Dirljiva foto priča o borbi s rakom

Gledao sam, nazalost, ovakvu pricu u zivotu. Gledao sam kako nestaje jedna voljena osoba. I kako se vise blizio kraj, ona je sve vise volela da zivi.

Gledam sada najvise onu sliku gde devojka pluta u moru. Ona gleda u nebo i pita se - Da li cu ja zaista umreti? Je li to moguce?
Ljudi, uzivajte u svakom trenutku vaseg zivota. Nemojte se ljutiti na druge. Volite se. Vremena je malo, ali dovoljno.

Duboko me dirnula i rasplakala ova priča kroz fotografije. Gledajući ih, nadala sam se da će se oporaviti...
Mojoj najboljoj prijateljici je mama umrla od raka, moja najdraža profesorka je umrla od raka, moja baka, neki prijatelji...tata mi sada ima rak.
Strašna je fizička promena tih ljudi i njihova psihička patnja.
Preko noći ostare. I mi sa njima, mi koji ih volimo.
Mrzim rak.

Iz nekog razloga sam verovala da se još uvek bori(bez obzira što sam pročitala tekst)...a onda sam dosla do poslednje dve fotografije.

Upravo prozivljavam ovaj pakao sa ocem koji ima karcinom kostiju. na pocetku je imao karcinom prostate,operisao se i sve je bilo ok. medjutim, on to nije shvatio ozbiljno. covjek koji nije imao zdravstvenu kulturu,nažalost. mislio je da ima upalu nokta. svi smo ga uporno molili da ide na kontrolu,ali je govorio: pijem terapiju sta cu kod doktora. onda je jedne noci otisao u kupatlo, i mokrio krv. to je bio pocetak kraja. opet je operisao prostatu,ali tzv.kapisla je pukla i metastaza je pošla na kosti. sve smo pokusali, cak i kapi iz kubanske klinike, bas sve. sad su mu noge otkazale, lezi,pati se.. uzima trodone. mi ga gledamo bespomocni kako umire.. brat je mnogo vezan za njega, ima psihickih problema koje je zaradio u vojsci, i ne znam sta cu s njim kad otac umre, majka totalno propala,zena sa hipertenzijom i slabim srcem, ja, borim se sa ovim paklom.. najvecem neprijatelju ovo ne bih pozeleo. pakao i haos. ljudi, volite se, jer zivot je lijep...

Na žalost prošao sam ovo s najdražom osobom, prethodno sam bio svjedok istog. Hospis, morfij, trodon...rijeći koje su se urezale u moje sjećanje. Ne bih poželio nikome.

Citam ovde komentare i svi su jako negativni i pesimisricni. Ok, znam da je to srtonosna bolest, ali isto tako poznajem vise osoba koje su USPESNO pobedile ovu bolest, jedna prijateljica kancer limfnih zlezda 3-eg stadijuma i to jos pre 27 godina, danas je zdrava 100%, a zadnju kontrolu je imala jos pre 12 godina. Ljudi, borite se i verujte u izlecenje, samo hrabro.

Jezivo! Ova opaka bolestina odnela mi je mnogo dragih ljudi u poslednje vreme. Od momenta saznanja, ostaje samo jos borba s vremenom. I shvatih, ova prazna postelja je kad-tad neizbezna.

Potresno, snazno i na neki nacin toplo.

Jedne jesenske noici žali mi se hcerka jedinka udata sa troje decem apsolvent midicine, da kada se rukuje oseca neko pecanje ispod desnog pazuha. Odmah sam sumnjao i preporucio joj da ide kod genikologa ali nije me slušala. Slišala me kada vec je bilo kasno i lecila se u SHvajcarskoj. Ni jedan dan nije ležala nego dan u oci umiranja 03.o8.2003 u svojoj 35 godina starosti. Moja žena nije mogla podneti i ona se razboli u svojoj 65 godina starosti od iste bolesti. Ostado sam sa troje sirocadi moje kcerke starosti devojcica 9, sinovi 12 i 15. Ja i žena bili smo iste godište te nakon njene smrti unuka moja nepunih 11 godina mi rece: Rudjo ti nesmeš da se ženiš jer ja sam tvoja nevesta. Tako i bih, ja se neoženi . Nisam hteo dva puta ožalostiti unuku i unucad. Prokleta bolest a nauka stigla i do planete Mars kako to opravdavati.

Ko nije doziveo ne zna koliko je zaista tuzno, bolno, uzasno teska ova verovatno jos uvek topla prazna postelja.

Veoma snazno, emotivno i potresno.

Navikao sam na glupe komentare, ali ovaj se zaista izdvaja kao jedan od najglupljijih koje sam ikada procitao. 'Lijek za rak se moze naci za 30 dana, pod uslovom da nije vec nadjen'. Ti si ocigledno genijalac sa tipicno srpskim kapacitetom; jedan od onih koji sve znaju o svacemu, bez obzira da li je u pitanju lijek za rak, ili kako Djokovic treba da igra tenis. Istovremeno, pretpostavljam da u zivotu nisi postigao apsolutno nista, ali su ti puna usta tudjih uspjeha i dostignuca, i kao bi ti to mnogo bolje uradio.
Neko rece da je morbidno! Ove fotografije se ne gledaju da bi se uzivalo u gubitku zivota, sto je po sebi definicija morbidnosti. Ovo pristup izuzetno privatnim trenucima necijeg zivota u njihovom najbolnijem momentu. Za to je potrebna ogromna hrabrost. Hrabrost koju ja nisam imao, a ti je ne shvatas. I ja sam po profesiji fotograf. Ja sam licno svoju majku fotografisao isto ovako kada je prolazila kroz istu bolest, sve do njenog zadnjeg dana. Te fotke su za mene, da ih gledam kada pozelim, da me podsjecaju kroz sta mi je majka prosla, koliko je bila jaka i koliko se borila. U neku ruku su bile i jedini nacin za mene, da i ja prodjem kroz taj horor, da gledam zenu koja mi je dala zivot kako bukvalno vene ispred mene a ne mozes pomoci. Sledeci put, kada budete pozeljeli da ostavite komentar u vezi necega toliko bolnog i privatnog, i kada opet budete pomislili da zloupotrebite neciju tugu i hrabrost, nemojte, jer nemate pojma o cemu pricate i pricacete samo gluposti.

ove fotografije i tekst su bolan podsetnik na neke drage osobe koje sam izgubila...

...rasplaka se ja....

zaista dirljivo!

....e j... ga, zivot u sutini nije nista. Kad smo zdravi misimo bice tako 1000 godina...

Sećam se ove priče još iz vremena kada je Džen bila živa, i tada me je potresla priča jer su rane još uvek bile sveže posle gubitka moje majke, evo i danas, kao da je bilo juče, patim, nedostaje mi, i još mnogi dragi ljudi koje je ova strašna bolest odnela. Kao na fotografijama koje se smenjuju, tako sam i ja svakog trenutka bivala svesnija da je gubim, a opet sam se nadala i grčevito borila da se to ne dogodi!Teško je.....

Otac mi je umro od ove opake bolesti, tuga ziva, pozeleo sam da umre samo vise da se ne muci, da ga ne boli, da se oslobodi muka.......

Tuga..

R.I.P. !
Još jedna žrtva na duši farmakomafije !!!!!!!!!!!!!!

Ovo mi je na jedan jako bolan način vratilo film unazad i verujem da nisam jedini.

placem . . . .

Jako lepe i tuzne slike. Treba se sa smrcu i bolesti nositi isto kao i sa zivotom. Samo kako ti? Treba to nauciti. :(

"Za sve postoji lek ali je ispred gramzivosti upravnih odbora farmakoloske industrije.Da zele nasli bi ako vec uveliko nisu lek za manje od 30 dana ali bi svi onda izgubili posao."

Ma daj covece, ako je tako lako, sto ti ne nadjes lek i ne proslavis se? Od raka umiru milijarderi, holivudske zvezde...zar stvarno mislis da bi Stiv Dzobs umro da lek postoji? Na istrazivanjima se radi mnogo, pomaci postoje, ali je opaka bolest, uzasna za obolelog a teska kao medicinski problem, sedi i moli boga da ne zakaci tebe i tvoje, jer niko nije siguran...

Spasila se.

I sama bolujem od kancera i jako mi je teško bilo kada sam prolazila kroz hemijo-terapiju sama u suštini ,svoga oca i brata sam zaštitila kad god sam mogla da istrpim da nevide moju bol!I moja majka se upokojila i bolovala je od kancera 20 godina ,kraljica veliki borac!Ipak ljudi i lekari nikada neće razumedi ni približno kakva je to borba i kolko je bolna zaista! I da to mogu samo jaki................

Tuzno. Slike su pune emocija.
Na prvim sam u njenim ocima prepoznao taj isti strah koji sam, na zalost, i ja osetio tacno pre tri godine na danasnji dan kada sam lezao u bolnici operisan od raka.
Strasno je bolno kad priznate sebi da je bolje da vas osisaju, nego da vam svakog dana u rukama ostaju buseni kose.
I taj optimizam i vera da ce sve biti bolje dok pliva i sminka se zeleci da pokaze da je jaka...
Na zalost, neke price se ne zavrsavaju lepo.
Ovakve vesti mi uvek iskidaju srce. Covek nikada nesme da zaboravi da je zivot dragocen.

Gledao sam ovakve prizore i dosao do zakljucka koji ne vazi bas uvek ali svodi se na to da ljudi umiru ranije iz dva razloga: ili ne znaju kako da se lece (pre svega mislim na preventivu) ili su nemarni prema sebi. Obrazujte se. Trazi vreme ali nije tesko.

Za sve postoji lek ali je ispred gramzivosti upravnih odbora farmakoloske industrije.Da zele nasli bi ako vec uveliko nisu lek za manje od 30 dana ali bi svi onda izgubili posao.

Od sutra prestajem da pusim!!!

U stvarnosti sve ovo izgleda strasno i stravicno. Na posletku se molis bogu da posalje smrt u taj bolnicki krevet .

Morbidno...

uh ... posle vise dragih ljudi sahranjenih nakon uzaludnog entuzijazma u borbi protiv fakat izuzetno tesko izlecive bolesti mogu samo da kazem da bih licno,da se radi o mojoj glavi, lekare i SVE njihove savete preskocio i pokusao samo sa alternativnim ponudama, od mantri do travara ... jer ni po koju cenu, ali ni po koju, ne bih zeleo deci prirediti ovakve slike u secanju...

Nije ovo lako pogledati, a nisu mi ljudi 'ni rod ni pomoz Bog' narodski receno, pogotovo sto su se tako lepo nasli, ona se razbolela. Kada ovako nesto vidim ili cijem uvek se zahvalim visoj sili (Bog ili zovite to kako god hocete) sto smo svi zdravi (meni najblizi iz porodice, kumovi, familija, prijatelji i ja).
Vrlo je bitno i da se covek cuvapritajenog besa u sebi, jer po nekim istrazivanjima to moze biti nesto sto uzrokuje ili doprinosi raku (koliko znam nije ovo jos dovoljno ispitano).

@ Vlad
...priredio bi im jos gore slike u tom slucaju. I sve bi mnogo brze i efikasnije odradio... Zaboravio si jos i da kazes da bi se odrekao svega naucnog i medicinskog u korist boga, jer 'normalno', samo kad bi se molio bogu, to bi bilo sasvim dosta za potpuni oporavak osobe koja boluje od karcinoma... Bravo za razmisljanje!

Sta, kao bolje da se ode na neki drugi nacin?

Morbidno...

R.I.P. !
Još jedna žrtva na duši farmakomafije !!!!!!!!!!!!!!

Za sve postoji lek ali je ispred gramzivosti upravnih odbora farmakoloske industrije.Da zele nasli bi ako vec uveliko nisu lek za manje od 30 dana ali bi svi onda izgubili posao.

Gledao sam ovakve prizore i dosao do zakljucka koji ne vazi bas uvek ali svodi se na to da ljudi umiru ranije iz dva razloga: ili ne znaju kako da se lece (pre svega mislim na preventivu) ili su nemarni prema sebi. Obrazujte se. Trazi vreme ali nije tesko.

uh ... posle vise dragih ljudi sahranjenih nakon uzaludnog entuzijazma u borbi protiv fakat izuzetno tesko izlecive bolesti mogu samo da kazem da bih licno,da se radi o mojoj glavi, lekare i SVE njihove savete preskocio i pokusao samo sa alternativnim ponudama, od mantri do travara ... jer ni po koju cenu, ali ni po koju, ne bih zeleo deci prirediti ovakve slike u secanju...

Sta, kao bolje da se ode na neki drugi nacin?

Spasila se.

Jezivo! Ova opaka bolestina odnela mi je mnogo dragih ljudi u poslednje vreme. Od momenta saznanja, ostaje samo jos borba s vremenom. I shvatih, ova prazna postelja je kad-tad neizbezna.

"Za sve postoji lek ali je ispred gramzivosti upravnih odbora farmakoloske industrije.Da zele nasli bi ako vec uveliko nisu lek za manje od 30 dana ali bi svi onda izgubili posao."

Ma daj covece, ako je tako lako, sto ti ne nadjes lek i ne proslavis se? Od raka umiru milijarderi, holivudske zvezde...zar stvarno mislis da bi Stiv Dzobs umro da lek postoji? Na istrazivanjima se radi mnogo, pomaci postoje, ali je opaka bolest, uzasna za obolelog a teska kao medicinski problem, sedi i moli boga da ne zakaci tebe i tvoje, jer niko nije siguran...

Potresno, snazno i na neki nacin toplo.

Iz nekog razloga sam verovala da se još uvek bori(bez obzira što sam pročitala tekst)...a onda sam dosla do poslednje dve fotografije.

Citam ovde komentare i svi su jako negativni i pesimisricni. Ok, znam da je to srtonosna bolest, ali isto tako poznajem vise osoba koje su USPESNO pobedile ovu bolest, jedna prijateljica kancer limfnih zlezda 3-eg stadijuma i to jos pre 27 godina, danas je zdrava 100%, a zadnju kontrolu je imala jos pre 12 godina. Ljudi, borite se i verujte u izlecenje, samo hrabro.

Od sutra prestajem da pusim!!!

Navikao sam na glupe komentare, ali ovaj se zaista izdvaja kao jedan od najglupljijih koje sam ikada procitao. 'Lijek za rak se moze naci za 30 dana, pod uslovom da nije vec nadjen'. Ti si ocigledno genijalac sa tipicno srpskim kapacitetom; jedan od onih koji sve znaju o svacemu, bez obzira da li je u pitanju lijek za rak, ili kako Djokovic treba da igra tenis. Istovremeno, pretpostavljam da u zivotu nisi postigao apsolutno nista, ali su ti puna usta tudjih uspjeha i dostignuca, i kao bi ti to mnogo bolje uradio.
Neko rece da je morbidno! Ove fotografije se ne gledaju da bi se uzivalo u gubitku zivota, sto je po sebi definicija morbidnosti. Ovo pristup izuzetno privatnim trenucima necijeg zivota u njihovom najbolnijem momentu. Za to je potrebna ogromna hrabrost. Hrabrost koju ja nisam imao, a ti je ne shvatas. I ja sam po profesiji fotograf. Ja sam licno svoju majku fotografisao isto ovako kada je prolazila kroz istu bolest, sve do njenog zadnjeg dana. Te fotke su za mene, da ih gledam kada pozelim, da me podsjecaju kroz sta mi je majka prosla, koliko je bila jaka i koliko se borila. U neku ruku su bile i jedini nacin za mene, da i ja prodjem kroz taj horor, da gledam zenu koja mi je dala zivot kako bukvalno vene ispred mene a ne mozes pomoci. Sledeci put, kada budete pozeljeli da ostavite komentar u vezi necega toliko bolnog i privatnog, i kada opet budete pomislili da zloupotrebite neciju tugu i hrabrost, nemojte, jer nemate pojma o cemu pricate i pricacete samo gluposti.

zaista dirljivo!

...rasplaka se ja....

ove fotografije i tekst su bolan podsetnik na neke drage osobe koje sam izgubila...

Duboko me dirnula i rasplakala ova priča kroz fotografije. Gledajući ih, nadala sam se da će se oporaviti...
Mojoj najboljoj prijateljici je mama umrla od raka, moja najdraža profesorka je umrla od raka, moja baka, neki prijatelji...tata mi sada ima rak.
Strašna je fizička promena tih ljudi i njihova psihička patnja.
Preko noći ostare. I mi sa njima, mi koji ih volimo.
Mrzim rak.

Na žalost prošao sam ovo s najdražom osobom, prethodno sam bio svjedok istog. Hospis, morfij, trodon...rijeći koje su se urezale u moje sjećanje. Ne bih poželio nikome.

Veoma snazno, emotivno i potresno.

Sećam se ove priče još iz vremena kada je Džen bila živa, i tada me je potresla priča jer su rane još uvek bile sveže posle gubitka moje majke, evo i danas, kao da je bilo juče, patim, nedostaje mi, i još mnogi dragi ljudi koje je ova strašna bolest odnela. Kao na fotografijama koje se smenjuju, tako sam i ja svakog trenutka bivala svesnija da je gubim, a opet sam se nadala i grčevito borila da se to ne dogodi!Teško je.....

Upravo prozivljavam ovaj pakao sa ocem koji ima karcinom kostiju. na pocetku je imao karcinom prostate,operisao se i sve je bilo ok. medjutim, on to nije shvatio ozbiljno. covjek koji nije imao zdravstvenu kulturu,nažalost. mislio je da ima upalu nokta. svi smo ga uporno molili da ide na kontrolu,ali je govorio: pijem terapiju sta cu kod doktora. onda je jedne noci otisao u kupatlo, i mokrio krv. to je bio pocetak kraja. opet je operisao prostatu,ali tzv.kapisla je pukla i metastaza je pošla na kosti. sve smo pokusali, cak i kapi iz kubanske klinike, bas sve. sad su mu noge otkazale, lezi,pati se.. uzima trodone. mi ga gledamo bespomocni kako umire.. brat je mnogo vezan za njega, ima psihickih problema koje je zaradio u vojsci, i ne znam sta cu s njim kad otac umre, majka totalno propala,zena sa hipertenzijom i slabim srcem, ja, borim se sa ovim paklom.. najvecem neprijatelju ovo ne bih pozeleo. pakao i haos. ljudi, volite se, jer zivot je lijep...

Otac mi je umro od ove opake bolesti, tuga ziva, pozeleo sam da umre samo vise da se ne muci, da ga ne boli, da se oslobodi muka.......

Tuga..

Ovo mi je na jedan jako bolan način vratilo film unazad i verujem da nisam jedini.

@ Vlad
...priredio bi im jos gore slike u tom slucaju. I sve bi mnogo brze i efikasnije odradio... Zaboravio si jos i da kazes da bi se odrekao svega naucnog i medicinskog u korist boga, jer 'normalno', samo kad bi se molio bogu, to bi bilo sasvim dosta za potpuni oporavak osobe koja boluje od karcinoma... Bravo za razmisljanje!

Ko nije doziveo ne zna koliko je zaista tuzno, bolno, uzasno teska ova verovatno jos uvek topla prazna postelja.

Gledao sam, nazalost, ovakvu pricu u zivotu. Gledao sam kako nestaje jedna voljena osoba. I kako se vise blizio kraj, ona je sve vise volela da zivi.

Gledam sada najvise onu sliku gde devojka pluta u moru. Ona gleda u nebo i pita se - Da li cu ja zaista umreti? Je li to moguce?
Ljudi, uzivajte u svakom trenutku vaseg zivota. Nemojte se ljutiti na druge. Volite se. Vremena je malo, ali dovoljno.

....e j... ga, zivot u sutini nije nista. Kad smo zdravi misimo bice tako 1000 godina...

Jedne jesenske noici žali mi se hcerka jedinka udata sa troje decem apsolvent midicine, da kada se rukuje oseca neko pecanje ispod desnog pazuha. Odmah sam sumnjao i preporucio joj da ide kod genikologa ali nije me slušala. Slišala me kada vec je bilo kasno i lecila se u SHvajcarskoj. Ni jedan dan nije ležala nego dan u oci umiranja 03.o8.2003 u svojoj 35 godina starosti. Moja žena nije mogla podneti i ona se razboli u svojoj 65 godina starosti od iste bolesti. Ostado sam sa troje sirocadi moje kcerke starosti devojcica 9, sinovi 12 i 15. Ja i žena bili smo iste godište te nakon njene smrti unuka moja nepunih 11 godina mi rece: Rudjo ti nesmeš da se ženiš jer ja sam tvoja nevesta. Tako i bih, ja se neoženi . Nisam hteo dva puta ožalostiti unuku i unucad. Prokleta bolest a nauka stigla i do planete Mars kako to opravdavati.

Jako lepe i tuzne slike. Treba se sa smrcu i bolesti nositi isto kao i sa zivotom. Samo kako ti? Treba to nauciti. :(

placem . . . .

U stvarnosti sve ovo izgleda strasno i stravicno. Na posletku se molis bogu da posalje smrt u taj bolnicki krevet .

I sama bolujem od kancera i jako mi je teško bilo kada sam prolazila kroz hemijo-terapiju sama u suštini ,svoga oca i brata sam zaštitila kad god sam mogla da istrpim da nevide moju bol!I moja majka se upokojila i bolovala je od kancera 20 godina ,kraljica veliki borac!Ipak ljudi i lekari nikada neće razumedi ni približno kakva je to borba i kolko je bolna zaista! I da to mogu samo jaki................

Tuzno. Slike su pune emocija.
Na prvim sam u njenim ocima prepoznao taj isti strah koji sam, na zalost, i ja osetio tacno pre tri godine na danasnji dan kada sam lezao u bolnici operisan od raka.
Strasno je bolno kad priznate sebi da je bolje da vas osisaju, nego da vam svakog dana u rukama ostaju buseni kose.
I taj optimizam i vera da ce sve biti bolje dok pliva i sminka se zeleci da pokaze da je jaka...
Na zalost, neke price se ne zavrsavaju lepo.
Ovakve vesti mi uvek iskidaju srce. Covek nikada nesme da zaboravi da je zivot dragocen.

Nije ovo lako pogledati, a nisu mi ljudi 'ni rod ni pomoz Bog' narodski receno, pogotovo sto su se tako lepo nasli, ona se razbolela. Kada ovako nesto vidim ili cijem uvek se zahvalim visoj sili (Bog ili zovite to kako god hocete) sto smo svi zdravi (meni najblizi iz porodice, kumovi, familija, prijatelji i ja).
Vrlo je bitno i da se covek cuvapritajenog besa u sebi, jer po nekim istrazivanjima to moze biti nesto sto uzrokuje ili doprinosi raku (koliko znam nije ovo jos dovoljno ispitano).