Domaca hrana najbolja na svetu. Paradajz iz " Maksija " nema ni miris ni ukus kao domaći. Tu spada i pasulj, krompir, boranija i grašak. Nije isto kao iz kesice i to je to.
Nije mi jasno kako se hibridna hrana vari u želucu. Znam da je savremeni paradajz genetski obrađen tako da se duže vreme ne kvari, pa mislim da želudac ima problem da ga kao takvog svari. Ja sam dete sa sela, iz okoline Leskovca i znam kako je ranije izgledao paradajz, kakav je ukus imao i koliko je mogao da provede posle berbe bez propadanja. Današnji paradajz nema takav ukus, a može da traje neuporedivo duže. Isti je slučaj i sa kupusom, paprikom, itd. Zbog para, uništene su stare sorte, a ljudi moraju da kupuju probiotike kako bi takvu, jeftinu, hranu svarili. Kakve to posledice ostavlja na ljudski organizam nikoga nije briga, važno je samo da se lako zarađuje, odnosno da je jeftino. Verujem da i kada bi starog paradajza bilo na pijacama, da bi ga malo ko kupio, jer smo ubeđeni da je dobar paradajz onaj koji izgleda kao plastičan, rumen, čvrst. Takav je slučaj i sa paprikom koju sam viđao po marketima u inostranstvu. Upakovana je šarena, odnosno jedna zelena, jedna crvena i jedna narandžasta. Čuo sam iskustvo leskovčanke koja je u Beču kupila ovakvu papriku i htela je da je proprži. Kaže da je morala da baci prženiju jer nije mogla da se jede. Za sada u Leskovcu još može da se nađe Leskovačka turšijara, paprika koja je zakon za prženiju, a na kraju sezone gajenja za turšiju. Međutim, hibridi preuzimaju primat, jer ova paprika nema visoki prinos, pa je za proizvođače neisplativa. A cena joj je na pijacama ista kao i hibridna. Ja se raspisao, a mogao bi i duže.
I konkretnno, u cemu se sastoji ta zdrava bakina hrana? Nisam shvatila; znam da su nase bake pravile debele zaprske na masti za svako jelo...je l' se o tome radi?
@Dar. Tacno ste sve rekli, probiotici u kapsulama su mrtva stvar. Ima specijalizovanih prodavnica na zapadu u kojima se probiotici u kapsulama cuvaju u frizideru, sto treba da bude slucaj i u prevozu, ali posto to ne mozemo da nadgledamo, pisi propalo. Kiseli kupus rocks! Dostupno svakom, kao i kefir i ostalo. Neko je pomenuo djumbir, jeste odlican za varenje i mucninu u stomaku, ali ako imate osetljivu ili ostecenu sluzokozu creva moze biti prejak pa ga je dobro, u caju, kombinovati sa kamilicom.
Probiotici zive u simbiozi sa zivotinjama i ljudima od kada ove vrste postoje. Fasciniraju me ovakve izjave lekara. Ne postoji dobar probiotski "preparat". Metoda kojom su ekstraktovali probiotike i strpali ga u kapsulu pobila je 90% probiotika,s obzirom da su koristili centrifugu. Najbolji izvori probiotika su kiseli kupus, jogurt, sir, vino, pivo, sirce, kefir, kombuha, tofu, kimci, znaci bilo koja prirodno fermentisana hrana, cak i domace fermentisane kobasice, virsle, itd. Naravno, nista pasterizovano (pasterizacija ubija probiotike), kuvano, sa aditivima, konzervansima... Kasika kiselog kupusa ima vise probiotika od 10 kutija tableta, ma sta pise na kutiji. Probiotike treba unositi svakodnevno, jer se brzo eliminisu iz digestivnog trakta (osim nekih vrsta, kao sto je b. sporogenes). Ponavljam, ne iz kapsula, tu je sve mrtvo.
Djumbir je za varenje nesto najbolje sto postoji, ko nije probao ne moze da zna. Mislim da kad bi i masnu krpu pojeo, djumbir bi ga svario. Kriska mala ujutru, posle obilnog rucka ili caj,2, u toku dana.
Djumbir je za varenje nesto najbolje sto postoji, ko nije probao ne moze da zna. Mislim da kad bi i masnu krpu pojeo, djumbir bi ga svario. Kriska mala ujutru, posle obilnog rucka ili caj,2, u toku dana.
Probiotici zive u simbiozi sa zivotinjama i ljudima od kada ove vrste postoje. Fasciniraju me ovakve izjave lekara. Ne postoji dobar probiotski "preparat". Metoda kojom su ekstraktovali probiotike i strpali ga u kapsulu pobila je 90% probiotika,s obzirom da su koristili centrifugu. Najbolji izvori probiotika su kiseli kupus, jogurt, sir, vino, pivo, sirce, kefir, kombuha, tofu, kimci, znaci bilo koja prirodno fermentisana hrana, cak i domace fermentisane kobasice, virsle, itd. Naravno, nista pasterizovano (pasterizacija ubija probiotike), kuvano, sa aditivima, konzervansima... Kasika kiselog kupusa ima vise probiotika od 10 kutija tableta, ma sta pise na kutiji. Probiotike treba unositi svakodnevno, jer se brzo eliminisu iz digestivnog trakta (osim nekih vrsta, kao sto je b. sporogenes). Ponavljam, ne iz kapsula, tu je sve mrtvo.
Nije mi jasno kako se hibridna hrana vari u želucu. Znam da je savremeni paradajz genetski obrađen tako da se duže vreme ne kvari, pa mislim da želudac ima problem da ga kao takvog svari. Ja sam dete sa sela, iz okoline Leskovca i znam kako je ranije izgledao paradajz, kakav je ukus imao i koliko je mogao da provede posle berbe bez propadanja. Današnji paradajz nema takav ukus, a može da traje neuporedivo duže. Isti je slučaj i sa kupusom, paprikom, itd. Zbog para, uništene su stare sorte, a ljudi moraju da kupuju probiotike kako bi takvu, jeftinu, hranu svarili. Kakve to posledice ostavlja na ljudski organizam nikoga nije briga, važno je samo da se lako zarađuje, odnosno da je jeftino. Verujem da i kada bi starog paradajza bilo na pijacama, da bi ga malo ko kupio, jer smo ubeđeni da je dobar paradajz onaj koji izgleda kao plastičan, rumen, čvrst. Takav je slučaj i sa paprikom koju sam viđao po marketima u inostranstvu. Upakovana je šarena, odnosno jedna zelena, jedna crvena i jedna narandžasta. Čuo sam iskustvo leskovčanke koja je u Beču kupila ovakvu papriku i htela je da je proprži. Kaže da je morala da baci prženiju jer nije mogla da se jede. Za sada u Leskovcu još može da se nađe Leskovačka turšijara, paprika koja je zakon za prženiju, a na kraju sezone gajenja za turšiju. Međutim, hibridi preuzimaju primat, jer ova paprika nema visoki prinos, pa je za proizvođače neisplativa. A cena joj je na pijacama ista kao i hibridna. Ja se raspisao, a mogao bi i duže.
I konkretnno, u cemu se sastoji ta zdrava bakina hrana? Nisam shvatila; znam da su nase bake pravile debele zaprske na masti za svako jelo...je l' se o tome radi?
@Dar. Tacno ste sve rekli, probiotici u kapsulama su mrtva stvar. Ima specijalizovanih prodavnica na zapadu u kojima se probiotici u kapsulama cuvaju u frizideru, sto treba da bude slucaj i u prevozu, ali posto to ne mozemo da nadgledamo, pisi propalo. Kiseli kupus rocks! Dostupno svakom, kao i kefir i ostalo. Neko je pomenuo djumbir, jeste odlican za varenje i mucninu u stomaku, ali ako imate osetljivu ili ostecenu sluzokozu creva moze biti prejak pa ga je dobro, u caju, kombinovati sa kamilicom.
Domaca hrana najbolja na svetu. Paradajz iz " Maksija " nema ni miris ni ukus kao domaći. Tu spada i pasulj, krompir, boranija i grašak. Nije isto kao iz kesice i to je to.
I konkretnno, u cemu se sastoji ta zdrava bakina hrana? Nisam shvatila; znam da su nase bake pravile debele zaprske na masti za svako jelo...je l' se o tome radi?
Djumbir je za varenje nesto najbolje sto postoji, ko nije probao ne moze da zna. Mislim da kad bi i masnu krpu pojeo, djumbir bi ga svario. Kriska mala ujutru, posle obilnog rucka ili caj,2, u toku dana.
Probiotici zive u simbiozi sa zivotinjama i ljudima od kada ove vrste postoje. Fasciniraju me ovakve izjave lekara. Ne postoji dobar probiotski "preparat". Metoda kojom su ekstraktovali probiotike i strpali ga u kapsulu pobila je 90% probiotika,s obzirom da su koristili centrifugu. Najbolji izvori probiotika su kiseli kupus, jogurt, sir, vino, pivo, sirce, kefir, kombuha, tofu, kimci, znaci bilo koja prirodno fermentisana hrana, cak i domace fermentisane kobasice, virsle, itd. Naravno, nista pasterizovano (pasterizacija ubija probiotike), kuvano, sa aditivima, konzervansima... Kasika kiselog kupusa ima vise probiotika od 10 kutija tableta, ma sta pise na kutiji. Probiotike treba unositi svakodnevno, jer se brzo eliminisu iz digestivnog trakta (osim nekih vrsta, kao sto je b. sporogenes). Ponavljam, ne iz kapsula, tu je sve mrtvo.
Nije mi jasno kako se hibridna hrana vari u želucu. Znam da je savremeni paradajz genetski obrađen tako da se duže vreme ne kvari, pa mislim da želudac ima problem da ga kao takvog svari. Ja sam dete sa sela, iz okoline Leskovca i znam kako je ranije izgledao paradajz, kakav je ukus imao i koliko je mogao da provede posle berbe bez propadanja. Današnji paradajz nema takav ukus, a može da traje neuporedivo duže. Isti je slučaj i sa kupusom, paprikom, itd. Zbog para, uništene su stare sorte, a ljudi moraju da kupuju probiotike kako bi takvu, jeftinu, hranu svarili. Kakve to posledice ostavlja na ljudski organizam nikoga nije briga, važno je samo da se lako zarađuje, odnosno da je jeftino. Verujem da i kada bi starog paradajza bilo na pijacama, da bi ga malo ko kupio, jer smo ubeđeni da je dobar paradajz onaj koji izgleda kao plastičan, rumen, čvrst. Takav je slučaj i sa paprikom koju sam viđao po marketima u inostranstvu. Upakovana je šarena, odnosno jedna zelena, jedna crvena i jedna narandžasta. Čuo sam iskustvo leskovčanke koja je u Beču kupila ovakvu papriku i htela je da je proprži. Kaže da je morala da baci prženiju jer nije mogla da se jede. Za sada u Leskovcu još može da se nađe Leskovačka turšijara, paprika koja je zakon za prženiju, a na kraju sezone gajenja za turšiju. Međutim, hibridi preuzimaju primat, jer ova paprika nema visoki prinos, pa je za proizvođače neisplativa. A cena joj je na pijacama ista kao i hibridna. Ja se raspisao, a mogao bi i duže.
@Dar. Tacno ste sve rekli, probiotici u kapsulama su mrtva stvar. Ima specijalizovanih prodavnica na zapadu u kojima se probiotici u kapsulama cuvaju u frizideru, sto treba da bude slucaj i u prevozu, ali posto to ne mozemo da nadgledamo, pisi propalo. Kiseli kupus rocks! Dostupno svakom, kao i kefir i ostalo. Neko je pomenuo djumbir, jeste odlican za varenje i mucninu u stomaku, ali ako imate osetljivu ili ostecenu sluzokozu creva moze biti prejak pa ga je dobro, u caju, kombinovati sa kamilicom.
Domaca hrana najbolja na svetu. Paradajz iz " Maksija " nema ni miris ni ukus kao domaći. Tu spada i pasulj, krompir, boranija i grašak. Nije isto kao iz kesice i to je to.
IMAGE SOURCE
23 Komentari
Sortiraj po: