice odštampane na tanjem papiru i eventualno šivenje (ako ga ima). Cena toga je veća nekoliko dinara po primerku nego za knjigu u mekom povezu. Ali pošto kod nas postoji ta zabluda da su knjige u tvrdom povezu neki luksuz, onda je cena, umesto 100 dinara po primerku više (koliko bi bilo realno) udvostručena ili utrostručena. Ako se sećate, sve knjige koje su se prodavale na kioscima bile su u tvrdom povezu, a cena je bila simbolična.
Što se tiče ovog što je jedna čitateljka pomenula u vezi s cenom "knjige jednog poznatog američkog pisca", to već diktiraju vlasnici prava, koji zahtevaju u startu više novca (u pitanju su procenti od prodajne cene) i baš ih briga što Srbi nemaju para, tako da izdavač mora da formira cenu u skladu s tim.

E, baš se "vidi" da ste "kulturni" i "načitani"... Rečju, "učevni" !
Kada pričamo o drugima, uvek GOVORIMO o SEBI - zar ne ?
Sve najbolje !
bez pretenzija,molim
(bez pretenzija, molim, 16. avgust 2013 11:06)

Čovek ti je odgovorio lepo i pomalo humoristično. Jedini tvoj doprinos diskusiji, sa druge strane, su dva offtopic komentara koji vređaju druge korisnike. Molim te, komplekse veličine leči na društvenim mrežama a ne na odeljku Kultura gde je ionako malo normalnih komentatora.

Za lagunu i kompaniju zarada je prava srpska. U nabavna cena knjiga meki povez 250 strana kosta 100-150 tdinara. i to na kvalitetnom 8g papiru a ne toalet kojim se sluze oni. Plate prevodiocs 2e po stranici, lektora i korektora je pitanje ... Nek uracunaju i porez - pa vidite kolika je marza.

Imam knjigu iz 1922.godine. Bora Stanković "Nečista krv". Predivna, očuvana, kvalitetne hartije i lepih slova. Dobila sam je pre dvadeset godina, a do tada je prošla kroz mnogo ruku i ostala čitava.

Uobičajena praksa u SAD, na primer, jeste da se određeni procenat tiraža (nekih dvadesetak procenata) odštampa u tvrdom povezu, jer uvek ima onih koji su spremni da plate više za takvu knjigu, a zadovolje se i potrebe biblioteka. Najveći deo tiraža, ipak, odlazi na broširano izdanje; poenta je da knjiga dođe do ljudi, da mogu da je priušte sebi. Konkretno, jedna naša izdavačka kuća iz Novog Sada upravo je objavila novi naslov američkog hit autora, stavila ga u tvrdi povez i "nalepila" mu cenu od 1900 dinara. Hvala lepo...

Pošto sam takođe iz izdavačke branše, moram da kažem da bi se i skupo plaćena prava pre nadoknadila ukoliko se knjiga proda u velikom tiražu - to jest, ako je jeftinija i pristupačnija. Odštampati 500 ili 1000 primeraka i prodavati ih po 20 evra ljudima koji zarađuju minimalac ili malo više od toga... glupo je.
Takođe jedna naša velika izdavačka kuća je pre nekoliko godina radila slikovnice koje su stajale preko 30 evra, da bi ih lani rasprodavala po 250 dinara, jer su počele da propadaju u skladištu...

Pitanje ljudima koji u komentarima kažu da su u izdavačkom poslu:

Kako je moguće da naše knjige velikih izdavača koštaju ~800 dinara, a većina njih se raspadne posle tri čitanja, dok, na primer, u engleskoj knjižari u Novom Sadu mogu da se kupe Woodsworthova izdanja - Dikens, Melvil, Ostin, Tolstoj, Flober, Po - za 300din (mek povez, naravno) koja mi i dan danas traju? Ili, kako je moguće da se u tim istim knjižarama mogu kupiti jednotomna objedinjena dela Šekspira ili svi romani Džojsa (kvalitetan papir i tvrd povez!) za nekih ~1500din, dok za, na primer, kolekciju svih Dučićevih zbirki poezije u nekom užasnom izdanju valja platiti 3.000din? Da li Englezi imaju neki magični papir ili tu neko laže?

Ne pokušavam da provociram, nego ozbiljno pitam zašto je u Srbiji najskuplje kupovati srpske knjige.

@ rajina
Vrlo jednostavno, cena zavisi pre svega od tiraža. Ako štampate 100.000 komada ili više, kao kod pomenutih engleskih klasika (koji se prodaju u celom svetu), a pritom se radi o knjigama za koja se ne plaćaju autorska prava ni prevod (jer su na engleskom), onda je cena po komadu takva da oni mogu da ih prodaju za 3 evra i zarade.
Domaći izdavači štampaju 500 ili 1.000 primeraka, imaju troškove prava, prevoda, preloma, štampe i na kraju, daju knjižarama od 40 do 50% od maloprodajne cene.
Svi znamo da bi pojedinačna knjiga bila jeftinija kad bi se štampao veći tiraž, ali malo je izdavača koji imaju novac da finansiraju 10.000 primeraka nekog naslova. Obično se radi manji tiraž, pa se doštampava ako se proda.

"Slede loši prevodi bez dobre lekture i korekture, često bez bilo kakve, reciklažni papir, meki povezi, nestandarne margine i font slova za koji je potrebna lupa"

ovo je istina, ne postoji knjiga na srpskom jeziku koju sam procitao a da nema neku gramaticku gresku, koja obicno pocinje oko sredine, kada verovatno nekome dosadi da dalje cita i proverava.Nijednu knjigu mekih korica ne smes otvoriti do kraja jer ce se posle nekoliko puta raspasti.
Nekada sam knjige voleo i zbog onog specificnog mirisa stampe, danas je retko naci takvu knjigu, tako da mi je prelaz na elektronske knjige bio lagan.

Bilo koju stranu knjigu koju sam procitao ili je imam, bez obzira koliko strana da ima, nijedne gramaticke greske, savrseno uredjene, papir jeste reciklazni, ali mnogo boljeg kvaliteta i sto je najvaznije ne raspadaju se.

Neka mi neko onda objasni enigmu zašto su knjige koje su Novosti prodavale uz dnevni list sve u tvrdom povezu. Shvatam da su jeftinije iako su klasici jer se na njih ne plaćaju autorska prava, ali knjige su koštale po 250 do oko 400 dinara. Neke knjige imaju po neku štamparsku grešku(meni nije bio veliki problem), štampano je ćirilicom (imam utisak da neki ljudi izbegavaju da ćitaju ćirilicu a meni je totalno nebitno da li je knjiga pisana latinicom ili ćirilicom). I danas imate da kupite neke od tih knjiga na trafici kompanije Novosti za 100din., ono što je preostalo. Milim da je štampano van zemlje. I svi se sećate kada su besplatno delili Ime ruže uz novinu. Tu je tvrd povez i dobro odrađena knjiga. Kako su oni uspeli da ukoriče i jeftino prodaju bez obzira na autorska prava.

Ne mogu, za početak, a da ne primetim da ovde ima mnogo manje komentara nego, na primer, na vestima o prepucavanju čelnika FSS. Toliko o nama!

(Nema savršenog rešenja, 16. avgust 2013 09:02)

Apsolutno se ne slažem sa iznetim stavom, jer Laguna, na primer, objavljuje celokupna izdanja Borislava Pekića, a on nije makar ko, jel? Objavljivati sve to u onako sramotnim koricama je skandal! Pritom, ovjavljuju oni i nobelovce, ali i to je u mekom povezu. Dakle, nisu to baš izdanja za jedno-dva čitanja.
Primetio sam da je, na primer, "Praško groblje" objavljeno od Platoa u tvrdom povezu 1800 dinara, a u mekom 900 dinara. Zašto tolika razlika, da mi je znati?!?!
O lekturi kod svih izdavača ne bih da govorim, jer se dešava da kod svih pronađem kako slovne, tako i gramatičke greške, a i prilično rogobatne rečenice koje ne da nisu u duhu našeg jezika nego nisu ni za prineti! O tome da je jezik živa stvar i da se menja u duhu sa vremenom vredi diskutovati, ali ipak mislim da postoji granica do koje jezik sme da se srozava "bez da se raspravljamo" "svako malo" o tome šta može da uđe u neku knjigu, a šta ne i na koji način.
Vrlo često se pitam u poslednje vreme da li ja to starim, da li su me pogrešno učili ili se sve toliko srozalo i sve ostalo bez kriterijuma i površno u duhu otimanja para i uz ironičnu misao "Ma, ko će to da primeti!"
Ima nas koji to primećujemo čitajući, ali nema, izgleda, onih koji bi to morali da primete objavljujući i onih koji bi to morali da isprave!