Fino, elegantno, licemerno, zaodenuto u navodno covekoljublje i moralnu odoru - ubistvo. Ubistvo je oduzimanje zivota coveku. Razlozi mogu biti bezbrojni, potencijalno opravdani ili ne. Kako god - kada coveku oduzmete zivot - ubili ste ga. Razlozi za ubistvo su druga prica. Poslednji veliki primer junacke borbe za zivot je slucaj Mihaela Sumahera. Njegova porodica ne zali truda i novca, zivot njihovog clana porodice je za njih svetinja i ne dovodi se u pitanje. Najlakse je iskljuciti aparate i pronaci opravdanje... Najteze je uciniti sve da se ljudima ublaze bolovi i eventualno napravi pomak u lecenju.
Problem sa eutanazijom imaju oni koji ostaju živi a ne osoba koje se direktno tiče sama eutanazija ... mnogo je onih koji sebi daju za pravo da odlučuju o prinudnom produžetku patnji a ne produžetku života ... neki, daju sebi za pravo da, zarad svojih zabluda, osećanja ili verovanja, maltretiraju "dragu" im osobu da krajnih granica bez da ih opšte zanima njena/njegova odluka ili želja ... tako dolazimo do paradoksa da osoba koja bi trebalo da odlućuje o tome - nema pravo glasa ... da se veliča patnja a ne dostojanstvo ... sve to vrlo dobro podseća na apokaliptičnu religiju koja vlada ponašanjem mnogih a u kojoj je žrtva - cilj a sredstvo dostizanja tog cilja mogu biti svi ... i da se razumemo imam dovoljno godina da sam svedočio smrti i u porodici i u familiji, neke su bile brze a neke agonije ...
Trebalo bi malo guglati. Mislim da se u Švajcarskoj pravi razlika između eutanazije i - pomoći pri umiranju. Zašto je u Nemačkoj zabranjena reč eutanazija a se koristi ovo drugo. Ustvari tekst nam je objasnio, ali je istina mnogo dublja. Mislim da niko od nas zasigurno ne zna šta bi uradio da se nađe u takvoj situaciji pa su svi komentari paušalni osim ovog komentara gde je neko prisustvovao eutanaziji svog rođaka i opisao/opisala kakve je traume to ostavilo. Mene je potresao tekst jednog pedijatra upravo iz Belgije koji je objasnio da deca uopšte nemaju osećaj za smrt i kraj ma kako teško bila bolesna. Napisao je da su teško bolesna deca u bolnicama pisala domaće zadatke dva dana pre smrti i spremala se za polaganje ispita ili sasvim normalno razgovarala pola sata pre smrti.
@crazymilojko
Vrlo sebican nacin razmisljanja. Produzavati agoniju bliznje osobe samo da ne bi morao da se suocis sa njenom smrcu. Ako neko koga volimo pati, zar nije logicnije postovati njegovu zelju da sam odlucuje o svom zivotu, a ne kjukati ga lekovima i gledati u bolovima samo da bi sebi rekli "bar je ziv".
Secam se da je moja prabaka poslednjih 4-5 godina zivota provela u krevetu. Nije bila sposobna da sama ustane, popije vodu, cesto ni da prica duze od 5 minuta od bolova i malaksalosti. Zatvorenici su imali bolji kvalitet zivota od nje koja nije belog dana videla niti udahnula svez vazduh. Da li je to humano?
Danas je savremena medicina ustvari samo produžila patnje ljudi koji obole, a pravog izlečenja uglavnom nema. Niko se još od teške bolesti nije izlečio i postao potpuno zdrav. Nekada kad nije bilo lekara ljudi padnu krevet i posle nekoliko dana završe svoje patnje smrtnim ishodom, a danas se vucaraju i po nekoliko godina po lekarima non stop pate i onda isto umiru. Ako neko želi svojevoljno da okonča život treba mu to obezbediti.
s jedne strane pozdravljam takvu mogucnost izbora,s druge,imao sam priliku cuti razmisljanja nastala iz dugogdisnjeg iskustva osobe koja je bila sam izvrsioc toga cina..iako jedni drugima dugujemo pomoci na nas najbolji moguci nacin,mi jos uvek veoma malo znamo o tako bitnim stvarima..jedno je sigurno,covek se konstantno menja jer sve ostavlja svoj trag,..
