Srbija na 13. mestu po broju samoubistava

Ne znam zašto ali iz Bosne dok odem u ravnicu odmah me uhvati neka kriza poput depresije.... Čim vidim brdo lakše mi je !!!

Iskreno, svakog jutra kada se probudim hocu da se ubijem.
Svasta sam prosao kroz zivot i nekako me ujutru sve to nanovo lupi.
ali sam do 12 vec bolje :D

Vijetnamski sindrom, koji je zahvatio ceo narod. To verovatno nije klasican v. sindrom, priostekao iz strahota dozivljenih od strane boraca, nego strahota, koju smo svi zajedno doziveli, najvise ogledanu u tome, sto smo svi spustili, prag izdrzljivosti i sistem vrednosti, na najnize grane, za sta smo pre samo nekog vremena, pre toga, mislili da je nemoguce. Sada vise nemamo zelje, nego nas nosi stihija, a takvi, sa ubijenom voljom za borbu, za sebe, na prvoj prepreci koja zalici na nesto iz vremena stradanja, blokira nas i ne da dalje.
Neko, ko ovo cita, sigurno u kraicku mozga razmislja, da mu je izlaz u samoubistvo, naravno, jos uvek nezeleci da se to zaista i dogodi, pa ... za njih imam jedan veciti savet: ne ostajte sami, kada vam je tesko, nego nadjite bilo koga i budite sa njim! Uradite bilo sta, da sa nekim pricate. Tema price nije bitna, najmanje je bitno to, da pricate o svojim problemima, pricajte o bilo cemu. Spekrat ljudi, sa kim biste mogli da se druzite i pricate je nepresusan! Kada ostanete sami, zamislite samo situaciju, da ste na drugom kraju sveta, u nekoj novoj sredini, sa novim ljudima. Ako biste se tada ubili, ne biste videli novi dan i svu sirinu, koju nam nudi planeta. Pobegnite od onoga, zbog cega zelite .. da vas nema. Ako nikako drugacije, za pocetak je dovoljno i u masti, a narednih dana, mozda i realno. Sansa postoji, samo ako smo zivi! A smrt, ona nas ceka, pa nas ceka ...
Zivot mozda nije lep, ali ga mozemo promeniti!

A šta ako nekom padne na pamet da se ubije van tog radnog vremena, pa nema koga da pozove?

Ne znam zašto ali iz Bosne dok odem u ravnicu odmah me uhvati neka kriza poput depresije.... Čim vidim brdo lakše mi je !!!
(Ivko, 10. septembar 2013 16:50)

Pa ne moraš baš tako često da obilaziš rodbinu, Ivko. A mogli bi i oni da se vrate u zavičaj. Vide brdo i ne rizikuju. Ovako...hmmmm...

Barem negde da smo u svetskom vrhu.

Ne ocajavajte. Drzava ulaze maksimalne napore, pa cemo i vrlo brzo osvojiti poziciju LIDERA!

@budi svoj
Lepo receno, verujem da ne biti sam pomaze, ali covek kada je u depresiji ne moze da vidi da moze biti bolje, da negde drugde svice novi dan.
Borila sam se sa depresijom dugo, nekoliko godina i uspela nekako da isplivam i pomerim se. To su bile godine pakla. Sada osecam da ponovo pomalja glavu i ne znam da li cu imati snage da se borim ponovo ili cu jednostavno odustati. Ne zato sto mislim da zivot ne moze biti lep, daleko od toga, znam da moze. Depresija je slicna fizickom bolu, dodje momenat kada covek vise ne moze da podnosi stanje u kome je, bas kao i sa nekim drugim bolestima, i zeli da okonca sve, samo da izadje iz tog nepodnosljivog stanja.

Pa mnogo se lepo zivi

"Iskreno, svakog jutra kada se probudim hocu da se ubijem.
Svasta sam prosao kroz zivot i nekako me ujutru sve to nanovo lupi.
ali sam do 12 vec bolje :D"

Ivane, to je simptom depresije, trazite pomoc!

Bez sekiracije,uskoro ćemo da budemo prvi...

Individualni razlozi za samoubistvo mogu biti vrlo različiti, ali postoji nešto što se zove stopa samoubistva i one su, verovali ili ne, uglavnom konstantne za neku zemlju. Zašto je to tako još uvek niko nema pravi odgovor, ali naučnici i kvazinaučnici vole krizom i ekonomskim razlozima da objašnjavaju sve i svašta, jednostavno zato što je tako komotnije. Neki su čak dovodili u vezu stope samoubistava sa klimom npr., ali istina je da zapravo nema ni jednog logičkog objašnjenja zašto je Vojvodina (a koliko se sećam i Slovenija) u samom svetskom vrhu, a da je ostatak Srbije (ili nekadašnje SFRJ) u okvirima svetskog proseka.

Samoubistvo je najgori mogući načim pokušaja bekstva/rešenja za neki problem - čovek ubije zdravo telo a duša ostaje u večnim mukama...

Ova statistika nije nimalo naivna. Imala sam priliku da se upoznam sa depresijom i to je jako ozbiljna stvar, ali sam prosla kroz sve to bez vecih incidenata, vec sam se nekako uvezbala da ne gledam sve crno.
Depresivni ljudi ne vide izlaz iz problema, vec vide samoubistvo kao jedino resenje, ali nije tako verujte mi. Meni je bas zao kada cujem koliko mladih i pametnih ljudi sebi okoncaju zivot! Zasto ljudi? Dobro tezak je zivot, ali i neki drugi ljudi se muce ceo zivot ali ostanu zivi, smrt nas ceka sve, ali treba preziveti sve to. Mozda bas sutra upoznate vasu srodnu dusu, ili dobijete novi posao, ili vam se desi nesto bas lepo. Zar ne zelite neki dan da imate decu? Svaki put kada pomislite na tako nesto, pomislite samo sta bi to uradilo vasim roditeljma, znajte da niste sami i pricajte o tome sa nekim. Depresivni ljudi misle da su sami, ali vervali ili ne i vas neko mnogo voli i nekome je dosta,dosta stalo!

Da znam da imam jos jedan zivot odmah bih se ubio

Samoubistvo je najgori mogući načim pokušaja bekstva/rešenja za neki problem - čovek ubije zdravo telo a duša ostaje u večnim mukama...
(posmatrač, 10. septembar 2013 20:35)

Bog za boga i boga u crkve, a vi 'ajde, nemojte ljudima jos dosoljavati muke sa nepostojecom dusom, dosta im je i sopstvenih REALNIH problema!
Uostalom, cela ta prica koju pominjete je i izmisljena da bi ljude, u nedostatku boljih sredstava, sprecila da se ubikju. Danas postoje mnogo bolja sredstva da im se pomogne!

@ Nikola
Samo sam čekao.. Morao je neko da se nađe da upropasti bilo kakav pokušaj pomoći.
Nisam psiholog, i voleo bih da grešim, ali ubeđen sam da si ti jedan od onih nezadovoljnih, lenjih, po malo zlih, zajedljivih, prepametnih, non stop sarkastičnih i jadnih ljudi, koji nikad nisu skupili .... (čitaj hrabrosti) da nešto promene, pa makar i u svom životu. Verovatno ti je strašno da počistiš đubre sa ulice, pošto "nisi ti bacio..", plus ne daj Bože da te neko vidi, i kaže kako je video nekog kretena koji skuplja đubre oko kante.. Nisi imao živaca ni vremena (posto si prezauzet, logično. Kod nas svi besposleni neverovatno žure) da sedneš sa nekim problematičnim klincem, i probaš da mu pomogneš.. A i što bi?! Ko je tebi pomagao?! To se ne plaća! Pa nisi budala! Imaš ti i svojih problema..
Muka mi je od svih kojima je lakše da kritikuju nešto, umesto da bar ne komentarišu ako neće da pomognu. Najlakše je tako..
Garant može i ta pomoć da se organizuje bolje, ALI ONI BAR POKUŠAVAJU!

Cini mi se da je kljucno pitanje motivacije. Zasto ziveti? Ako je strah od umiranja (ne od smrti) motivacija, ili ako je samo strah od pakla (a odatle jos uvek nemamo izvestaj, da li postoji i kakav je), cini mi se da je to losa opcija za zivljenje. Ali ako smisao postoji, onda se i u Ausvicu prezivi i ostane normalan.
Za nase uslove, moze da vazi jedna recenica iz filma Put (2009). Dogadja se u opustosenoj Americi, gde se umire od gladi, hladnoce, napada kanibala i cega sve ne. Robert Duval glumi starca na izmaku snage, ali koji i dalje ide nekim svojim putem. na pitanje o samoubistvu odgovara: To je luksuz, koji ne mogu da priustim u ovakvim strasnim vremenima.
Ozbiljno je to pitanje, i nikako se ne sme ignorisati, a otudjenost medju nama sigurno je pogorsava. Neki put valja i samo saslusati sta nekoo ima da kaze (ne samo slusati vec i cuti, i ne samo gledati, vec i videti),i naucditi da se cita izmedju redova.
Toliko zasad, nadam se da ce nekome koristiti (ne moze da skodi, a cim ne skodi znaci da koristi- Gutovic).

Samo su zaboravili da pomenu da i ostale ex-yu zemlje nisu sretnije- Slovenija i Hrvatska su ispred:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate
NE radi tesenja vec je ocigledno podnevlje i mentalitet specifican.

(Lynn, 10. septembar 2013 22:49)
Nismo bas sigurni, da depresija svakako vodi u suicid. To, da moze da dovede, tacno je! Vece je pitanje, zbog cega nastaje depresija.
Uzroci su razliciti, ali najprizemnije receno, u depresiju se upada, kada se pojedinac rastrza, izmedju mogucnosti i ocekivanja. U tom kolapsu, ostaju nepokretni! Osecaj ocaja, koji su sami sebi priredili (videvsi problem, kao crno, a nevidevsi ostale lepe zivotne stvari, kao belo), pretvara se u sumnju, u sve: nepotrebnost, nemoc, nevoljenost i sl, a zatim u uzaludnost. Zbog toga je depresija poremecen sistem vrednost (koji nije uzrok, nego posledica), jer se ne radujemo nicemu, nego egoisticno (usput, i suicid je egoizam, za primer), nemogavsi da resimo (po pravilu banalan, ali kompleksan) problem, brigom o tome (ustvari, o sebi, da ne razocaramo ocekivanja), potpuno zablokiramo.
Ako vec ne mozemo da resimo problem (a malo je takvih primera), ignorisimo ga! Redovan zivot, normalne navike i aktivnosti, NIKAKO ne sme da trpe, zbog tog (neresivog) problema. Taj (neresiv) problem, resavamo, ili ne, ali je sustina u tome, da nam on, ne moze postati srediste zivota, jer zivot mora da tece, kao da problema nema!!! Bez odlaganja! U tom kontekstu, kada normalno funkcionisemo, "ne biti sam" (kako Vi kazete), odnosno svakoliko druzenje sa svakavim ljudima (a samo normalni i funkcionalni smo im atraktivni i zanimljivi), naravno da pomaze, jer dve i vise glava, vise zna, nego jedna (blokirana).

pa da se ubijes!

@ budi svoj
Hvala Vam sto ste se ponovo javili ali moram da primetim da ste me pomalo razocarali sa drugim komentarom. Ne znam cime se bavite, nadam se da nije neko profesionalno savetovanje. Ja sam mnogo radila na sebi da pomognem sebi da izadjem iz depresije i uspelo mi je donekle. Ocekivanja i prohteva nemam skoro nikakvih ( nije zdravo, mislim) a imam vecinu stvari koje covek moze da pozeli u zivotu. Mislim da je problem mnogo kompleksiji od onoga na sta ste pokusali da ga svedete. Verujem da jeste uzrok mnogih problema i potistenosti nesklad izmedju ocekicanja i stvarnosti,, ali se ne slazem sa generalizacijom koju ste Vi dali jer depresija je bolest, mnogo kompleksnija od tokve generalizacije.
Coveku koji je bolestan od depresije je um " izmesten" i komentari poput Vaseg mogu da ga pomere na pogresnu stranu; poslednje sto nekom bolesnom ko ne vidi smisao zivota treba je da mu se kaze da je sebican. Verujte.

Hvala Vama, sto ste do kraja posta, ipak, smogli smage da napisete, sta Vas je, ustvari, `zakacilo`. Uz posebnu paznju, da ne otvorim Pandorinu kutiju, Vi ste je, ipak otvorili.
Podseticu Vas, da sam pisao o uzrocima depresije, a da sam o samoj depresiji pisao kao stanju, koje u nekim slucajevima, moze da dovede do suicida. Dakle, to su 3 razlicite stvari: - uzrok, - sama depresija i - suicid. Da li svaka sebicnost (samozivost) dovodi do depresije, ili da li svaka depresija dovodi do suicida? Naravno da ne! Da li je svako samoubistvo, posledica depresije (ili sebicnosti)? Takodje - NE!
Dakle,

Dakle, depresija je stanje (vrlo prepoznatljivo i jedostavno; nije “kompleksna bolest”), a samoubistvo je trenutak. Kompleksni su uzroci, kako depresije, tako i suicida! (Prehlada je stanje i leci se jednostavno, uvek isto, a uzroci nastanja prehlade su kompleksni.)
Rastrzanost pojedinca, izmedju realnih svojih mogucnosti i onoga sta se od te osobe ocekuje, ne misli se samo na licno samosagledavanje, nego prvenstveno i na ono, kako pojedinac dozivljava tudja gledanja na sebe! Ustvari, sta drugi (njima bitni) od njih ocekuju, a sta oni sami, mogu da pruze. Sem “sebicnosti” (koja Vam se nije svidela), reci cu (jos jednu jeres), da su depresivci, po pravilu lenji (neretko i razmazeni) ljudi, oko kojih je u dugom vremenskom perjodu (ranije), neko obigravao. Oni bez otpora (kao i oni koji pokusavaju samoubistvo), ustvari, pozivaju u pomoc. E, tu stizemo do vrata pakla! Ili se pojedinac sam trgne i pocne da funkcionise, ili upada u depresiju!
Ponavljam, bitno je da FUKCIONISETE!!! Gledajte u sutra, a ne u juce.
Kako kaze Josipa: “Danas sam luda, ne znam sta hocu, danas sam luda, zelim samocu …”! Mora da postoji “NESTO”, samo Vase. Tim se bavite.

Ne znam zašto ali iz Bosne dok odem u ravnicu odmah me uhvati neka kriza poput depresije.... Čim vidim brdo lakše mi je !!!

Ne znam zašto ali iz Bosne dok odem u ravnicu odmah me uhvati neka kriza poput depresije.... Čim vidim brdo lakše mi je !!!
(Ivko, 10. septembar 2013 16:50)

Pa ne moraš baš tako često da obilaziš rodbinu, Ivko. A mogli bi i oni da se vrate u zavičaj. Vide brdo i ne rizikuju. Ovako...hmmmm...

Samoubistvo je najgori mogući načim pokušaja bekstva/rešenja za neki problem - čovek ubije zdravo telo a duša ostaje u večnim mukama...

Barem negde da smo u svetskom vrhu.

A šta ako nekom padne na pamet da se ubije van tog radnog vremena, pa nema koga da pozove?

Vijetnamski sindrom, koji je zahvatio ceo narod. To verovatno nije klasican v. sindrom, priostekao iz strahota dozivljenih od strane boraca, nego strahota, koju smo svi zajedno doziveli, najvise ogledanu u tome, sto smo svi spustili, prag izdrzljivosti i sistem vrednosti, na najnize grane, za sta smo pre samo nekog vremena, pre toga, mislili da je nemoguce. Sada vise nemamo zelje, nego nas nosi stihija, a takvi, sa ubijenom voljom za borbu, za sebe, na prvoj prepreci koja zalici na nesto iz vremena stradanja, blokira nas i ne da dalje.
Neko, ko ovo cita, sigurno u kraicku mozga razmislja, da mu je izlaz u samoubistvo, naravno, jos uvek nezeleci da se to zaista i dogodi, pa ... za njih imam jedan veciti savet: ne ostajte sami, kada vam je tesko, nego nadjite bilo koga i budite sa njim! Uradite bilo sta, da sa nekim pricate. Tema price nije bitna, najmanje je bitno to, da pricate o svojim problemima, pricajte o bilo cemu. Spekrat ljudi, sa kim biste mogli da se druzite i pricate je nepresusan! Kada ostanete sami, zamislite samo situaciju, da ste na drugom kraju sveta, u nekoj novoj sredini, sa novim ljudima. Ako biste se tada ubili, ne biste videli novi dan i svu sirinu, koju nam nudi planeta. Pobegnite od onoga, zbog cega zelite .. da vas nema. Ako nikako drugacije, za pocetak je dovoljno i u masti, a narednih dana, mozda i realno. Sansa postoji, samo ako smo zivi! A smrt, ona nas ceka, pa nas ceka ...
Zivot mozda nije lep, ali ga mozemo promeniti!

Iskreno, svakog jutra kada se probudim hocu da se ubijem.
Svasta sam prosao kroz zivot i nekako me ujutru sve to nanovo lupi.
ali sam do 12 vec bolje :D

Ne ocajavajte. Drzava ulaze maksimalne napore, pa cemo i vrlo brzo osvojiti poziciju LIDERA!

Samoubistvo je najgori mogući načim pokušaja bekstva/rešenja za neki problem - čovek ubije zdravo telo a duša ostaje u večnim mukama...
(posmatrač, 10. septembar 2013 20:35)

Bog za boga i boga u crkve, a vi 'ajde, nemojte ljudima jos dosoljavati muke sa nepostojecom dusom, dosta im je i sopstvenih REALNIH problema!
Uostalom, cela ta prica koju pominjete je i izmisljena da bi ljude, u nedostatku boljih sredstava, sprecila da se ubikju. Danas postoje mnogo bolja sredstva da im se pomogne!

Individualni razlozi za samoubistvo mogu biti vrlo različiti, ali postoji nešto što se zove stopa samoubistva i one su, verovali ili ne, uglavnom konstantne za neku zemlju. Zašto je to tako još uvek niko nema pravi odgovor, ali naučnici i kvazinaučnici vole krizom i ekonomskim razlozima da objašnjavaju sve i svašta, jednostavno zato što je tako komotnije. Neki su čak dovodili u vezu stope samoubistava sa klimom npr., ali istina je da zapravo nema ni jednog logičkog objašnjenja zašto je Vojvodina (a koliko se sećam i Slovenija) u samom svetskom vrhu, a da je ostatak Srbije (ili nekadašnje SFRJ) u okvirima svetskog proseka.

Bez sekiracije,uskoro ćemo da budemo prvi...

"Iskreno, svakog jutra kada se probudim hocu da se ubijem.
Svasta sam prosao kroz zivot i nekako me ujutru sve to nanovo lupi.
ali sam do 12 vec bolje :D"

Ivane, to je simptom depresije, trazite pomoc!

@budi svoj
Lepo receno, verujem da ne biti sam pomaze, ali covek kada je u depresiji ne moze da vidi da moze biti bolje, da negde drugde svice novi dan.
Borila sam se sa depresijom dugo, nekoliko godina i uspela nekako da isplivam i pomerim se. To su bile godine pakla. Sada osecam da ponovo pomalja glavu i ne znam da li cu imati snage da se borim ponovo ili cu jednostavno odustati. Ne zato sto mislim da zivot ne moze biti lep, daleko od toga, znam da moze. Depresija je slicna fizickom bolu, dodje momenat kada covek vise ne moze da podnosi stanje u kome je, bas kao i sa nekim drugim bolestima, i zeli da okonca sve, samo da izadje iz tog nepodnosljivog stanja.

Da znam da imam jos jedan zivot odmah bih se ubio

(Lynn, 10. septembar 2013 22:49)
Nismo bas sigurni, da depresija svakako vodi u suicid. To, da moze da dovede, tacno je! Vece je pitanje, zbog cega nastaje depresija.
Uzroci su razliciti, ali najprizemnije receno, u depresiju se upada, kada se pojedinac rastrza, izmedju mogucnosti i ocekivanja. U tom kolapsu, ostaju nepokretni! Osecaj ocaja, koji su sami sebi priredili (videvsi problem, kao crno, a nevidevsi ostale lepe zivotne stvari, kao belo), pretvara se u sumnju, u sve: nepotrebnost, nemoc, nevoljenost i sl, a zatim u uzaludnost. Zbog toga je depresija poremecen sistem vrednost (koji nije uzrok, nego posledica), jer se ne radujemo nicemu, nego egoisticno (usput, i suicid je egoizam, za primer), nemogavsi da resimo (po pravilu banalan, ali kompleksan) problem, brigom o tome (ustvari, o sebi, da ne razocaramo ocekivanja), potpuno zablokiramo.
Ako vec ne mozemo da resimo problem (a malo je takvih primera), ignorisimo ga! Redovan zivot, normalne navike i aktivnosti, NIKAKO ne sme da trpe, zbog tog (neresivog) problema. Taj (neresiv) problem, resavamo, ili ne, ali je sustina u tome, da nam on, ne moze postati srediste zivota, jer zivot mora da tece, kao da problema nema!!! Bez odlaganja! U tom kontekstu, kada normalno funkcionisemo, "ne biti sam" (kako Vi kazete), odnosno svakoliko druzenje sa svakavim ljudima (a samo normalni i funkcionalni smo im atraktivni i zanimljivi), naravno da pomaze, jer dve i vise glava, vise zna, nego jedna (blokirana).

Pa mnogo se lepo zivi

Cini mi se da je kljucno pitanje motivacije. Zasto ziveti? Ako je strah od umiranja (ne od smrti) motivacija, ili ako je samo strah od pakla (a odatle jos uvek nemamo izvestaj, da li postoji i kakav je), cini mi se da je to losa opcija za zivljenje. Ali ako smisao postoji, onda se i u Ausvicu prezivi i ostane normalan.
Za nase uslove, moze da vazi jedna recenica iz filma Put (2009). Dogadja se u opustosenoj Americi, gde se umire od gladi, hladnoce, napada kanibala i cega sve ne. Robert Duval glumi starca na izmaku snage, ali koji i dalje ide nekim svojim putem. na pitanje o samoubistvu odgovara: To je luksuz, koji ne mogu da priustim u ovakvim strasnim vremenima.
Ozbiljno je to pitanje, i nikako se ne sme ignorisati, a otudjenost medju nama sigurno je pogorsava. Neki put valja i samo saslusati sta nekoo ima da kaze (ne samo slusati vec i cuti, i ne samo gledati, vec i videti),i naucditi da se cita izmedju redova.
Toliko zasad, nadam se da ce nekome koristiti (ne moze da skodi, a cim ne skodi znaci da koristi- Gutovic).

Samo su zaboravili da pomenu da i ostale ex-yu zemlje nisu sretnije- Slovenija i Hrvatska su ispred:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate
NE radi tesenja vec je ocigledno podnevlje i mentalitet specifican.

@ Nikola
Samo sam čekao.. Morao je neko da se nađe da upropasti bilo kakav pokušaj pomoći.
Nisam psiholog, i voleo bih da grešim, ali ubeđen sam da si ti jedan od onih nezadovoljnih, lenjih, po malo zlih, zajedljivih, prepametnih, non stop sarkastičnih i jadnih ljudi, koji nikad nisu skupili .... (čitaj hrabrosti) da nešto promene, pa makar i u svom životu. Verovatno ti je strašno da počistiš đubre sa ulice, pošto "nisi ti bacio..", plus ne daj Bože da te neko vidi, i kaže kako je video nekog kretena koji skuplja đubre oko kante.. Nisi imao živaca ni vremena (posto si prezauzet, logično. Kod nas svi besposleni neverovatno žure) da sedneš sa nekim problematičnim klincem, i probaš da mu pomogneš.. A i što bi?! Ko je tebi pomagao?! To se ne plaća! Pa nisi budala! Imaš ti i svojih problema..
Muka mi je od svih kojima je lakše da kritikuju nešto, umesto da bar ne komentarišu ako neće da pomognu. Najlakše je tako..
Garant može i ta pomoć da se organizuje bolje, ALI ONI BAR POKUŠAVAJU!

Ova statistika nije nimalo naivna. Imala sam priliku da se upoznam sa depresijom i to je jako ozbiljna stvar, ali sam prosla kroz sve to bez vecih incidenata, vec sam se nekako uvezbala da ne gledam sve crno.
Depresivni ljudi ne vide izlaz iz problema, vec vide samoubistvo kao jedino resenje, ali nije tako verujte mi. Meni je bas zao kada cujem koliko mladih i pametnih ljudi sebi okoncaju zivot! Zasto ljudi? Dobro tezak je zivot, ali i neki drugi ljudi se muce ceo zivot ali ostanu zivi, smrt nas ceka sve, ali treba preziveti sve to. Mozda bas sutra upoznate vasu srodnu dusu, ili dobijete novi posao, ili vam se desi nesto bas lepo. Zar ne zelite neki dan da imate decu? Svaki put kada pomislite na tako nesto, pomislite samo sta bi to uradilo vasim roditeljma, znajte da niste sami i pricajte o tome sa nekim. Depresivni ljudi misle da su sami, ali vervali ili ne i vas neko mnogo voli i nekome je dosta,dosta stalo!

pa da se ubijes!

@ budi svoj
Hvala Vam sto ste se ponovo javili ali moram da primetim da ste me pomalo razocarali sa drugim komentarom. Ne znam cime se bavite, nadam se da nije neko profesionalno savetovanje. Ja sam mnogo radila na sebi da pomognem sebi da izadjem iz depresije i uspelo mi je donekle. Ocekivanja i prohteva nemam skoro nikakvih ( nije zdravo, mislim) a imam vecinu stvari koje covek moze da pozeli u zivotu. Mislim da je problem mnogo kompleksiji od onoga na sta ste pokusali da ga svedete. Verujem da jeste uzrok mnogih problema i potistenosti nesklad izmedju ocekicanja i stvarnosti,, ali se ne slazem sa generalizacijom koju ste Vi dali jer depresija je bolest, mnogo kompleksnija od tokve generalizacije.
Coveku koji je bolestan od depresije je um " izmesten" i komentari poput Vaseg mogu da ga pomere na pogresnu stranu; poslednje sto nekom bolesnom ko ne vidi smisao zivota treba je da mu se kaze da je sebican. Verujte.

Hvala Vama, sto ste do kraja posta, ipak, smogli smage da napisete, sta Vas je, ustvari, `zakacilo`. Uz posebnu paznju, da ne otvorim Pandorinu kutiju, Vi ste je, ipak otvorili.
Podseticu Vas, da sam pisao o uzrocima depresije, a da sam o samoj depresiji pisao kao stanju, koje u nekim slucajevima, moze da dovede do suicida. Dakle, to su 3 razlicite stvari: - uzrok, - sama depresija i - suicid. Da li svaka sebicnost (samozivost) dovodi do depresije, ili da li svaka depresija dovodi do suicida? Naravno da ne! Da li je svako samoubistvo, posledica depresije (ili sebicnosti)? Takodje - NE!
Dakle,

Dakle, depresija je stanje (vrlo prepoznatljivo i jedostavno; nije “kompleksna bolest”), a samoubistvo je trenutak. Kompleksni su uzroci, kako depresije, tako i suicida! (Prehlada je stanje i leci se jednostavno, uvek isto, a uzroci nastanja prehlade su kompleksni.)
Rastrzanost pojedinca, izmedju realnih svojih mogucnosti i onoga sta se od te osobe ocekuje, ne misli se samo na licno samosagledavanje, nego prvenstveno i na ono, kako pojedinac dozivljava tudja gledanja na sebe! Ustvari, sta drugi (njima bitni) od njih ocekuju, a sta oni sami, mogu da pruze. Sem “sebicnosti” (koja Vam se nije svidela), reci cu (jos jednu jeres), da su depresivci, po pravilu lenji (neretko i razmazeni) ljudi, oko kojih je u dugom vremenskom perjodu (ranije), neko obigravao. Oni bez otpora (kao i oni koji pokusavaju samoubistvo), ustvari, pozivaju u pomoc. E, tu stizemo do vrata pakla! Ili se pojedinac sam trgne i pocne da funkcionise, ili upada u depresiju!
Ponavljam, bitno je da FUKCIONISETE!!! Gledajte u sutra, a ne u juce.
Kako kaze Josipa: “Danas sam luda, ne znam sta hocu, danas sam luda, zelim samocu …”! Mora da postoji “NESTO”, samo Vase. Tim se bavite.