Idealna hrana za bebe (od 7 do 10 meseci)

Uvodite po jednu vrstu voca/povrca ne da biste izbegli alergijske reakcije, nego da biste u slucaju alergijske reakcije znali sta ju je izazvalo!!!

Nego, gde su jabuke, kruske, banane, bundeve, kuvani persunov koren i sl?

Jao kakav je ovaj slatkiš, ali papa nešto iz tetrapaka koliko vidim.

Zašto pominjem zube i kosu? Pa zato što su jako dobri pokazatelji opšteg zdravlja. Da ne govorim o tome da kod lekara praktično idemo samo kad su sistematski pregledi. Sa prvim detetom, devojčicom koja sad ima malo više od 6 godina smo već pravili neke greške jer nismo dovoljno znali o pravilnoj ishrani (a i kako bismo kad su zvanične preporuke ovakve kakve su!). Njoj smo davali i industrijske kašice (sve redom su prepune šećera), srećom ne preterano ali smo joj ipak davali. Sledeći ovakve preporuke voće i žitarice smo uvodili ranije nego što je trebalo. I mogu reći da su rezultati ipak nešto drugačiji. Da li slučajno ili ne, to naravno nikada nećemo saznati. Ja ipak čvrsto verujem da to nije slučajnost. Njeni zubi i kosa recimo nisu tako kvalitetni, a za razliku od sina baš ne uživa previše u hrani pa sve ove godine moramo da se pomalo natežemo i pregovaramo oko toga šta će i koliko jesti. Srećom, kako su se naša saznanja o pravilnoj ishrani menjala tako se i njen odnos prema hrani menjao na bolje. Naravno, ni jednom ni drugom detetu ne dajemo industrijske grickalice, slatkiše i sokove i mogu da kažem da su oboje vrlo zdravi. Eto, ovo su naša iskustva sa ishranom dece, nadam se da će nekom biti od koristi.

Izuzetno loši saveti! Žitarice su najproblematičnija hrana i potencijalno najopasniji alergeni tako da bi njih trebalo poslednje uvesti (ako uopšte!) a svakako ne pre navršenih godinu dana. Sa voćem i bilo čim slatkim takođe ne treba žuriti. Ono sa čim je najbolje krenuti su pileće ili goveđe supe napravljene od što više kostiju i vezivnih tkiva, sa puno masnoće i malo krtine. Ovakve supe su prepune hranljivih sastojaka i apsolutno bezbedne za rano uvođenje. I treba ih bar nekoliko sati kuvati kako bi se kosti raskuvale i postale želatinaste jer na taj način se iz srži mogu iskoristiti mnogi vrlo hranljivi sastojci. U te supice postepeno treba ubacivati povrće i to pre svega ono koje nema mnogo vlakana poput crnog luka, šargarepe, brokolija, karfiola... Zatim se postepeno mogu dodavati žumanca, idealno iz organskog uzgoja. Mlečni proizvodi se mogu postepeno uvoditi ali tu treba biti oprezan jer ih ne tolerišu sva deca dobro. Zato je najbolje krenuti od surutke a zatim preći na jogurt, punomastan naravno. Kasnije postepeno treba uvoditi i ostalo povrće a oko godine dana može se polako i voće uvoditi, recimo banane. I sve sa puno masnoće (svinjska mast, puter, maslo). Uostalom, u majčinom mleku 55% kalorija dolazi od masti pa je jasno šta je deci najpotrebnije za razvoj mozga i svega ostalog. Mi smo tako radili sa drugim detetom, sinom koji sada ima 27 meseci i mogu reći da su rezultati izvanredni – sve jede i uživa u hrani, vilica mu se lepo razvila a ima jaku i gustu kosu.

