Totalni opoziv: U potrazi za izgubljenim sećanjima

Uglavnom se slažem sa autorom teksta. Pade mi napamet i odlična recenzija Verhovenovog originala koju je pre nekih 20-tak godina napisala I. Bjelica za Novi Ritam (možda je moguće negde je iskopati). Da, Nolan je nešto naučio od Verhovena, šteta što se to ne može reći i za Vajzmana. Jedino mi nije jasno čemu uopšte služi rimejk (osim očitog motiva da se dobro zaradi), kad ne donosi nikakav kvalitativan iskorak u odnosu na original, naprotiv. Nema tu nikakvog „novog čitanja“ dela, sve je ili preslikano ili banalizovano. I zar iko veruje da je moguće uraditi bolji rimejk od originala, kad su u pitanju klasici, ultimativni akcioni filmovi iz tog perioda (Total Recall, Terminator I&II, Die Hard I, Highlander I Alien(s) I&II...) čak i ako su neki od njih danas pomalo tehnički prevaziđeni? Još uvek ne mogu da shvatim svrhu isforsiranih i brže-bolje snimljenih rimejkova švedskih hitova (Let the right one in i Girl with the dragon tatoo), a kamoli ovo. Moram priznati da mi je oduvek kvario ugođaj nesrećni prevod naslova originala („Umri muški“ i naročito „Totalni opoziv“) - onaj ko voli ove filmove, a dovoljno razume engleski, zna zašto.

(vasilije knezevic, 16. avgust 2012 01:07)

Nekima je izgleda omiljena zanimacija polupismeno komentarisanje filmova koje nisu gledali, pa ako je još dotični film po knjizi koju nisu čitali - ih, meraka! Sve da se opljuje sredina u kojoj se živi, ali koju (iako daleko od savršene) ne razume dalje od svojih rođenih vrata i tastature. Međutim, Amerika ne može biti baš toliko loša, kada čoveku ostavlja toliko slobodnog vremena za beskrajno tupljenje u prazno.

Pogledah za vikend stari Totalni Opoziv ponovo. Ne mogu da se otmem utisku da je dosta iz tog filma prepisano u takodje Svarcenegerov film 6. dan. Gledati rimejk mislim da bi bilo mucenje.

Nisam gledao novu verziju flma te ne mogu uporediti ova dva dela.
Ono sto mogu da kazem jeste da je "totalni opoziv" iz 1990. godine film noar "prilagodjen" Svarcenegeru.Akcione scene su tu samo da ubrzaju radnu koja ce oslanja na uzore iz zlatnog doba ovog podzanra sa kraja cetrdesedih godina XX veka.Sve je tu-glavni junak koji je progonjen a ne zna zasto,koji polako pocinje da shvata da on nije on nego neko drugi,cudna okruzenja i osobe koje srece...Ono sto je meni ostalo kao najaci utisak filma jeste izuzetna facijlna ekspresija Arnolda Svarcenegera koja se naslucivala u nekim ranijim filovima ali koju je Verhovene otkrio do kraja i zaista dobro upotrebio ...Po mom misljenju ,"Totalni opoaziv" je bio fina priprema za "Niske strasti" koje je Verhoven snimio dve godine kasnije i u kome se mesaju pomenuti film noar i Hitckokov saspens film,ponovo "poboljsani" jakim uplivom erotike zbog Seron Ston(poput akcije zbog Svarcenegera),inace junakinji oba filma.

Odgledao film i zadovoljan sam izasao iz bioskopa. Video sam tacno ono sto sam i ocekivao od wisemana. Jedan nepretenciozan, vizuelno besprekoran sf,pun dinamicne akcije i jednostavne price koja se linijiski odvija.

Neznam kako da komentarisem review pomenutog filma ili predhodnog sa
Schwarcenegerom jer ih nijesam vidio i ne namjeram da to uciinim i ako mi
neko ponudi kartu kao i novcanu nagradu.Izgleda da je film prenatrpan
filozofijom za one koji konstantno konzumiraju hod dog ili hamburger,
uz to konzervu od voljene sode,coka-kole najvjerovatnije,i beskonacno
diskutuju filozofske linije "ljetnjih filmova". Onda se osvrcem na Holywood,
tu fabriku snova i jave, da odgonetnem razlog neke produkcije .Holywood
je iscrpio sve zalihe "sirovina" tako da ulaze u podrucja da peku kolace od
braon papira.U najvise slucajeva suoceni smo sa fantazijama koje ni najludjem
ne bi pale na pamet.Onda se i politika uplece u "proizvodnju"kao da su "french
fries".No u svemu tome oni imaju uspjeha slicno religioznim ustanovama hrane
neobavijestene patriotskom hranom.To je svakoko istina za Swarzeneger-a koji
je svojim "akcionim filmovima"podigao americki moral.Novi film,o kojemu je
rijec,kao da zalazi u razlicite predjele pokusavajuci da razrijesi grizu savjesti
kojom americki individuum mora da raskrsti.Onda se tu pojavljuje pojam sjecanja
i raspoznavanja djela i nedjela.I onda kao da ponovo susrecemo"americkog heroja"
koji ima odgovor za sve i pojam odgovornosti postaje "mislena imenica".Nije poznato
kome je taj ili slicni filmovi namijenjen ali izgleda da postoji solidan "public relation".
vasilije knezevic 15 aug. 2012

Slobodane Vujanovicu vrati se!