Prisustvovao sam upokojenju mog rodjaka u Holandiji, za njega je to bilo spas od muka po njegovoj eksplicitnoj izrazenoj zelji jer su ga samo aparati i i infuzija drzali u zivotu, organizam mu ni obicnu vodu nije primao, da su mu aparati bili iskljuceni umro bi u nezamislivim mukama; izlecenje raka u toj meri metastaze je bilo nemoguce. 100% je bio svestan pri licnoj odluci da mu se aparati na human nacin iskljuce upokojenjem kojem bi prethodilo dostojanstven rastanak od njegove porodice, nas familije i prijatelja; prethodno je konzilium lekara odlucivao o njegovom zahtevu za eutanazijom. Koliko god ga smatram herojem i hrabrim covekom, taj cin je na mene ostavio neizbrisiv trag jednog veoma traumaticnog dogadjaja; sa punim razumevanjem prema njegovoj odluci u bezizlaznoj situaciji, takav rastanak od 100% svesnog coveka gde vidis i lekara koji mu daje 2 injekcije u zakazano vreme niko ne moze ostati ravnodusan i bez dozivotnog oziljka takve potresne slike. A kako li je tom lekaru koji je nakon rodjakove smrti imao termin za upokojenje terminalno bolesne devojcice od 12 godina u susednoj sobi?
Sve bih dala da je moja baka imala pravo na eutanaziju. Gledala sam svoju majku kako dolazi u iskusenje da joj da preveliku dozu morfijuma. Niko ne treba da prolazi kroz to. Niko nije zasluzio tako bolnu smrt. Odakle lekarima pravo da produzavaju agoniju? Odakle im pravo da za dan ili dva odlazu neminovnu smrt osobi koja vise nije ni covek. Sa bolescu se treba boriti dok je covek svestan i ne trpi (pre)velike bolove, onog trenutka kad postane biljka koja jauce pomoci da umre kolko-tolko dostojanstveno.
Vernici kažu da samo Bog ima pravo da daje i oduzima život. Da li onda ovi lekari što mnogima ulepšaju život veštačkom oplodnjom moraju da gore u paklu? Ili Obama, vožd velike hrišćanske države koji seje smrt po svetu? Ako već ne možete prihvatiti da ljudi mogu nekada nešto i sami da urade, bez božje pomoći, shvatite to kao da su eutanazisti produžena ruka Svevišnjeg koji pomaže bolesnima, te ih poziva k sebi da im olakša ovozemaljske muke. Pitao bih nekog crkvenjaka da li bi imao šta protiv eutanazije da Crkvi prepišem kuću pred sam čin. Da se ne zavaravamo....
u vecini slucajeva osoba koja je tesko bolesna nada se izlecenju, nikad ti nece reci koliko joj je stvarno tesko, ne pita te jos koliko joj je ostalo, a kad dodje neizbezan trenutak ,kako se priblizava kraj od velikih bolova pada u komu par dana i zadnjeg dana zivota se budi iz nje i kao da je potpuno zdrava osoba prica smeje se i povrati i drugima nadu u zivot i da se vredi boriti do zadnje sekunde.Nisam jedini koji je svedok ovoga i ne bih da mi neko uzme nadu da jos jednom vidim one koje volim.
Ja sam za i u zemljama gde je dozvoljeno nije lako dobiti eutatanaziju.
Dva lekara moraju da se slože i oni naravno gledaju da li je pacijent u psihičkom stanju da uzme takvu odluku itd.
Eutanazija se daje samo zbog retkih bolesti koje niko ne može da izleči, znači pacijent će sigurno umreti.
I naivni ljudi misle da je samo dati morfijum da pacijent nema bolova ali to je samo jedan od mnogih simptoma.
To su teške genetske bolesti i ti ljudi imaju puno simptoma i umiru u mukama,za njih je svaki dan mučenje.
I to je kao humano produžiti mučenje?!
Ocene komentatora govore u prilog eutanaziji. Ljudi shvataju da ima stanja kada zbog bolesti zivot postaje mucenje i gubi smisao. Sa malom i jos nerodjenom decom je isto. Koliko bi roditelja zelelo da uziva u zdravom potomstvu i raduje se unucima. Koliko njih se muci od rodjenja bolesnog deteta do njegovog zrelog doba, gledajuci ga nemocno i bez šanse da skrati obostranu muku uz brigu, kome ce to dete posle smrti roditelja. Nazalost nasa drzava nema razumevanja i ne pruza takvu zakonsku opciju. Koliko god odluka o eutanaziji bila strašna i bolna, ljudsko društvo mora dati mogucnost izbora u takvim situacijama i ponašati se racionalno.
@Nenad
"Sloboda da svoj zivot prekinete kada on prestane da bude zivot." je vrlo diskutabilna i delikatna stvar. Dobio si ga na dar, nisi si ga zaradio, i tako ga i tretiraj.
Danas je Sveti Vasilije Ostroski. Idi mu na grob pa ces cuti koliko je on ljudi iz smrtne postelje digao na noge. A ti i Svajcarski doktori bi sa postelje u grob da ih saljete. Samo sto dalje od mene da ste.
@dusanmal - iz iskustva znam da bi neko to zeleo, da umre dostojanstveno, a ne da se muci u bolovima dok dragi nam doktori kazu - nema potrebe za infuzijom i tako ce da umre... Pa jel to mozda pravda?? Jel tako treba ?? Da ne rade nista da pomognu, a jos i da ti brane da pomognes sebi?? Vidi se da nemas pojma kako je kad nema drugog izlaza osim smrti u najvecim bolovima, a ovo bi bilo najhumanije...!!!
Kad pas teško oboli i pati svaki normalan vlasnik ga "uspava". Zašto smo humaniji prema životinjama nego prema ljudima? Svako ima pravo da živi i da umre kako želi. Pritom, niko nema prava da odlučuje da li je moja želja za umiranjem "opravdana". Znači, eutanazija za sve koji to odlučno žele. Bolje to nego da se ljudi samosakate u pokušajima samoubistva.
Ne znam za druge, ali ja bih volela da imam ovu mogucnost u slucaju neke teske i neizlecive bolesti gde je samo pitanje dana/meseca kada cu da "odem". Ne bih volela da svoje poslednje dane provedem u bolovima, privezana za katetar u nekoj bolnici, gde ce lekari da mi kupuju vreme raznim lekovima i infuzijama, ali bez ikakve realne sanse za oporavak. Lepo rece komentator ispod kada zivot prestane da bude zivot. Za mene je eutanazija spas, a ne ubistvo.
Eutanazija je pravo na dostojanstvo ... pravo da se umre kao čovek ... rušenje tabua "nekog" ko poseduje naše živote ... život pojedinca nije pravo zajednice ... znam da će biti velikih otpora u Srbiji ali očekujem da se u narednim godinama i TO pravo uskladi sa Ustavom ove države ...
"Pomoc pri umiranju" - pa ni Orvel nije mogao da izmisli toliko perverzan izraz...
Uzas. Niko nikome ne bi smeo "pomagati da umre". Ne samo zbog etickih problema vec i zbog ociglednih mogucnosti za zloupotrebu (pritiskati vec slabu osobu u teskoj poziciji na primer, gde smrt donosi nasledje ili druge prednosti onome ko "gura"). Narocito nikako medicinska profesija gde bi to uvek zakonski moralo da bude strogo kaznjiv zlocin, ubistvo.
Najzad, ako osoba u pitanju to zaista zeli - samoubistvo bez "pomoci" ne samo sto nije kaznjivo vec je nemoguce da se kazni...
A za "dusebriznike" koji misle da neko ko to ne prihvata zato sto ne shvata potrebe duboko bolesne osobe: majka mi je bila dugo vremena vrlo tezak slucaj ALSa. I mi smo je podrzavali i pomagali i najvaznije - naucili toliko vise od nje nego da je iko razmisljao o "lakom izlasku". Vrednost ljudskog zivota je neizmerna i neotudjiva. Bilo kakva "pomoc za smrt" je u prevodu sa Orvela - ubistvo, nista drugo. Sramota bilo kome ko podrzava bilo cije, bilo kakvo ubistvo, pa i pod osladjenim imenom.
Nemački desničari su znalački zabacili pecaljku na pravo mesto, koristeći dobar mamac. Dokle god budu mogli da poentiraju na tome, eutanazija će u toj zemlji biti zabranjena.
Ne znam za druge, ali ja bih volela da imam ovu mogucnost u slucaju neke teske i neizlecive bolesti gde je samo pitanje dana/meseca kada cu da "odem". Ne bih volela da svoje poslednje dane provedem u bolovima, privezana za katetar u nekoj bolnici, gde ce lekari da mi kupuju vreme raznim lekovima i infuzijama, ali bez ikakve realne sanse za oporavak. Lepo rece komentator ispod kada zivot prestane da bude zivot. Za mene je eutanazija spas, a ne ubistvo.
Kad pas teško oboli i pati svaki normalan vlasnik ga "uspava". Zašto smo humaniji prema životinjama nego prema ljudima? Svako ima pravo da živi i da umre kako želi. Pritom, niko nema prava da odlučuje da li je moja želja za umiranjem "opravdana". Znači, eutanazija za sve koji to odlučno žele. Bolje to nego da se ljudi samosakate u pokušajima samoubistva.
Eutanazija je pravo na dostojanstvo ... pravo da se umre kao čovek ... rušenje tabua "nekog" ko poseduje naše živote ... život pojedinca nije pravo zajednice ... znam da će biti velikih otpora u Srbiji ali očekujem da se u narednim godinama i TO pravo uskladi sa Ustavom ove države ...
Vernici kažu da samo Bog ima pravo da daje i oduzima život. Da li onda ovi lekari što mnogima ulepšaju život veštačkom oplodnjom moraju da gore u paklu? Ili Obama, vožd velike hrišćanske države koji seje smrt po svetu? Ako već ne možete prihvatiti da ljudi mogu nekada nešto i sami da urade, bez božje pomoći, shvatite to kao da su eutanazisti produžena ruka Svevišnjeg koji pomaže bolesnima, te ih poziva k sebi da im olakša ovozemaljske muke. Pitao bih nekog crkvenjaka da li bi imao šta protiv eutanazije da Crkvi prepišem kuću pred sam čin. Da se ne zavaravamo....
"Pomoc pri umiranju" - pa ni Orvel nije mogao da izmisli toliko perverzan izraz...
Uzas. Niko nikome ne bi smeo "pomagati da umre". Ne samo zbog etickih problema vec i zbog ociglednih mogucnosti za zloupotrebu (pritiskati vec slabu osobu u teskoj poziciji na primer, gde smrt donosi nasledje ili druge prednosti onome ko "gura"). Narocito nikako medicinska profesija gde bi to uvek zakonski moralo da bude strogo kaznjiv zlocin, ubistvo.
Najzad, ako osoba u pitanju to zaista zeli - samoubistvo bez "pomoci" ne samo sto nije kaznjivo vec je nemoguce da se kazni...
A za "dusebriznike" koji misle da neko ko to ne prihvata zato sto ne shvata potrebe duboko bolesne osobe: majka mi je bila dugo vremena vrlo tezak slucaj ALSa. I mi smo je podrzavali i pomagali i najvaznije - naucili toliko vise od nje nego da je iko razmisljao o "lakom izlasku". Vrednost ljudskog zivota je neizmerna i neotudjiva. Bilo kakva "pomoc za smrt" je u prevodu sa Orvela - ubistvo, nista drugo. Sramota bilo kome ko podrzava bilo cije, bilo kakvo ubistvo, pa i pod osladjenim imenom.
Ja sam za i u zemljama gde je dozvoljeno nije lako dobiti eutatanaziju.
Dva lekara moraju da se slože i oni naravno gledaju da li je pacijent u psihičkom stanju da uzme takvu odluku itd.
Eutanazija se daje samo zbog retkih bolesti koje niko ne može da izleči, znači pacijent će sigurno umreti.
I naivni ljudi misle da je samo dati morfijum da pacijent nema bolova ali to je samo jedan od mnogih simptoma.
To su teške genetske bolesti i ti ljudi imaju puno simptoma i umiru u mukama,za njih je svaki dan mučenje.
I to je kao humano produžiti mučenje?!
@dusanmal - iz iskustva znam da bi neko to zeleo, da umre dostojanstveno, a ne da se muci u bolovima dok dragi nam doktori kazu - nema potrebe za infuzijom i tako ce da umre... Pa jel to mozda pravda?? Jel tako treba ?? Da ne rade nista da pomognu, a jos i da ti brane da pomognes sebi?? Vidi se da nemas pojma kako je kad nema drugog izlaza osim smrti u najvecim bolovima, a ovo bi bilo najhumanije...!!!
Ocene komentatora govore u prilog eutanaziji. Ljudi shvataju da ima stanja kada zbog bolesti zivot postaje mucenje i gubi smisao. Sa malom i jos nerodjenom decom je isto. Koliko bi roditelja zelelo da uziva u zdravom potomstvu i raduje se unucima. Koliko njih se muci od rodjenja bolesnog deteta do njegovog zrelog doba, gledajuci ga nemocno i bez šanse da skrati obostranu muku uz brigu, kome ce to dete posle smrti roditelja. Nazalost nasa drzava nema razumevanja i ne pruza takvu zakonsku opciju. Koliko god odluka o eutanaziji bila strašna i bolna, ljudsko društvo mora dati mogucnost izbora u takvim situacijama i ponašati se racionalno.
Sve bih dala da je moja baka imala pravo na eutanaziju. Gledala sam svoju majku kako dolazi u iskusenje da joj da preveliku dozu morfijuma. Niko ne treba da prolazi kroz to. Niko nije zasluzio tako bolnu smrt. Odakle lekarima pravo da produzavaju agoniju? Odakle im pravo da za dan ili dva odlazu neminovnu smrt osobi koja vise nije ni covek. Sa bolescu se treba boriti dok je covek svestan i ne trpi (pre)velike bolove, onog trenutka kad postane biljka koja jauce pomoci da umre kolko-tolko dostojanstveno.
@crazymilojko
Vrlo sebican nacin razmisljanja. Produzavati agoniju bliznje osobe samo da ne bi morao da se suocis sa njenom smrcu. Ako neko koga volimo pati, zar nije logicnije postovati njegovu zelju da sam odlucuje o svom zivotu, a ne kjukati ga lekovima i gledati u bolovima samo da bi sebi rekli "bar je ziv".
