Arsenijević:Očekujem žensku publiku

Danas sam pogledao film na filmskom festivalu u Helsinkiju.
Prvi utisci su da je film jako spor, depresivan i siv. Gluma je generalno osrednja, Anica mi se dopala a Vuk je bio neubedljiv. Karakteri su nedovoljno izgradjeni i prilicno nejasnih motiva. Muzika je skoro nepostojeca sa izuzetkom tanke teme koja se ponekad pojavi. Kamera je OK ali je izbor scenografije po meni pogresan. Gledati nijanse sivog 100 min je vrlo naporno. Ja do sada nisam video depresivniju sliku Beograda (a ziveo sam u njemu 24 godine).
Ipak cestitke autoru na solidnom debitantskom ostvarenju. Sigurno ce naredni filmovi biti bolji.

film je malko dosadan...

Film je jednostavno nedorechen. reditelj sve vazne informacije ostavlja gledaocu da pretpostavi dok suvishne i nebitne informacije plasira u nedogled. pricha je tanka i kichasta, previshe bizarnih motiva, bizarnih likova smeshtenih u 100 minuta, a pritom nijedan od njih nije kompletno izgradjen. Scenografija daje pogreshnu informaciju. NGB izgleda kao da je 1992, a ne 2008, sve dok anica ne uzima mobilni telefon.
A shto se tiche ritma filma, od ne odgovara toj klimavoj-pokushaj-da-bude-sharmantna konstrukciji, sve je trebalo biti mnogo dinamichnije, a ne kontemplativno.
Izbor glavne glumice takodje pogreshan, kao i postavka lika, ona bi trebalo da igra dobru ribu u srednjim godinama, a ne neku polutunjavu, neodluchnu zhenu.
sve u svemu, mnogo loshih ili nedovrshenih dimenzija filma. da se reditelj odluchio da tretira bar jedan od bizarnih elemenata filma i u tome bio determinisan, sve bi bilo mnogo bolje

Film je više nego dosadan, ne bih ga preporučila nikome, znači ljudi NIKAKO ALI NIKAKO nemojte da gubitevreme gledajući ovaj film. Nadam se da su se veliki glumci kao što su Anica i Vuk pokajali što su učestvovali u ovom projektu... I vrujte mi dasam u ovom komentaru bila blaga...

Film svakako treba gledati, a posle razmislite i sudite sami. Velika greska je sto je Anici dodeljena glavna uloga, nikako je nije odigrala...

Dragi filmofili, željni dobrog filma, preporučujem vam da pogledate ovaj film. Baš zato što izaziva ovako loše kritike i tmurne komentare. Jer ovaj film je upravo takav. TMURAN. Ako je to bila želja reditelja, u potpunosti je uspeo. Priča je teška, likovi su blago rečeno čudni, baš onakvi kakvi treba da budu. Pa pogledajte oko sebe. Šta nije tačno u ovom filmu? Ko nije razumeo film, ne treba da ga pljuje. Već ako je hteo nešto veselo i nerealno, nek odgleda bilo koji film sa Meg Rajan. A ako hoće realnost, težinu, sivilo, tugu, neka pogleda ovaj film. A ja ću vam reći poentu filma. Iz mog ugla naravno. Za ljubav se treba boriti. A na žalost, ta borba nije ni šarena, ni lepa, ni vedra, već TMURNA, SIVA i često neuspešna. Sa jednim se slažem. Film možda jeste već viđen, ali ako ćemo tako, onda bi smo na ovu temu gladali samo Romea i Juliju. I to je to. I još nešto. Tema nesrećne ljubavi je vanvremenska, tako da nema veze da li je u pitanju NBG 90-tih godina ili 3656 godine. Tema je univerzalana. Svaka čest za autora, samo neka tako nastavi. Da je Džarmuš slusao svakog, sada ne bi bio najoriginalniji Američki autor.

Istina je da je film spor. To je generalni utisak... ipak nekako kada zelis da se nesto sto pre zavrsi ili dogodi, vreme ti sporo prolazi, i obrnuto, kad imas mnogo obaveza, ili kada si izgubljen - vreme uzasno brzo leti... Film je njen poslednji dan u bgd, i poslednji dan njegovog zivota... i to je povezano, mislim... da li je dan prosao sporo ili prebrzo je individualno shvatanje ... tumacenje... dozivljaj....

Upravo se vracam iz bioskopa. Hmmm. Previse ali stvarno previse je spor film! To mi se nikako ne svidja. Moze se to opravdati neiskustvom reditelja. Ovo je njegov prvi dugometrazni fil. Ne znam, pogledaj te pa procenite sami.

Evo ja sam gledala film... Arsenijevic je veliki umetnik... Bioskopska sala je u subotu uvece bila prepuna... (iako je bioskop u delta city-ju preskup za nase pojmove, deru po usima sa cenom...).... al' na kraju smo iz bioskopa izasli malo tuzni...

verujem da necu reci nista sto vec nije receno o ovom, ali moram da prokomentarisem. dakle, film definitivno predstavlja zlocin protiv ljubavi, jer su se tokom projekcije mogla cuti brojna negodovanje momaka i muzeva koji su od strane svojih lepsih polovina dovuceni u bioskop.:) imam utisak da je stigao sa bar 8 god. zakasnjenja. previse je depresivan, a sama prica je vec davno vidjena, povrsna, nepotpuna i nedorecena, tako da neosnovano trazi od gledaoca emotivno angazovanje.nedostatak muzike se jako oseca i teme koje se konacno pojavljuju u jedno dve scene, bar za mene, su imale su gotovo katarzican efekat, ne zato sto su same po sebi narocito jake vec zato sto tisina postaje apsolutno neposnosljiva. nekim cudom je ipak uspeo da mi napravio jamu u grudima, ali to zaista nije dovoljno da zasluzi i najmanju preporuku!jedino je lepo ponovo videti anicu, a i spica je slatka:)

I, ja sam ta generacija : ) U pravu je Arsenijević "Ili umetnici, ili kriminalci"... Ali ipak na površinu sve više izbijaju umentnici i to me raduje. Vuk Kostić i Anica Dobra, fenomenalna kombinacija.

Posle Carlstona za Ognjenku sam obecao sebi da necu vise da gledam domace filmove i opet sam popustio... i naravno, pogresio. Film je ekstremno banalan i vec vidjen! Malo pesme, pa nasilja, pa pesme, pa kioska, pa pesme, pa socijale, pa pesme, pa pesme (naravno u pitanju je jedna ista pesma!)... i na kraju je zapistao detektor metala. Simbiloka, nema sta... Bilo je stvarno potresno! Cak je i prica prevazidjena. Mozda i gresim, ali ja kapiram da se radnja desava sada.. Ako su u pitanju devedesete onda u redu. A i to je problem jer se zaista ne moze zakljuciti o kom vremenu se radi. Jasno je da je onaj nesrecan momak bio zaljubljen u nju celog zivota i krao (nesrecnoj) majci pare da bi isao na casove ruskog ali budimo realni, to NIJE materijal za film. Sve je tako povrsno i banalno i vec postaje dosadno. Razumem ja sta je pisac hteo da isprica (kao i kod Carlstona za Ognjenku) ali mu to prosto nije poslo za rukom. U sali niko nije plakao, posle filma neje bilo nikakvih diskusija i rasprava o tome kako smo mi jedno konfuzno drustvo bez izlaza... Ne verujem da ce neko gledati ovaj film dva puta... Ravan je, naivan i (jos jednom) banalan!
E da, Anica je odlicna! Stvarno je bilo osvezenje gledati njeno lice u svom onom betonu.

Definitivno najbolji srpski film u poslednje dve godine! Bravo Stefane!

Definitivno najbolji srpski film u poslednje dve godine! Bravo Stefane!

I, ja sam ta generacija : ) U pravu je Arsenijević "Ili umetnici, ili kriminalci"... Ali ipak na površinu sve više izbijaju umentnici i to me raduje. Vuk Kostić i Anica Dobra, fenomenalna kombinacija.

film je malko dosadan...

Evo ja sam gledala film... Arsenijevic je veliki umetnik... Bioskopska sala je u subotu uvece bila prepuna... (iako je bioskop u delta city-ju preskup za nase pojmove, deru po usima sa cenom...).... al' na kraju smo iz bioskopa izasli malo tuzni...

Upravo se vracam iz bioskopa. Hmmm. Previse ali stvarno previse je spor film! To mi se nikako ne svidja. Moze se to opravdati neiskustvom reditelja. Ovo je njegov prvi dugometrazni fil. Ne znam, pogledaj te pa procenite sami.

Istina je da je film spor. To je generalni utisak... ipak nekako kada zelis da se nesto sto pre zavrsi ili dogodi, vreme ti sporo prolazi, i obrnuto, kad imas mnogo obaveza, ili kada si izgubljen - vreme uzasno brzo leti... Film je njen poslednji dan u bgd, i poslednji dan njegovog zivota... i to je povezano, mislim... da li je dan prosao sporo ili prebrzo je individualno shvatanje ... tumacenje... dozivljaj....

Danas sam pogledao film na filmskom festivalu u Helsinkiju.
Prvi utisci su da je film jako spor, depresivan i siv. Gluma je generalno osrednja, Anica mi se dopala a Vuk je bio neubedljiv. Karakteri su nedovoljno izgradjeni i prilicno nejasnih motiva. Muzika je skoro nepostojeca sa izuzetkom tanke teme koja se ponekad pojavi. Kamera je OK ali je izbor scenografije po meni pogresan. Gledati nijanse sivog 100 min je vrlo naporno. Ja do sada nisam video depresivniju sliku Beograda (a ziveo sam u njemu 24 godine).
Ipak cestitke autoru na solidnom debitantskom ostvarenju. Sigurno ce naredni filmovi biti bolji.

Film je više nego dosadan, ne bih ga preporučila nikome, znači ljudi NIKAKO ALI NIKAKO nemojte da gubitevreme gledajući ovaj film. Nadam se da su se veliki glumci kao što su Anica i Vuk pokajali što su učestvovali u ovom projektu... I vrujte mi dasam u ovom komentaru bila blaga...

Film svakako treba gledati, a posle razmislite i sudite sami. Velika greska je sto je Anici dodeljena glavna uloga, nikako je nije odigrala...

Film je jednostavno nedorechen. reditelj sve vazne informacije ostavlja gledaocu da pretpostavi dok suvishne i nebitne informacije plasira u nedogled. pricha je tanka i kichasta, previshe bizarnih motiva, bizarnih likova smeshtenih u 100 minuta, a pritom nijedan od njih nije kompletno izgradjen. Scenografija daje pogreshnu informaciju. NGB izgleda kao da je 1992, a ne 2008, sve dok anica ne uzima mobilni telefon.
A shto se tiche ritma filma, od ne odgovara toj klimavoj-pokushaj-da-bude-sharmantna konstrukciji, sve je trebalo biti mnogo dinamichnije, a ne kontemplativno.
Izbor glavne glumice takodje pogreshan, kao i postavka lika, ona bi trebalo da igra dobru ribu u srednjim godinama, a ne neku polutunjavu, neodluchnu zhenu.
sve u svemu, mnogo loshih ili nedovrshenih dimenzija filma. da se reditelj odluchio da tretira bar jedan od bizarnih elemenata filma i u tome bio determinisan, sve bi bilo mnogo bolje

Posle Carlstona za Ognjenku sam obecao sebi da necu vise da gledam domace filmove i opet sam popustio... i naravno, pogresio. Film je ekstremno banalan i vec vidjen! Malo pesme, pa nasilja, pa pesme, pa kioska, pa pesme, pa socijale, pa pesme, pa pesme (naravno u pitanju je jedna ista pesma!)... i na kraju je zapistao detektor metala. Simbiloka, nema sta... Bilo je stvarno potresno! Cak je i prica prevazidjena. Mozda i gresim, ali ja kapiram da se radnja desava sada.. Ako su u pitanju devedesete onda u redu. A i to je problem jer se zaista ne moze zakljuciti o kom vremenu se radi. Jasno je da je onaj nesrecan momak bio zaljubljen u nju celog zivota i krao (nesrecnoj) majci pare da bi isao na casove ruskog ali budimo realni, to NIJE materijal za film. Sve je tako povrsno i banalno i vec postaje dosadno. Razumem ja sta je pisac hteo da isprica (kao i kod Carlstona za Ognjenku) ali mu to prosto nije poslo za rukom. U sali niko nije plakao, posle filma neje bilo nikakvih diskusija i rasprava o tome kako smo mi jedno konfuzno drustvo bez izlaza... Ne verujem da ce neko gledati ovaj film dva puta... Ravan je, naivan i (jos jednom) banalan!
E da, Anica je odlicna! Stvarno je bilo osvezenje gledati njeno lice u svom onom betonu.

verujem da necu reci nista sto vec nije receno o ovom, ali moram da prokomentarisem. dakle, film definitivno predstavlja zlocin protiv ljubavi, jer su se tokom projekcije mogla cuti brojna negodovanje momaka i muzeva koji su od strane svojih lepsih polovina dovuceni u bioskop.:) imam utisak da je stigao sa bar 8 god. zakasnjenja. previse je depresivan, a sama prica je vec davno vidjena, povrsna, nepotpuna i nedorecena, tako da neosnovano trazi od gledaoca emotivno angazovanje.nedostatak muzike se jako oseca i teme koje se konacno pojavljuju u jedno dve scene, bar za mene, su imale su gotovo katarzican efekat, ne zato sto su same po sebi narocito jake vec zato sto tisina postaje apsolutno neposnosljiva. nekim cudom je ipak uspeo da mi napravio jamu u grudima, ali to zaista nije dovoljno da zasluzi i najmanju preporuku!jedino je lepo ponovo videti anicu, a i spica je slatka:)

Dragi filmofili, željni dobrog filma, preporučujem vam da pogledate ovaj film. Baš zato što izaziva ovako loše kritike i tmurne komentare. Jer ovaj film je upravo takav. TMURAN. Ako je to bila želja reditelja, u potpunosti je uspeo. Priča je teška, likovi su blago rečeno čudni, baš onakvi kakvi treba da budu. Pa pogledajte oko sebe. Šta nije tačno u ovom filmu? Ko nije razumeo film, ne treba da ga pljuje. Već ako je hteo nešto veselo i nerealno, nek odgleda bilo koji film sa Meg Rajan. A ako hoće realnost, težinu, sivilo, tugu, neka pogleda ovaj film. A ja ću vam reći poentu filma. Iz mog ugla naravno. Za ljubav se treba boriti. A na žalost, ta borba nije ni šarena, ni lepa, ni vedra, već TMURNA, SIVA i često neuspešna. Sa jednim se slažem. Film možda jeste već viđen, ali ako ćemo tako, onda bi smo na ovu temu gladali samo Romea i Juliju. I to je to. I još nešto. Tema nesrećne ljubavi je vanvremenska, tako da nema veze da li je u pitanju NBG 90-tih godina ili 3656 godine. Tema je univerzalana. Svaka čest za autora, samo neka tako nastavi. Da je Džarmuš slusao svakog, sada ne bi bio najoriginalniji Američki autor.