Čarls Bukovski rođen pre 100 godina: Koja vam je omiljena knjiga "Prljavog starca"?

Nemam neko mišljenje o njemu (jer tek treba da čitam njegova dela) ali mi se mnogo dopao onaj njegov citat 'Problem sa svetom je što inteligentni ljudi stalno sumnjaju u sebe dok su glupaci puni samopouzdanja'.

Osnovna škola, mene kao tinejdžera u žestokom pubertetu privlači naziv knjige Bludni sin u kućnoj biblioteci. Otvaram knjigu i počinjem da čitam...taj dan nisam otišao u školu, čitao sam knjigu. Veliki pisac!

Ako se desi nesto loše piješ da zaboraviš;

Ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš;

A ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo.
Č. Bukovski

“Posta“ je naziv njegovog prvog romana. Meni je omiljena zbirka prica “ Fotografije iz pakla“, i njegov poslednji roman “Sund“.. Sve u svemu, Bukovski, L.F.Selin, Cehov, Dostojevski, Orvel...takvi se vise ne radjaju i treba ih stalno citati.

Bludni sin je jedna od knjiga koje su me obilježile za cijeli život. Pročitao sam je vrlo rano, negdje u petom-šestom razredu i oduševilo me tada što prikazuje stvarnost kakvu sam tada proživljavao i ja: nasilje, očev alkoholizam, tuče, psovke, a bila je i puna humora. Do tad sam čitao dječje knjige i bile su dobre, ali nekako su mi djelovale previše ušminkano, lažno, ovo je bila prava stvar, ono što sam cijelo vrijeme tražio.

Sve! Bludni sin je remek-delo savremene književnosti, ali ni Žene, ni Faktotum ne zaostaju. Pošta je, s druge strane, verovatno, njegova najzabavnija knjiga, pa mi je ona omiljena. I ostale su vredne čitanja. Jedino ne volimo poeziju, tako da njegove knjige pesama nisam čitao...

Drugar nijednu knjigu u zivotu nije procitao. Dao sam mu bludnog sina i nagovorio da nasumicno otvori bilo koju stranicu i da na silu procita samo par strana...za dva dana mi je vratio knjigu uz opasku da sam znao da je citanje toliko zanimljivo ranije bih poceo...to je bilo 1999 god

Nijedna. Tj. procitao sam samo dvije knjige od njega. Ne znam zasto je on toliko popularan kad su mu knjige nidje veze. OK je za neke tinejdzere, alkohol ,zene povracanje i tako te stvari. Ne znam kakve su mu ostale al te dvije su katastrofa.
(LjutaKrajina, 16. avgust 2020 17:18)


Ako si u njegovim knjigamaa video samo žene, alkohol i povraćanje, onda si džaba čitao... Dubina nekog dela se ne ogleda samo u filozofiji tj. filozofiranju. Reći nešto smisleno i pre svega istinito na jednostavan način je mnogo vrednije. A Bukovski je bio majstor da napiše tako nešto. I ma koliko njegov stil na prvi pogled izgleda sirov, samo neko ko površno čita može da ne primeti veličanstvenu poetiku na mestima koje je želeo da naglasi.

Није површан.

...takodje, moj omiljeni citat ikad je sledeca Bukovskova misao "Dao sam vam svoje vreme. To je sve sto nekom mogu dati. To je sve sto covek ima".
Epski.

Батали Буковског! Ко прочита сабрана дела В. Шешеља, од мене добије медаљу за храброст! Погледајте шта се само десило Вучићу и Мартиновићу!

Bludni sin ubedljivo

Žene, Bludni sin, Holivud... Literatura iz srednje škole u vojsci sam pročitao Post Office. Nikada se nije trudio da bude težak i pretenciozan. U svoje vreme napadan od kritike i ne mnogo popularan. Miki Rurk ga je dobro odglumio u Barskoj mušici za koju je Bukovski i pisao scenario.

Zbirka kratkih priča "Đavo je bio vruć".

Sve!