Neznam kako da komentarisem review pomenutog filma ili predhodnog sa
Schwarcenegerom jer ih nijesam vidio i ne namjeram da to uciinim i ako mi
neko ponudi kartu kao i novcanu nagradu.Izgleda da je film prenatrpan
filozofijom za one koji konstantno konzumiraju hod dog ili hamburger,
uz to konzervu od voljene sode,coka-kole najvjerovatnije,i beskonacno
diskutuju filozofske linije "ljetnjih filmova". Onda se osvrcem na Holywood,
tu fabriku snova i jave, da odgonetnem razlog neke produkcije .Holywood
je iscrpio sve zalihe "sirovina" tako da ulaze u podrucja da peku kolace od
braon papira.U najvise slucajeva suoceni smo sa fantazijama koje ni najludjem
ne bi pale na pamet.Onda se i politika uplece u "proizvodnju"kao da su "french
fries".No u svemu tome oni imaju uspjeha slicno religioznim ustanovama hrane
neobavijestene patriotskom hranom.To je svakoko istina za Swarzeneger-a koji
je svojim "akcionim filmovima"podigao americki moral.Novi film,o kojemu je
rijec,kao da zalazi u razlicite predjele pokusavajuci da razrijesi grizu savjesti
kojom americki individuum mora da raskrsti.Onda se tu pojavljuje pojam sjecanja
i raspoznavanja djela i nedjela.I onda kao da ponovo susrecemo"americkog heroja"
koji ima odgovor za sve i pojam odgovornosti postaje "mislena imenica".Nije poznato
kome je taj ili slicni filmovi namijenjen ali izgleda da postoji solidan "public relation".
vasilije knezevic 15 aug. 2012

Odgledao film i zadovoljan sam izasao iz bioskopa. Video sam tacno ono sto sam i ocekivao od wisemana. Jedan nepretenciozan, vizuelno besprekoran sf,pun dinamicne akcije i jednostavne price koja se linijiski odvija.

Uglavnom se slažem sa autorom teksta. Pade mi napamet i odlična recenzija Verhovenovog originala koju je pre nekih 20-tak godina napisala I. Bjelica za Novi Ritam (možda je moguće negde je iskopati). Da, Nolan je nešto naučio od Verhovena, šteta što se to ne može reći i za Vajzmana. Jedino mi nije jasno čemu uopšte služi rimejk (osim očitog motiva da se dobro zaradi), kad ne donosi nikakav kvalitativan iskorak u odnosu na original, naprotiv. Nema tu nikakvog „novog čitanja“ dela, sve je ili preslikano ili banalizovano. I zar iko veruje da je moguće uraditi bolji rimejk od originala, kad su u pitanju klasici, ultimativni akcioni filmovi iz tog perioda (Total Recall, Terminator I&II, Die Hard I, Highlander I Alien(s) I&II...) čak i ako su neki od njih danas pomalo tehnički prevaziđeni? Još uvek ne mogu da shvatim svrhu isforsiranih i brže-bolje snimljenih rimejkova švedskih hitova (Let the right one in i Girl with the dragon tatoo), a kamoli ovo. Moram priznati da mi je oduvek kvario ugođaj nesrećni prevod naslova originala („Umri muški“ i naročito „Totalni opoziv“) - onaj ko voli ove filmove, a dovoljno razume engleski, zna zašto.

Pogledah za vikend stari Totalni Opoziv ponovo. Ne mogu da se otmem utisku da je dosta iz tog filma prepisano u takodje Svarcenegerov film 6. dan. Gledati rimejk mislim da bi bilo mucenje.

(vasilije knezevic, 16. avgust 2012 01:07)

Nekima je izgleda omiljena zanimacija polupismeno komentarisanje filmova koje nisu gledali, pa ako je još dotični film po knjizi koju nisu čitali - ih, meraka! Sve da se opljuje sredina u kojoj se živi, ali koju (iako daleko od savršene) ne razume dalje od svojih rođenih vrata i tastature. Međutim, Amerika ne može biti baš toliko loša, kada čoveku ostavlja toliko slobodnog vremena za beskrajno tupljenje u prazno.

Slobodane Vujanovicu vrati se!

Nisam gledao novu verziju flma te ne mogu uporediti ova dva dela.
Ono sto mogu da kazem jeste da je "totalni opoziv" iz 1990. godine film noar "prilagodjen" Svarcenegeru.Akcione scene su tu samo da ubrzaju radnu koja ce oslanja na uzore iz zlatnog doba ovog podzanra sa kraja cetrdesedih godina XX veka.Sve je tu-glavni junak koji je progonjen a ne zna zasto,koji polako pocinje da shvata da on nije on nego neko drugi,cudna okruzenja i osobe koje srece...Ono sto je meni ostalo kao najaci utisak filma jeste izuzetna facijlna ekspresija Arnolda Svarcenegera koja se naslucivala u nekim ranijim filovima ali koju je Verhovene otkrio do kraja i zaista dobro upotrebio ...Po mom misljenju ,"Totalni opoaziv" je bio fina priprema za "Niske strasti" koje je Verhoven snimio dve godine kasnije i u kome se mesaju pomenuti film noar i Hitckokov saspens film,ponovo "poboljsani" jakim uplivom erotike zbog Seron Ston(poput akcije zbog Svarcenegera),inace junakinji oba filma.