Istinita priča

malo mi sve ovo cudno...
toliko instistiranje na istinitosti i relaizmu price (sem imena naravno) a ovamo neki aerodromski sluzbenik grebe hologram americke vize (USA viza na sebi NEMA nikakav hologram), sa minhenskog aerodroma ima letova za NY svakih 15 min.-pola sata; ako zakasnite na jedan sticicete na drugi, tako da nema razloga za brigu, posebno ne za "Vladimira" koji tako cesto putuje, a tek neljubazne stujartdese koje samo sto ne samaraju putnike, e to nisam video cak ni u JAT-u... celavi Nemac, koji sve vreme leta izgovara samo jednu repliku "vasa stvar"! a posebno kraj price kad nam glavnom junaku pirsing majstor zbog jezickog nesporazuma umesto uha probusi nos!? Cak i Danielu Harmsu bi to bilo apsurdno.
Mislim da prica (istinita, ispricana iz 3-eg lica)na vrlo neprimeren nacin produbljuje razlike medju ljudima i preuvelicava stereotipe o narodima, koji mozda postoje jos samo u Srbiji i par zaostalih drzava u svetu.

ah, da...
slazem se sa predhodnim postom..
i dokle vise ta patetika?! postajete dosadni, vise nego uspesni..
pitam se samo na cemu bi se zapravo zasnivala srpska spisateljska kreativnost, da nije srpskih ratova i jadnih srba...

postujem rad Biljane Srbljanovic i vrlo sam neprijatno iznenadjena ovom pricom. To i nije prica. Zapravo je fragment stvarnosti i to vrlo licno prenesen, sto je sasvim u redu i moze se nama dopadati ili ne, na piscu je da svoje kaze onako kako hoce... a Biljana Srbljanovic to ume veoma dobro. Zato me i cudi ova prica, kao deo dnevnika, ali nedovoljno licna i nedovoljno ne-licna da bi bila originalna. Vladimir je inace rusko ime. ali nije to vazno, vazno je sto fali osecaj nakon citanja, jednostavno u srcu i glavi ne ostaje nista... Ja sam pricu odstampala i citala na putu od posla ka kuci, jer kod kuce nemogu od dece i muza. Sedela sam po nekom polusnegu i citala, i citrala i cekala da osetim nesto. Procitala sam i zbunjeno bacila papire u blisko postavljenu kantu za djubre. Jeste, mogla sam i ja komotno da se bacim u kantu, istina je, ali nisam ocekivala da moze da mi se desi da procitam tekst Biljane Srbljanovic a da ne osecam apsolutno nista. (eh, nije ni "apsolutno"... apsolutno bi samo po sebi bilo jedinstveno, sudeci prema delima i recima Ernesta Sabata).

Hm. Veoma razocaravajuce, tvrdim iako nisam cak imala ni interesovanja da procitam sve (valjda zato). Sto neko gore rece, niti fikcija, niti dnevnicka hronika, vec vise onako, nista.

Za ovakve tekstove je dobra vestina dijagonalnog citanja.

Dosadno, razvuceno, samodopadljivo. toliko je bezveze vise to nasilno prisustvo pisca, to sam primetila i u didaskalijama iz najnovije drame ciji deo je autorka onomad postavila na svom blogu.

Odlicno, napokon nesto sto nije zapomaganje za bivsim momcima ili saveti za udavace, sto su glavne teme nasih, nazovi, spisateljica. A i autorka je jako sexi nervozna i svoj neiscrpni bunt odlicno pretace u delo...

Bas me je pogodila ova prica.Toliko znacenja i simbolike. Biljana ume da pogodi u metu. Dogadjalo mi se da pomazem nasim starim ljudima koji putuju u SAD uglavnom kod dece. Svaki put su me do bola rastuzivali njihov strah i zbunjenost.Tako su bili zahvalni. O ponizenjima u vezi pasosa i viza da i ne govorim. Nikad necu zaboraviti bezdusnu reakciju americkog carinika azijatskog porekla kako je viknuo na mog 4 godisnjeg sina jer se priblizio famoznoj zutoj liniji koja je razdvajala dozvoljenu teritor. od one druge.Tog momenta mi nista nije vredelo sto smo mu kao zalog poslali tatu vrhunskog strucnjaka u svojoj oblasti. Dok je on dugo proveravo famoznu O vizu ja sam se pitala zasto mi sve ovo treba i zasto uopste putujem a ne sedim u svom brlogu.

Meni je ovo genijalno, uživala sam čitajući ovaj odlomak. Ne razumem zašto su pojedini komentari fokusirani na bukvalnom preispitivanju tačnosti svake rečenice u tekstu-da li je Vladimir trčao ili samo ubrzano hodao i zašto je uopšte trčao i zašto je uopšte ime Vladimir. Zašto bi moralo sve toliko bukvalno da se objašnjava? Ali hajde da razumem ljude koji ne razumeju, meni je divno ovo što sam pročitala, potrudiću se i da nabavim knjigu.

divan tekst, ima li knjige u prodaji?

prelepo.

Izvanredna priča. Možda bi groove bio stameniji izbacivanjem nekih unakrsnih referisanja i epiteta ali su to sitnice... Uživao sam.

