Genericki lekovi NISU kompletne kopije "markiranih" lekova. Probao sam i video razliku iako tada nisam ni znao da mi daju zamenu. Od antibiotika, na koje inace nemam losu reakciju, sam povracaao bez prestanka, a od lekova protiv bolova sam imao konstantne vrtoiglavice. Po mom iskustvu nezeljeni efekti su deleko cesci kod generickih lekova.
Iako je sastav (barem na papiru) isti, razlike u pravljenju lekova uticu na njihovu apsorpciju.
Od lekara koje sam upoznao na zapadu (privatno), nijedan genericke lekove ne uzima niti ih prepisuje svojoj deci. Oni su samo za pacijente koje ne poznaje.
Isto je kao i sa genetski modifikovanom psenicom koja je pravljena da bude otpornija na africke suse. Dobro je da postoji i da suzbija glad, ali to ne znaci da je bilo pametno da ZARADE radi, obicno psenicu svuda zamene onom modifikovanom.
Orginalni i genericki lekovi su jako slicni ali nisu ISTI.
Jedini razlog zasto nisu isti je zato sta kolicina svakog "sastojka" i kolicine istog je zasticena patentom, pa prosto nitko nemoze napravit iste kolicine i tako prodavat to pod drugim imenom.
Kafetin,Saridon,Andol etc svi spadaju istoj grupi lekova za koristenje ali nisu isti nego drukcijom kombinacijom rade istu stvar, sad koji je bolji to je na individui da proceni koji mu vise pase.
Recimo Kafetin moze izazvat zgaravicu a Saridon je totalna suprotnost i ne deluje abrazivno na zeludac,Andol je totalna suprotnost ovima a opet se koristi za slicne stvari.
Isto tako kolicina same supstance odredjuje i poluvek samog leka.
Nemojte uvek slepo ni verovat lekarima oni samo prodaju lek za ono sta dobe "neki" ispod stola pa guraju taj lek. (farmaceutska industrija).
Danas u vreme interneta imate svu slobodu da i sami vidite sta je sto zapravo i sta bi vama vise odgovaralo, informisite se.
Isto tako SVAKA zemlja ima slicne lekove ali se ne zovu ISTO, tako da ako recimo odete u hrvatsku iz srbije i dobite fibru necete moc kupit Fervex ali recimo mozete MaxFlu ili Efferalgan, svi sadrze paracetamol sa ili bez kombinacije "Acetilsalicilne kiseline + vitaminC" ali se drukcije zovu.
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
(Pera, 28. jul 2013 19:26)
Nisi u pravu Pero, aspirin je i pored toga nezaštićeno ime, (bez obzira na to što je ime provobitnog leka, a ne lekovite supstance) u mnogim zemljama, Engleska, Francuska, SAD, Australija... dok je u nekim drugim nezaštićeno ime acetil-salicilna kiselina, a Aspirin i dalje zaštićeno, iako je licenca istela još pre 100 godina, npr. u Nemačkoj, Kanadi, Srbiji...
tako da terminološki i pravno, nije sve najidealnije uređeno, ali suštna stvari je da je lekovita supstanca ista, bez obzira da li je to Aspirin, Acetisal, Andol ili čaj od vrbine kore.
Sasvim je ispravno gledište jednog komentatora, koji navodi jedine pravilne termine farmaceutske (potpune) paralele, terapijske paralele, i zaboravio je treću hemijsku paralelu.
osim toga, termin ''generički naziv'' je zastareo, i svetska zdravstvena organizacija koristi termin International nonproprietary name (INN), ili Internacionalni nezaštićeni naziv leka, koji je isti svuda u svetu.
Toga je bilo uvek ali sada je tema dosla u zizu javnosti zbog isteka licence za vijagru. Ovde svi pominju aspirin a misle na vijagru. Kome jos treba aspirin ?
...Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe)...
Ti druze kad vec nabrajas da su diklofen I rapten K isto, procitaj, da je diklofen natrijumova so, a rapten K, kalijumova so iste kiseline, sto nikako nije isto za organizam, narocito za one koji ga uzimaju svaki dan.