Gospodine zeleni, pa ja nisam ni rekao da je bebama potrebno puno proteina već masti. Napisao sam puno masti a malo krtine. A u majčinom mleku dominiraju zasićene masne kiseline, iste ono koje se mogu naći i u hrani životinjskog porekla, sviđalo se to pripadnicima vegi sekti ili ne. To su jednostavno činjenice i one sasvim jasno pokazuju kakva je hrana najpotrebnija bebama. Pozdrav, Dejan

Zašto pominjem zube i kosu? Pa zato što su jako dobri pokazatelji opšteg zdravlja. Da ne govorim o tome da kod lekara praktično idemo samo kad su sistematski pregledi. Sa prvim detetom, devojčicom koja sad ima malo više od 6 godina smo već pravili neke greške jer nismo dovoljno znali o pravilnoj ishrani (a i kako bismo kad su zvanične preporuke ovakve kakve su!). Njoj smo davali i industrijske kašice (sve redom su prepune šećera), srećom ne preterano ali smo joj ipak davali. Sledeći ovakve preporuke voće i žitarice smo uvodili ranije nego što je trebalo. I mogu reći da su rezultati ipak nešto drugačiji. Da li slučajno ili ne, to naravno nikada nećemo saznati. Ja ipak čvrsto verujem da to nije slučajnost. Njeni zubi i kosa recimo nisu tako kvalitetni, a za razliku od sina baš ne uživa previše u hrani pa sve ove godine moramo da se pomalo natežemo i pregovaramo oko toga šta će i koliko jesti. Srećom, kako su se naša saznanja o pravilnoj ishrani menjala tako se i njen odnos prema hrani menjao na bolje. Naravno, ni jednom ni drugom detetu ne dajemo industrijske grickalice, slatkiše i sokove i mogu da kažem da su oboje vrlo zdravi. Eto, ovo su naša iskustva sa ishranom dece, nadam se da će nekom biti od koristi.

@ Dejana Milinkovica
Tacno je da u majcinom mleku ima najvise masnoca 49%, ali proteina ima samo 7%, prema tome masnoce iz mesa nikako ne mogu biti dobre jer je to prejaka proteinska hrana, isto vazi i za mlecne proizvode.
Najbolje masnoce su iz maslinovog ulja ili orasastih plodova.

Izuzetno loši saveti! Žitarice su najproblematičnija hrana i potencijalno najopasniji alergeni tako da bi njih trebalo poslednje uvesti (ako uopšte!) a svakako ne pre navršenih godinu dana. Sa voćem i bilo čim slatkim takođe ne treba žuriti. Ono sa čim je najbolje krenuti su pileće ili goveđe supe napravljene od što više kostiju i vezivnih tkiva, sa puno masnoće i malo krtine. Ovakve supe su prepune hranljivih sastojaka i apsolutno bezbedne za rano uvođenje. I treba ih bar nekoliko sati kuvati kako bi se kosti raskuvale i postale želatinaste jer na taj način se iz srži mogu iskoristiti mnogi vrlo hranljivi sastojci. U te supice postepeno treba ubacivati povrće i to pre svega ono koje nema mnogo vlakana poput crnog luka, šargarepe, brokolija, karfiola... Zatim se postepeno mogu dodavati žumanca, idealno iz organskog uzgoja. Mlečni proizvodi se mogu postepeno uvoditi ali tu treba biti oprezan jer ih ne tolerišu sva deca dobro. Zato je najbolje krenuti od surutke a zatim preći na jogurt, punomastan naravno. Kasnije postepeno treba uvoditi i ostalo povrće a oko godine dana može se polako i voće uvoditi, recimo banane. I sve sa puno masnoće (svinjska mast, puter, maslo). Uostalom, u majčinom mleku 55% kalorija dolazi od masti pa je jasno šta je deci najpotrebnije za razvoj mozga i svega ostalog. Mi smo tako radili sa drugim detetom, sinom koji sada ima 27 meseci i mogu reći da su rezultati izvanredni – sve jede i uživa u hrani, vilica mu se lepo razvila a ima jaku i gustu kosu.

@ Dejana Milinkovica
Tacno je da u majcinom mleku ima najvise masnoca 49%, ali proteina ima samo 7%, prema tome masnoce iz mesa nikako ne mogu biti dobre jer je to prejaka proteinska hrana, isto vazi i za mlecne proizvode.
Najbolje masnoce su iz maslinovog ulja ili orasastih plodova.

Jao kakav je ovaj slatkiš, ali papa nešto iz tetrapaka koliko vidim.

Zašto pominjem zube i kosu? Pa zato što su jako dobri pokazatelji opšteg zdravlja. Da ne govorim o tome da kod lekara praktično idemo samo kad su sistematski pregledi. Sa prvim detetom, devojčicom koja sad ima malo više od 6 godina smo već pravili neke greške jer nismo dovoljno znali o pravilnoj ishrani (a i kako bismo kad su zvanične preporuke ovakve kakve su!). Njoj smo davali i industrijske kašice (sve redom su prepune šećera), srećom ne preterano ali smo joj ipak davali. Sledeći ovakve preporuke voće i žitarice smo uvodili ranije nego što je trebalo. I mogu reći da su rezultati ipak nešto drugačiji. Da li slučajno ili ne, to naravno nikada nećemo saznati. Ja ipak čvrsto verujem da to nije slučajnost. Njeni zubi i kosa recimo nisu tako kvalitetni, a za razliku od sina baš ne uživa previše u hrani pa sve ove godine moramo da se pomalo natežemo i pregovaramo oko toga šta će i koliko jesti. Srećom, kako su se naša saznanja o pravilnoj ishrani menjala tako se i njen odnos prema hrani menjao na bolje. Naravno, ni jednom ni drugom detetu ne dajemo industrijske grickalice, slatkiše i sokove i mogu da kažem da su oboje vrlo zdravi. Eto, ovo su naša iskustva sa ishranom dece, nadam se da će nekom biti od koristi.

Gospodine zeleni, pa ja nisam ni rekao da je bebama potrebno puno proteina već masti. Napisao sam puno masti a malo krtine. A u majčinom mleku dominiraju zasićene masne kiseline, iste ono koje se mogu naći i u hrani životinjskog porekla, sviđalo se to pripadnicima vegi sekti ili ne. To su jednostavno činjenice i one sasvim jasno pokazuju kakva je hrana najpotrebnija bebama. Pozdrav, Dejan

Uvodite po jednu vrstu voca/povrca ne da biste izbegli alergijske reakcije, nego da biste u slucaju alergijske reakcije znali sta ju je izazvalo!!!

Nego, gde su jabuke, kruske, banane, bundeve, kuvani persunov koren i sl?

Zašto pominjem zube i kosu? Pa zato što su jako dobri pokazatelji opšteg zdravlja. Da ne govorim o tome da kod lekara praktično idemo samo kad su sistematski pregledi. Sa prvim detetom, devojčicom koja sad ima malo više od 6 godina smo već pravili neke greške jer nismo dovoljno znali o pravilnoj ishrani (a i kako bismo kad su zvanične preporuke ovakve kakve su!). Njoj smo davali i industrijske kašice (sve redom su prepune šećera), srećom ne preterano ali smo joj ipak davali. Sledeći ovakve preporuke voće i žitarice smo uvodili ranije nego što je trebalo. I mogu reći da su rezultati ipak nešto drugačiji. Da li slučajno ili ne, to naravno nikada nećemo saznati. Ja ipak čvrsto verujem da to nije slučajnost. Njeni zubi i kosa recimo nisu tako kvalitetni, a za razliku od sina baš ne uživa previše u hrani pa sve ove godine moramo da se pomalo natežemo i pregovaramo oko toga šta će i koliko jesti. Srećom, kako su se naša saznanja o pravilnoj ishrani menjala tako se i njen odnos prema hrani menjao na bolje. Naravno, ni jednom ni drugom detetu ne dajemo industrijske grickalice, slatkiše i sokove i mogu da kažem da su oboje vrlo zdravi. Eto, ovo su naša iskustva sa ishranom dece, nadam se da će nekom biti od koristi.