Iz licnog iskustva mogu da se slozim sa ovim.
Sa 30 godina imao sam uzasne bolove u ledjima, prvo lumbalni deo onda cela kicma. Odem kod lekara, snime kicmu, ista dijagnoza stanjeni diskovi, posledica starenja (sa 30 godina!!) ipak kicma ne u tako degenerisanom stanju uglavnom manje abnormalnosti. Doktorka kaze da je bol individualan da neko sa malim ostecenjima moze imati veci bol nego neko sa vecim.
Priteran mukom krenem na plivanje (kraul) 2 puta nedeljno i za 6 meseci se oslobodim bola u potpunosti.
Kasnije negde procitam da su radjena novija istrazivanja po kojima stalan stres izaziva preterano lucenje noradrenalina koji razara kostanu strukturu i zglobna tkiva. Takodje dovodi do stvaranja gasova u kicmi koji vrse kompresiju na nerve i izazivaju bolna stanja.
U tom trenutku sam resio da ostavim posao koji mi je donosio strepnju i neizvesnost. Takodje sam imao velika ocekivanja od sebe , a stvari su se dogadjale van moje kontrole.
I danas smatram da je to bila dobra odluka iako sam morao neko vreme da se oslonim na pomoc roditelja.
nije mi samo jasno ko li je doprineo da budemo anxiozni po pitanju kicme ( ako pretpostavimo da je to uzrok bola) , ko nas savetuje kako da sedimo, da stojimo, da dizemo teret!!!!???
licno sam na fizikalnom odeljenju dobila brosuru sa savetima za pomenute polozaje!!!
ali, eto, neka se pise pa makar to u sebi sadrzalo truncicu istine!!!
Ovakav pristup postoji još od osamdesetih godina prošlog veka:
http://en.wikipedia.org/wiki/John_E._Sarno
Na prvi pogled je i meni zvučalo glupo, ali sam se na svojoj koži (i kičmi) uverio da ima smisla. Pa ko ima problem, malo slobodnog vremena i dovoljno hrabrosti da (zaista) prihvati problem u glavi, neka pročita knjigu The Divided Mind: The Epidemic of Mindbody Disorders.
Drago mi je da čujem da je nekome hirurgija tu pomogla, ali u većini slučajeva za koje ja znam bilo je bez mnogo rezultata.
Možda bi trebalo manje da potcenjujemo moć koju naš ume može da ima nad telom.
Patim od bolova u ledjima godinama i par puta sam pomenuo naglas da bol ima veze sa mojim trenutnim raspoloženjem,a sada vidim da je to još neko primetio.Naime,kada radim stvari koje bi trebalo da izazovu bol u ledjima npr.dizanje tereta iz ledja,nagli pokret,neudobno sedenje i sl.bol se javi ali upravo iz glave jer razmisljam o tome i postaje sve jači ako i dalje obraćam pažnju na njega,automatski postajem nervozan i paničan ,znojim se,a bol je sve jači.S druge strane,posle niz godina shvatio sam da ako se opustim i razmišljam o tome kao o običnom mišićnom spazmu koji ne potiče od kičme i ledja ,opustim se ili čak istngnem ili razgibam bol prestaje.Probajte meni uspeva, opuštanje i bez panike...
ja od bola kicme sam patio od 19 godine. Na svim pregledima mi je bila samo kicma kriva. Toliki bolovi da nocu nisam mogao da spavam od bolova. Preko dana ukocen i sav nervozan jer me je jako bolelo. Na VMA isto mi to rekli da samo pijem Diklofen i procice. Ja sam ga pio po jedan dnevno pa kasnije i po dva.To mi je pomagalo i bilo mi je super. Jednog dana sam se probudio i shvatio da sa 50 godina ja cu biti teski invalid (sad imam 28). Uzeo sam patike i opremu i otisao u teretanu. Tek sam tad shvatio da sam bio navucen na taj lek. Noci su mi bile strasne koliko sam se mucio sa bolovima dok sam se skidao sa njega. Evo Bogu hvala tri godine ne pijem nikakav lek. Zivim sasvim normalno. Srecan sam sto sam uspeo sam da se izborim sa tim. Tako da u ovoj prici ima malo istine verujte.
hahahahah, kakvi carevi. Tako sam ja uspešno (nažalost) ignorisao bol, radio jogu itd pa se sad oporavljam posle intervencije neurohirurga (ruke mu se pozlatile)...
ja od bola kicme sam patio od 19 godine. Na svim pregledima mi je bila samo kicma kriva. Toliki bolovi da nocu nisam mogao da spavam od bolova. Preko dana ukocen i sav nervozan jer me je jako bolelo. Na VMA isto mi to rekli da samo pijem Diklofen i procice. Ja sam ga pio po jedan dnevno pa kasnije i po dva.To mi je pomagalo i bilo mi je super. Jednog dana sam se probudio i shvatio da sa 50 godina ja cu biti teski invalid (sad imam 28). Uzeo sam patike i opremu i otisao u teretanu. Tek sam tad shvatio da sam bio navucen na taj lek. Noci su mi bile strasne koliko sam se mucio sa bolovima dok sam se skidao sa njega. Evo Bogu hvala tri godine ne pijem nikakav lek. Zivim sasvim normalno. Srecan sam sto sam uspeo sam da se izborim sa tim. Tako da u ovoj prici ima malo istine verujte.
hahahahah, kakvi carevi. Tako sam ja uspešno (nažalost) ignorisao bol, radio jogu itd pa se sad oporavljam posle intervencije neurohirurga (ruke mu se pozlatile)...
Iz licnog iskustva mogu da se slozim sa ovim.
Sa 30 godina imao sam uzasne bolove u ledjima, prvo lumbalni deo onda cela kicma. Odem kod lekara, snime kicmu, ista dijagnoza stanjeni diskovi, posledica starenja (sa 30 godina!!) ipak kicma ne u tako degenerisanom stanju uglavnom manje abnormalnosti. Doktorka kaze da je bol individualan da neko sa malim ostecenjima moze imati veci bol nego neko sa vecim.
Priteran mukom krenem na plivanje (kraul) 2 puta nedeljno i za 6 meseci se oslobodim bola u potpunosti.
Kasnije negde procitam da su radjena novija istrazivanja po kojima stalan stres izaziva preterano lucenje noradrenalina koji razara kostanu strukturu i zglobna tkiva. Takodje dovodi do stvaranja gasova u kicmi koji vrse kompresiju na nerve i izazivaju bolna stanja.
U tom trenutku sam resio da ostavim posao koji mi je donosio strepnju i neizvesnost. Takodje sam imao velika ocekivanja od sebe , a stvari su se dogadjale van moje kontrole.
I danas smatram da je to bila dobra odluka iako sam morao neko vreme da se oslonim na pomoc roditelja.
Ovakav pristup postoji još od osamdesetih godina prošlog veka:
http://en.wikipedia.org/wiki/John_E._Sarno
Na prvi pogled je i meni zvučalo glupo, ali sam se na svojoj koži (i kičmi) uverio da ima smisla. Pa ko ima problem, malo slobodnog vremena i dovoljno hrabrosti da (zaista) prihvati problem u glavi, neka pročita knjigu The Divided Mind: The Epidemic of Mindbody Disorders.
Drago mi je da čujem da je nekome hirurgija tu pomogla, ali u većini slučajeva za koje ja znam bilo je bez mnogo rezultata.
Možda bi trebalo manje da potcenjujemo moć koju naš ume može da ima nad telom.
Patim od bolova u ledjima godinama i par puta sam pomenuo naglas da bol ima veze sa mojim trenutnim raspoloženjem,a sada vidim da je to još neko primetio.Naime,kada radim stvari koje bi trebalo da izazovu bol u ledjima npr.dizanje tereta iz ledja,nagli pokret,neudobno sedenje i sl.bol se javi ali upravo iz glave jer razmisljam o tome i postaje sve jači ako i dalje obraćam pažnju na njega,automatski postajem nervozan i paničan ,znojim se,a bol je sve jači.S druge strane,posle niz godina shvatio sam da ako se opustim i razmišljam o tome kao o običnom mišićnom spazmu koji ne potiče od kičme i ledja ,opustim se ili čak istngnem ili razgibam bol prestaje.Probajte meni uspeva, opuštanje i bez panike...
nije mi samo jasno ko li je doprineo da budemo anxiozni po pitanju kicme ( ako pretpostavimo da je to uzrok bola) , ko nas savetuje kako da sedimo, da stojimo, da dizemo teret!!!!???
licno sam na fizikalnom odeljenju dobila brosuru sa savetima za pomenute polozaje!!!
ali, eto, neka se pise pa makar to u sebi sadrzalo truncicu istine!!!