Sto se tice uporedjivanja kafe, to je tek smesno, ta kafa sto je mi zovemo "turska", se, prvo, uopste ne pije u Turskoj, a I nije cista kafa. Kafe ima izmedju 40 I 60%, ostalo su cikorija, raz, jecam, I ko zna sta sve. Zato I imaju drugacije ukuse. Ako kupis kafu I zrnu, sameljes je I skuvas, videces da ne lici na Don, Grand I ostalo sto pijes.
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
(DOKTOR, 28. jul 2013 21:11) kakav si ti Doktor koji vidi 500€ mesecno kao zaradu koja klasifijuje nekoga za mafijasa? Sitni ljudi, sitne misli, sitni novci!
Dodajte i zantac ili ulsal (Ranisan u Srbiji), koji je dugo bio veoma skup, a danas ga prave svi, cak i sa osnovnim imenom: ranitidin i kosta neuporedivo manje ( i do 6 puta)
Vecina zamjenakih lijekova funkcionisu isto kao i originalni, mada ima izuzetaka. Primjer je moja mama kojoj je originalni lijek (kiselina u zeludcu) funkcionisao savrseno, a kada je osiguranje prestalo da pokriva taj lijek (dobro dosli u ameriku), bila je primorana da se prebaci na zamjenu, a taj lijek ne da nije funkcioniao vec se toliko lose osjecala da je morala da ga prestane uzimati.
Kako se uzme...
Recimo - Ksalol i Xanax treba da su isto, samo što je Xanax zamalo pa duplo jači od Ksalola.
A sa druge strane - Ibuprofen je bolji, zdraviji, jači i jevtini od Brufena.
sefovi apoteka ne uzimaju novac od farmaceutskih firmi jer farmaceut ne sme da menja lek, koji je lekar propisao osim u slucaju duzeg deficita. dakle pre ce biti da lekar moze da menja lekove u dogovoru sa firmama.
Ja samo znam da je pre bilo nasih lekova bar ovih siroko rasprostranjenih i potrebnih kao sto su andoli i aminifilin. Sada nase firme vise ni te lekove ne proizvode vec se jedan aminofilin uvozi iz jedne Makedonije!!! Toliko o tome! One silne price Vucica i onog Dacica... mi ovo, mi ono a mi narod nemamo osnovne lekove proizvedene u nasoj zemlji, to nije ni problem vec je problem sto je zdravstvo unisteno!!! Sto ne smenise Djukic Dejanovic? Ona se najvise bavila tenderima, tacnije samo se time i bavila!!!
Sramota!
Takodje je ukinuta nasilno i proizvodnja anestetika siroko koriscenog i rasprostranjenog, lidokaina! Taj anestetik je imao kupaca i kupaca! To treba ispitati.
Test je u principu ok, ali nedostaje nekoliko strucnih sitnica kojie mogu promeniti pogled na stvari.
Naime genericki lekovi su po kvalitetu osnovne susptancije identicni kao I originalni, ali to ne mora da se odnosi I na kvantitet istog. To moze varirati npr. od 90- 110.% u odnosu na originalni (manje leka moze da znaci manju efikasnost a vise leka moze da znaci vise nezeljenih efekata). Zato se pominje raspon bioekvivaletnosti koju trazi FDA... E tu je prvo pitanje, koliku bioekvivaletnost trazi nasa Agencija za lekove? Nisan siguran da uopste to proveravaju?
Drugo, za neke lekove nije dozvoljena zamena preparata iako je skoro identicna bioekvivalentnost. Npr. Americko drustvo za epilepsiju ne preporucuje bilo kakvu zamenu antiepileptika bez obzira o kojoj vrsti zamene se radi!!!
Osim toga njihovi lekari ne dozvoljavaju da im farmaceut menja lek koji je propisan!!
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...
E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
Greska je u samom naslovu. Postoje dva termina, farmaceutska pararlela i terapijska paralela. Farmaceutska paralela je isti lek, a razlicit proizvodjac. Terapiska paralela je lek iz iste farmakoloske grupe koji ima isto ili slicno dejstvo. Zamenski lek je termin koji se kod nas ne koristi i ne znaci nista konkretno. Sve farmaceutske paralele su jednako bezbedne kao i njhov original posto vaze isti standardi kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Lista na kraju teksta je besmislena, pre svega sto nema veze sa nasim trzistem. Inace, zbog cene, oko 80% lekova na nasem trzistu su genericke paralele, a ostalih 20% su lekovi koji jos uvek imaju patentnu zastitu.
Dakle, sve je to tamo negde u Americi.. kao što rekosmo.
Logična varijanta je:
Originalni lekovi daju maksimalan efekat pri lečenju. Nema jače od toga.
Generički lekovi su kopija. Oni su po pravilu jevtiniji, jer se ne sprovode tolika istraživanja kao kod originala (odnos 1:200 studija u proseku). Naime, oni se prave tako što generičkim fabrikama neko da "recept" od originala i kaže izradite ga tako i tako. Te fabrike mogu da iskoriste rupe u zakonima i dozvoljena variranja u masi aktivnih supstanci (ono što daje efikasnost leku), ali i da promene neke supstance koje nisu nosioci efikasnosti samog leka, već utiču na izgled i oblik tablete, kapsule..; zatim na boju ili druge karakteristike. E, upravo te "nebitne" supstance nekad mogu da prave veliku razliku, jer se lek ne ponaša identično kao original. A isto tako, sa tim generičkim lekovima se ne rade neke velike studije koje mogu do detalja da ispitaju koliku razliku od originala smo mi upravo dobili tim sitnim promenama.
Dakle, ova priča je legalna varijanta. Ovde ne spominjem zakidanje na količini aktivne supstance i nabavka aktivne supstance od sumnjivih a jevtinih fabrika, što je nažalost kod nas jako često.
A, sad sami odlučite.. Hoćete da se lečite originalom il generičkim lekom?
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača.
(Medcus, 28. jul 2013 17:08)
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
Baš lepo, sad kad znamo kakvo je stanje u SAD, napravite to istraživanje i u Srbiji.
Zamena za lek je nešto sasvim drugo od onoga što se kod nas podrazumeva.
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.
Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača. Zamena za taj lek, je drugi lek, iz iste grupe lekova, npr. Paracetamol (Eferalgan, Panadol, Febricet), Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe), dok je zamena za kafu npr. ness-kafa.
Genericki lek zna da bude i kvalitetniji od originalnog. Cesta je zabluda kako je genericki lek losiji. Necu imena da navodim ali recimo jedan jako skup lek koji se radi u evropi je po kvalitetu hemijskih supstanca losiji od istog koji je 100 puta jeftiniji i potice iz indije koja je u vrhu generickih lekova. Evo sad se kod nas radi genericka vijagra.
Baš lepo, sad kad znamo kakvo je stanje u SAD, napravite to istraživanje i u Srbiji.
Zamena za lek je nešto sasvim drugo od onoga što se kod nas podrazumeva.
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.
Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača. Zamena za taj lek, je drugi lek, iz iste grupe lekova, npr. Paracetamol (Eferalgan, Panadol, Febricet), Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe), dok je zamena za kafu npr. ness-kafa.
Genericki lek zna da bude i kvalitetniji od originalnog. Cesta je zabluda kako je genericki lek losiji. Necu imena da navodim ali recimo jedan jako skup lek koji se radi u evropi je po kvalitetu hemijskih supstanca losiji od istog koji je 100 puta jeftiniji i potice iz indije koja je u vrhu generickih lekova. Evo sad se kod nas radi genericka vijagra.
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača.
(Medcus, 28. jul 2013 17:08)
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
Ja samo znam da je pre bilo nasih lekova bar ovih siroko rasprostranjenih i potrebnih kao sto su andoli i aminifilin. Sada nase firme vise ni te lekove ne proizvode vec se jedan aminofilin uvozi iz jedne Makedonije!!! Toliko o tome! One silne price Vucica i onog Dacica... mi ovo, mi ono a mi narod nemamo osnovne lekove proizvedene u nasoj zemlji, to nije ni problem vec je problem sto je zdravstvo unisteno!!! Sto ne smenise Djukic Dejanovic? Ona se najvise bavila tenderima, tacnije samo se time i bavila!!!
Sramota!
Takodje je ukinuta nasilno i proizvodnja anestetika siroko koriscenog i rasprostranjenog, lidokaina! Taj anestetik je imao kupaca i kupaca! To treba ispitati.
Test je u principu ok, ali nedostaje nekoliko strucnih sitnica kojie mogu promeniti pogled na stvari.