Secam se da je moja prabaka poslednjih 4-5 godina zivota provela u krevetu. Nije bila sposobna da sama ustane, popije vodu, cesto ni da prica duze od 5 minuta od bolova i malaksalosti. Zatvorenici su imali bolji kvalitet zivota od nje koja nije belog dana videla niti udahnula svez vazduh. Da li je to humano?
Prisustvovao sam upokojenju mog rodjaka u Holandiji, za njega je to bilo spas od muka po njegovoj eksplicitnoj izrazenoj zelji jer su ga samo aparati i i infuzija drzali u zivotu, organizam mu ni obicnu vodu nije primao, da su mu aparati bili iskljuceni umro bi u nezamislivim mukama; izlecenje raka u toj meri metastaze je bilo nemoguce. 100% je bio svestan pri licnoj odluci da mu se aparati na human nacin iskljuce upokojenjem kojem bi prethodilo dostojanstven rastanak od njegove porodice, nas familije i prijatelja; prethodno je konzilium lekara odlucivao o njegovom zahtevu za eutanazijom. Koliko god ga smatram herojem i hrabrim covekom, taj cin je na mene ostavio neizbrisiv trag jednog veoma traumaticnog dogadjaja; sa punim razumevanjem prema njegovoj odluci u bezizlaznoj situaciji, takav rastanak od 100% svesnog coveka gde vidis i lekara koji mu daje 2 injekcije u zakazano vreme niko ne moze ostati ravnodusan i bez dozivotnog oziljka takve potresne slike. A kako li je tom lekaru koji je nakon rodjakove smrti imao termin za upokojenje terminalno bolesne devojcice od 12 godina u susednoj sobi?
Danas je savremena medicina ustvari samo produžila patnje ljudi koji obole, a pravog izlečenja uglavnom nema. Niko se još od teške bolesti nije izlečio i postao potpuno zdrav. Nekada kad nije bilo lekara ljudi padnu krevet i posle nekoliko dana završe svoje patnje smrtnim ishodom, a danas se vucaraju i po nekoliko godina po lekarima non stop pate i onda isto umiru. Ako neko želi svojevoljno da okonča život treba mu to obezbediti.
u vecini slucajeva osoba koja je tesko bolesna nada se izlecenju, nikad ti nece reci koliko joj je stvarno tesko, ne pita te jos koliko joj je ostalo, a kad dodje neizbezan trenutak ,kako se priblizava kraj od velikih bolova pada u komu par dana i zadnjeg dana zivota se budi iz nje i kao da je potpuno zdrava osoba prica smeje se i povrati i drugima nadu u zivot i da se vredi boriti do zadnje sekunde.Nisam jedini koji je svedok ovoga i ne bih da mi neko uzme nadu da jos jednom vidim one koje volim.
s jedne strane pozdravljam takvu mogucnost izbora,s druge,imao sam priliku cuti razmisljanja nastala iz dugogdisnjeg iskustva osobe koja je bila sam izvrsioc toga cina..iako jedni drugima dugujemo pomoci na nas najbolji moguci nacin,mi jos uvek veoma malo znamo o tako bitnim stvarima..jedno je sigurno,covek se konstantno menja jer sve ostavlja svoj trag,..
Trebalo bi malo guglati. Mislim da se u Švajcarskoj pravi razlika između eutanazije i - pomoći pri umiranju. Zašto je u Nemačkoj zabranjena reč eutanazija a se koristi ovo drugo. Ustvari tekst nam je objasnio, ali je istina mnogo dublja. Mislim da niko od nas zasigurno ne zna šta bi uradio da se nađe u takvoj situaciji pa su svi komentari paušalni osim ovog komentara gde je neko prisustvovao eutanaziji svog rođaka i opisao/opisala kakve je traume to ostavilo. Mene je potresao tekst jednog pedijatra upravo iz Belgije koji je objasnio da deca uopšte nemaju osećaj za smrt i kraj ma kako teško bila bolesna. Napisao je da su teško bolesna deca u bolnicama pisala domaće zadatke dva dana pre smrti i spremala se za polaganje ispita ili sasvim normalno razgovarala pola sata pre smrti.
Problem sa eutanazijom imaju oni koji ostaju živi a ne osoba koje se direktno tiče sama eutanazija ... mnogo je onih koji sebi daju za pravo da odlučuju o prinudnom produžetku patnji a ne produžetku života ... neki, daju sebi za pravo da, zarad svojih zabluda, osećanja ili verovanja, maltretiraju "dragu" im osobu da krajnih granica bez da ih opšte zanima njena/njegova odluka ili želja ... tako dolazimo do paradoksa da osoba koja bi trebalo da odlućuje o tome - nema pravo glasa ... da se veliča patnja a ne dostojanstvo ... sve to vrlo dobro podseća na apokaliptičnu religiju koja vlada ponašanjem mnogih a u kojoj je žrtva - cilj a sredstvo dostizanja tog cilja mogu biti svi ... i da se razumemo imam dovoljno godina da sam svedočio smrti i u porodici i u familiji, neke su bile brze a neke agonije ...
Nemački desničari su znalački zabacili pecaljku na pravo mesto, koristeći dobar mamac. Dokle god budu mogli da poentiraju na tome, eutanazija će u toj zemlji biti zabranjena.
@Nenad
"Sloboda da svoj zivot prekinete kada on prestane da bude zivot." je vrlo diskutabilna i delikatna stvar. Dobio si ga na dar, nisi si ga zaradio, i tako ga i tretiraj.
Danas je Sveti Vasilije Ostroski. Idi mu na grob pa ces cuti koliko je on ljudi iz smrtne postelje digao na noge. A ti i Svajcarski doktori bi sa postelje u grob da ih saljete. Samo sto dalje od mene da ste.
Fino, elegantno, licemerno, zaodenuto u navodno covekoljublje i moralnu odoru - ubistvo. Ubistvo je oduzimanje zivota coveku. Razlozi mogu biti bezbrojni, potencijalno opravdani ili ne. Kako god - kada coveku oduzmete zivot - ubili ste ga. Razlozi za ubistvo su druga prica. Poslednji veliki primer junacke borbe za zivot je slucaj Mihaela Sumahera. Njegova porodica ne zali truda i novca, zivot njihovog clana porodice je za njih svetinja i ne dovodi se u pitanje. Najlakse je iskljuciti aparate i pronaci opravdanje... Najteze je uciniti sve da se ljudima ublaze bolovi i eventualno napravi pomak u lecenju.
"Pomoc pri umiranju" - pa ni Orvel nije mogao da izmisli toliko perverzan izraz...
Uzas. Niko nikome ne bi smeo "pomagati da umre". Ne samo zbog etickih problema vec i zbog ociglednih mogucnosti za zloupotrebu (pritiskati vec slabu osobu u teskoj poziciji na primer, gde smrt donosi nasledje ili druge prednosti onome ko "gura"). Narocito nikako medicinska profesija gde bi to uvek zakonski moralo da bude strogo kaznjiv zlocin, ubistvo.
Najzad, ako osoba u pitanju to zaista zeli - samoubistvo bez "pomoci" ne samo sto nije kaznjivo vec je nemoguce da se kazni...
A za "dusebriznike" koji misle da neko ko to ne prihvata zato sto ne shvata potrebe duboko bolesne osobe: majka mi je bila dugo vremena vrlo tezak slucaj ALSa. I mi smo je podrzavali i pomagali i najvaznije - naucili toliko vise od nje nego da je iko razmisljao o "lakom izlasku". Vrednost ljudskog zivota je neizmerna i neotudjiva. Bilo kakva "pomoc za smrt" je u prevodu sa Orvela - ubistvo, nista drugo. Sramota bilo kome ko podrzava bilo cije, bilo kakvo ubistvo, pa i pod osladjenim imenom.
@Nenad
"Sloboda da svoj zivot prekinete kada on prestane da bude zivot." je vrlo diskutabilna i delikatna stvar. Dobio si ga na dar, nisi si ga zaradio, i tako ga i tretiraj.
Danas je Sveti Vasilije Ostroski. Idi mu na grob pa ces cuti koliko je on ljudi iz smrtne postelje digao na noge. A ti i Svajcarski doktori bi sa postelje u grob da ih saljete. Samo sto dalje od mene da ste.
Nemački desničari su znalački zabacili pecaljku na pravo mesto, koristeći dobar mamac. Dokle god budu mogli da poentiraju na tome, eutanazija će u toj zemlji biti zabranjena.
u vecini slucajeva osoba koja je tesko bolesna nada se izlecenju, nikad ti nece reci koliko joj je stvarno tesko, ne pita te jos koliko joj je ostalo, a kad dodje neizbezan trenutak ,kako se priblizava kraj od velikih bolova pada u komu par dana i zadnjeg dana zivota se budi iz nje i kao da je potpuno zdrava osoba prica smeje se i povrati i drugima nadu u zivot i da se vredi boriti do zadnje sekunde.Nisam jedini koji je svedok ovoga i ne bih da mi neko uzme nadu da jos jednom vidim one koje volim.
Eutanazija je pravo na dostojanstvo ... pravo da se umre kao čovek ... rušenje tabua "nekog" ko poseduje naše živote ... život pojedinca nije pravo zajednice ... znam da će biti velikih otpora u Srbiji ali očekujem da se u narednim godinama i TO pravo uskladi sa Ustavom ove države ...
Fino, elegantno, licemerno, zaodenuto u navodno covekoljublje i moralnu odoru - ubistvo. Ubistvo je oduzimanje zivota coveku. Razlozi mogu biti bezbrojni, potencijalno opravdani ili ne. Kako god - kada coveku oduzmete zivot - ubili ste ga. Razlozi za ubistvo su druga prica. Poslednji veliki primer junacke borbe za zivot je slucaj Mihaela Sumahera. Njegova porodica ne zali truda i novca, zivot njihovog clana porodice je za njih svetinja i ne dovodi se u pitanje. Najlakse je iskljuciti aparate i pronaci opravdanje... Najteze je uciniti sve da se ljudima ublaze bolovi i eventualno napravi pomak u lecenju.
Kad pas teško oboli i pati svaki normalan vlasnik ga "uspava". Zašto smo humaniji prema životinjama nego prema ljudima? Svako ima pravo da živi i da umre kako želi. Pritom, niko nema prava da odlučuje da li je moja želja za umiranjem "opravdana". Znači, eutanazija za sve koji to odlučno žele. Bolje to nego da se ljudi samosakate u pokušajima samoubistva.
Ne znam za druge, ali ja bih volela da imam ovu mogucnost u slucaju neke teske i neizlecive bolesti gde je samo pitanje dana/meseca kada cu da "odem". Ne bih volela da svoje poslednje dane provedem u bolovima, privezana za katetar u nekoj bolnici, gde ce lekari da mi kupuju vreme raznim lekovima i infuzijama, ali bez ikakve realne sanse za oporavak. Lepo rece komentator ispod kada zivot prestane da bude zivot. Za mene je eutanazija spas, a ne ubistvo.
Danas je savremena medicina ustvari samo produžila patnje ljudi koji obole, a pravog izlečenja uglavnom nema. Niko se još od teške bolesti nije izlečio i postao potpuno zdrav. Nekada kad nije bilo lekara ljudi padnu krevet i posle nekoliko dana završe svoje patnje smrtnim ishodom, a danas se vucaraju i po nekoliko godina po lekarima non stop pate i onda isto umiru. Ako neko želi svojevoljno da okonča život treba mu to obezbediti.
Vernici kažu da samo Bog ima pravo da daje i oduzima život. Da li onda ovi lekari što mnogima ulepšaju život veštačkom oplodnjom moraju da gore u paklu? Ili Obama, vožd velike hrišćanske države koji seje smrt po svetu? Ako već ne možete prihvatiti da ljudi mogu nekada nešto i sami da urade, bez božje pomoći, shvatite to kao da su eutanazisti produžena ruka Svevišnjeg koji pomaže bolesnima, te ih poziva k sebi da im olakša ovozemaljske muke. Pitao bih nekog crkvenjaka da li bi imao šta protiv eutanazije da Crkvi prepišem kuću pred sam čin. Da se ne zavaravamo....
Prisustvovao sam upokojenju mog rodjaka u Holandiji, za njega je to bilo spas od muka po njegovoj eksplicitnoj izrazenoj zelji jer su ga samo aparati i i infuzija drzali u zivotu, organizam mu ni obicnu vodu nije primao, da su mu aparati bili iskljuceni umro bi u nezamislivim mukama; izlecenje raka u toj meri metastaze je bilo nemoguce. 100% je bio svestan pri licnoj odluci da mu se aparati na human nacin iskljuce upokojenjem kojem bi prethodilo dostojanstven rastanak od njegove porodice, nas familije i prijatelja; prethodno je konzilium lekara odlucivao o njegovom zahtevu za eutanazijom. Koliko god ga smatram herojem i hrabrim covekom, taj cin je na mene ostavio neizbrisiv trag jednog veoma traumaticnog dogadjaja; sa punim razumevanjem prema njegovoj odluci u bezizlaznoj situaciji, takav rastanak od 100% svesnog coveka gde vidis i lekara koji mu daje 2 injekcije u zakazano vreme niko ne moze ostati ravnodusan i bez dozivotnog oziljka takve potresne slike. A kako li je tom lekaru koji je nakon rodjakove smrti imao termin za upokojenje terminalno bolesne devojcice od 12 godina u susednoj sobi?
@dusanmal - iz iskustva znam da bi neko to zeleo, da umre dostojanstveno, a ne da se muci u bolovima dok dragi nam doktori kazu - nema potrebe za infuzijom i tako ce da umre... Pa jel to mozda pravda?? Jel tako treba ?? Da ne rade nista da pomognu, a jos i da ti brane da pomognes sebi?? Vidi se da nemas pojma kako je kad nema drugog izlaza osim smrti u najvecim bolovima, a ovo bi bilo najhumanije...!!!
Sve bih dala da je moja baka imala pravo na eutanaziju. Gledala sam svoju majku kako dolazi u iskusenje da joj da preveliku dozu morfijuma. Niko ne treba da prolazi kroz to. Niko nije zasluzio tako bolnu smrt. Odakle lekarima pravo da produzavaju agoniju? Odakle im pravo da za dan ili dva odlazu neminovnu smrt osobi koja vise nije ni covek. Sa bolescu se treba boriti dok je covek svestan i ne trpi (pre)velike bolove, onog trenutka kad postane biljka koja jauce pomoci da umre kolko-tolko dostojanstveno.
Ocene komentatora govore u prilog eutanaziji. Ljudi shvataju da ima stanja kada zbog bolesti zivot postaje mucenje i gubi smisao. Sa malom i jos nerodjenom decom je isto. Koliko bi roditelja zelelo da uziva u zdravom potomstvu i raduje se unucima. Koliko njih se muci od rodjenja bolesnog deteta do njegovog zrelog doba, gledajuci ga nemocno i bez šanse da skrati obostranu muku uz brigu, kome ce to dete posle smrti roditelja. Nazalost nasa drzava nema razumevanja i ne pruza takvu zakonsku opciju. Koliko god odluka o eutanaziji bila strašna i bolna, ljudsko društvo mora dati mogucnost izbora u takvim situacijama i ponašati se racionalno.
s jedne strane pozdravljam takvu mogucnost izbora,s druge,imao sam priliku cuti razmisljanja nastala iz dugogdisnjeg iskustva osobe koja je bila sam izvrsioc toga cina..iako jedni drugima dugujemo pomoci na nas najbolji moguci nacin,mi jos uvek veoma malo znamo o tako bitnim stvarima..jedno je sigurno,covek se konstantno menja jer sve ostavlja svoj trag,..
@crazymilojko
Vrlo sebican nacin razmisljanja. Produzavati agoniju bliznje osobe samo da ne bi morao da se suocis sa njenom smrcu. Ako neko koga volimo pati, zar nije logicnije postovati njegovu zelju da sam odlucuje o svom zivotu, a ne kjukati ga lekovima i gledati u bolovima samo da bi sebi rekli "bar je ziv".
Secam se da je moja prabaka poslednjih 4-5 godina zivota provela u krevetu. Nije bila sposobna da sama ustane, popije vodu, cesto ni da prica duze od 5 minuta od bolova i malaksalosti. Zatvorenici su imali bolji kvalitet zivota od nje koja nije belog dana videla niti udahnula svez vazduh. Da li je to humano?
Ja sam za i u zemljama gde je dozvoljeno nije lako dobiti eutatanaziju.
Dva lekara moraju da se slože i oni naravno gledaju da li je pacijent u psihičkom stanju da uzme takvu odluku itd.
Eutanazija se daje samo zbog retkih bolesti koje niko ne može da izleči, znači pacijent će sigurno umreti.
I naivni ljudi misle da je samo dati morfijum da pacijent nema bolova ali to je samo jedan od mnogih simptoma.
To su teške genetske bolesti i ti ljudi imaju puno simptoma i umiru u mukama,za njih je svaki dan mučenje.
I to je kao humano produžiti mučenje?!
Trebalo bi malo guglati. Mislim da se u Švajcarskoj pravi razlika između eutanazije i - pomoći pri umiranju. Zašto je u Nemačkoj zabranjena reč eutanazija a se koristi ovo drugo. Ustvari tekst nam je objasnio, ali je istina mnogo dublja. Mislim da niko od nas zasigurno ne zna šta bi uradio da se nađe u takvoj situaciji pa su svi komentari paušalni osim ovog komentara gde je neko prisustvovao eutanaziji svog rođaka i opisao/opisala kakve je traume to ostavilo. Mene je potresao tekst jednog pedijatra upravo iz Belgije koji je objasnio da deca uopšte nemaju osećaj za smrt i kraj ma kako teško bila bolesna. Napisao je da su teško bolesna deca u bolnicama pisala domaće zadatke dva dana pre smrti i spremala se za polaganje ispita ili sasvim normalno razgovarala pola sata pre smrti.
Problem sa eutanazijom imaju oni koji ostaju živi a ne osoba koje se direktno tiče sama eutanazija ... mnogo je onih koji sebi daju za pravo da odlučuju o prinudnom produžetku patnji a ne produžetku života ... neki, daju sebi za pravo da, zarad svojih zabluda, osećanja ili verovanja, maltretiraju "dragu" im osobu da krajnih granica bez da ih opšte zanima njena/njegova odluka ili želja ... tako dolazimo do paradoksa da osoba koja bi trebalo da odlućuje o tome - nema pravo glasa ... da se veliča patnja a ne dostojanstvo ... sve to vrlo dobro podseća na apokaliptičnu religiju koja vlada ponašanjem mnogih a u kojoj je žrtva - cilj a sredstvo dostizanja tog cilja mogu biti svi ... i da se razumemo imam dovoljno godina da sam svedočio smrti i u porodici i u familiji, neke su bile brze a neke agonije ...
IMAGE SOURCE
31 Komentari
Sortiraj po: