Religija dobro utiče na zdravlje?

pozitivan pogled na zivot imaju zato sto su totalno sludjene religijskim dogmama!

Sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda, i nista drugo!

ja ne idem u crkvu i ekstra se osećam

Da, religija dobro utiče na zdravlje, posebno ako se spoji sa lopatom.

Imam 40 godina, pušim ko turčin, debeo sam, ne krećem se, jedem masno i sve tako... Poslednjih 15 godina nisam imao ukupno 5 dana bolovanja. Krvna slika kao kod devojčice, pritisak blago povišen. Ateista sam. Sve u svemu, gomila gluposti!

a meni dobra i zdrava hrana, primetio sam da pri bolesti (bilo kojoj) lekovi bolje pomazu od molitvi.

Pa kakve ste rezultate ocekivali od jevrejskog univerziteta?

A to sto das najbitniji organ drugom na upravljanje, to nije bitno. Uglavnom, pametni ljudi i ljudi koji traze odgovore su cesce zrtve depresije.

"Međutim, ako napuste zajednicu, pojedinci mogu usvojiti manje zdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola i seksualno riskantno ponašanje i moguće je da osete gubitak do tada važne društvene potpore, pa ne čudi da posle toga imaju u proseku 20 odsto manje šanse da budu dobrog zdravlja."
Definitivno treba zabraniti upotrebu statistike u društvenim istraživanjima.

Ova studija je tačna. Ako je verska zajednica kompaktna, ako vodi brigu o svojim članovima, proslavlja svoje praznike zajedno, to je odlična stvar - naravno za onoga ko je iskreni vernik, inače se tu neće bobro osećati.

ne.

I pijani ljudi su veseli.

Mislim da bi studija o čestom upražnjavanju seksa dala još bolje rezultate.

Religija je kolektivna neuroza, kojom se izbegava individualna, rece Frojd.

Nije zalud ona svetootačka:
život bezvernika sav je u brigama.

Pa normalno. Neznanje je blazenstvo. Istina jeste da je svet surov i tezak a na kraju nema nista vec te pojedu crvi. Ljudi vole da zive u zabludi i tako lazu sebe. To u principu nije lose. Uvek sam govorio blago glupimima i neukima oni stvarno zive bolje. Evo i naucnog dokaza.

Da...vrlo zdravo.Pitajte one ljude sto ih je religija sve pobila tokom vekova do dan danas... i cekaj svi su mrtvi. ups

Religija blagotvorno utice na zdravlje...Osecas se kao da si drogiran...

Pojednostavljeno gledano, ali ne pogrešno: potreba za religijskom verom je posledica nedostatka izvesnih emocija i izvesne vrste intelekta. Ili... još jednostavnije: ispunjen čovek nema potrebu za religijom, a onima koji to nisu, religijska vera dobro dođe kao surogat koji popunjava tu neispunjenost. Zašto surogat? Zato što religijska vera ne može da zameni ljubav, sreću, ponos, hrabrost, pamet, šarm...

Kao što je hroničnom bolesniku neophodna terapija, bez koje, naravno, može zdrav čovek, tako je neispunjenom ponekad potrebna religija. E sad... probajte da oduzmete terapiju bolesnom čoveku...

I Peranović je saglasan.

Davno su vec rekli "Ignorance is bliss"

Najveca ironija zivota prosecnog ateiste ciji se argument ne verovanja zasniva na izgovoru poput onog ,, da je crkva, religija i verovanje,, instrumentalizaciono sredstvo kreiranja stavova, kontrole pojedinaca i sredstvo za povinovanje itd. , jeste u tome sto ceo zivot prezive odrastajuci sa roditeljima, prijateljima, komsijama i nacijom koja im od malena govori sta i kako treba a sta ne. Idu u skole, na fakultete ,,institucionalizovani zombiji,, gledaju te-ve, citaju knjige, i cackaju kompjuter, i postaju udju u afektivne veze i u brak gde im partner servira zahteve kao i oni njima, zasnuju odnos, najcesce na reciprocitetu...celog zivota slusaju drzavne cinovnika i nadredjene na poslu, i postuju zakon kao apsolutni autoritet...ali onda na kraju se desava nesto cudno, neretko, ti isti ljudi osudjuju ili vredjaju vernike kako su infantilni, nezreli zato sto rade to isto, zato sto citaju zapravo knjigu koja im govori da oni nikad nisu potpuno slobodni, iako to nije sporno, nego da su odgovorni prema Bogu i prema sebi.

Jednom povisen glas, fizicki obracun, usprostavljanje autoritetima i nereligioznost, ne cini vas nista posebno slobodnim, svojim....nego kreiranim potaman interesnim sistemima, bilo Perinom ili Mikinom sasvim je svejedno. Kriticko misljenje je blagodat ali to je samo pauza od okeana podsvesnih, nesvesnih i dozivljenog iskustva ove ili one indoktrinacije. To vam je u bicu i od toga ne mozete pobeci.

Pa naravno. Ateisticki pogled na svet ne inspirise, ne daje nadu, za ateiste je sve oko njih pa i oni sami - produkt slucajnosti i sve je bez cilja i svrhe. Ziveti sa takvim mislima neminovno dovodi do psihosomatskih poremecaja.

Vera moze da utice dobro na coveka, a religija moze samo da ga zatupljuju. Nije poenta zivota ziveti po tudjim shvatanjima, nego ziveti ga onako kako se ti u njemu lepo osecas. Zasto su godine uopste merilo ko je duze ziveo u zivotu, doda se malo fizickih zakona i odmah se uvidi da je vreme nebitan faktor onoga sto ces proziveti.

Sta bi na ovo rekao Nikola Kopernik?

Religija je kolektivna neuroza, kojom se izbegava individualna, rece Frojd.
(., 9. februar 2013 13:34)
A na samrti reče - 'Ipak ima tu nečega...'

Naravno da religija može uticati dobro na zdravlje- upravo zbog osećaja pripadnosti. Naravno, ljudi su različiti- neko se može boriti sa problemima u životu i pitati o smislu života bez pozivanja na natprirodno, a nekima je jednostavno lakše okrenuti se bogu/zajednici.
Inače, najracionalniji ljudi su upravo oni koji "pate" od depresije.
P.s. ne znam zašto vernici govore da je ateistima život besmislen i pun slučajnosti. Život nema svrhu, ali smisao ima (samo ga treba pronaći)- nekome je to da muze krave, nekome da čita Bibliju, nekome da se bavi istraživanjem... Nemojte suditi o nečemu što ne znate, uostalom niko nije upoznao sve ljude, tako da...

Ako su religiozni srećniji i smireniji, zašto onda sa toliko negativne strasti ubeđuju ateiste da su inferiorni i da bi maltene "trebalo da završe teologiju" da bi argumentovano rapsravljali o religiji sa njima "ekspertima" za pitanja duše...
Ili... ako ljude religija čini opuštenim i zdravim kako objasniti činjenicu da skoro pola sveta podmeće bombe u autobuse ili se zaleće avionima u zgrade druge polovine sveta, sve to pravdajući "svetim ratom protiv nevernika"... što lepo ne sede kod kuće i klanjaju?

Pa kakve ste rezultate ocekivali od jevrejskog univerziteta?
(Cocaine, 9. februar 2013 11:36)

Možda u tome i jeste stvar, svako polazi od sebe - to su mahom nevelike zajednice koje se drže, druže, koje su složne. Naravno da je tako prijatnije - pogotovo što Jevreja ukupno na svetu ima svega 13 miliona, od čega polovina živi u dujaspori.

fiktivni pogled na svet..manje depresivni,pa kad bih uvek isključivao bitne činjenice vezane za neku stvar verijem da i bez religije imao optimističan pogled na svet

Znate kako se kaže neznanje blagostanje...

Pa normalno. Neznanje je blazenstvo. Istina jeste da je svet surov i tezak a na kraju nema nista vec te pojedu crvi. Ljudi vole da zive u zabludi i tako lazu sebe. To u principu nije lose. Uvek sam govorio blago glupimima i neukima oni stvarno zive bolje. Evo i naucnog dokaza.
(marko nb, 9. februar 2013 15:16)

Da bi se sporio oko religije uopšteno, moraš mnogo da znaš o njoj - da je dobro proučiš, da se pozabaviš komparacijom njenih različitih vidova. Ovakve paušalne uvrede koje si olako napisao na račun svih vernika ne priliče nekome ko se poziva na nauku. U pitanju je samo jedno od istraživanja koje čak i u naslovu ima upitnik.

Sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda, i nista drugo!
(Preddy Baer, 9. februar 2013 10:28)

Koliko sam samo puta cuo ovaj "argument" ateista kada treba da se pljucne po ljudima koji veruju u Boga.

A ja onda pitam - zar nisu upravo zakoni koje donose korumpirani politicari na vlasti upravo to sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda o kojoj vi pisete? Nekako mi se cini da sa tim nemate problem, jer biste vasu recenicu onda zapoceli drugacije - "JEDNO od sredstava za..." zar ne?

Svako ima pravo na svoj izbor, ali u crkvi, džamiji ili bilo gdje drugo, rijetko se cuje nesto lose. Nema mi nista draze nego nedjeljom otici na misu u 18.30, smiriti se i razmisliti o svemu. Ne vidim nista lose u tome. Ako niste primjetili, katolik sam. U Crkvu kao instituciju nemam nikakvog povjerenja, na svecenike se ne obazirem, u crkvu ne idem radi njih, nego iskljucivo radi sebe.

Posmatrač, 9. februar 2013 19:39)

Namerno uzimaš ekstremizam, fanatizam, fundamentalizam, kao pravilo i to nije ni za komentarisanje. Versko obrazovanje nije samo odlazak u bogomolju (bilo koje konfesije), to je način razmišljanja i života i mnogo učenja. Nije zgoreg da poznaješ i više jezika i druga pisma, ako hoćeš da se obrazuješ u tom smislu. Velika je to građa koju rado proučavaju i naučnici - ateisti, čisto teorijski, akademski. Ne bih da te zamaram time - jer tebe to očito ni ne zanima. Poenta je da nije lepo vređati nekoga ko drugačije misli i živi i pritom te ne remeti.