Naime genericki lekovi su po kvalitetu osnovne susptancije identicni kao I originalni, ali to ne mora da se odnosi I na kvantitet istog. To moze varirati npr. od 90- 110.% u odnosu na originalni (manje leka moze da znaci manju efikasnost a vise leka moze da znaci vise nezeljenih efekata). Zato se pominje raspon bioekvivaletnosti koju trazi FDA... E tu je prvo pitanje, koliku bioekvivaletnost trazi nasa Agencija za lekove? Nisan siguran da uopste to proveravaju?
Drugo, za neke lekove nije dozvoljena zamena preparata iako je skoro identicna bioekvivalentnost. Npr. Americko drustvo za epilepsiju ne preporucuje bilo kakvu zamenu antiepileptika bez obzira o kojoj vrsti zamene se radi!!!
Osim toga njihovi lekari ne dozvoljavaju da im farmaceut menja lek koji je propisan!!
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...
E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
Greska je u samom naslovu. Postoje dva termina, farmaceutska pararlela i terapijska paralela. Farmaceutska paralela je isti lek, a razlicit proizvodjac. Terapiska paralela je lek iz iste farmakoloske grupe koji ima isto ili slicno dejstvo. Zamenski lek je termin koji se kod nas ne koristi i ne znaci nista konkretno. Sve farmaceutske paralele su jednako bezbedne kao i njhov original posto vaze isti standardi kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Lista na kraju teksta je besmislena, pre svega sto nema veze sa nasim trzistem. Inace, zbog cene, oko 80% lekova na nasem trzistu su genericke paralele, a ostalih 20% su lekovi koji jos uvek imaju patentnu zastitu.
sefovi apoteka ne uzimaju novac od farmaceutskih firmi jer farmaceut ne sme da menja lek, koji je lekar propisao osim u slucaju duzeg deficita. dakle pre ce biti da lekar moze da menja lekove u dogovoru sa firmama.
Dakle, sve je to tamo negde u Americi.. kao što rekosmo.
Logična varijanta je:
Originalni lekovi daju maksimalan efekat pri lečenju. Nema jače od toga.
Generički lekovi su kopija. Oni su po pravilu jevtiniji, jer se ne sprovode tolika istraživanja kao kod originala (odnos 1:200 studija u proseku). Naime, oni se prave tako što generičkim fabrikama neko da "recept" od originala i kaže izradite ga tako i tako. Te fabrike mogu da iskoriste rupe u zakonima i dozvoljena variranja u masi aktivnih supstanci (ono što daje efikasnost leku), ali i da promene neke supstance koje nisu nosioci efikasnosti samog leka, već utiču na izgled i oblik tablete, kapsule..; zatim na boju ili druge karakteristike. E, upravo te "nebitne" supstance nekad mogu da prave veliku razliku, jer se lek ne ponaša identično kao original. A isto tako, sa tim generičkim lekovima se ne rade neke velike studije koje mogu do detalja da ispitaju koliku razliku od originala smo mi upravo dobili tim sitnim promenama.
Dakle, ova priča je legalna varijanta. Ovde ne spominjem zakidanje na količini aktivne supstance i nabavka aktivne supstance od sumnjivih a jevtinih fabrika, što je nažalost kod nas jako često.
A, sad sami odlučite.. Hoćete da se lečite originalom il generičkim lekom?
Genericki lekovi NISU kompletne kopije "markiranih" lekova. Probao sam i video razliku iako tada nisam ni znao da mi daju zamenu. Od antibiotika, na koje inace nemam losu reakciju, sam povracaao bez prestanka, a od lekova protiv bolova sam imao konstantne vrtoiglavice. Po mom iskustvu nezeljeni efekti su deleko cesci kod generickih lekova.
Iako je sastav (barem na papiru) isti, razlike u pravljenju lekova uticu na njihovu apsorpciju.
Od lekara koje sam upoznao na zapadu (privatno), nijedan genericke lekove ne uzima niti ih prepisuje svojoj deci. Oni su samo za pacijente koje ne poznaje.
Isto je kao i sa genetski modifikovanom psenicom koja je pravljena da bude otpornija na africke suse. Dobro je da postoji i da suzbija glad, ali to ne znaci da je bilo pametno da ZARADE radi, obicno psenicu svuda zamene onom modifikovanom.
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
(Pera, 28. jul 2013 19:26)
Nisi u pravu Pero, aspirin je i pored toga nezaštićeno ime, (bez obzira na to što je ime provobitnog leka, a ne lekovite supstance) u mnogim zemljama, Engleska, Francuska, SAD, Australija... dok je u nekim drugim nezaštićeno ime acetil-salicilna kiselina, a Aspirin i dalje zaštićeno, iako je licenca istela još pre 100 godina, npr. u Nemačkoj, Kanadi, Srbiji...
tako da terminološki i pravno, nije sve najidealnije uređeno, ali suštna stvari je da je lekovita supstanca ista, bez obzira da li je to Aspirin, Acetisal, Andol ili čaj od vrbine kore.
Sasvim je ispravno gledište jednog komentatora, koji navodi jedine pravilne termine farmaceutske (potpune) paralele, terapijske paralele, i zaboravio je treću hemijsku paralelu.
osim toga, termin ''generički naziv'' je zastareo, i svetska zdravstvena organizacija koristi termin International nonproprietary name (INN), ili Internacionalni nezaštićeni naziv leka, koji je isti svuda u svetu.
...Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe)...
Ti druze kad vec nabrajas da su diklofen I rapten K isto, procitaj, da je diklofen natrijumova so, a rapten K, kalijumova so iste kiseline, sto nikako nije isto za organizam, narocito za one koji ga uzimaju svaki dan.
Sto se tice uporedjivanja kafe, to je tek smesno, ta kafa sto je mi zovemo "turska", se, prvo, uopste ne pije u Turskoj, a I nije cista kafa. Kafe ima izmedju 40 I 60%, ostalo su cikorija, raz, jecam, I ko zna sta sve. Zato I imaju drugacije ukuse. Ako kupis kafu I zrnu, sameljes je I skuvas, videces da ne lici na Don, Grand I ostalo sto pijes.
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
(DOKTOR, 28. jul 2013 21:11) kakav si ti Doktor koji vidi 500€ mesecno kao zaradu koja klasifijuje nekoga za mafijasa? Sitni ljudi, sitne misli, sitni novci!
Vecina zamjenakih lijekova funkcionisu isto kao i originalni, mada ima izuzetaka. Primjer je moja mama kojoj je originalni lijek (kiselina u zeludcu) funkcionisao savrseno, a kada je osiguranje prestalo da pokriva taj lijek (dobro dosli u ameriku), bila je primorana da se prebaci na zamjenu, a taj lijek ne da nije funkcioniao vec se toliko lose osjecala da je morala da ga prestane uzimati.
Dodajte i zantac ili ulsal (Ranisan u Srbiji), koji je dugo bio veoma skup, a danas ga prave svi, cak i sa osnovnim imenom: ranitidin i kosta neuporedivo manje ( i do 6 puta)
Orginalni i genericki lekovi su jako slicni ali nisu ISTI.
Jedini razlog zasto nisu isti je zato sta kolicina svakog "sastojka" i kolicine istog je zasticena patentom, pa prosto nitko nemoze napravit iste kolicine i tako prodavat to pod drugim imenom.
Kafetin,Saridon,Andol etc svi spadaju istoj grupi lekova za koristenje ali nisu isti nego drukcijom kombinacijom rade istu stvar, sad koji je bolji to je na individui da proceni koji mu vise pase.
Recimo Kafetin moze izazvat zgaravicu a Saridon je totalna suprotnost i ne deluje abrazivno na zeludac,Andol je totalna suprotnost ovima a opet se koristi za slicne stvari.
Isto tako kolicina same supstance odredjuje i poluvek samog leka.
Nemojte uvek slepo ni verovat lekarima oni samo prodaju lek za ono sta dobe "neki" ispod stola pa guraju taj lek. (farmaceutska industrija).
Danas u vreme interneta imate svu slobodu da i sami vidite sta je sto zapravo i sta bi vama vise odgovaralo, informisite se.
Isto tako SVAKA zemlja ima slicne lekove ali se ne zovu ISTO, tako da ako recimo odete u hrvatsku iz srbije i dobite fibru necete moc kupit Fervex ali recimo mozete MaxFlu ili Efferalgan, svi sadrze paracetamol sa ili bez kombinacije "Acetilsalicilne kiseline + vitaminC" ali se drukcije zovu.
Toga je bilo uvek ali sada je tema dosla u zizu javnosti zbog isteka licence za vijagru. Ovde svi pominju aspirin a misle na vijagru. Kome jos treba aspirin ?
Kako se uzme...
Recimo - Ksalol i Xanax treba da su isto, samo što je Xanax zamalo pa duplo jači od Ksalola.
A sa druge strane - Ibuprofen je bolji, zdraviji, jači i jevtini od Brufena.
Baš lepo, sad kad znamo kakvo je stanje u SAD, napravite to istraživanje i u Srbiji.
Zamena za lek je nešto sasvim drugo od onoga što se kod nas podrazumeva.
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.
Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača. Zamena za taj lek, je drugi lek, iz iste grupe lekova, npr. Paracetamol (Eferalgan, Panadol, Febricet), Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe), dok je zamena za kafu npr. ness-kafa.
Genericki lek zna da bude i kvalitetniji od originalnog. Cesta je zabluda kako je genericki lek losiji. Necu imena da navodim ali recimo jedan jako skup lek koji se radi u evropi je po kvalitetu hemijskih supstanca losiji od istog koji je 100 puta jeftiniji i potice iz indije koja je u vrhu generickih lekova. Evo sad se kod nas radi genericka vijagra.
Dakle, sve je to tamo negde u Americi.. kao što rekosmo.
Logična varijanta je:
Originalni lekovi daju maksimalan efekat pri lečenju. Nema jače od toga.
Generički lekovi su kopija. Oni su po pravilu jevtiniji, jer se ne sprovode tolika istraživanja kao kod originala (odnos 1:200 studija u proseku). Naime, oni se prave tako što generičkim fabrikama neko da "recept" od originala i kaže izradite ga tako i tako. Te fabrike mogu da iskoriste rupe u zakonima i dozvoljena variranja u masi aktivnih supstanci (ono što daje efikasnost leku), ali i da promene neke supstance koje nisu nosioci efikasnosti samog leka, već utiču na izgled i oblik tablete, kapsule..; zatim na boju ili druge karakteristike. E, upravo te "nebitne" supstance nekad mogu da prave veliku razliku, jer se lek ne ponaša identično kao original. A isto tako, sa tim generičkim lekovima se ne rade neke velike studije koje mogu do detalja da ispitaju koliku razliku od originala smo mi upravo dobili tim sitnim promenama.
Dakle, ova priča je legalna varijanta. Ovde ne spominjem zakidanje na količini aktivne supstance i nabavka aktivne supstance od sumnjivih a jevtinih fabrika, što je nažalost kod nas jako često.
A, sad sami odlučite.. Hoćete da se lečite originalom il generičkim lekom?
Ono što mi podrazumevamo pod ''zamenom'' je jedan te isti lek, samo drugog proizvođač, dok je prava zamena, potpuno drugi lek, koji radi sličnu ili istu stvar.Dakle postoji jedan i jedini oblik nekog leka, npr. Acetil-salicilna kiselina, poznatiji kao Aspirin (opet ime koje mu je dao proizvođač), a sve što se prodaje kao ''zamena'' je potpuno isti lek, samo drugog proizvođač, npr. Acetisal, Andol, Cardiopirin i sl. Dakle nisu zamene, to je isti lek, drugog proizvođača.
(Medcus, 28. jul 2013 17:08)
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
Test je u principu ok, ali nedostaje nekoliko strucnih sitnica kojie mogu promeniti pogled na stvari.
Naime genericki lekovi su po kvalitetu osnovne susptancije identicni kao I originalni, ali to ne mora da se odnosi I na kvantitet istog. To moze varirati npr. od 90- 110.% u odnosu na originalni (manje leka moze da znaci manju efikasnost a vise leka moze da znaci vise nezeljenih efekata). Zato se pominje raspon bioekvivaletnosti koju trazi FDA... E tu je prvo pitanje, koliku bioekvivaletnost trazi nasa Agencija za lekove? Nisan siguran da uopste to proveravaju?
Drugo, za neke lekove nije dozvoljena zamena preparata iako je skoro identicna bioekvivalentnost. Npr. Americko drustvo za epilepsiju ne preporucuje bilo kakvu zamenu antiepileptika bez obzira o kojoj vrsti zamene se radi!!!
Osim toga njihovi lekari ne dozvoljavaju da im farmaceut menja lek koji je propisan!!
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...
E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
sefovi apoteka ne uzimaju novac od farmaceutskih firmi jer farmaceut ne sme da menja lek, koji je lekar propisao osim u slucaju duzeg deficita. dakle pre ce biti da lekar moze da menja lekove u dogovoru sa firmama.
Genericki lekovi NISU kompletne kopije "markiranih" lekova. Probao sam i video razliku iako tada nisam ni znao da mi daju zamenu. Od antibiotika, na koje inace nemam losu reakciju, sam povracaao bez prestanka, a od lekova protiv bolova sam imao konstantne vrtoiglavice. Po mom iskustvu nezeljeni efekti su deleko cesci kod generickih lekova.
Iako je sastav (barem na papiru) isti, razlike u pravljenju lekova uticu na njihovu apsorpciju.
Od lekara koje sam upoznao na zapadu (privatno), nijedan genericke lekove ne uzima niti ih prepisuje svojoj deci. Oni su samo za pacijente koje ne poznaje.
Isto je kao i sa genetski modifikovanom psenicom koja je pravljena da bude otpornija na africke suse. Dobro je da postoji i da suzbija glad, ali to ne znaci da je bilo pametno da ZARADE radi, obicno psenicu svuda zamene onom modifikovanom.
Kako se uzme...
Recimo - Ksalol i Xanax treba da su isto, samo što je Xanax zamalo pa duplo jači od Ksalola.
A sa druge strane - Ibuprofen je bolji, zdraviji, jači i jevtini od Brufena.
...Diklofenak (Diklofen, Rapten K), Ibuprofen (Brufen, Nurofen)...
Da upotrebim analogiju: Kafa, je kafa bez obzira koje joj ime neki proizvođač da (Grand, Gold, C, Donkafe)...
Ti druze kad vec nabrajas da su diklofen I rapten K isto, procitaj, da je diklofen natrijumova so, a rapten K, kalijumova so iste kiseline, sto nikako nije isto za organizam, narocito za one koji ga uzimaju svaki dan.
Sto se tice uporedjivanja kafe, to je tek smesno, ta kafa sto je mi zovemo "turska", se, prvo, uopste ne pije u Turskoj, a I nije cista kafa. Kafe ima izmedju 40 I 60%, ostalo su cikorija, raz, jecam, I ko zna sta sve. Zato I imaju drugacije ukuse. Ako kupis kafu I zrnu, sameljes je I skuvas, videces da ne lici na Don, Grand I ostalo sto pijes.
Toga je bilo uvek ali sada je tema dosla u zizu javnosti zbog isteka licence za vijagru. Ovde svi pominju aspirin a misle na vijagru. Kome jos treba aspirin ?
Orginalni i genericki lekovi su jako slicni ali nisu ISTI.
Jedini razlog zasto nisu isti je zato sta kolicina svakog "sastojka" i kolicine istog je zasticena patentom, pa prosto nitko nemoze napravit iste kolicine i tako prodavat to pod drugim imenom.
Kafetin,Saridon,Andol etc svi spadaju istoj grupi lekova za koristenje ali nisu isti nego drukcijom kombinacijom rade istu stvar, sad koji je bolji to je na individui da proceni koji mu vise pase.
Recimo Kafetin moze izazvat zgaravicu a Saridon je totalna suprotnost i ne deluje abrazivno na zeludac,Andol je totalna suprotnost ovima a opet se koristi za slicne stvari.
Isto tako kolicina same supstance odredjuje i poluvek samog leka.
Nemojte uvek slepo ni verovat lekarima oni samo prodaju lek za ono sta dobe "neki" ispod stola pa guraju taj lek. (farmaceutska industrija).
Danas u vreme interneta imate svu slobodu da i sami vidite sta je sto zapravo i sta bi vama vise odgovaralo, informisite se.
Isto tako SVAKA zemlja ima slicne lekove ali se ne zovu ISTO, tako da ako recimo odete u hrvatsku iz srbije i dobite fibru necete moc kupit Fervex ali recimo mozete MaxFlu ili Efferalgan, svi sadrze paracetamol sa ili bez kombinacije "Acetilsalicilne kiseline + vitaminC" ali se drukcije zovu.
Greska je u samom naslovu. Postoje dva termina, farmaceutska pararlela i terapijska paralela. Farmaceutska paralela je isti lek, a razlicit proizvodjac. Terapiska paralela je lek iz iste farmakoloske grupe koji ima isto ili slicno dejstvo. Zamenski lek je termin koji se kod nas ne koristi i ne znaci nista konkretno. Sve farmaceutske paralele su jednako bezbedne kao i njhov original posto vaze isti standardi kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Lista na kraju teksta je besmislena, pre svega sto nema veze sa nasim trzistem. Inace, zbog cene, oko 80% lekova na nasem trzistu su genericke paralele, a ostalih 20% su lekovi koji jos uvek imaju patentnu zastitu.
Ja samo znam da je pre bilo nasih lekova bar ovih siroko rasprostranjenih i potrebnih kao sto su andoli i aminifilin. Sada nase firme vise ni te lekove ne proizvode vec se jedan aminofilin uvozi iz jedne Makedonije!!! Toliko o tome! One silne price Vucica i onog Dacica... mi ovo, mi ono a mi narod nemamo osnovne lekove proizvedene u nasoj zemlji, to nije ni problem vec je problem sto je zdravstvo unisteno!!! Sto ne smenise Djukic Dejanovic? Ona se najvise bavila tenderima, tacnije samo se time i bavila!!!
Sramota!
Takodje je ukinuta nasilno i proizvodnja anestetika siroko koriscenog i rasprostranjenog, lidokaina! Taj anestetik je imao kupaca i kupaca! To treba ispitati.
E toga nema kod nas tako da cveta farmaceutska mafija: u praksi se to svodi na to da sefovi apoteka uzimaju od svake farmaceutske kompanije po 50-ak eura mesecno da bi njihov lek nudili kao zamenu... Deluje smesno, ali ako zamislite da to uradi sa 10-ak lekova, eto njemu 500 eura mesecno!! Zato. Ima toliko zamenu kod nas...E posto je vrlo slatka para najavljuje se da ce drzavnog uci u taj biznis pod farsom centralizovane nabavke I navodnom ustedom...a u sustaining je ideja da ce to omoguciti "najboljoj" kompaniji monopol na trzisteu tokom 6-12 meseci, pa posle ponovo delimiter karate:-)
(DOKTOR, 28. jul 2013 21:11) kakav si ti Doktor koji vidi 500€ mesecno kao zaradu koja klasifijuje nekoga za mafijasa? Sitni ljudi, sitne misli, sitni novci!
Vecina zamjenakih lijekova funkcionisu isto kao i originalni, mada ima izuzetaka. Primjer je moja mama kojoj je originalni lijek (kiselina u zeludcu) funkcionisao savrseno, a kada je osiguranje prestalo da pokriva taj lijek (dobro dosli u ameriku), bila je primorana da se prebaci na zamjenu, a taj lijek ne da nije funkcioniao vec se toliko lose osjecala da je morala da ga prestane uzimati.
Dodajte i zantac ili ulsal (Ranisan u Srbiji), koji je dugo bio veoma skup, a danas ga prave svi, cak i sa osnovnim imenom: ranitidin i kosta neuporedivo manje ( i do 6 puta)
Jel ti i ja procitasmo isti tekst? Upravo to su genericki lekovi. Aspirin je recimo prvi patentiran, nakon 20 godina i drugi proizvodjaci su smeli da prodaju isti lek ali pod drugim imenom: acetisal, andol itd.
(Pera, 28. jul 2013 19:26)
Nisi u pravu Pero, aspirin je i pored toga nezaštićeno ime, (bez obzira na to što je ime provobitnog leka, a ne lekovite supstance) u mnogim zemljama, Engleska, Francuska, SAD, Australija... dok je u nekim drugim nezaštićeno ime acetil-salicilna kiselina, a Aspirin i dalje zaštićeno, iako je licenca istela još pre 100 godina, npr. u Nemačkoj, Kanadi, Srbiji...
tako da terminološki i pravno, nije sve najidealnije uređeno, ali suštna stvari je da je lekovita supstanca ista, bez obzira da li je to Aspirin, Acetisal, Andol ili čaj od vrbine kore.
Sasvim je ispravno gledište jednog komentatora, koji navodi jedine pravilne termine farmaceutske (potpune) paralele, terapijske paralele, i zaboravio je treću hemijsku paralelu.
osim toga, termin ''generički naziv'' je zastareo, i svetska zdravstvena organizacija koristi termin International nonproprietary name (INN), ili Internacionalni nezaštićeni naziv leka, koji je isti svuda u svetu.
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: