Filmovi koje jedva čekam

Sledećih 5 filmova će puniti kase svetskih bioskopa ove jeseni. U stvari, možda je pravilnije reći da će puniti bioskopske sale nego kase, jer nijedan nema veze sa Rolandom Emmerichom ili Jamesom Cameronom. Razloge zbog kojih mislim da svaki od ovih filmova zavređuje vašu pažnju i vreme, potražite u tekstu i trejlerima ispod.

“Welcome to the Rileys”



Prva glavna uloga za Jamesa Gandolfinija nakon “Porodice Soprano”. On igra mentalno poremećenog oca, čija ćerka je nedavno poginula u saboraćajnoj nesreći. Njegovu suprugu glumi Melissa Leo (znamo je iz serija “Homocide” i “Treme”) i sudeći po ovom kratkom trejleru ponovo je na visini zadatka. Gandolfinijev lik odlazi u New Orleans gde sklapa prijateljstvo sa 15-ogodišnjom devojčicom koju igra Kristen Stewart (ima 20 godina i 25 filmova iza sebe - život je bajka kad ti je tata producent). Radnja filma ne zvuči spektakularno, ali iz samog trejlera je jasno da je James još jednom održao čas glume i upravo zbog toga jedva čekam da se pojavi DVD (jer mi se ne čeka 5 meseci do FEST-a, a možda ga ni tamo ne bude).

“Black Swan”



Karikirani sinopsis ovog filma bio bi catfiight dve primabalerine savremenog njojorškog teatra. Njih igraju Natalie Portman i Mila Kunis. To samo po sebi ne znači baš ništa, ali ako znamo da je film režirao Darren Aronofsky (“Pi”, “Rekvijem za snove”, “Rvač”) i da se u njemu još pojavljuju Winona Ryder i Vincent Cassel stvari se drastično menjaju. “Black Swan” u svakom slučaju očekujem na FEST-u (već vidim bakice sa matinea iz Narodnog pozoršta kako se tope pred pričom Jugoslava Pantelića o dve balerine) a možda i u redovnoj bioskopskoj ponudi tamo negde na proleće 2011.

“Scott Pillgrim vs the World”



Kada bih pravio listu omiljenih mladih glumaca, mislim da bi Michael Cera bio na mestu broj 1. Bez obzira što gotovo uvek igra smotanog tinejdžera geeka i bez obzira da li je to u filmu “Juno”, “Paper Heart”, “Superbad” ili “Youth in Revolt” on to radi tako uverljivo, gotovo sa istom onom lakoćom sa kojom Larry David igra samog sebe. Ovaj film je ekranizacija super-herojskog stripa, a ne znam da li postoji žanr koji više mrzim od tog (“X.Men”, “Hulk”, “Watchmen” ili “Iron Man” – thanks, but no thanks). Jedino što me može naterati da pogledam film tog tipa je upravo Cera i odlična muzika. Originalni saundtrak je uradio Nigel Goldrich a u filmu se čuju pesme grupa Broken Social Scene, Black Lips, Metric, Bechwood Sparks, Beck...Znajući konstantno ignorisanje filmova sa dobrom muzikom od strane naših distributera, iskreno sumnjam da će se “Scott Pillgrim vs the World” ikada pojaviti u našim bioskopima.

“Somewhere”



Sofia Copolla retko greši. Istina, namučih se živ da odgledam “Mariju Antonaetu” do kraja, ali sam siguran da Sofia nije kadra da snimi dva tako loša filma za redom. “Somewhere” je priča o dekadentnom holivudskom glumcu (Stephen Dorff) kom u posetu dolazi 11-ogodišnja ćerka (Elle Fanning). Njih dvoje provode nekoliko dana zajedno, što Dorffovog lika tera da se preispita o načinu na koji troši svoj život. Nema sumnje da je priča na neki način omaž rediteljkinom odrastanju uz slavnog tatu Francesa. Da li je nagrada na venecijanskom festivalu nepotizam Kventina Tarantina ili ne, nemam pojma, ali sudeći po trejleru i samoj priči, ovo miriše na još jedan Sofijin (oskar) uspeh.

“The American”



Plaćeni ubica želi da ode u penziju i donosi odluku da mu atentat koji će izvršiti u Italiji bude poslednji posao. Atetnatora glumi George Clooney, a kao reditelj filma potpisan je Anton Corbijn (rock fotograf i reditelj spotova za grupe kao što su Nirvana, Captain Beefheart, Depeche Mode, Metallica, kao i filma “Control” o životu Iana Curtisa iz benda Joy Division). Ako ste se pitali kako bi izgledao evropski film sa Clooneyem u glavnoj ulozi, evo odgovora. Pošto je već italijanski zet, ima vilu na jezeru Komo nekako ne čudi što je “The American” ceo snimljen u Italiji. Kvalitet Corbijna i “kvantitet” Clooneya garantuju projekciju na FEST-u.