Da, ali koja?

@(Krici jugoistocne Evrope, 9. februar 2013 13:39)

Tebi ce sad trebati najmanje 2 rolne toalet papira.

Posmatrač, 9. februar 2013 19:39)

Jednostavno ne možeš da budeš protiv nečega što ne poznaješ. Kako bi mogao? Možeš da budeš ravnodušan prema tome, ali ne i protiv. Meni ateisti ne smetaju - upravo osećam tu ravnodušnost prema njihovom stavu, jer ne ulazim u razloge njihovog opredeljenja, ali ih ne vređam. A dušom se ne bavi samo religija - nego i mnoge savremene nauke. Zloupotreba vere je kao i svaka druga zloupotreba - nešto neprihvatljivo, ali ni jedna vera (judaizam, hrišćanstvo, islam, hinduizam, budizam...) ne nudi nasilje kao opciju i zato tu mnogi ljudi pronalaze svoj mir.

da tacno je sve to ali uspeh samo moze biti kod onih kod kojih je religija vec postojala bilo kakve vere i jacine u detinstvu ko je nista nije posedovao kod njega uspeha nema

Nemam nikakvu nameru, a ni potrebu da uvredim, već samo da objasnim, s obzirom da ovde, od strane religioznih, postoji nerazumevanje, kao i zamena teme i slični polemički trikovi...

U tom smislu, samo tvrdim da neki od nas jesu sasvim dovoljno ispunjeni srećom, ljubavlju, znanjem, zadovoljstvom, nežnošću, istinom... pa ne moraju da posegnu za alternativama i surogatima: stimulativnim sredstvima (droga, alkohol...), konumziranjem što veće količine (hrana/piće, prizemna zabava...), agresijom, religijom ili terapijom bilo koje vrste.

Niko od nas, dakle, ne ismeva religiozne, već čak pokazuje empatiju prema onima koji prosto nisu imali sreće (genetika, vaspitanje, okolina, životne okolnosti...) da budu ispunjeni u životu, kao što zdrav ima sažaljenje prema bolesnom i njegovoj potrebi da uzima terapiju. Kad vidim iskreno ili navodno religioznog, sasvim sam siguran da ima neku životnu teškoću. I tu nema izuzetaka...

Problem je kad počne ubeđivanje (kao u ovom "istraživanju") da je terapija korisna i potrebna čak i zdravima i favorizovanje terapije kao načina razmišljanja i života. Ili kad religiozni postanu agresivno ponosni na stvar/ideju kojom se terapeutski izlažu...

*Idu u skole, na fakultete i postaju ,,institucionalizovani zombiji,, gledaju te-ve, citaju knjige, i cackaju kompjuter...

@ (Posmatrač, 10. februar 2013 16:34)
* * *
Lepo je da ste srećni, uspešni, zdravi...
I... sve je lepo i krasno, samo kad bi tako večno potrajalo.
Ali, dobro ste zapazili da ''bez muke nema veronauke''.
Zaista se o tome radi. Samo kroz osećaj svoje nemoći, čovek počinje da postavlja fundamentalna pitanja i da spoznaje istinsku realnost i Istinu lično.
Malo je sedih glava ateista. Eto zašto.
.

@Krici jugoistocne Evrope
Najveca ironija prosecnog religioznog coveka jeste ta sto u danasnje vreme sedi na dve stolice. Sa jedne strane favorizuje "religiozne vrednosti" (koje, inace, postoje nezavisno od vere), a sa druge strane koristi sve prednosti koje je dala nauka. Bilo koja religijska dogma i nauka najdirektnije su suprotstavljeni. Da se religija pitala, jos uvek bismo bili u pecini, cuvali vatru i crtkali po zidovima pigmentom. Ovako, sve sto vidite oko sebe dugujete hiljadama godina dugoj imaginaciji, radu, trudu, znanju, vestini, pozrtvovanju, itd. LJUDI. Nema tu religije. Ona je samo sprecavala napredak. Uvek i svaka. Videli bismo kakvi bi bili rezultati istrazivanja da je ispitanicima zabranjeno da idu kod lekara tokom tih godina. Dijalizu bi im radili nedeljom ujutru, upalu slepog creva lecili molitvom, bakterije i viruse ubijali paljenjem sveca. Sve mi se nesto cini da ne bi bilo mnogo ispitanika na kraju. Dodatno pitanje je zasto religiozni ljudi idu kod lekara? Ako Bog misli da su zavrsili svoju pricu i da treba da predju u Carstvo nebesko, ko su oni da mu se suprotstavljaju i menjaju njegovu odluku? Bice da ga postuju samo i onda kada im odgovara.
Inace, ako je iko kreiran potaman interesnim sistemima onda su to vernici. Samoproklamovani "autoriteti" im hiljadama godina ispiraju mozak pricama koje ih drze poslusnima i radosnima sto imaju privilegiju da veruju u pravu veru. Svi ostali vredni su prezira jer ne shvataju i ne vide. Smesno i tuzno.

@ Posmatrač
Nemojte molim vas da shvatite da vas prozivam, jer mi to nije namera, ali napisali ste
U tom smislu, samo tvrdim da neki od nas jesu sasvim dovoljno ispunjeni srećom, ljubavlju, znanjem, zadovoljstvom, nežnošću, istinom... pa ne moraju da posegnu za alternativama i surogatima: stimulativnim sredstvima (droga, alkohol...), konumziranjem što veće količine (hrana/piće, prizemna zabava...), agresijom, religijom ili terapijom bilo koje vrste.
To pokazuje da ne znate ništa o veri, koja god bila. Svrha vere nije to što vi imate. A da li ste sigurni da ćete i imati do kaja života. Život su usponi i padovi. Niste vernik samo kad vam je teško i imate problem. I ne veruje se da biste bili srećni, ispunjeni, uspešni, zdravi, obrazovani i sve što ide uz to. Potpuno je pogrešno gledanje da u crkvu idu ljudi sa problemima. Uostalom svako ima pravo da izabere kako će živeti.

Moje vidjenje svega je da lekar leci telo i glavu a vera dusu. I mislim da je to sasvim ok.Jer kako objasniti deci da ce deku pojesti crvi?Nego da je deka otisao na nebo jer ga je Boga pozvao da mu nesto pomogne a da on i dalje nas vidi i sve zna o nama.Tuzni smo tih dana jer ga dugo necemo videti ali cemo jednoga dana ,ako budemo postovali 10 bozijih zapovesti ,svi biti ponovo zajedno i videti se.To se moze iskoristiti i kao vasptanje.Bez straha od smrti ili zivota bez nekoga dragog.Kazu da su deca koja veruju u bajke pametnija pa zasto ne bi nesto slicno valjlo i odraslom coveku.

Primarno opšte mesto vernika je izbegavanje odgovora na pitanje smisla i svrhe vere, kao i negiranje (bez dokaza i argumenata) tvrdnje ateista da je religijska vera manje-više samo zamena za autentičnu emocionalna, intelektualnu i uopšte duhovnu ispunjenost...

A kao odgovor na pitanje: da li neka životna neispunjenost mora nekog da "gurne" u religiju, drogu, alkohol, nemoral, zločin...? Naravno da ne, ali obrnuto je sigurno. Religija je samo jedan od moralno opšteprihvaćenih i nekažnjivih begova od stvarnosti i autentičnosti.

(Nije vazno)
Vase pretpostavke, naime, zasnovane su na veoma ucestaloj pogresnoj analogiji argumentacije o (ne)mogucnosti koegzistiranja nauke i religije.
Takve pretpostavke pobijaju istorijske cinjenice, jer naime, iako je nesumnjivo postojalo mnostvo konflikata religijske dogme i nauke tokom istorije, prosecni nevernici cesto zaboravljaju da su pojedinci a ne sveukupne crkve svi razlicitih religija sveta zajedno, pozivale na tako nesto. Manastiri su bile upravo prvi obrazovni centri sa sirokim pogledima na svet gde su se praktikovale razne humanisticke delatnosti kao i prirodne (fizike) i pseudonacnih (poput alhemije) i drugih.
Zaboravljate i da je uloga teo agnostickih uverenja oblikovala umove pregrst religioznih naucnika koji su doprineli progresu modernih civilizacija Izaka NJutna, Dzordza Lamaitrea, Fleminga, Keplera, Dekarta, Faradeja i mnogih mnogih drugih, a koji su se izjasnjavali vernicima.
Dakle ko je iskljuciv prema koegzistiranju nauke sa religijom i invencijama i naucnom doprinosu ovih vernika trebaju li da napuste grad/selo i odu u pecinu? Nigde u Svetom Pismu ne pise da je nauka greh i da je se treba odreci.
Nauka je pojam racija i verovanja, a religija je pojam iskljucivo vere. Te dve kognitivne delatnosti ne dovode nuzno do medjusobne anulacije. Covek neretko cini sebi nezdravost, nacinom zivota npr.Medicina je sredstvo pomaganja, humanosti, brige za drugima i za samog sebe zamislite, ono na sta poziva Rec Bozija (Biblija), a ne pobedjivanje besmrtnosti.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:26)
* * *
Da je Pravoslavlje jedina Hrišćanska veroispovest koju Bog lično projavljuje kao pravilnu veroispovest, a istovremeno ostale veroispovesti projavljuje kao pogrešne, dokaz je pojava Svetog plamena u Crkvi Hristovog groba u Jerusalimu, na veliku subotu. Tada se, isključivo samo posle molitve Pravoslavnog episkopa, u prepunoj Crkvi iznenada pojavi plamen, niodkuda podstaknut, i upali sveće u rukama svim prisutnim vernicima. Ovo se čudo pojavljuje već nekoliko vekova uzastopce, izuzev par godina kada su isto čudo hteli Katolici da proizvedu, tj. da im se Bog odazove plamenom na isti način kao i Pravoslavcima, ali su se osramotili – plamena nije bilo, a oni više ne pokušavaju.

@ ‘’Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.’’
Potpuno opravdano.
Bog je Tvorac, Promislitelj i Svedržitelj svega živog i neživog, vidljivog i nevidljivog.
Kao takav, Svemoćan, čija je suština Ljubav, naravno da ne skida oči ni sa jednog svog stvorenja. Bog je čoveku bliži nego dah, bliži nego krvotok.
Tako ‘’nešto’’, naravno da je teško, nemoguće je, shvatiti našim merilima nagledanja, osećanja, misli, projekata, delovanja... Naš, ljudski razum nejačak je za takav zadatak. U tome je, da se tako izrazim, ''kvaka'', zašto se Bog ne može spoznati bez ličnog ''susreta'' (naravno ne fizičkog).
.

Može li neko iz ove druge grupe KONAČNO da odgovori na dilemu: da li i kako religija utiče na zdravlje?
(Posmatrač, 11. februar 2013 14:21)
* * *
Odgovor je jednostavan:

Religija utiče na zdravlje, evo ovako. Bog , kome se religiozan čovek obraća molitvom, uslišava ili ne, molbu za izlečenjem, ako se radi o bolesnom molitveniku. Brojni su slučajevi čudotvornih izlečenja, kada je medicina bila nemoćna. Ja sam tako nešto lično iskusio – da je Bog svemoćni Čudotvorac.
Vernici znaju da je naše zdravlje u Božijim rukama, i da bolest tela vrlo često ima smisla u izlečenju nečega važnijeg od tela – duše.

I još religija utiče na zdravlje (posebno psihičko zdravlje), tako što čovek zadobija istinita znanja o Bogu, svetu, ljudima, sebi, vrednostima, častima, vlastima i slastima. Ova znanja su kvalitativni skok u odnosu na ateistička znanja o istim stvarima. Smireni čovek (a to znači smirenouman) zdraviji je čovek.

Ali, sve ovo, po mom iskustvu, nema šanse da pravilno razume ateista.
Tako da, uvaženi Posmatraču, posmatrajte, ali teško da ćete razumeti.
Možda, nekada, ako Vam Bog pomogne.

Svako dobro, svim ljudima dobre volje.
.

(Nije vazno, ali ipak..., 11. februar 2013 14:32)
* * *
Nećemo se složiti, (pa nemojte upotrebljavati množinu), da Crkva suzbija, guši, ne dozvoljava nauku i slobodnu misao... Nije tačno. Nikada tako nešto nije radila Crkva. (Crkva - mistično Telo Hristovo, i Stub i Tvrđava Istine – Pravoslavna Crkva.)
Suzbijanje nauke i mnoga druga zlodela su činili neki zlikovci, neki jeretici, u ime njihove tzv. crkve, i zbog materijalnih i političkih interesa njihovih patrona. I danas svakakvi razbojnici vršljaju i kompromituju najsvetije Svetinje. Pušta ih Bog – zna On zašto.
A Vi, ako se bavite naukom, ugledajte se na mnogobrojne svetle primere naučnika vernika, Hrišćana.
.

Ono što nauci daje snagu su dobri rezultati borbe za istinu. Činjenica da ta borba nije gotova ne umanjuje snagu i objektivnost nauke.

Ono što crkvi daje snagu jeste tradicija i rasprostranjenost sledbenika: tzv. vernika i službenika. Broj pravih (iskrenih) naučnika je mnogo manji.

Crkva u programu možda nema zapisanu borbu protiv nauke kao konkurentske firme, ali nije nimalo naivna u nastojanjima da dogmatski pogled na svet prevlada. Zašto? Pa lakše je sa dogmom ("to je tako i gotovo"), nego sa znanjem: i onaj koji daje znanje i onaj koji prima znanje moraju da imaju izvesne intelektualne performanse. A tu "genetika" (i svevišnji) baš nisu bili darežljivi...

@Joca 011
Religija može, u određenim slučajevima, kod određenih pojedinaca, uticati na zdravlje. Uglavnom psihičko. Ako je u pitanju neka psihosomatska povezanost onda, u određenoj meri, i na fizičko. I to je to. Kvantifikatori "brojni, vrlo često..." sasvim su neodređeni. Koliko brojni? 1 od 100, 50 od 100? Ne, to je paušalna procena koja se podmeće kao činjenica i iz koje bi trebalo izvlačiti tačne zaključke. Neće moći. Kako to da u srednjem veku pola Evrope izgibe od kuge. Gde behu Crkve tada? Isto se dešavalo i na Bliskom istoku gde je islam dominantan. Omanuše i jedni i drugi... hm... Ali duša im je, sigurno, bila zdrava.
Religija, verovatno, može da ima blagotvoran uticaj na psihičko stanje nekih ljudi. Može i otvaranje pasijansa, šetnja, itd. Ipak, religija ne može da da istinita (u pravom smislu reči) znanja jer ne polazi od tačnih premisa već od izmišljenih. U hijeroglifima iz 3500-te godine p.n.e. stoji da je egipatski bog Horus, rođen je 25.12., od majke device, činio je čuda, imao 12 braće koji su ga pratili, umro je, tri dana bio mrtav, uskrsao... Zvuči poznato? Sve te priče se prepisuju od jedne do druge religije, kako koja preuzima dominaciju. Istinita znanja se ne stiču otkrovenjima, prosvećenjima, vizijama, javljanjima, čudima... Do njih se dolazi mišljenjem, eksperimentom, proverom, proverom, proverom... to mišljenje, rad, provera i sve ostalo što je povezano, dali su vam i računar na kome pišete i internet i struju... a ne navodna religijska istina.

@ (Posmatrač, 12. februar 2013 11:24)
* * *
Niste razumeli. Nesporni su dobri naučni rezultati, ali su parcijalni i nedovoljni. Posustaju tamo gde je najteže, i gde su ljudi najosetljiviji – zdravlje nauka ne može da obezbedi, a Bog vrlo lako, naravno, ukoliko je ozdravljenje prema Njegovoj promisli. Ovo ne ponižava nauku, samo je smešta na svoje mesto.
Ako imate dovoljno godina života, ne verujem kako niste imali prilike da se osvedočite u čudotvorne Božije intervencije u nečijem ozdravljenju od teške bolesti pred kojom je medicina nemoćna. Ako zaista to niste imali prilike... ove moje reči su uzaludne. Zato što je lični uvid nezamenljiv.

Istina, šta je?
Dogme, dogmati, šta su to?
Da li su nam uopšte predmeti razgovora isti?
Ne bih rekao.
.

Ima nas još koji čitamo :)...

Dakle, uz rizik pojednostavljenja, religiju bismo mogli da označimo samo kao jednu veoma rasprostranjenu kič aktivnost iz sfere duhovnog života. Nešto kao što je kič u umetnosti.

Kič umetnost često ne služi ničemu drugom osim da zabavi, zadivi, uplaši ili opseni prostotu. Ono što razlikuje kič od prave umetnosti je iskrenost.

Uvaženi sagovornici: tema je "... kako religija utiče na zdravlje..."!

Tzv. "ateisti" su, u većini (među njima sam), dali objašnjenja koja religijsku veru tretiraju kao koncept bega od stvarnosti, tumačenja nepoznatog na primamljiv način i terapeutskog sredstva za svakojake duševne nedaće, navodeći činjenice po kojim i sport, sex, nauka, umetnost, politika, pecanje i slične zanimacije pozitivno utiču na zdravlje

Tzv. "religiozni" su, u većini, iznosili mišljenje o tzv. "ateistima", kao nekom ko ne poznaje suštinu tzv. "religije"...

Može li neko iz ove druge grupe KONAČNO da odgovori na dilemu: da li i kako religija utiče na zdravlje?

@Krici jugoistocne Evrope
Ne pričamo o nemogućnosti koegzistiranja religije i nauke, vec o prirodnoj težnji religije da suzbija naučno mišljenje. Dogmatska priroda religije gušila je nauku i nije joj dozvoljavala da se razvija tokom proteklih 20-30 vekova. Ako je nešto i dozvoljavala - to je bilo radi njene koristi. Ne bih da Vas podsećam na Justinijanovo spaljivanje aleksandrijske biblioteke, na prepisivanje Arhimedovih rukopisa religijskim, zbog čega smo tehnike rešavanja diferencijalnih jednačina čekali do 15-16 veka... jedva 2000 godina. O njihovoj važnosti za nauku i napredak ne bih ovde raspravljao.
Dakle, da, u manastirima su se praktikovale različite delatnosti koje su bile od koristi Crkvi. Složićemo se da je velika većina aktivnosti bila religijsko-teorijske prirode i da je veoma mali deo otpadao na pravi naučni rad. Kad smo kod religioznih naučnika, oni, u to vreme, nisu smeli da iskažu svoje prave stavove jer bih ih istupanja protiv dogme dovela do izbacivanja sa katedri, siromaštva i nemogućnosti bavljenja naučnim radom. Kada su Laplasa pitali kako to da u svojoj knjizi nijednom nije pomenuo Boga, rekao je: "Ta hipoteza mi nije bila potrebna." Oni, koji su krenuli naukom protiv dogme, imaše mnoge probleme (Kopernik, Galilej...) te je izlišno govoriti o "titoističkoj miroljubivoj koegzistenciji" tog vremena. (Sledi nastavak ako moderator objavi ovaj odgovor.)

@Joca 011
Ups, krenuli smo sa parcijalizacijom. Znači, samo Pravoslavna Crkva ima monopol na istinu? To me nešto podseća na različite periode u istoriji kada su druge Crkve imale isti monopol. Pa, mnoge, i sada tvrde to isto. Kako to da je Bog baš pravoslavnu Crkvu izabrao za jedinu ispravnu. Da ne piše to negde u Novom Zavetu? U Jevanđeljima? U "Službenom glasniku"? I ako piše, gde je pečat? Kako da znamo da je zaista tako, da to nije izmislio neki promućurni religijski aktivista tog doba? Kad smo kod Boga, eto, recimo da zaista postoji. I da može da uradi sve što se tvrdi da može da uradi. Da može, istovremeno, da nadgleda 7 milijardi ljudi, da vidi, čuje, oseća, sve njihove misli, ideje, dela, namere... Zar ne mislite da je za nekog sa takvim sposobnostima, za nekog ko može da stvara svetove i vasione, prava uvreda tvrditi da ga interesuje da li ste postili, da li je Ahmed pojeo prase a neki Indijac ubio kravu? Pa, ako je iole pametan, on već hiljadama godina radi na nekom novom projektu a ne zadovoljava se proverom da li se neki ljudski mrav pridržava kulinarskih tabua, kakav mu je seksualni život i da li ga njegove neuroze teraju na "pogrešno" ponašanje. Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.
Kao što rekoh, nikome od naučnika koji su živeli u doba izrazite dominacije religije nije bilo moguće da iskreno iznesu svoje mišljenje. Ne bez velikih posledica. Bilo je religioznih ali oni su, samo, svesno ili ne, sedeli na dve stolice.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:26)
* * *
Da je Pravoslavlje jedina Hrišćanska veroispovest koju Bog lično projavljuje kao pravilnu veroispovest, a istovremeno ostale veroispovesti projavljuje kao pogrešne, dokaz je pojava Svetog plamena u Crkvi Hristovog groba u Jerusalimu, na veliku subotu. Tada se, isključivo samo posle molitve Pravoslavnog episkopa, u prepunoj Crkvi iznenada pojavi plamen, niodkuda podstaknut, i upali sveće u rukama svim prisutnim vernicima. Ovo se čudo pojavljuje već nekoliko vekova uzastopce, izuzev par godina kada su isto čudo hteli Katolici da proizvedu, tj. da im se Bog odazove plamenom na isti način kao i Pravoslavcima, ali su se osramotili – plamena nije bilo, a oni više ne pokušavaju.

@ ‘’Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.’’
Potpuno opravdano.
Bog je Tvorac, Promislitelj i Svedržitelj svega živog i neživog, vidljivog i nevidljivog.
Kao takav, Svemoćan, čija je suština Ljubav, naravno da ne skida oči ni sa jednog svog stvorenja. Bog je čoveku bliži nego dah, bliži nego krvotok.
Tako ‘’nešto’’, naravno da je teško, nemoguće je, shvatiti našim merilima nagledanja, osećanja, misli, projekata, delovanja... Naš, ljudski razum nejačak je za takav zadatak. U tome je, da se tako izrazim, ''kvaka'', zašto se Bog ne može spoznati bez ličnog ''susreta'' (naravno ne fizičkog).
.

Religijska vera se upražnjava (klanjanje, molitve, obredi, relikvije, odlazak u verske objekte, prilozi...), a naukom se bavimo.

Upornim upražnjavanjem religijske vere dobija se status religioznog čoveka. Nasuprot tome, samo bavljenje naukom ne može da napravi naučnika od nekog ko NEMA DAR. Nekako mi izgleda, ali ne samo iz ove rasprave, da je svevišnji više podario njegove oponente nego pristalice... A znam i zašto: niko, pa ni on, ne voli dodvoravanje.

Da pojednostavimo (za ove koji zbog malih priloga sede u verskim objektima negde pozadi): za upražnjavanje religije dovoljne su, uglavnom,izjave i gestovi, a za bavljenje naukom rezultat.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:02)
* * *
Niko ne može od Boga iznuditi željeni ishod. Ukoliko naša molitva nije iskrena, vapajna, srčana... i još, saglasna sa Božijom namisli, neće biti uslišena. Kao što roditelj odlučuje da li će dečiju molbu da odobri i sprovede, ceneći interese svih aktera. Stoga je deplasirano praviti statistiku sa procentima uspešnosti.
Kuga, zemljotresi, vulkani, cunami... da li su slučajni? Da li je tu Bog bio nemoćan? Šta mislite Vi?
Naša znanja i veštine nipošto nisu suprotstavljena Istini ili neodobrena od Nje. Naprotiv. Međutim, glorifikovanje naših alatki (računar, internet, struja...) kratkovido je, nerazumno i oholo. Nikakvim alatom čovek nije ni blizu da sačini živo stvorenje, ma i najprostije, jednoćelijsko, koje se razvija, razmnožava... Jednu ljudsku dlaku, belu ili crnu, npr. ... tek to!
Ali,
poštovani, nikad kraja ljudskim razgovorima, pa i ovim.
Ništa nije tako efikasno kao lični uvid, osvedočavanje, u-VERA-vanje tačnim premisama, za koje VERU-jete da su izmišljene.
Probajte da ovo prihvatite:
VER-nici su u-VER-eni, jer su se lično, nedvosmisleno, nesumnjivo... u-VER-ili.
Svi smo, kao deca, neu-VER-ereni, ili ateisti. Sticanjem životnog iskustva i proširivanjem znanja, postepeno, u-VERA-vamo se. Samo tim putem, ličnom kontemplacijom (možda Vam je bliži izraz) napušta se ateizam i nastaje vernik. Kao što se matematičar lično u-VER-io, i sada ga niko ne može razuveriti. Ako se bavite naukom, bolje ćete razumeti.
.

@Joca 011
Uspešnost u nečemu jedino je ispravno merilo. Sve drugo je zamajavanje i prodaja magle.
Ne mislim da je nemoćan. Imaginarnom liku ne možemo pridruživati aktualne sposobnosti. Stoga, niti je moćan niti je nemoćan. To je kao da raspravljamo ko je jači, Sveto Trojstvo ili Alah, a ko pobedi ide u superfinale sa bogom pobednikom sa planete iz orbite Sirijusa i onda jao vernicima onog boga koji izgubi.
Ne glorifikujem alatke. Samo navodim uspehe ljudi. Ne vidim, u realnosti, nijedan Bozji uspeh. Da, nisu stvorena živa stvorenja - još uvek. O nastavku odgovora ne bih raspravljao jer bismo ušli u polje teorije saznanja a za to nemamo niti vremena niti prostora. U svakom slučaju, VEROVANJE nije jednako ZNANJE. Vernici se nisu uverili - oni su uvereni u nešto veoma diskutabilno. Osnovna osobina istinitosti jeste ponovljivost. U domenu "znanja" koja vi propagirate, radi se, nažalost, samo o naklapanju. Sticanjem životnog iskustva i proširivanjem znanja stiže se do napuštanja religije kao sistema mišljenja. S obzirom na to da volite starije autoritete evo vam citata Seneke Mlađeg: "Religija je za prost narod istina, za mudrace prevara a za vladare korisna." A možda bi vam odgovarao i Napoleon: "Religija je odlično sredstvo da obični ljudi ne podižu glas." Mislite o tome.

@011 Joca
Da priča o plamenu je i meni bila zanimljiva. Ipak, nema mnogo realne koristi od toga. A moram primetiti da je to nedovoljno napora od strane nekog ko može da stvara svetove.
O drugom delu odgovora ne mogu da raspravljam. To je skup emotivnih iskaza nekoga ko iz sve snage veruje u njih. I tu nema dalje priče.
Ovde prekidamo našu prepisku. Ionako je čitamo samo nas dvojica i nije u redu da zbog naše logoreje ispašta, ni kriv ni dužan, moderator.
Ipak, verujem da ćemo se, na ovim prostorima, još sresti. Pozdrav.

@posmatrač
Ah, lepo je da još neko čita. :o)
Možda se može i tako reći, ali to je veoma problematičan teren. I zbog iskrenosti - koja nije nešto što se lako da zarobiti i kvantifikovati, pa samim tim i postati neka vrsta etalona, tj. mere - i zbog upoređivanja sa umetnošću koja je, gotovo jednako kao i religija, klizava tema, tj. objekt rasprave. Tu objektivno posmatranje i analiza veoma lako skrenu na "subjektivnu stranputicu" (videti: Ludvig Gic: "Fenomenologija kiča", 2. izdanje, Biblioteka XX vek, 1990.)
U svakom slučaju, kada se razmisli o tome koliko je ljudskih života, vremena, rada, napora i svega ostalog potrošeno na religiju, teško je ne zaključiti da bi, bez nje, ovaj svet bio mnogo napredniji. Naravno, ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo, ali rezultati dosadašnjeg naučnog, društvenog, kulturnog, itd., razvoja pokazuju da nam je, ipak, neuporedivo bolje nego pre 100, 500, 2000, 5000... godina. A religija tome nije doprinela, već je, naprotiv, usporavala napredak i to je njena stvarnost i strašno i tužno nasleđe. Da se razumemo, pričam o svim religijama, ne o nekoj posebnoj.

@posmatrač
Ah, lepo je da još neko čita. :o)
Možda se može i tako reći, ali to je veoma problematičan teren. I zbog iskrenosti - koja nije nešto što se lako da zarobiti i kvantifikovati, pa samim tim i postati neka vrsta etalona, tj. mere - i zbog upoređivanja sa umetnošću koja je, gotovo jednako kao i religija, klizava tema, tj. objekt rasprave. Tu objektivno posmatranje i analiza veoma lako skrenu na "subjektivnu stranputicu" (videti: Ludvig Gic: "Fenomenologija kiča", 2. izdanje, Biblioteka XX vek, 1990.)
U svakom slučaju, kada se razmisli o tome koliko je ljudskih života, vremena, rada, napora i svega ostalog potrošeno na religiju, teško je ne zaključiti da bi, bez nje, ovaj svet bio mnogo napredniji. Naravno, ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo, ali rezultati dosadašnjeg naučnog, društvenog, kulturnog, itd., razvoja pokazuju da nam je, ipak, neuporedivo bolje nego pre 100, 500, 2000, 5000... godina. A religija tome nije doprinela, već je, naprotiv, usporavala napredak i to je njena stvarnost i strašno i tužno nasleđe. Da se razumemo, pričam o svim religijama, ne o nekoj posebnoj.

Nije zalud ona svetootačka:
život bezvernika sav je u brigama.

Pa naravno. Ateisticki pogled na svet ne inspirise, ne daje nadu, za ateiste je sve oko njih pa i oni sami - produkt slucajnosti i sve je bez cilja i svrhe. Ziveti sa takvim mislima neminovno dovodi do psihosomatskih poremecaja.

Imam 40 godina, pušim ko turčin, debeo sam, ne krećem se, jedem masno i sve tako... Poslednjih 15 godina nisam imao ukupno 5 dana bolovanja. Krvna slika kao kod devojčice, pritisak blago povišen. Ateista sam. Sve u svemu, gomila gluposti!

pozitivan pogled na zivot imaju zato sto su totalno sludjene religijskim dogmama!

Sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda, i nista drugo!

Najveca ironija zivota prosecnog ateiste ciji se argument ne verovanja zasniva na izgovoru poput onog ,, da je crkva, religija i verovanje,, instrumentalizaciono sredstvo kreiranja stavova, kontrole pojedinaca i sredstvo za povinovanje itd. , jeste u tome sto ceo zivot prezive odrastajuci sa roditeljima, prijateljima, komsijama i nacijom koja im od malena govori sta i kako treba a sta ne. Idu u skole, na fakultete ,,institucionalizovani zombiji,, gledaju te-ve, citaju knjige, i cackaju kompjuter, i postaju udju u afektivne veze i u brak gde im partner servira zahteve kao i oni njima, zasnuju odnos, najcesce na reciprocitetu...celog zivota slusaju drzavne cinovnika i nadredjene na poslu, i postuju zakon kao apsolutni autoritet...ali onda na kraju se desava nesto cudno, neretko, ti isti ljudi osudjuju ili vredjaju vernike kako su infantilni, nezreli zato sto rade to isto, zato sto citaju zapravo knjigu koja im govori da oni nikad nisu potpuno slobodni, iako to nije sporno, nego da su odgovorni prema Bogu i prema sebi.

Jednom povisen glas, fizicki obracun, usprostavljanje autoritetima i nereligioznost, ne cini vas nista posebno slobodnim, svojim....nego kreiranim potaman interesnim sistemima, bilo Perinom ili Mikinom sasvim je svejedno. Kriticko misljenje je blagodat ali to je samo pauza od okeana podsvesnih, nesvesnih i dozivljenog iskustva ove ili one indoktrinacije. To vam je u bicu i od toga ne mozete pobeci.

Da, religija dobro utiče na zdravlje, posebno ako se spoji sa lopatom.

ja ne idem u crkvu i ekstra se osećam

Religija je kolektivna neuroza, kojom se izbegava individualna, rece Frojd.
(., 9. februar 2013 13:34)
A na samrti reče - 'Ipak ima tu nečega...'

Sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda, i nista drugo!
(Preddy Baer, 9. februar 2013 10:28)

Koliko sam samo puta cuo ovaj "argument" ateista kada treba da se pljucne po ljudima koji veruju u Boga.

A ja onda pitam - zar nisu upravo zakoni koje donose korumpirani politicari na vlasti upravo to sredstvo za zaglupljivanje i kontrolu naroda o kojoj vi pisete? Nekako mi se cini da sa tim nemate problem, jer biste vasu recenicu onda zapoceli drugacije - "JEDNO od sredstava za..." zar ne?

a meni dobra i zdrava hrana, primetio sam da pri bolesti (bilo kojoj) lekovi bolje pomazu od molitvi.

Religija je kolektivna neuroza, kojom se izbegava individualna, rece Frojd.

Pojednostavljeno gledano, ali ne pogrešno: potreba za religijskom verom je posledica nedostatka izvesnih emocija i izvesne vrste intelekta. Ili... još jednostavnije: ispunjen čovek nema potrebu za religijom, a onima koji to nisu, religijska vera dobro dođe kao surogat koji popunjava tu neispunjenost. Zašto surogat? Zato što religijska vera ne može da zameni ljubav, sreću, ponos, hrabrost, pamet, šarm...

Kao što je hroničnom bolesniku neophodna terapija, bez koje, naravno, može zdrav čovek, tako je neispunjenom ponekad potrebna religija. E sad... probajte da oduzmete terapiju bolesnom čoveku...

Pa kakve ste rezultate ocekivali od jevrejskog univerziteta?

A to sto das najbitniji organ drugom na upravljanje, to nije bitno. Uglavnom, pametni ljudi i ljudi koji traze odgovore su cesce zrtve depresije.

Ova studija je tačna. Ako je verska zajednica kompaktna, ako vodi brigu o svojim članovima, proslavlja svoje praznike zajedno, to je odlična stvar - naravno za onoga ko je iskreni vernik, inače se tu neće bobro osećati.

Pa normalno. Neznanje je blazenstvo. Istina jeste da je svet surov i tezak a na kraju nema nista vec te pojedu crvi. Ljudi vole da zive u zabludi i tako lazu sebe. To u principu nije lose. Uvek sam govorio blago glupimima i neukima oni stvarno zive bolje. Evo i naucnog dokaza.

ne.

da tacno je sve to ali uspeh samo moze biti kod onih kod kojih je religija vec postojala bilo kakve vere i jacine u detinstvu ko je nista nije posedovao kod njega uspeha nema

Pa normalno. Neznanje je blazenstvo. Istina jeste da je svet surov i tezak a na kraju nema nista vec te pojedu crvi. Ljudi vole da zive u zabludi i tako lazu sebe. To u principu nije lose. Uvek sam govorio blago glupimima i neukima oni stvarno zive bolje. Evo i naucnog dokaza.
(marko nb, 9. februar 2013 15:16)

Da bi se sporio oko religije uopšteno, moraš mnogo da znaš o njoj - da je dobro proučiš, da se pozabaviš komparacijom njenih različitih vidova. Ovakve paušalne uvrede koje si olako napisao na račun svih vernika ne priliče nekome ko se poziva na nauku. U pitanju je samo jedno od istraživanja koje čak i u naslovu ima upitnik.

Mislim da bi studija o čestom upražnjavanju seksa dala još bolje rezultate.

Davno su vec rekli "Ignorance is bliss"

I pijani ljudi su veseli.

Religija blagotvorno utice na zdravlje...Osecas se kao da si drogiran...

*Idu u skole, na fakultete i postaju ,,institucionalizovani zombiji,, gledaju te-ve, citaju knjige, i cackaju kompjuter...

Da...vrlo zdravo.Pitajte one ljude sto ih je religija sve pobila tokom vekova do dan danas... i cekaj svi su mrtvi. ups

I Peranović je saglasan.

Svako ima pravo na svoj izbor, ali u crkvi, džamiji ili bilo gdje drugo, rijetko se cuje nesto lose. Nema mi nista draze nego nedjeljom otici na misu u 18.30, smiriti se i razmisliti o svemu. Ne vidim nista lose u tome. Ako niste primjetili, katolik sam. U Crkvu kao instituciju nemam nikakvog povjerenja, na svecenike se ne obazirem, u crkvu ne idem radi njih, nego iskljucivo radi sebe.

Moje vidjenje svega je da lekar leci telo i glavu a vera dusu. I mislim da je to sasvim ok.Jer kako objasniti deci da ce deku pojesti crvi?Nego da je deka otisao na nebo jer ga je Boga pozvao da mu nesto pomogne a da on i dalje nas vidi i sve zna o nama.Tuzni smo tih dana jer ga dugo necemo videti ali cemo jednoga dana ,ako budemo postovali 10 bozijih zapovesti ,svi biti ponovo zajedno i videti se.To se moze iskoristiti i kao vasptanje.Bez straha od smrti ili zivota bez nekoga dragog.Kazu da su deca koja veruju u bajke pametnija pa zasto ne bi nesto slicno valjlo i odraslom coveku.

Vera moze da utice dobro na coveka, a religija moze samo da ga zatupljuju. Nije poenta zivota ziveti po tudjim shvatanjima, nego ziveti ga onako kako se ti u njemu lepo osecas. Zasto su godine uopste merilo ko je duze ziveo u zivotu, doda se malo fizickih zakona i odmah se uvidi da je vreme nebitan faktor onoga sto ces proziveti.

Ako su religiozni srećniji i smireniji, zašto onda sa toliko negativne strasti ubeđuju ateiste da su inferiorni i da bi maltene "trebalo da završe teologiju" da bi argumentovano rapsravljali o religiji sa njima "ekspertima" za pitanja duše...
Ili... ako ljude religija čini opuštenim i zdravim kako objasniti činjenicu da skoro pola sveta podmeće bombe u autobuse ili se zaleće avionima u zgrade druge polovine sveta, sve to pravdajući "svetim ratom protiv nevernika"... što lepo ne sede kod kuće i klanjaju?

Pa kakve ste rezultate ocekivali od jevrejskog univerziteta?
(Cocaine, 9. februar 2013 11:36)

Možda u tome i jeste stvar, svako polazi od sebe - to su mahom nevelike zajednice koje se drže, druže, koje su složne. Naravno da je tako prijatnije - pogotovo što Jevreja ukupno na svetu ima svega 13 miliona, od čega polovina živi u dujaspori.

Nemam nikakvu nameru, a ni potrebu da uvredim, već samo da objasnim, s obzirom da ovde, od strane religioznih, postoji nerazumevanje, kao i zamena teme i slični polemički trikovi...

U tom smislu, samo tvrdim da neki od nas jesu sasvim dovoljno ispunjeni srećom, ljubavlju, znanjem, zadovoljstvom, nežnošću, istinom... pa ne moraju da posegnu za alternativama i surogatima: stimulativnim sredstvima (droga, alkohol...), konumziranjem što veće količine (hrana/piće, prizemna zabava...), agresijom, religijom ili terapijom bilo koje vrste.

Niko od nas, dakle, ne ismeva religiozne, već čak pokazuje empatiju prema onima koji prosto nisu imali sreće (genetika, vaspitanje, okolina, životne okolnosti...) da budu ispunjeni u životu, kao što zdrav ima sažaljenje prema bolesnom i njegovoj potrebi da uzima terapiju. Kad vidim iskreno ili navodno religioznog, sasvim sam siguran da ima neku životnu teškoću. I tu nema izuzetaka...

Problem je kad počne ubeđivanje (kao u ovom "istraživanju") da je terapija korisna i potrebna čak i zdravima i favorizovanje terapije kao načina razmišljanja i života. Ili kad religiozni postanu agresivno ponosni na stvar/ideju kojom se terapeutski izlažu...

@Krici jugoistocne Evrope
Najveca ironija prosecnog religioznog coveka jeste ta sto u danasnje vreme sedi na dve stolice. Sa jedne strane favorizuje "religiozne vrednosti" (koje, inace, postoje nezavisno od vere), a sa druge strane koristi sve prednosti koje je dala nauka. Bilo koja religijska dogma i nauka najdirektnije su suprotstavljeni. Da se religija pitala, jos uvek bismo bili u pecini, cuvali vatru i crtkali po zidovima pigmentom. Ovako, sve sto vidite oko sebe dugujete hiljadama godina dugoj imaginaciji, radu, trudu, znanju, vestini, pozrtvovanju, itd. LJUDI. Nema tu religije. Ona je samo sprecavala napredak. Uvek i svaka. Videli bismo kakvi bi bili rezultati istrazivanja da je ispitanicima zabranjeno da idu kod lekara tokom tih godina. Dijalizu bi im radili nedeljom ujutru, upalu slepog creva lecili molitvom, bakterije i viruse ubijali paljenjem sveca. Sve mi se nesto cini da ne bi bilo mnogo ispitanika na kraju. Dodatno pitanje je zasto religiozni ljudi idu kod lekara? Ako Bog misli da su zavrsili svoju pricu i da treba da predju u Carstvo nebesko, ko su oni da mu se suprotstavljaju i menjaju njegovu odluku? Bice da ga postuju samo i onda kada im odgovara.
Inace, ako je iko kreiran potaman interesnim sistemima onda su to vernici. Samoproklamovani "autoriteti" im hiljadama godina ispiraju mozak pricama koje ih drze poslusnima i radosnima sto imaju privilegiju da veruju u pravu veru. Svi ostali vredni su prezira jer ne shvataju i ne vide. Smesno i tuzno.

"Međutim, ako napuste zajednicu, pojedinci mogu usvojiti manje zdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola i seksualno riskantno ponašanje i moguće je da osete gubitak do tada važne društvene potpore, pa ne čudi da posle toga imaju u proseku 20 odsto manje šanse da budu dobrog zdravlja."
Definitivno treba zabraniti upotrebu statistike u društvenim istraživanjima.

fiktivni pogled na svet..manje depresivni,pa kad bih uvek isključivao bitne činjenice vezane za neku stvar verijem da i bez religije imao optimističan pogled na svet

@(Krici jugoistocne Evrope, 9. februar 2013 13:39)

Tebi ce sad trebati najmanje 2 rolne toalet papira.

Primarno opšte mesto vernika je izbegavanje odgovora na pitanje smisla i svrhe vere, kao i negiranje (bez dokaza i argumenata) tvrdnje ateista da je religijska vera manje-više samo zamena za autentičnu emocionalna, intelektualnu i uopšte duhovnu ispunjenost...

A kao odgovor na pitanje: da li neka životna neispunjenost mora nekog da "gurne" u religiju, drogu, alkohol, nemoral, zločin...? Naravno da ne, ali obrnuto je sigurno. Religija je samo jedan od moralno opšteprihvaćenih i nekažnjivih begova od stvarnosti i autentičnosti.

Znate kako se kaže neznanje blagostanje...

Posmatrač, 9. februar 2013 19:39)

Namerno uzimaš ekstremizam, fanatizam, fundamentalizam, kao pravilo i to nije ni za komentarisanje. Versko obrazovanje nije samo odlazak u bogomolju (bilo koje konfesije), to je način razmišljanja i života i mnogo učenja. Nije zgoreg da poznaješ i više jezika i druga pisma, ako hoćeš da se obrazuješ u tom smislu. Velika je to građa koju rado proučavaju i naučnici - ateisti, čisto teorijski, akademski. Ne bih da te zamaram time - jer tebe to očito ni ne zanima. Poenta je da nije lepo vređati nekoga ko drugačije misli i živi i pritom te ne remeti.

Sta bi na ovo rekao Nikola Kopernik?

Naravno da religija može uticati dobro na zdravlje- upravo zbog osećaja pripadnosti. Naravno, ljudi su različiti- neko se može boriti sa problemima u životu i pitati o smislu života bez pozivanja na natprirodno, a nekima je jednostavno lakše okrenuti se bogu/zajednici.
Inače, najracionalniji ljudi su upravo oni koji "pate" od depresije.
P.s. ne znam zašto vernici govore da je ateistima život besmislen i pun slučajnosti. Život nema svrhu, ali smisao ima (samo ga treba pronaći)- nekome je to da muze krave, nekome da čita Bibliju, nekome da se bavi istraživanjem... Nemojte suditi o nečemu što ne znate, uostalom niko nije upoznao sve ljude, tako da...

Posmatrač, 9. februar 2013 19:39)

Jednostavno ne možeš da budeš protiv nečega što ne poznaješ. Kako bi mogao? Možeš da budeš ravnodušan prema tome, ali ne i protiv. Meni ateisti ne smetaju - upravo osećam tu ravnodušnost prema njihovom stavu, jer ne ulazim u razloge njihovog opredeljenja, ali ih ne vređam. A dušom se ne bavi samo religija - nego i mnoge savremene nauke. Zloupotreba vere je kao i svaka druga zloupotreba - nešto neprihvatljivo, ali ni jedna vera (judaizam, hrišćanstvo, islam, hinduizam, budizam...) ne nudi nasilje kao opciju i zato tu mnogi ljudi pronalaze svoj mir.

@ Posmatrač
Nemojte molim vas da shvatite da vas prozivam, jer mi to nije namera, ali napisali ste
U tom smislu, samo tvrdim da neki od nas jesu sasvim dovoljno ispunjeni srećom, ljubavlju, znanjem, zadovoljstvom, nežnošću, istinom... pa ne moraju da posegnu za alternativama i surogatima: stimulativnim sredstvima (droga, alkohol...), konumziranjem što veće količine (hrana/piće, prizemna zabava...), agresijom, religijom ili terapijom bilo koje vrste.
To pokazuje da ne znate ništa o veri, koja god bila. Svrha vere nije to što vi imate. A da li ste sigurni da ćete i imati do kaja života. Život su usponi i padovi. Niste vernik samo kad vam je teško i imate problem. I ne veruje se da biste bili srećni, ispunjeni, uspešni, zdravi, obrazovani i sve što ide uz to. Potpuno je pogrešno gledanje da u crkvu idu ljudi sa problemima. Uostalom svako ima pravo da izabere kako će živeti.

@ (Posmatrač, 10. februar 2013 16:34)
* * *
Lepo je da ste srećni, uspešni, zdravi...
I... sve je lepo i krasno, samo kad bi tako večno potrajalo.
Ali, dobro ste zapazili da ''bez muke nema veronauke''.
Zaista se o tome radi. Samo kroz osećaj svoje nemoći, čovek počinje da postavlja fundamentalna pitanja i da spoznaje istinsku realnost i Istinu lično.
Malo je sedih glava ateista. Eto zašto.
.

Da, ali koja?

(Nije vazno)
Vase pretpostavke, naime, zasnovane su na veoma ucestaloj pogresnoj analogiji argumentacije o (ne)mogucnosti koegzistiranja nauke i religije.
Takve pretpostavke pobijaju istorijske cinjenice, jer naime, iako je nesumnjivo postojalo mnostvo konflikata religijske dogme i nauke tokom istorije, prosecni nevernici cesto zaboravljaju da su pojedinci a ne sveukupne crkve svi razlicitih religija sveta zajedno, pozivale na tako nesto. Manastiri su bile upravo prvi obrazovni centri sa sirokim pogledima na svet gde su se praktikovale razne humanisticke delatnosti kao i prirodne (fizike) i pseudonacnih (poput alhemije) i drugih.
Zaboravljate i da je uloga teo agnostickih uverenja oblikovala umove pregrst religioznih naucnika koji su doprineli progresu modernih civilizacija Izaka NJutna, Dzordza Lamaitrea, Fleminga, Keplera, Dekarta, Faradeja i mnogih mnogih drugih, a koji su se izjasnjavali vernicima.
Dakle ko je iskljuciv prema koegzistiranju nauke sa religijom i invencijama i naucnom doprinosu ovih vernika trebaju li da napuste grad/selo i odu u pecinu? Nigde u Svetom Pismu ne pise da je nauka greh i da je se treba odreci.
Nauka je pojam racija i verovanja, a religija je pojam iskljucivo vere. Te dve kognitivne delatnosti ne dovode nuzno do medjusobne anulacije. Covek neretko cini sebi nezdravost, nacinom zivota npr.Medicina je sredstvo pomaganja, humanosti, brige za drugima i za samog sebe zamislite, ono na sta poziva Rec Bozija (Biblija), a ne pobedjivanje besmrtnosti.

Može li neko iz ove druge grupe KONAČNO da odgovori na dilemu: da li i kako religija utiče na zdravlje?
(Posmatrač, 11. februar 2013 14:21)
* * *
Odgovor je jednostavan:

Religija utiče na zdravlje, evo ovako. Bog , kome se religiozan čovek obraća molitvom, uslišava ili ne, molbu za izlečenjem, ako se radi o bolesnom molitveniku. Brojni su slučajevi čudotvornih izlečenja, kada je medicina bila nemoćna. Ja sam tako nešto lično iskusio – da je Bog svemoćni Čudotvorac.
Vernici znaju da je naše zdravlje u Božijim rukama, i da bolest tela vrlo često ima smisla u izlečenju nečega važnijeg od tela – duše.

I još religija utiče na zdravlje (posebno psihičko zdravlje), tako što čovek zadobija istinita znanja o Bogu, svetu, ljudima, sebi, vrednostima, častima, vlastima i slastima. Ova znanja su kvalitativni skok u odnosu na ateistička znanja o istim stvarima. Smireni čovek (a to znači smirenouman) zdraviji je čovek.

Ali, sve ovo, po mom iskustvu, nema šanse da pravilno razume ateista.
Tako da, uvaženi Posmatraču, posmatrajte, ali teško da ćete razumeti.
Možda, nekada, ako Vam Bog pomogne.

Svako dobro, svim ljudima dobre volje.
.

Ima nas još koji čitamo :)...

Dakle, uz rizik pojednostavljenja, religiju bismo mogli da označimo samo kao jednu veoma rasprostranjenu kič aktivnost iz sfere duhovnog života. Nešto kao što je kič u umetnosti.

Kič umetnost često ne služi ničemu drugom osim da zabavi, zadivi, uplaši ili opseni prostotu. Ono što razlikuje kič od prave umetnosti je iskrenost.

Uvaženi sagovornici: tema je "... kako religija utiče na zdravlje..."!

Tzv. "ateisti" su, u većini (među njima sam), dali objašnjenja koja religijsku veru tretiraju kao koncept bega od stvarnosti, tumačenja nepoznatog na primamljiv način i terapeutskog sredstva za svakojake duševne nedaće, navodeći činjenice po kojim i sport, sex, nauka, umetnost, politika, pecanje i slične zanimacije pozitivno utiču na zdravlje

Tzv. "religiozni" su, u većini, iznosili mišljenje o tzv. "ateistima", kao nekom ko ne poznaje suštinu tzv. "religije"...

Može li neko iz ove druge grupe KONAČNO da odgovori na dilemu: da li i kako religija utiče na zdravlje?

@Krici jugoistocne Evrope
Ne pričamo o nemogućnosti koegzistiranja religije i nauke, vec o prirodnoj težnji religije da suzbija naučno mišljenje. Dogmatska priroda religije gušila je nauku i nije joj dozvoljavala da se razvija tokom proteklih 20-30 vekova. Ako je nešto i dozvoljavala - to je bilo radi njene koristi. Ne bih da Vas podsećam na Justinijanovo spaljivanje aleksandrijske biblioteke, na prepisivanje Arhimedovih rukopisa religijskim, zbog čega smo tehnike rešavanja diferencijalnih jednačina čekali do 15-16 veka... jedva 2000 godina. O njihovoj važnosti za nauku i napredak ne bih ovde raspravljao.
Dakle, da, u manastirima su se praktikovale različite delatnosti koje su bile od koristi Crkvi. Složićemo se da je velika većina aktivnosti bila religijsko-teorijske prirode i da je veoma mali deo otpadao na pravi naučni rad. Kad smo kod religioznih naučnika, oni, u to vreme, nisu smeli da iskažu svoje prave stavove jer bih ih istupanja protiv dogme dovela do izbacivanja sa katedri, siromaštva i nemogućnosti bavljenja naučnim radom. Kada su Laplasa pitali kako to da u svojoj knjizi nijednom nije pomenuo Boga, rekao je: "Ta hipoteza mi nije bila potrebna." Oni, koji su krenuli naukom protiv dogme, imaše mnoge probleme (Kopernik, Galilej...) te je izlišno govoriti o "titoističkoj miroljubivoj koegzistenciji" tog vremena. (Sledi nastavak ako moderator objavi ovaj odgovor.)

(Nije vazno, ali ipak..., 11. februar 2013 14:32)
* * *
Nećemo se složiti, (pa nemojte upotrebljavati množinu), da Crkva suzbija, guši, ne dozvoljava nauku i slobodnu misao... Nije tačno. Nikada tako nešto nije radila Crkva. (Crkva - mistično Telo Hristovo, i Stub i Tvrđava Istine – Pravoslavna Crkva.)
Suzbijanje nauke i mnoga druga zlodela su činili neki zlikovci, neki jeretici, u ime njihove tzv. crkve, i zbog materijalnih i političkih interesa njihovih patrona. I danas svakakvi razbojnici vršljaju i kompromituju najsvetije Svetinje. Pušta ih Bog – zna On zašto.
A Vi, ako se bavite naukom, ugledajte se na mnogobrojne svetle primere naučnika vernika, Hrišćana.
.

Ono što nauci daje snagu su dobri rezultati borbe za istinu. Činjenica da ta borba nije gotova ne umanjuje snagu i objektivnost nauke.

Ono što crkvi daje snagu jeste tradicija i rasprostranjenost sledbenika: tzv. vernika i službenika. Broj pravih (iskrenih) naučnika je mnogo manji.

Crkva u programu možda nema zapisanu borbu protiv nauke kao konkurentske firme, ali nije nimalo naivna u nastojanjima da dogmatski pogled na svet prevlada. Zašto? Pa lakše je sa dogmom ("to je tako i gotovo"), nego sa znanjem: i onaj koji daje znanje i onaj koji prima znanje moraju da imaju izvesne intelektualne performanse. A tu "genetika" (i svevišnji) baš nisu bili darežljivi...

@Joca 011
Religija može, u određenim slučajevima, kod određenih pojedinaca, uticati na zdravlje. Uglavnom psihičko. Ako je u pitanju neka psihosomatska povezanost onda, u određenoj meri, i na fizičko. I to je to. Kvantifikatori "brojni, vrlo često..." sasvim su neodređeni. Koliko brojni? 1 od 100, 50 od 100? Ne, to je paušalna procena koja se podmeće kao činjenica i iz koje bi trebalo izvlačiti tačne zaključke. Neće moći. Kako to da u srednjem veku pola Evrope izgibe od kuge. Gde behu Crkve tada? Isto se dešavalo i na Bliskom istoku gde je islam dominantan. Omanuše i jedni i drugi... hm... Ali duša im je, sigurno, bila zdrava.
Religija, verovatno, može da ima blagotvoran uticaj na psihičko stanje nekih ljudi. Može i otvaranje pasijansa, šetnja, itd. Ipak, religija ne može da da istinita (u pravom smislu reči) znanja jer ne polazi od tačnih premisa već od izmišljenih. U hijeroglifima iz 3500-te godine p.n.e. stoji da je egipatski bog Horus, rođen je 25.12., od majke device, činio je čuda, imao 12 braće koji su ga pratili, umro je, tri dana bio mrtav, uskrsao... Zvuči poznato? Sve te priče se prepisuju od jedne do druge religije, kako koja preuzima dominaciju. Istinita znanja se ne stiču otkrovenjima, prosvećenjima, vizijama, javljanjima, čudima... Do njih se dolazi mišljenjem, eksperimentom, proverom, proverom, proverom... to mišljenje, rad, provera i sve ostalo što je povezano, dali su vam i računar na kome pišete i internet i struju... a ne navodna religijska istina.

@Joca 011
Ups, krenuli smo sa parcijalizacijom. Znači, samo Pravoslavna Crkva ima monopol na istinu? To me nešto podseća na različite periode u istoriji kada su druge Crkve imale isti monopol. Pa, mnoge, i sada tvrde to isto. Kako to da je Bog baš pravoslavnu Crkvu izabrao za jedinu ispravnu. Da ne piše to negde u Novom Zavetu? U Jevanđeljima? U "Službenom glasniku"? I ako piše, gde je pečat? Kako da znamo da je zaista tako, da to nije izmislio neki promućurni religijski aktivista tog doba? Kad smo kod Boga, eto, recimo da zaista postoji. I da može da uradi sve što se tvrdi da može da uradi. Da može, istovremeno, da nadgleda 7 milijardi ljudi, da vidi, čuje, oseća, sve njihove misli, ideje, dela, namere... Zar ne mislite da je za nekog sa takvim sposobnostima, za nekog ko može da stvara svetove i vasione, prava uvreda tvrditi da ga interesuje da li ste postili, da li je Ahmed pojeo prase a neki Indijac ubio kravu? Pa, ako je iole pametan, on već hiljadama godina radi na nekom novom projektu a ne zadovoljava se proverom da li se neki ljudski mrav pridržava kulinarskih tabua, kakav mu je seksualni život i da li ga njegove neuroze teraju na "pogrešno" ponašanje. Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.
Kao što rekoh, nikome od naučnika koji su živeli u doba izrazite dominacije religije nije bilo moguće da iskreno iznesu svoje mišljenje. Ne bez velikih posledica. Bilo je religioznih ali oni su, samo, svesno ili ne, sedeli na dve stolice.

@ (Posmatrač, 12. februar 2013 11:24)
* * *
Niste razumeli. Nesporni su dobri naučni rezultati, ali su parcijalni i nedovoljni. Posustaju tamo gde je najteže, i gde su ljudi najosetljiviji – zdravlje nauka ne može da obezbedi, a Bog vrlo lako, naravno, ukoliko je ozdravljenje prema Njegovoj promisli. Ovo ne ponižava nauku, samo je smešta na svoje mesto.
Ako imate dovoljno godina života, ne verujem kako niste imali prilike da se osvedočite u čudotvorne Božije intervencije u nečijem ozdravljenju od teške bolesti pred kojom je medicina nemoćna. Ako zaista to niste imali prilike... ove moje reči su uzaludne. Zato što je lični uvid nezamenljiv.

Istina, šta je?
Dogme, dogmati, šta su to?
Da li su nam uopšte predmeti razgovora isti?
Ne bih rekao.
.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:26)
* * *
Da je Pravoslavlje jedina Hrišćanska veroispovest koju Bog lično projavljuje kao pravilnu veroispovest, a istovremeno ostale veroispovesti projavljuje kao pogrešne, dokaz je pojava Svetog plamena u Crkvi Hristovog groba u Jerusalimu, na veliku subotu. Tada se, isključivo samo posle molitve Pravoslavnog episkopa, u prepunoj Crkvi iznenada pojavi plamen, niodkuda podstaknut, i upali sveće u rukama svim prisutnim vernicima. Ovo se čudo pojavljuje već nekoliko vekova uzastopce, izuzev par godina kada su isto čudo hteli Katolici da proizvedu, tj. da im se Bog odazove plamenom na isti način kao i Pravoslavcima, ali su se osramotili – plamena nije bilo, a oni više ne pokušavaju.

@ ‘’Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.’’
Potpuno opravdano.
Bog je Tvorac, Promislitelj i Svedržitelj svega živog i neživog, vidljivog i nevidljivog.
Kao takav, Svemoćan, čija je suština Ljubav, naravno da ne skida oči ni sa jednog svog stvorenja. Bog je čoveku bliži nego dah, bliži nego krvotok.
Tako ‘’nešto’’, naravno da je teško, nemoguće je, shvatiti našim merilima nagledanja, osećanja, misli, projekata, delovanja... Naš, ljudski razum nejačak je za takav zadatak. U tome je, da se tako izrazim, ''kvaka'', zašto se Bog ne može spoznati bez ličnog ''susreta'' (naravno ne fizičkog).
.

Religijska vera se upražnjava (klanjanje, molitve, obredi, relikvije, odlazak u verske objekte, prilozi...), a naukom se bavimo.

Upornim upražnjavanjem religijske vere dobija se status religioznog čoveka. Nasuprot tome, samo bavljenje naukom ne može da napravi naučnika od nekog ko NEMA DAR. Nekako mi izgleda, ali ne samo iz ove rasprave, da je svevišnji više podario njegove oponente nego pristalice... A znam i zašto: niko, pa ni on, ne voli dodvoravanje.

Da pojednostavimo (za ove koji zbog malih priloga sede u verskim objektima negde pozadi): za upražnjavanje religije dovoljne su, uglavnom,izjave i gestovi, a za bavljenje naukom rezultat.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:02)
* * *
Niko ne može od Boga iznuditi željeni ishod. Ukoliko naša molitva nije iskrena, vapajna, srčana... i još, saglasna sa Božijom namisli, neće biti uslišena. Kao što roditelj odlučuje da li će dečiju molbu da odobri i sprovede, ceneći interese svih aktera. Stoga je deplasirano praviti statistiku sa procentima uspešnosti.
Kuga, zemljotresi, vulkani, cunami... da li su slučajni? Da li je tu Bog bio nemoćan? Šta mislite Vi?
Naša znanja i veštine nipošto nisu suprotstavljena Istini ili neodobrena od Nje. Naprotiv. Međutim, glorifikovanje naših alatki (računar, internet, struja...) kratkovido je, nerazumno i oholo. Nikakvim alatom čovek nije ni blizu da sačini živo stvorenje, ma i najprostije, jednoćelijsko, koje se razvija, razmnožava... Jednu ljudsku dlaku, belu ili crnu, npr. ... tek to!
Ali,
poštovani, nikad kraja ljudskim razgovorima, pa i ovim.
Ništa nije tako efikasno kao lični uvid, osvedočavanje, u-VERA-vanje tačnim premisama, za koje VERU-jete da su izmišljene.
Probajte da ovo prihvatite:
VER-nici su u-VER-eni, jer su se lično, nedvosmisleno, nesumnjivo... u-VER-ili.
Svi smo, kao deca, neu-VER-ereni, ili ateisti. Sticanjem životnog iskustva i proširivanjem znanja, postepeno, u-VERA-vamo se. Samo tim putem, ličnom kontemplacijom (možda Vam je bliži izraz) napušta se ateizam i nastaje vernik. Kao što se matematičar lično u-VER-io, i sada ga niko ne može razuveriti. Ako se bavite naukom, bolje ćete razumeti.
.

@ (Nije vazno, ali ipak..., 12. februar 2013 14:26)
* * *
Da je Pravoslavlje jedina Hrišćanska veroispovest koju Bog lično projavljuje kao pravilnu veroispovest, a istovremeno ostale veroispovesti projavljuje kao pogrešne, dokaz je pojava Svetog plamena u Crkvi Hristovog groba u Jerusalimu, na veliku subotu. Tada se, isključivo samo posle molitve Pravoslavnog episkopa, u prepunoj Crkvi iznenada pojavi plamen, niodkuda podstaknut, i upali sveće u rukama svim prisutnim vernicima. Ovo se čudo pojavljuje već nekoliko vekova uzastopce, izuzev par godina kada su isto čudo hteli Katolici da proizvedu, tj. da im se Bog odazove plamenom na isti način kao i Pravoslavcima, ali su se osramotili – plamena nije bilo, a oni više ne pokušavaju.

@ ‘’Veoma visoko mišljenje ima o sebi onaj koji misli da bi bio zanimljiv Bogu.’’
Potpuno opravdano.
Bog je Tvorac, Promislitelj i Svedržitelj svega živog i neživog, vidljivog i nevidljivog.
Kao takav, Svemoćan, čija je suština Ljubav, naravno da ne skida oči ni sa jednog svog stvorenja. Bog je čoveku bliži nego dah, bliži nego krvotok.
Tako ‘’nešto’’, naravno da je teško, nemoguće je, shvatiti našim merilima nagledanja, osećanja, misli, projekata, delovanja... Naš, ljudski razum nejačak je za takav zadatak. U tome je, da se tako izrazim, ''kvaka'', zašto se Bog ne može spoznati bez ličnog ''susreta'' (naravno ne fizičkog).
.

@Joca 011
Uspešnost u nečemu jedino je ispravno merilo. Sve drugo je zamajavanje i prodaja magle.
Ne mislim da je nemoćan. Imaginarnom liku ne možemo pridruživati aktualne sposobnosti. Stoga, niti je moćan niti je nemoćan. To je kao da raspravljamo ko je jači, Sveto Trojstvo ili Alah, a ko pobedi ide u superfinale sa bogom pobednikom sa planete iz orbite Sirijusa i onda jao vernicima onog boga koji izgubi.
Ne glorifikujem alatke. Samo navodim uspehe ljudi. Ne vidim, u realnosti, nijedan Bozji uspeh. Da, nisu stvorena živa stvorenja - još uvek. O nastavku odgovora ne bih raspravljao jer bismo ušli u polje teorije saznanja a za to nemamo niti vremena niti prostora. U svakom slučaju, VEROVANJE nije jednako ZNANJE. Vernici se nisu uverili - oni su uvereni u nešto veoma diskutabilno. Osnovna osobina istinitosti jeste ponovljivost. U domenu "znanja" koja vi propagirate, radi se, nažalost, samo o naklapanju. Sticanjem životnog iskustva i proširivanjem znanja stiže se do napuštanja religije kao sistema mišljenja. S obzirom na to da volite starije autoritete evo vam citata Seneke Mlađeg: "Religija je za prost narod istina, za mudrace prevara a za vladare korisna." A možda bi vam odgovarao i Napoleon: "Religija je odlično sredstvo da obični ljudi ne podižu glas." Mislite o tome.

@011 Joca
Da priča o plamenu je i meni bila zanimljiva. Ipak, nema mnogo realne koristi od toga. A moram primetiti da je to nedovoljno napora od strane nekog ko može da stvara svetove.
O drugom delu odgovora ne mogu da raspravljam. To je skup emotivnih iskaza nekoga ko iz sve snage veruje u njih. I tu nema dalje priče.
Ovde prekidamo našu prepisku. Ionako je čitamo samo nas dvojica i nije u redu da zbog naše logoreje ispašta, ni kriv ni dužan, moderator.
Ipak, verujem da ćemo se, na ovim prostorima, još sresti. Pozdrav.

@posmatrač
Ah, lepo je da još neko čita. :o)
Možda se može i tako reći, ali to je veoma problematičan teren. I zbog iskrenosti - koja nije nešto što se lako da zarobiti i kvantifikovati, pa samim tim i postati neka vrsta etalona, tj. mere - i zbog upoređivanja sa umetnošću koja je, gotovo jednako kao i religija, klizava tema, tj. objekt rasprave. Tu objektivno posmatranje i analiza veoma lako skrenu na "subjektivnu stranputicu" (videti: Ludvig Gic: "Fenomenologija kiča", 2. izdanje, Biblioteka XX vek, 1990.)
U svakom slučaju, kada se razmisli o tome koliko je ljudskih života, vremena, rada, napora i svega ostalog potrošeno na religiju, teško je ne zaključiti da bi, bez nje, ovaj svet bio mnogo napredniji. Naravno, ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo, ali rezultati dosadašnjeg naučnog, društvenog, kulturnog, itd., razvoja pokazuju da nam je, ipak, neuporedivo bolje nego pre 100, 500, 2000, 5000... godina. A religija tome nije doprinela, već je, naprotiv, usporavala napredak i to je njena stvarnost i strašno i tužno nasleđe. Da se razumemo, pričam o svim religijama, ne o nekoj posebnoj.

@posmatrač
Ah, lepo je da još neko čita. :o)
Možda se može i tako reći, ali to je veoma problematičan teren. I zbog iskrenosti - koja nije nešto što se lako da zarobiti i kvantifikovati, pa samim tim i postati neka vrsta etalona, tj. mere - i zbog upoređivanja sa umetnošću koja je, gotovo jednako kao i religija, klizava tema, tj. objekt rasprave. Tu objektivno posmatranje i analiza veoma lako skrenu na "subjektivnu stranputicu" (videti: Ludvig Gic: "Fenomenologija kiča", 2. izdanje, Biblioteka XX vek, 1990.)
U svakom slučaju, kada se razmisli o tome koliko je ljudskih života, vremena, rada, napora i svega ostalog potrošeno na religiju, teško je ne zaključiti da bi, bez nje, ovaj svet bio mnogo napredniji. Naravno, ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo, ali rezultati dosadašnjeg naučnog, društvenog, kulturnog, itd., razvoja pokazuju da nam je, ipak, neuporedivo bolje nego pre 100, 500, 2000, 5000... godina. A religija tome nije doprinela, već je, naprotiv, usporavala napredak i to je njena stvarnost i strašno i tužno nasleđe. Da se razumemo, pričam o svim religijama, ne o nekoj posebnoj.