Citao sam ga negde u periodu od 16. do. 18. godine i bio sam fasciniran.
Ne mogu da prepoznam sve te pisce koji su navodno imali uticaj na njega.
Nisam ni mnogo literature te vrste procitao da bi mogao da dam kompetentan odgovor, ali bi pre rekao da lici na Hubert Selby-a ili John Fante-a (inace su mi omiljeni pisci uglavnom Rusi, pogotovo Dostojevski, ali i Hemingway i Dos Passos).
Uvek mi se mnogo svidjalo da su mu poglavlja jako kratka, tako da kad jednom krenes maltene proletis kroz knjigu kako se brzo i lako cita. Kad vidim da sledece poglavlje ima 20 strana dobro razmislim da li uopste da krenem ili bolje da ostavim za sledeci dan.
Citao sam ga na Nemackom, tako da samo morao da 'guglam' kako se te knjige zovu na Srpskom... Meni omiljene su Bludni Sin (Ham On Rye), Postar i Notes Of A Dirty Old Man (na Srpskom verovatno Beleske Prljavog Starca).
Inace, radim u jednoj PR agenciji ciji je osnivac pre par decenija sa jednim prijateljem osnovao jednu malu izdavacku kucu koja je bila prva u Nemackoj koja je izdavala Bukovskog na Nemackom jeziku. Jednom prilikom su ga cak i upoznali.

Pročitao sam 'Bludnog sina' u pubertetu (sredinom 80tih) kao i prethodnih par komentatora i to mi je ostala omiljena. Pošto već dugo živim u Irskoj većinu njegovih knjiga sam pročitao i na Engleskom ali prevodima ništa ne fali. Iako volim klasike poput Dostojevskog, Flobera, Henri Džejmsa, Džejn Ostin, Tomasa Mana, Hemingveja, Orvela i sl. uvek se rado dohvatim i 'lakše' literature tipa Bukovski ili Filip K. Dik.

“Posta“ je naziv njegovog prvog romana. Meni je omiljena zbirka prica “ Fotografije iz pakla“, i njegov poslednji roman “Sund“.. Sve u svemu, Bukovski, L.F.Selin, Cehov, Dostojevski, Orvel...takvi se vise ne radjaju i treba ih stalno citati.
(putovanje na kraj noci, 16. avgust 2020 17:13)
Imam sigurno 90% njegovih knjiga koje su prevedene kod nas, nisam ih citao 15ak godina, nisu to losa stiva, ni pesme mu nisu lose, ali poredjenje sa Dostojevskim, Cehovom je malo pretenciozno.

Preporučio bih Palp, to mu je najgenijalnija knjiga.

"Factotum", "Djavo je bio vreo", "Price o obicnom ludilu",itd, itb. Poceo sam da ga citam u JNA,licno smatram sa zakasnjenjem, nastavio tokom studija i uglavnom procitao sve sto je prevedeno na srpski od Bukowskog. Cuvena njegova izjava koja se odnosi na zivot:"Od zivota sam trazio tako malo - nisam dobio ni to!"

Sve koje je preveo Flavio Rigonat.

Bludni sin je najbolja, ali Holivud mi je najdraža.

Zabeljeske starog pokvarenjaka, hrvatski prevod, srpski za nijansu slabiji.. sve pripovetke fenomenalne bez izuzetka,neke sam znao i napamet dok su mu romani za koplje losiji, ali ne manje citljivi.. inace Buk je nastojao u pocetku da bude pesnik, ali poezija "nikad ne namaze maslac na hleb" - mislim da je tako nesto izvalio :D... vrlo zivopisan lik!

"Bludni sin", i za plakanje i za smeh.

Bludnog sina završnih pre dve nedelje. Sa svoje 34 godine zažalih što mi nije došao pod ruku sa jedno 20... Ali svojim sopstvenim iskustvom u poređenju sa likom Kinaskog mogu samo da potvrdim univerzalnost tog dela jer ne mogu reći da je uticalo na moje sazrevanje...

Od bludnig sina, do žene...
Svasta nesto sam čitao i on je to dobro i zabavno pisao
Ali se nista ne secam

pročitala gomilu ali mi ne ostaše u sećanju,samo me iscima prikazima bede,alkohola, prezira, siromaštva, razvrata, nabacano...stvar ukusa I guess

Mirne dane na Klišiju je napisao Henri Miler, pisac sličnog senzibiliteta.
@pozderac

Pripovetke Muzika vrele vode.

Nikad nista, nisam procitaood njega.. Mozda je vreme da uradim to.

Pesnistvo Bukovskog.
Milina je citati njegove pesme.

Meni on nije vrhunski pisac. Tako da mi je poredjenje sa Cehovom,Selinom itd malo bezveze. Zene su mi ostale u secanju kao dobar roman. A najveci uticaj na njega je imao Dzon Fante,a ne pobrojani pisci.

Kratko, Pošta ?

Пост офис.

Sve! Bludni sin, Žene, Fotografije iz pakla, Post ofis, U čemu je problem gospodo, Holivud, Faktotum...

Nijedna. Tj. procitao sam samo dvije knjige od njega. Ne znam zasto je on toliko popularan kad su mu knjige nidje veze. OK je za neke tinejdzere, alkohol ,zene povracanje i tako te stvari. Ne znam kakve su mu ostale al te dvije su katastrofa.

@ja

Njegova poezija, nešto naverovatno...

hakija pozderac@ "Mirni dani na Klisiju" je napisao Henri Miler, bato. Sto se mene licno tice najbolje knjige Bukovskog su "Price o obicnom ludilu" i "Fotografije iz pakla".

Meni je bio najbolji u Barskoj musici, lici skroz na Miki Rurketa.

Bukovski je bio ok. Sasvim dobar pisac. Vrlo načitan, što možda ne znaju neki obožavaoci koji misle da je njegove knjige pisalo samo životno iskustvo i boemština.
Samo, malo mi je tužno kad vidim da ga obožavaju čitaoci stariji od 20-25 godina. Tada se već prelazi na ozbiljniju literaturu.

Za sada, Zene Videcu kad procitam i ostale koje me interesuju.

Preporuke za Upitaj prah i Bratstvo loze od Dzon Fante-a ko nije citao. Preteca Bukovskog (on ga je kasnije i popularizovao)

Ham on Rye... pa sve drugo....

Pisac jednog vremena moderan popularan čitan lud u trendu pogodio vreme kad se pojavio ali ne vidim da je nešto izuzetno dobar.Njegova dela nemaju dubinu.

Орлови рано лете

Takodje,preporucujem Pulp.

Procitao sam valjda sve od njega. Bukovski je jedan od najvecih genija u istoriji umetnosti uopste. Sazeta istina stisnuta u pesnicu kojom te direktno udara po sred lica. To ti je bukovski. Ko kaze drugacije, nema pojma ni o zivotu ni o umetnosti

"To je ovako:
Kada sklizneš kao igla s oštećenog gramofona i odeš u centar grada i gledaš kako boksuju, ali zgodne plavuše sede sa nekim drugim, a ti si ostario kao lik u filmu: cigara u lobanji, stomačina, ali bez para, bez mudrosti, bez elokvencije. Kao i obično, mečevi su uglavnom loši i posle toga sediš na parkingu i gledaš kako odlaze. Pripališ poslednju cigaru, a onda pokreneš stari automobil. Stari automobil i ne više mlad čovek voze ulicom, staju na crveno svetlo kao da vreme nije problem i oni ti prilaze - kola puna mladih koji se smeju i gledaš kako prolaze, dok neko iza tebe ne zatrubi i ti se vratiš natrag u ono što je ostalo od tvog života milosrdan, samosažaljiv i noga ti pritiska gas, i ti ih sustižeš, pronalaziš ih, i držeći volan kao svu nestalu ljubav trkaš se do plaže s njima, izazivajući svojom cigarom i čelikom, smejući se vodiš ih do okeana, do poslednje sirene, morske trave i ajkule, do kraja mesa i sata i užasa, i oni najzad staju, a ti voziš dalje prema okeanu, dok ti cigara peče usne kao što je to činila ljubav."

... bolesnik... Žene...

Na Drini blago cara enciklopedija.

Dakle, vecina nas je sad u vreme vanrednog stanja imala vise vremena za citanje.
Ja sam procitala 9 knjiga izmedju 16og marta i 7og maja razlicitih zanrova
Medju njima je bila i knjiga Zene od Bukovskog koju ranije nisam citala a postojala je u kucnoj biblioteci.
Mora se priznati da je majstor, nije to samo opsivanje sexa vec je prozeto dubljom filozofijpm doslovce svaka njegova recenica.

A najjače mi je što Vidojković Marko pokušava da imitira Bukovskog. Bukvalno ja kad čitam Markove knjige kao da čitam bledu kopiju Bukovskog, jedino je interesantno što se spominju likovi iz našeg života i priče tipa demonstracije devedesetih i sl.

Mirni dani na klišiju

nase odrastanje krajem "80-ih uz bukovskog,milera,hesea ....je bilo sasvim prirodno.
mozda niste citali skolsku lektiru,ali njih jeste.

secam se odgovora direktora sajma knjiga,na pitanje koje se knjige najvise kradu?
'najvise bukovskog ..... ' :d

A najjače mi je što Vidojković Marko pokušava da imitira Bukovskog. Bukvalno ja kad čitam Markove knjige kao da čitam bledu kopiju Bukovskog, jedino je interesantno što se spominju likovi iz našeg života i priče tipa demonstracije devedesetih i sl.(undulizam)

Је л' тако?! Ма предосећао сам да је ту нешто труло чим сам га први пут видео негде, дигла се као нека фама око њега, а ја гледам зевзека с минђушом и мислим у себи "е, ако си ти писац ја сам цар Хирохито". Добро је што га никад нисам започео, хвала ти на дојави!

"Сви смо ми спутани околностима и бивамо осакаћени у покушају бекства". Изузетна, хумана, приземно људска литература за све оне појединце који су и даље слободни у свом личном мехури у капиталистичком потрошачком друштву које те зароби уваливши ти кредитне картице, куће, кола и блендере на отплату, да парафразирам Чарлса Б.

Poslao mi drugar "Žene" kada sam bio u JNA, knjigu pročitao u dahu kao i većina klasića. Knjiga zauvek ostala u kasarni.

Bludni sin i Priče o običnom ludilu ubedljivo najbolje

Jedina njegova knjiga koju sam procitao je bludni sin. Bilo je jako davno da se ni ne secam fabule radnje koliko se secam nelagodanog osecaja koji sam imao citajuci je, tezine. Na stranu njegov specifican stil pisanja koji me je zuljao sve vreme. To me je obeshrabrilo da procitam jos nesto, ne volim teske price a imam problem da ostavim zapocetu knjigu neprocitanu. Jako los trip...

Poezija..."Laughing heart" na primer...

Prvi put sam se u srednjoj školi srela sa Bukovskim, Kosinskim, Limonovim, Milerom... Heseom.

Bukovski mi je, kao klinki, izgledao kao neki buntovnik, skoro sam ponovo pročitala moje omiljene priče, i vidim samo veliku tugu. Neke istine predstavljene na (meni) ne baš prihvatljiv način. Ljude sa margina... Ne podnosim alkoholičare...

sve knjige koje je napisao apsolutno vredi procitati.i pripovetke i romane.bludni sin,djavo je bio vruc,pulp za pocetak.bez obzira sto je opisivao svoj zivot i situacije svako od nas ce se naci.a humor mu je bolji od skoro svih "humorista" koje gledamo po tv-u.pise onako kako bi vecina od nas pisala kad bi znala da pise.a po preporuci njegovoj a i mojoj procitati i selina,fantea i hamsuna.ja licno preporucujem putovanje na kraj noci,plodove zemlje i prigusenu svirku.posebno plodove zemlje.
samo ne citajte o cemu se radi pre citanja knjige.

Nijedna. Tj. procitao sam samo dvije knjige od njega. Ne znam zasto je on toliko popularan kad su mu knjige nidje veze. OK je za neke tinejdzere, alkohol ,zene povracanje i tako te stvari. Ne znam kakve su mu ostale al te dvije su katastrofa.

Pisac jednog vremena moderan popularan čitan lud u trendu pogodio vreme kad se pojavio ali ne vidim da je nešto izuzetno dobar.Njegova dela nemaju dubinu.

Meni on nije vrhunski pisac. Tako da mi je poredjenje sa Cehovom,Selinom itd malo bezveze. Zene su mi ostale u secanju kao dobar roman. A najveci uticaj na njega je imao Dzon Fante,a ne pobrojani pisci.

... bolesnik... Žene...

Na Drini blago cara enciklopedija.

Bukovski je bio ok. Sasvim dobar pisac. Vrlo načitan, što možda ne znaju neki obožavaoci koji misle da je njegove knjige pisalo samo životno iskustvo i boemština.
Samo, malo mi je tužno kad vidim da ga obožavaju čitaoci stariji od 20-25 godina. Tada se već prelazi na ozbiljniju literaturu.

Mirni dani na klišiju

Орлови рано лете

pročitala gomilu ali mi ne ostaše u sećanju,samo me iscima prikazima bede,alkohola, prezira, siromaštva, razvrata, nabacano...stvar ukusa I guess

Батали Буковског! Ко прочита сабрана дела В. Шешеља, од мене добије медаљу за храброст! Погледајте шта се само десило Вучићу и Мартиновићу!

“Posta“ je naziv njegovog prvog romana. Meni je omiljena zbirka prica “ Fotografije iz pakla“, i njegov poslednji roman “Sund“.. Sve u svemu, Bukovski, L.F.Selin, Cehov, Dostojevski, Orvel...takvi se vise ne radjaju i treba ih stalno citati.
(putovanje na kraj noci, 16. avgust 2020 17:13)
Imam sigurno 90% njegovih knjiga koje su prevedene kod nas, nisam ih citao 15ak godina, nisu to losa stiva, ni pesme mu nisu lose, ali poredjenje sa Dostojevskim, Cehovom je malo pretenciozno.

Није површан.

Nemam neko mišljenje o njemu (jer tek treba da čitam njegova dela) ali mi se mnogo dopao onaj njegov citat 'Problem sa svetom je što inteligentni ljudi stalno sumnjaju u sebe dok su glupaci puni samopouzdanja'.

Za sada, Zene Videcu kad procitam i ostale koje me interesuju.

Ham on Rye... pa sve drugo....

Zabeljeske starog pokvarenjaka, hrvatski prevod, srpski za nijansu slabiji.. sve pripovetke fenomenalne bez izuzetka,neke sam znao i napamet dok su mu romani za koplje losiji, ali ne manje citljivi.. inace Buk je nastojao u pocetku da bude pesnik, ali poezija "nikad ne namaze maslac na hleb" - mislim da je tako nesto izvalio :D... vrlo zivopisan lik!

Meni je bio najbolji u Barskoj musici, lici skroz na Miki Rurketa.

Nijedna. Tj. procitao sam samo dvije knjige od njega. Ne znam zasto je on toliko popularan kad su mu knjige nidje veze. OK je za neke tinejdzere, alkohol ,zene povracanje i tako te stvari. Ne znam kakve su mu ostale al te dvije su katastrofa.
(LjutaKrajina, 16. avgust 2020 17:18)


Ako si u njegovim knjigamaa video samo žene, alkohol i povraćanje, onda si džaba čitao... Dubina nekog dela se ne ogleda samo u filozofiji tj. filozofiranju. Reći nešto smisleno i pre svega istinito na jednostavan način je mnogo vrednije. A Bukovski je bio majstor da napiše tako nešto. I ma koliko njegov stil na prvi pogled izgleda sirov, samo neko ko površno čita može da ne primeti veličanstvenu poetiku na mestima koje je želeo da naglasi.

Pročitao sam 'Bludnog sina' u pubertetu (sredinom 80tih) kao i prethodnih par komentatora i to mi je ostala omiljena. Pošto već dugo živim u Irskoj većinu njegovih knjiga sam pročitao i na Engleskom ali prevodima ništa ne fali. Iako volim klasike poput Dostojevskog, Flobera, Henri Džejmsa, Džejn Ostin, Tomasa Mana, Hemingveja, Orvela i sl. uvek se rado dohvatim i 'lakše' literature tipa Bukovski ili Filip K. Dik.

Jedina njegova knjiga koju sam procitao je bludni sin. Bilo je jako davno da se ni ne secam fabule radnje koliko se secam nelagodanog osecaja koji sam imao citajuci je, tezine. Na stranu njegov specifican stil pisanja koji me je zuljao sve vreme. To me je obeshrabrilo da procitam jos nesto, ne volim teske price a imam problem da ostavim zapocetu knjigu neprocitanu. Jako los trip...

Prvi put sam se u srednjoj školi srela sa Bukovskim, Kosinskim, Limonovim, Milerom... Heseom.

Bukovski mi je, kao klinki, izgledao kao neki buntovnik, skoro sam ponovo pročitala moje omiljene priče, i vidim samo veliku tugu. Neke istine predstavljene na (meni) ne baš prihvatljiv način. Ljude sa margina... Ne podnosim alkoholičare...

“Posta“ je naziv njegovog prvog romana. Meni je omiljena zbirka prica “ Fotografije iz pakla“, i njegov poslednji roman “Sund“.. Sve u svemu, Bukovski, L.F.Selin, Cehov, Dostojevski, Orvel...takvi se vise ne radjaju i treba ih stalno citati.

Bludni sin je najbolja, ali Holivud mi je najdraža.

Osnovna škola, mene kao tinejdžera u žestokom pubertetu privlači naziv knjige Bludni sin u kućnoj biblioteci. Otvaram knjigu i počinjem da čitam...taj dan nisam otišao u školu, čitao sam knjigu. Veliki pisac!

Nikad nista, nisam procitaood njega.. Mozda je vreme da uradim to.

Sve koje je preveo Flavio Rigonat.

Zbirka kratkih priča "Đavo je bio vruć".

Sve!

Od bludnig sina, do žene...
Svasta nesto sam čitao i on je to dobro i zabavno pisao
Ali se nista ne secam

Pesnistvo Bukovskog.
Milina je citati njegove pesme.

@ja

Njegova poezija, nešto naverovatno...

Preporučio bih Palp, to mu je najgenijalnija knjiga.

Bludni sin ubedljivo

Sve! Bludni sin je remek-delo savremene književnosti, ali ni Žene, ni Faktotum ne zaostaju. Pošta je, s druge strane, verovatno, njegova najzabavnija knjiga, pa mi je ona omiljena. I ostale su vredne čitanja. Jedino ne volimo poeziju, tako da njegove knjige pesama nisam čitao...

Pripovetke Muzika vrele vode.

Bludni sin je jedna od knjiga koje su me obilježile za cijeli život. Pročitao sam je vrlo rano, negdje u petom-šestom razredu i oduševilo me tada što prikazuje stvarnost kakvu sam tada proživljavao i ja: nasilje, očev alkoholizam, tuče, psovke, a bila je i puna humora. Do tad sam čitao dječje knjige i bile su dobre, ali nekako su mi djelovale previše ušminkano, lažno, ovo je bila prava stvar, ono što sam cijelo vrijeme tražio.

Ako se desi nesto loše piješ da zaboraviš;

Ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš;

A ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo.
Č. Bukovski

Citao sam ga negde u periodu od 16. do. 18. godine i bio sam fasciniran.
Ne mogu da prepoznam sve te pisce koji su navodno imali uticaj na njega.
Nisam ni mnogo literature te vrste procitao da bi mogao da dam kompetentan odgovor, ali bi pre rekao da lici na Hubert Selby-a ili John Fante-a (inace su mi omiljeni pisci uglavnom Rusi, pogotovo Dostojevski, ali i Hemingway i Dos Passos).
Uvek mi se mnogo svidjalo da su mu poglavlja jako kratka, tako da kad jednom krenes maltene proletis kroz knjigu kako se brzo i lako cita. Kad vidim da sledece poglavlje ima 20 strana dobro razmislim da li uopste da krenem ili bolje da ostavim za sledeci dan.
Citao sam ga na Nemackom, tako da samo morao da 'guglam' kako se te knjige zovu na Srpskom... Meni omiljene su Bludni Sin (Ham On Rye), Postar i Notes Of A Dirty Old Man (na Srpskom verovatno Beleske Prljavog Starca).
Inace, radim u jednoj PR agenciji ciji je osnivac pre par decenija sa jednim prijateljem osnovao jednu malu izdavacku kucu koja je bila prva u Nemackoj koja je izdavala Bukovskog na Nemackom jeziku. Jednom prilikom su ga cak i upoznali.

Žene, Bludni sin, Holivud... Literatura iz srednje škole u vojsci sam pročitao Post Office. Nikada se nije trudio da bude težak i pretenciozan. U svoje vreme napadan od kritike i ne mnogo popularan. Miki Rurk ga je dobro odglumio u Barskoj mušici za koju je Bukovski i pisao scenario.

Preporuke za Upitaj prah i Bratstvo loze od Dzon Fante-a ko nije citao. Preteca Bukovskog (on ga je kasnije i popularizovao)

Kratko, Pošta ?

"Factotum", "Djavo je bio vreo", "Price o obicnom ludilu",itd, itb. Poceo sam da ga citam u JNA,licno smatram sa zakasnjenjem, nastavio tokom studija i uglavnom procitao sve sto je prevedeno na srpski od Bukowskog. Cuvena njegova izjava koja se odnosi na zivot:"Od zivota sam trazio tako malo - nisam dobio ni to!"

Drugar nijednu knjigu u zivotu nije procitao. Dao sam mu bludnog sina i nagovorio da nasumicno otvori bilo koju stranicu i da na silu procita samo par strana...za dva dana mi je vratio knjigu uz opasku da sam znao da je citanje toliko zanimljivo ranije bih poceo...to je bilo 1999 god

"Bludni sin", i za plakanje i za smeh.

Mirne dane na Klišiju je napisao Henri Miler, pisac sličnog senzibiliteta.
@pozderac

hakija pozderac@ "Mirni dani na Klisiju" je napisao Henri Miler, bato. Sto se mene licno tice najbolje knjige Bukovskog su "Price o obicnom ludilu" i "Fotografije iz pakla".

Sve! Bludni sin, Žene, Fotografije iz pakla, Post ofis, U čemu je problem gospodo, Holivud, Faktotum...

Takodje,preporucujem Pulp.

Bludnog sina završnih pre dve nedelje. Sa svoje 34 godine zažalih što mi nije došao pod ruku sa jedno 20... Ali svojim sopstvenim iskustvom u poređenju sa likom Kinaskog mogu samo da potvrdim univerzalnost tog dela jer ne mogu reći da je uticalo na moje sazrevanje...

...takodje, moj omiljeni citat ikad je sledeca Bukovskova misao "Dao sam vam svoje vreme. To je sve sto nekom mogu dati. To je sve sto covek ima".
Epski.

Procitao sam valjda sve od njega. Bukovski je jedan od najvecih genija u istoriji umetnosti uopste. Sazeta istina stisnuta u pesnicu kojom te direktno udara po sred lica. To ti je bukovski. Ko kaze drugacije, nema pojma ni o zivotu ni o umetnosti

Poslao mi drugar "Žene" kada sam bio u JNA, knjigu pročitao u dahu kao i većina klasića. Knjiga zauvek ostala u kasarni.

"To je ovako:
Kada sklizneš kao igla s oštećenog gramofona i odeš u centar grada i gledaš kako boksuju, ali zgodne plavuše sede sa nekim drugim, a ti si ostario kao lik u filmu: cigara u lobanji, stomačina, ali bez para, bez mudrosti, bez elokvencije. Kao i obično, mečevi su uglavnom loši i posle toga sediš na parkingu i gledaš kako odlaze. Pripališ poslednju cigaru, a onda pokreneš stari automobil. Stari automobil i ne više mlad čovek voze ulicom, staju na crveno svetlo kao da vreme nije problem i oni ti prilaze - kola puna mladih koji se smeju i gledaš kako prolaze, dok neko iza tebe ne zatrubi i ti se vratiš natrag u ono što je ostalo od tvog života milosrdan, samosažaljiv i noga ti pritiska gas, i ti ih sustižeš, pronalaziš ih, i držeći volan kao svu nestalu ljubav trkaš se do plaže s njima, izazivajući svojom cigarom i čelikom, smejući se vodiš ih do okeana, do poslednje sirene, morske trave i ajkule, do kraja mesa i sata i užasa, i oni najzad staju, a ti voziš dalje prema okeanu, dok ti cigara peče usne kao što je to činila ljubav."

nase odrastanje krajem "80-ih uz bukovskog,milera,hesea ....je bilo sasvim prirodno.
mozda niste citali skolsku lektiru,ali njih jeste.

secam se odgovora direktora sajma knjiga,na pitanje koje se knjige najvise kradu?
'najvise bukovskog ..... ' :d

Dakle, vecina nas je sad u vreme vanrednog stanja imala vise vremena za citanje.
Ja sam procitala 9 knjiga izmedju 16og marta i 7og maja razlicitih zanrova
Medju njima je bila i knjiga Zene od Bukovskog koju ranije nisam citala a postojala je u kucnoj biblioteci.
Mora se priznati da je majstor, nije to samo opsivanje sexa vec je prozeto dubljom filozofijpm doslovce svaka njegova recenica.

Пост офис.

"Сви смо ми спутани околностима и бивамо осакаћени у покушају бекства". Изузетна, хумана, приземно људска литература за све оне појединце који су и даље слободни у свом личном мехури у капиталистичком потрошачком друштву које те зароби уваливши ти кредитне картице, куће, кола и блендере на отплату, да парафразирам Чарлса Б.

sve knjige koje je napisao apsolutno vredi procitati.i pripovetke i romane.bludni sin,djavo je bio vruc,pulp za pocetak.bez obzira sto je opisivao svoj zivot i situacije svako od nas ce se naci.a humor mu je bolji od skoro svih "humorista" koje gledamo po tv-u.pise onako kako bi vecina od nas pisala kad bi znala da pise.a po preporuci njegovoj a i mojoj procitati i selina,fantea i hamsuna.ja licno preporucujem putovanje na kraj noci,plodove zemlje i prigusenu svirku.posebno plodove zemlje.
samo ne citajte o cemu se radi pre citanja knjige.

Bludni sin i Priče o običnom ludilu ubedljivo najbolje

Poezija..."Laughing heart" na primer...

A najjače mi je što Vidojković Marko pokušava da imitira Bukovskog. Bukvalno ja kad čitam Markove knjige kao da čitam bledu kopiju Bukovskog, jedino je interesantno što se spominju likovi iz našeg života i priče tipa demonstracije devedesetih i sl.

A najjače mi je što Vidojković Marko pokušava da imitira Bukovskog. Bukvalno ja kad čitam Markove knjige kao da čitam bledu kopiju Bukovskog, jedino je interesantno što se spominju likovi iz našeg života i priče tipa demonstracije devedesetih i sl.(undulizam)

Је л' тако?! Ма предосећао сам да је ту нешто труло чим сам га први пут видео негде, дигла се као нека фама око њега, а ја гледам зевзека с минђушом и мислим у себи "е, ако си ти писац ја сам цар Хирохито". Добро је што га никад нисам започео, хвала ти на дојави!