Simpatično, autorka očito ima vremena za maštanje dok čeka na aerodromima. Malo Kaporove Ane i "Hej nisam ti to pričala", malo Tomasa Mana i eto zanimljivog poniranja u "mikrobiologiju". Hej, odakle autorki ideja da je "malo ružna". Nije, lepa je i pronicljiva.

lp

postujem rad Biljane Srbljanovic i vrlo sam neprijatno iznenadjena ovom pricom. To i nije prica. Zapravo je fragment stvarnosti i to vrlo licno prenesen, sto je sasvim u redu i moze se nama dopadati ili ne, na piscu je da svoje kaze onako kako hoce... a Biljana Srbljanovic to ume veoma dobro. Zato me i cudi ova prica, kao deo dnevnika, ali nedovoljno licna i nedovoljno ne-licna da bi bila originalna. Vladimir je inace rusko ime. ali nije to vazno, vazno je sto fali osecaj nakon citanja, jednostavno u srcu i glavi ne ostaje nista... Ja sam pricu odstampala i citala na putu od posla ka kuci, jer kod kuce nemogu od dece i muza. Sedela sam po nekom polusnegu i citala, i citrala i cekala da osetim nesto. Procitala sam i zbunjeno bacila papire u blisko postavljenu kantu za djubre. Jeste, mogla sam i ja komotno da se bacim u kantu, istina je, ali nisam ocekivala da moze da mi se desi da procitam tekst Biljane Srbljanovic a da ne osecam apsolutno nista. (eh, nije ni "apsolutno"... apsolutno bi samo po sebi bilo jedinstveno, sudeci prema delima i recima Ernesta Sabata).

malo mi sve ovo cudno...
toliko instistiranje na istinitosti i relaizmu price (sem imena naravno) a ovamo neki aerodromski sluzbenik grebe hologram americke vize (USA viza na sebi NEMA nikakav hologram), sa minhenskog aerodroma ima letova za NY svakih 15 min.-pola sata; ako zakasnite na jedan sticicete na drugi, tako da nema razloga za brigu, posebno ne za "Vladimira" koji tako cesto putuje, a tek neljubazne stujartdese koje samo sto ne samaraju putnike, e to nisam video cak ni u JAT-u... celavi Nemac, koji sve vreme leta izgovara samo jednu repliku "vasa stvar"! a posebno kraj price kad nam glavnom junaku pirsing majstor zbog jezickog nesporazuma umesto uha probusi nos!? Cak i Danielu Harmsu bi to bilo apsurdno.
Mislim da prica (istinita, ispricana iz 3-eg lica)na vrlo neprimeren nacin produbljuje razlike medju ljudima i preuvelicava stereotipe o narodima, koji mozda postoje jos samo u Srbiji i par zaostalih drzava u svetu.

Hm. Veoma razocaravajuce, tvrdim iako nisam cak imala ni interesovanja da procitam sve (valjda zato). Sto neko gore rece, niti fikcija, niti dnevnicka hronika, vec vise onako, nista.

Za ovakve tekstove je dobra vestina dijagonalnog citanja.

Dosadno, razvuceno, samodopadljivo. toliko je bezveze vise to nasilno prisustvo pisca, to sam primetila i u didaskalijama iz najnovije drame ciji deo je autorka onomad postavila na svom blogu.

ah, da...
slazem se sa predhodnim postom..
i dokle vise ta patetika?! postajete dosadni, vise nego uspesni..
pitam se samo na cemu bi se zapravo zasnivala srpska spisateljska kreativnost, da nije srpskih ratova i jadnih srba...

divan tekst, ima li knjige u prodaji?

prelepo.

Bas me je pogodila ova prica.Toliko znacenja i simbolike. Biljana ume da pogodi u metu. Dogadjalo mi se da pomazem nasim starim ljudima koji putuju u SAD uglavnom kod dece. Svaki put su me do bola rastuzivali njihov strah i zbunjenost.Tako su bili zahvalni. O ponizenjima u vezi pasosa i viza da i ne govorim. Nikad necu zaboraviti bezdusnu reakciju americkog carinika azijatskog porekla kako je viknuo na mog 4 godisnjeg sina jer se priblizio famoznoj zutoj liniji koja je razdvajala dozvoljenu teritor. od one druge.Tog momenta mi nista nije vredelo sto smo mu kao zalog poslali tatu vrhunskog strucnjaka u svojoj oblasti. Dok je on dugo proveravo famoznu O vizu ja sam se pitala zasto mi sve ovo treba i zasto uopste putujem a ne sedim u svom brlogu.

Meni je ovo genijalno, uživala sam čitajući ovaj odlomak. Ne razumem zašto su pojedini komentari fokusirani na bukvalnom preispitivanju tačnosti svake rečenice u tekstu-da li je Vladimir trčao ili samo ubrzano hodao i zašto je uopšte trčao i zašto je uopšte ime Vladimir. Zašto bi moralo sve toliko bukvalno da se objašnjava? Ali hajde da razumem ljude koji ne razumeju, meni je divno ovo što sam pročitala, potrudiću se i da nabavim knjigu.

Odlicno, napokon nesto sto nije zapomaganje za bivsim momcima ili saveti za udavace, sto su glavne teme nasih, nazovi, spisateljica. A i autorka je jako sexi nervozna i svoj neiscrpni bunt odlicno pretace u delo...

Simpatično, autorka očito ima vremena za maštanje dok čeka na aerodromima. Malo Kaporove Ane i "Hej nisam ti to pričala", malo Tomasa Mana i eto zanimljivog poniranja u "mikrobiologiju". Hej, odakle autorki ideja da je "malo ružna". Nije, lepa je i pronicljiva.

lp

Izvanredna priča. Možda bi groove bio stameniji izbacivanjem nekih unakrsnih referisanja i epiteta ali su to sitnice... Uživao sam.