Gde nestaju sećanja iz detinjstva?

U hodnicima sećanja, sa druge strane jastuka.

Moje najranije secanje datira iz vremena kad sam imao jos dva meseca do drugog rodjendana. Rec je o jednom starom, crnom, bucnom, zicanom mrezom ogradjenom liftu u zgradi gde je zivela moja tetka. U taj lift nikako nisam smeo da udjem. A za drugi rodjendan sam dobio na poklon igracku-tenk na navijanje koji je sam isao, zujao i bacao varnice. Tako sam ga se plasio da i dan-danas mogu da prizovem taj osecaj uzasa kako mi puzi uz ledja i tera me na bezanje. Sa nepune 2.5 godine sam dobio mladjeg brata i lepo se secam kad ga je majka donela kuci - smezurano kmekavo lice u krevecu i moj komentar "Bas ti je ruzna ova beba!".

A imam poznanika koji tvrdi da se seca kad je prohodao!

Koja su Vasa najranija secanja?

Ja se sećam događaja od 4. godine. Interesantno je da je isto tako bilo i kad sam imao 7 godina. Znao sam za događaje od svoje 4. godine i skorije. Baš kao što piše u tekstu, neka vrsta amnezije. Takođe, za neke stvari nisam siguran da li ih se stvarno sećam, ili sam na osnovu priče roditelja usadio u pamćenje dok sam bio mali. :-)

Mi ništa ne zaboravljamo, sve je pokopano u našoj dugoročnoj memoriji.

Ja se secam i nekih dogadjaja kada sam imao dve,tri godine.
Koliko naucnici ne razumeju ljudski mozak i nerve to je strasno(znaju samo da daju nazive odredjenim radnjama,delovima mozga...).
Barak Obama je prosle godine nalozio svim naucnim centrima u USA povecanje istrazivanja u toj oblasti, upravo frustriran malom poznavanju te oblasti medicine.

Sjajno predavanje Dr. Ranka Rajovica. Preporucujem svim roditeljima da odgledaju http://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4

Secam se sunca koje mi je islo u oci kad sam imala 2 meseca i sestre koja je imala godinu i skakala po kreveticu a ja se plasila da me ne udari nogom jer boli. Moja baba se secala kako je plakala kao beba za vreme rata 1942 i pamti da su hteli da je udave da se ne otkrije skloniste zbog njenog placa.

Gomila gluposti.
Činjenica je da se većina ljudi bolje
seća događaja iz detinjstva od pre
60 godina, nego onih od pre 20 godina.

Sećam se par situacija kada sam imala dve-tri godine. Neke potpuno obične, a neke su mi možda bile neshvatljive i šokantne pa sam zapamtila. Samo znam da najviše sećam lepih, sunčanih dana iz detinjstva, nekih putovanja i snova.

detinjstvo je puno konflikta koji se potiskuju jer dete ne ume da se izbori sa njima sa drugi nacin, a potiskuju se i sadrzaji koji su u vezi sa potisnutim. Secanja koja nam ostaju vecinom su samo rekonstrukcije koje nastaju na osnovu prica odraslih i fotografija :(

Gomila gluposti.
Činjenica je da se većina ljudi bolje
seća događaja iz detinjstva od pre
60 godina, nego onih od pre 20 godina.

U hodnicima sećanja, sa druge strane jastuka.

Ja se secam i nekih dogadjaja kada sam imao dve,tri godine.
Koliko naucnici ne razumeju ljudski mozak i nerve to je strasno(znaju samo da daju nazive odredjenim radnjama,delovima mozga...).
Barak Obama je prosle godine nalozio svim naucnim centrima u USA povecanje istrazivanja u toj oblasti, upravo frustriran malom poznavanju te oblasti medicine.

Ja se sećam događaja od 4. godine. Interesantno je da je isto tako bilo i kad sam imao 7 godina. Znao sam za događaje od svoje 4. godine i skorije. Baš kao što piše u tekstu, neka vrsta amnezije. Takođe, za neke stvari nisam siguran da li ih se stvarno sećam, ili sam na osnovu priče roditelja usadio u pamćenje dok sam bio mali. :-)

Mi ništa ne zaboravljamo, sve je pokopano u našoj dugoročnoj memoriji.

Secam se sunca koje mi je islo u oci kad sam imala 2 meseca i sestre koja je imala godinu i skakala po kreveticu a ja se plasila da me ne udari nogom jer boli. Moja baba se secala kako je plakala kao beba za vreme rata 1942 i pamti da su hteli da je udave da se ne otkrije skloniste zbog njenog placa.

Moje najranije secanje datira iz vremena kad sam imao jos dva meseca do drugog rodjendana. Rec je o jednom starom, crnom, bucnom, zicanom mrezom ogradjenom liftu u zgradi gde je zivela moja tetka. U taj lift nikako nisam smeo da udjem. A za drugi rodjendan sam dobio na poklon igracku-tenk na navijanje koji je sam isao, zujao i bacao varnice. Tako sam ga se plasio da i dan-danas mogu da prizovem taj osecaj uzasa kako mi puzi uz ledja i tera me na bezanje. Sa nepune 2.5 godine sam dobio mladjeg brata i lepo se secam kad ga je majka donela kuci - smezurano kmekavo lice u krevecu i moj komentar "Bas ti je ruzna ova beba!".

A imam poznanika koji tvrdi da se seca kad je prohodao!

Koja su Vasa najranija secanja?

detinjstvo je puno konflikta koji se potiskuju jer dete ne ume da se izbori sa njima sa drugi nacin, a potiskuju se i sadrzaji koji su u vezi sa potisnutim. Secanja koja nam ostaju vecinom su samo rekonstrukcije koje nastaju na osnovu prica odraslih i fotografija :(

Sjajno predavanje Dr. Ranka Rajovica. Preporucujem svim roditeljima da odgledaju http://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4

Sećam se par situacija kada sam imala dve-tri godine. Neke potpuno obične, a neke su mi možda bile neshvatljive i šokantne pa sam zapamtila. Samo znam da najviše sećam lepih, sunčanih dana iz detinjstva, nekih putovanja i snova.