CD danas slavi 30. rođendan

Stari dobri Bugari kod SKC-a!

Deep Purple - "In Rock" je bio prvi CD koji sam kupio, a prvi CD singl - "Roam" od B-52's.
Pre toga sam pozajmljivao diskove (i plejer je bio pozajmljen).
Kada sam prvi put čuo CD, na izložbi YU Video Show u Domu omladine negde sredinom osamdesetih, bio sam apsolutno fasciniran. Nema pucketanja kao na ploči, nema šuma kao na kaseti. Samo muzika. Sve je tu, nenormalno prisutno.
Tokom devedesetih sam potpuno prešao na CD format, prodao gramofon, ploče su sakupljale prašinu, da bih tek pre neku godinu ponovo nabavio veoma kvalitetan gramofon, počastio ga odličnom iglom...i opet krenuo u sakupljanje ploča. Sada nestrpljivo čekam remasterizovani komplet albuma Beatlesa na vinilu, koji treba da izađe u novembru.
Naravno, savršenost i čistoca zvuka je i dalje na CD-u i tu nema zbora. Ali ona toplina, ta specifična dinamika i ekvalizacija kojom se masterizuju gramofonske ploče, te sitne distorzije koje prijaju ljudskom uhu, pa čak i povremeno pucketanje zbog sitnih ogrebotina...to je nešto posebno.

Moj prvi CD je Neil Young Ragged Glory, drugi Brothers in Arms....U početku je bilo sjajno, čist zvuk, nema pucketanja, danas nisam baš suguran, čini mi se da je zvuk na vinilu bolji, pri čemu mi ni malo ne nedostaje pucketanje, jurili smo "originale" na vinilu da bi slušali muziku bez tog odvratnog a danas , za mnoge, nostalgičnog pucketanja.

Moj prvi CD - Thomas Dolby "The Flat Earth", 1989. kupljen u Frankfurtu. I dan danas ga slušam.

Toto "The seventh one" 1987.Kupljen u Nemackoj i kostao basnoslovno za ono vreme.Imam i taj vinil koji je po meni bolji sto puta ali na pravoj "igli".

Kate Bush- The Whole Story, 1986. godina, Prodavnica "Kultura" na Terazijama preko puta bioskopa Zvezda, stigao prvi istorijski kontigent stranih cd-ova iz Jugotona.

Nikada nisam kupio nijedan CD, bio sam i ostao veran vinilu. Zvuk ne može ni da se poredi - muzika zvuči jadno i suvo sa CD-a. Živeli gramofoni!

Gramofoni se više ne prave, pa je odlična investicija kupiti veoma dobar gramofon, dok ih još ima, recimo onaj Tehniks. Ploče se polako ali nezadrživo vraćaju, a CD putuje u zaborav. Zbogom nulama i jedinicama, nikada ih nismo ni voleli!

Vinyl forever! CD is dead.

Alice Cooper - Hey Stoopid iz 1991.

Prvi koji sam kupio bio je Ltj Bukem - Horizons i Prodigy - Music for the jilted generation. Mada nisam imao player ali sam ih kupio :)

Laserski diskovi su korisceni od strane americke vojske jos 70-tih. U principu vecina novih tehnologija se razvila za potrebe vojske, pa zatim presla u civilnu upotrebu.

"Punoca" zvuka sa ploca NE moze biti nadmasena digitalnim zvukom, nikad. Pa kome ne smeta pucketanje...

Inace, CD gde mozete snimiti zvuk "punoce" 16 bita, prepustitice svoje mesto DVD-u, gde koji moze snimiti zvuk "punoce" 48 bita. I tako.

Tina Turner - Private Dancer, 1991

Elvis Presley: The best of the King, sada vec daleke 1996. godine ;)

Prvi CD koji sam kupio je bio bugarska kopija albuma "Entertainment" grupe Gang of Four negde oko 2000. godine u knjižari IPS u Nišu koja se tada nalazila u podrumu preko puta Tržnog centra "Kalča". Pre toga sam desetak godina iznajmljivao CD-e po lokalnim CD klubovima i presnimavao ih na kasete. Brzo posle toga raširio se mp3, a onda sam se vratio i pravoj stvari, gramofonu. Dakle, slušam mp3 za informaciju i kao zvučnu kulisu dok radim nešto po kući, a za pravi užitak spuštam iglu na vinil.

Trideset godina? Wow, čoveče.. Mislio sam da za to Jugoslavija nije dugo videla, niti čula.. Imao sam prvi CD tek 2000. godine, a saznao za njih oko pet godina ranije. Ne sećam se tačno šta sam imao u njemu.

oasis- whats the story morning glory, pa fatboy slim - youve come a long way baby! :))))

Pa mislim da je bitno još reći da prvi proizvođač je Taiyo Yuden i dan dans prozvode i njihovi su CD i DVD mediji odličnog kvaliteta a kod nas ih nema.Što se tiče Vinil ili CD lično dajem prednost Vinilu opraštam mu pucketanje i veliki gabarit ipak dobar i prorodan zvuk najbitniji.da još jedna bitna stvar postoji i HDCD Audio koji ima nešto druhgačiju digitalizaciju i pakovanje te daje više od CD Audio i mnogo je lepši zvuk ali je slabo zastupljen ne znam zašto!?Oops zaboravih napomenuti Magnetofone koji isto daju vrhunski zvuk ,znači moderna tehnologija još nije donela kvalitet u zvuku.

Prvi disk u mom slučaju bila je Springsteen-ova “Nebraska”, kupljen 1990. od lokalnih prodavaca na berzi u SKC-u, par dana nakon što sam kupio Technics-ov kompakt disk plejer i prikačio na midi-liniju. Onda je brat iz shoping ture u Mađarskoj doneo od Floyd-a “Wish You Were Here” i od Phil Collins-a “...But Seriosly”. Sećam se i da je ortak doneo da probamo Sex Pistols-e, mislim da je bio neki “Best of” i “New Flame” od Simply Red-a.

Ono što je bitno pomenuti da je CD kod nas stigao mnogo godina nakon izlaska antologijskog Joel-ovog albuma kome danas slavimo 30 godina. Sećam se da je početkom 90-ih krenula ekspanzija, diskove smo u početku kupovali u prodavnicama “Kultura” na Terazijama (odmah pored poslovnice “Putnika”), u “Jugotonu” u Nušićevoj i “PGP”-u, s obzirom da su neposredno pre raspada Yu dva najveća domaća muzička izdavača izdavala i licencna CD izdanja (koštala su otprilike 25 tadašnjih nemačkih maraca). Nažalost, to je kratko trajalo. Iz tog aranžmana imam Roger Waters-ov “Wall –Live in Berlin 1990” i “Brothers in Arms” od Straits-a (PGP). Možda malo ljudi zna, ali upravo je taj najkomercijalni album Straits-a iz 1985 i najprodavanije licencno izdanje na vinilu u SFRJ, prodato u preko 120.000 primeraka! Zvuči neverovatno u današnjim prilikama. To ne polazi za rukom ni nekakvom Čoli i Ceci:-)

The Beatles - Antology

Za one koji ne znaju, prvi DOMAĆI CD-ovi su se pojavili tek 1990. godine ("Best Of" kompilacije Riblje Čorbe, Bajage i dr., rađene isključivo za CD, u izdanju tadašnjeg PGP-RTB-a, Jugotona, Diskotona i dr.)... Dakle, CD je došao u ex-Yu tek sedam i po godina nakon njegove pojave na Zapadu. A pomenutu "pobedu" CD-a označila je, u stvari, pojava maxi-singlica na CD-u 1988. godine, pakovanih u 7 mm "slim" kutije. Istina, Internet-piraterija jeste nanela dosta štete svetskoj diskografskoj industriji (za šta su se marljivo pobrinula naša "braća" Rusi), ali svejedno, CD je još uvek daleko od izumiranja, bez obzira na to što poslednjih godina MP3 fajlove sve više zamenjuje FLAC-ovi (Free Lossless Audio Codec), kod kojih se NIMALO ne gubi kvalitet zvuka (pod uslovom da je CD ripovan programom EAC). Inače, u svojoj kolekciji posedujem nekoliko hiljada originalnih CD-ova, većinom "prvopresa" (1st press) iz '80-tih i '90-tih godina prošlog veka, pošto više volim da slušam stare "prvoprese" nego ove današnje "remastere", jer je kod "prvopresa" barem sačuvana originalna dinamika zvuka, dok je kod "remastera" nagruvana kompresija dinamike i povećan nivo šumova, ali se, srećom, pojavio "ReplayGain", koji će vas osloboditi potrebe da stalno povećavate ili smanjujete glasnoću kad prelazite s jednog CD-a na drugi.

negde oko '90, jon bon jovi , young guns, soundtrack, u art electronicu, becej,

Откад се мртвом слави рођендан? Када сте последњи пут снимили нешто на ЦД-у?

Mlad je umro.

Prvi CD sam kupio u septembru 1990.god, PGP RTB-ovo licencno izdanje The Cure-Disintegration, a sam uređaj par meseci kasnije u Sonijevoj radnji u Sarajevskoj.

I da se razumemo: kvalitet zvuka na CD-u NIKADA neće i ne može dostići kvalitet zvuka sa gramofonske ploče, jedino što je iole uporedivo su vinyl rip-ovi u DVD-Audio ili FLAC formatu na 24 bit/192 kHz parametrima (na CD-u je 16 bit/44,1 kHz), koji daje 16 puta veću rezoluciju zvuka od CD-a. A dokaz da gramofon nikada neće izumreti je pojava LASERSKOG gramofona japanske marke ELP (koji reprodukuje ploče laserom umesto iglom, te ih kao takav ne oštećuje), ali je to još uvek preskupo za naše standarde, jer najjeftiniji model košta 7.500 evra (bez prevoza i dažbina)!

Nikada nisam kupio nijedan CD, bio sam i ostao veran vinilu. Zvuk ne može ni da se poredi - muzika zvuči jadno i suvo sa CD-a. Živeli gramofoni!

Откад се мртвом слави рођендан? Када сте последњи пут снимили нешто на ЦД-у?

Gramofoni se više ne prave, pa je odlična investicija kupiti veoma dobar gramofon, dok ih još ima, recimo onaj Tehniks. Ploče se polako ali nezadrživo vraćaju, a CD putuje u zaborav. Zbogom nulama i jedinicama, nikada ih nismo ni voleli!

Vinyl forever! CD is dead.

Trideset godina? Wow, čoveče.. Mislio sam da za to Jugoslavija nije dugo videla, niti čula.. Imao sam prvi CD tek 2000. godine, a saznao za njih oko pet godina ranije. Ne sećam se tačno šta sam imao u njemu.

Elvis Presley: The best of the King, sada vec daleke 1996. godine ;)

Stari dobri Bugari kod SKC-a!

Toto "The seventh one" 1987.Kupljen u Nemackoj i kostao basnoslovno za ono vreme.Imam i taj vinil koji je po meni bolji sto puta ali na pravoj "igli".

Moj prvi CD je Neil Young Ragged Glory, drugi Brothers in Arms....U početku je bilo sjajno, čist zvuk, nema pucketanja, danas nisam baš suguran, čini mi se da je zvuk na vinilu bolji, pri čemu mi ni malo ne nedostaje pucketanje, jurili smo "originale" na vinilu da bi slušali muziku bez tog odvratnog a danas , za mnoge, nostalgičnog pucketanja.

The Beatles - Antology

oasis- whats the story morning glory, pa fatboy slim - youve come a long way baby! :))))

Pa mislim da je bitno još reći da prvi proizvođač je Taiyo Yuden i dan dans prozvode i njihovi su CD i DVD mediji odličnog kvaliteta a kod nas ih nema.Što se tiče Vinil ili CD lično dajem prednost Vinilu opraštam mu pucketanje i veliki gabarit ipak dobar i prorodan zvuk najbitniji.da još jedna bitna stvar postoji i HDCD Audio koji ima nešto druhgačiju digitalizaciju i pakovanje te daje više od CD Audio i mnogo je lepši zvuk ali je slabo zastupljen ne znam zašto!?Oops zaboravih napomenuti Magnetofone koji isto daju vrhunski zvuk ,znači moderna tehnologija još nije donela kvalitet u zvuku.

Mlad je umro.

Moj prvi CD - Thomas Dolby "The Flat Earth", 1989. kupljen u Frankfurtu. I dan danas ga slušam.

Deep Purple - "In Rock" je bio prvi CD koji sam kupio, a prvi CD singl - "Roam" od B-52's.
Pre toga sam pozajmljivao diskove (i plejer je bio pozajmljen).
Kada sam prvi put čuo CD, na izložbi YU Video Show u Domu omladine negde sredinom osamdesetih, bio sam apsolutno fasciniran. Nema pucketanja kao na ploči, nema šuma kao na kaseti. Samo muzika. Sve je tu, nenormalno prisutno.
Tokom devedesetih sam potpuno prešao na CD format, prodao gramofon, ploče su sakupljale prašinu, da bih tek pre neku godinu ponovo nabavio veoma kvalitetan gramofon, počastio ga odličnom iglom...i opet krenuo u sakupljanje ploča. Sada nestrpljivo čekam remasterizovani komplet albuma Beatlesa na vinilu, koji treba da izađe u novembru.
Naravno, savršenost i čistoca zvuka je i dalje na CD-u i tu nema zbora. Ali ona toplina, ta specifična dinamika i ekvalizacija kojom se masterizuju gramofonske ploče, te sitne distorzije koje prijaju ljudskom uhu, pa čak i povremeno pucketanje zbog sitnih ogrebotina...to je nešto posebno.

Prvi koji sam kupio bio je Ltj Bukem - Horizons i Prodigy - Music for the jilted generation. Mada nisam imao player ali sam ih kupio :)

negde oko '90, jon bon jovi , young guns, soundtrack, u art electronicu, becej,

Laserski diskovi su korisceni od strane americke vojske jos 70-tih. U principu vecina novih tehnologija se razvila za potrebe vojske, pa zatim presla u civilnu upotrebu.

"Punoca" zvuka sa ploca NE moze biti nadmasena digitalnim zvukom, nikad. Pa kome ne smeta pucketanje...

Inace, CD gde mozete snimiti zvuk "punoce" 16 bita, prepustitice svoje mesto DVD-u, gde koji moze snimiti zvuk "punoce" 48 bita. I tako.

Prvi disk u mom slučaju bila je Springsteen-ova “Nebraska”, kupljen 1990. od lokalnih prodavaca na berzi u SKC-u, par dana nakon što sam kupio Technics-ov kompakt disk plejer i prikačio na midi-liniju. Onda je brat iz shoping ture u Mađarskoj doneo od Floyd-a “Wish You Were Here” i od Phil Collins-a “...But Seriosly”. Sećam se i da je ortak doneo da probamo Sex Pistols-e, mislim da je bio neki “Best of” i “New Flame” od Simply Red-a.

Ono što je bitno pomenuti da je CD kod nas stigao mnogo godina nakon izlaska antologijskog Joel-ovog albuma kome danas slavimo 30 godina. Sećam se da je početkom 90-ih krenula ekspanzija, diskove smo u početku kupovali u prodavnicama “Kultura” na Terazijama (odmah pored poslovnice “Putnika”), u “Jugotonu” u Nušićevoj i “PGP”-u, s obzirom da su neposredno pre raspada Yu dva najveća domaća muzička izdavača izdavala i licencna CD izdanja (koštala su otprilike 25 tadašnjih nemačkih maraca). Nažalost, to je kratko trajalo. Iz tog aranžmana imam Roger Waters-ov “Wall –Live in Berlin 1990” i “Brothers in Arms” od Straits-a (PGP). Možda malo ljudi zna, ali upravo je taj najkomercijalni album Straits-a iz 1985 i najprodavanije licencno izdanje na vinilu u SFRJ, prodato u preko 120.000 primeraka! Zvuči neverovatno u današnjim prilikama. To ne polazi za rukom ni nekakvom Čoli i Ceci:-)

I da se razumemo: kvalitet zvuka na CD-u NIKADA neće i ne može dostići kvalitet zvuka sa gramofonske ploče, jedino što je iole uporedivo su vinyl rip-ovi u DVD-Audio ili FLAC formatu na 24 bit/192 kHz parametrima (na CD-u je 16 bit/44,1 kHz), koji daje 16 puta veću rezoluciju zvuka od CD-a. A dokaz da gramofon nikada neće izumreti je pojava LASERSKOG gramofona japanske marke ELP (koji reprodukuje ploče laserom umesto iglom, te ih kao takav ne oštećuje), ali je to još uvek preskupo za naše standarde, jer najjeftiniji model košta 7.500 evra (bez prevoza i dažbina)!

Tina Turner - Private Dancer, 1991

Alice Cooper - Hey Stoopid iz 1991.

Kate Bush- The Whole Story, 1986. godina, Prodavnica "Kultura" na Terazijama preko puta bioskopa Zvezda, stigao prvi istorijski kontigent stranih cd-ova iz Jugotona.

Prvi CD koji sam kupio je bio bugarska kopija albuma "Entertainment" grupe Gang of Four negde oko 2000. godine u knjižari IPS u Nišu koja se tada nalazila u podrumu preko puta Tržnog centra "Kalča". Pre toga sam desetak godina iznajmljivao CD-e po lokalnim CD klubovima i presnimavao ih na kasete. Brzo posle toga raširio se mp3, a onda sam se vratio i pravoj stvari, gramofonu. Dakle, slušam mp3 za informaciju i kao zvučnu kulisu dok radim nešto po kući, a za pravi užitak spuštam iglu na vinil.

Prvi CD sam kupio u septembru 1990.god, PGP RTB-ovo licencno izdanje The Cure-Disintegration, a sam uređaj par meseci kasnije u Sonijevoj radnji u Sarajevskoj.

Za one koji ne znaju, prvi DOMAĆI CD-ovi su se pojavili tek 1990. godine ("Best Of" kompilacije Riblje Čorbe, Bajage i dr., rađene isključivo za CD, u izdanju tadašnjeg PGP-RTB-a, Jugotona, Diskotona i dr.)... Dakle, CD je došao u ex-Yu tek sedam i po godina nakon njegove pojave na Zapadu. A pomenutu "pobedu" CD-a označila je, u stvari, pojava maxi-singlica na CD-u 1988. godine, pakovanih u 7 mm "slim" kutije. Istina, Internet-piraterija jeste nanela dosta štete svetskoj diskografskoj industriji (za šta su se marljivo pobrinula naša "braća" Rusi), ali svejedno, CD je još uvek daleko od izumiranja, bez obzira na to što poslednjih godina MP3 fajlove sve više zamenjuje FLAC-ovi (Free Lossless Audio Codec), kod kojih se NIMALO ne gubi kvalitet zvuka (pod uslovom da je CD ripovan programom EAC). Inače, u svojoj kolekciji posedujem nekoliko hiljada originalnih CD-ova, većinom "prvopresa" (1st press) iz '80-tih i '90-tih godina prošlog veka, pošto više volim da slušam stare "prvoprese" nego ove današnje "remastere", jer je kod "prvopresa" barem sačuvana originalna dinamika zvuka, dok je kod "remastera" nagruvana kompresija dinamike i povećan nivo šumova, ali se, srećom, pojavio "ReplayGain", koji će vas osloboditi potrebe da stalno povećavate ili smanjujete glasnoću kad prelazite s jednog CD-a na drugi.