hahahahah, kakvi carevi. Tako sam ja uspešno (nažalost) ignorisao bol, radio jogu itd pa se sad oporavljam posle intervencije neurohirurga (ruke mu se pozlatile)...
nije mi samo jasno ko li je doprineo da budemo anxiozni po pitanju kicme ( ako pretpostavimo da je to uzrok bola) , ko nas savetuje kako da sedimo, da stojimo, da dizemo teret!!!!???
licno sam na fizikalnom odeljenju dobila brosuru sa savetima za pomenute polozaje!!!
ali, eto, neka se pise pa makar to u sebi sadrzalo truncicu istine!!!
ja od bola kicme sam patio od 19 godine. Na svim pregledima mi je bila samo kicma kriva. Toliki bolovi da nocu nisam mogao da spavam od bolova. Preko dana ukocen i sav nervozan jer me je jako bolelo. Na VMA isto mi to rekli da samo pijem Diklofen i procice. Ja sam ga pio po jedan dnevno pa kasnije i po dva.To mi je pomagalo i bilo mi je super. Jednog dana sam se probudio i shvatio da sa 50 godina ja cu biti teski invalid (sad imam 28). Uzeo sam patike i opremu i otisao u teretanu. Tek sam tad shvatio da sam bio navucen na taj lek. Noci su mi bile strasne koliko sam se mucio sa bolovima dok sam se skidao sa njega. Evo Bogu hvala tri godine ne pijem nikakav lek. Zivim sasvim normalno. Srecan sam sto sam uspeo sam da se izborim sa tim. Tako da u ovoj prici ima malo istine verujte.
Patim od bolova u ledjima godinama i par puta sam pomenuo naglas da bol ima veze sa mojim trenutnim raspoloženjem,a sada vidim da je to još neko primetio.Naime,kada radim stvari koje bi trebalo da izazovu bol u ledjima npr.dizanje tereta iz ledja,nagli pokret,neudobno sedenje i sl.bol se javi ali upravo iz glave jer razmisljam o tome i postaje sve jači ako i dalje obraćam pažnju na njega,automatski postajem nervozan i paničan ,znojim se,a bol je sve jači.S druge strane,posle niz godina shvatio sam da ako se opustim i razmišljam o tome kao o običnom mišićnom spazmu koji ne potiče od kičme i ledja ,opustim se ili čak istngnem ili razgibam bol prestaje.Probajte meni uspeva, opuštanje i bez panike...
Ovakav pristup postoji još od osamdesetih godina prošlog veka:
http://en.wikipedia.org/wiki/John_E._Sarno
Na prvi pogled je i meni zvučalo glupo, ali sam se na svojoj koži (i kičmi) uverio da ima smisla. Pa ko ima problem, malo slobodnog vremena i dovoljno hrabrosti da (zaista) prihvati problem u glavi, neka pročita knjigu The Divided Mind: The Epidemic of Mindbody Disorders.
Drago mi je da čujem da je nekome hirurgija tu pomogla, ali u većini slučajeva za koje ja znam bilo je bez mnogo rezultata.
Možda bi trebalo manje da potcenjujemo moć koju naš ume može da ima nad telom.
Iz licnog iskustva mogu da se slozim sa ovim.
Sa 30 godina imao sam uzasne bolove u ledjima, prvo lumbalni deo onda cela kicma. Odem kod lekara, snime kicmu, ista dijagnoza stanjeni diskovi, posledica starenja (sa 30 godina!!) ipak kicma ne u tako degenerisanom stanju uglavnom manje abnormalnosti. Doktorka kaze da je bol individualan da neko sa malim ostecenjima moze imati veci bol nego neko sa vecim.
Priteran mukom krenem na plivanje (kraul) 2 puta nedeljno i za 6 meseci se oslobodim bola u potpunosti.
Kasnije negde procitam da su radjena novija istrazivanja po kojima stalan stres izaziva preterano lucenje noradrenalina koji razara kostanu strukturu i zglobna tkiva. Takodje dovodi do stvaranja gasova u kicmi koji vrse kompresiju na nerve i izazivaju bolna stanja.
U tom trenutku sam resio da ostavim posao koji mi je donosio strepnju i neizvesnost. Takodje sam imao velika ocekivanja od sebe , a stvari su se dogadjale van moje kontrole.
I danas smatram da je to bila dobra odluka iako sam morao neko vreme da se oslonim na pomoc roditelja.
IMAGE SOURCE
12 Komentari
Sortiraj po: