U centru Beograda prisustvujem sledećoj sceni....mama i ćerka koja ima oko 5 godina šetaju i devojčica traži sladoled. Mama joj na najfiniji način objašnjava da je jedan već pojela i da idu kući na rucak i da će sladoled dobiti ili kasnije ili sledećeg dana. Dete tada dobija napad histerije, udara majku u cevanice, psuje je, baca se po betonu. Mama, koja kao da je pročitala ovaj glupi članak, pokušava da smiri svoju "devojčicu", grli je, mazi, objašnjava ali mala se uzverala uz nju i sada joj je u naručju. Sledi horor, čupa majku, udara je pesnicama u glavu uz neviđeno skičanje, majka je i dalje mirna. Prolaznici samo komentarišu, naravno ne reaguju. Da se moja kojim slučajem tako ponašala, ne da bi dobila batine na sred ulice, nego ne znam šta bih sa njom uradila. Ma ne da su za takvu decu batine iz raja izašle, nego drugačije ne može.
Pomalo me plaši činjenica da kazna ne preraste u naviku, pa na taj dete može u nekom kasnijem razdoblju oseti krivicu za neku sasvim normalnu stvar kao npr. kad popije čašu vode ili šolju čaja ili pojede parče čokolade, voća ili ako kaže da bi otišao(la) na rođenadan kod drugara i sl.
Naravno da bi kažnjavanje trebalo ostaviti za kućnu atmosferu, ali isti ti psiholozi godinama tvrde, a ja se slažem sa njima, da kazna treba da usledi ubrzo posle učinjenog dela. Kakva korist od kazne ako će uslediti ujutru posle boravka u restoranu? Ja sam žestoki protivnik surovog kažnjavanja dece (batina za mene nije iz raja izašla), ali nisam protivnik negativnog dodira, kako ga sad nazivaju, jer mislim da zagrljaj (pozitivni dodir) nema i ne treba da ima funkciju kazne. Dete, na primer, namerno nanese štetu nekom nepoznatom gostu (polije ga čašom vina) i kao odgovor na to roditelj bi trebalo da ga zagrli i poljubi u čelo? Takođe, više sam za malo grublji dodir nego za razne psihološke kazne poput ignorisanja, osamljivanja. Mislim da takve kazne imaju daleko raznorniji (devastirajući) efekat čak od negativnog dodira.
ma jok bre, pustite ga da divlja, pa ce u pubertetu paliti zbog duga od 150 €, kao onaj u Knjazevcu. Neke stvari prosto ne pale na lep nacin, nisam nikako pobornik batina, ali zna se gde je granica.
ma jok bre, pustite ga da divlja, pa ce u pubertetu paliti zbog duga od 150 €, kao onaj u Knjazevcu. Neke stvari prosto ne pale na lep nacin, nisam nikako pobornik batina, ali zna se gde je granica.
Naravno da bi kažnjavanje trebalo ostaviti za kućnu atmosferu, ali isti ti psiholozi godinama tvrde, a ja se slažem sa njima, da kazna treba da usledi ubrzo posle učinjenog dela. Kakva korist od kazne ako će uslediti ujutru posle boravka u restoranu? Ja sam žestoki protivnik surovog kažnjavanja dece (batina za mene nije iz raja izašla), ali nisam protivnik negativnog dodira, kako ga sad nazivaju, jer mislim da zagrljaj (pozitivni dodir) nema i ne treba da ima funkciju kazne. Dete, na primer, namerno nanese štetu nekom nepoznatom gostu (polije ga čašom vina) i kao odgovor na to roditelj bi trebalo da ga zagrli i poljubi u čelo? Takođe, više sam za malo grublji dodir nego za razne psihološke kazne poput ignorisanja, osamljivanja. Mislim da takve kazne imaju daleko raznorniji (devastirajući) efekat čak od negativnog dodira.
U centru Beograda prisustvujem sledećoj sceni....mama i ćerka koja ima oko 5 godina šetaju i devojčica traži sladoled. Mama joj na najfiniji način objašnjava da je jedan već pojela i da idu kući na rucak i da će sladoled dobiti ili kasnije ili sledećeg dana. Dete tada dobija napad histerije, udara majku u cevanice, psuje je, baca se po betonu. Mama, koja kao da je pročitala ovaj glupi članak, pokušava da smiri svoju "devojčicu", grli je, mazi, objašnjava ali mala se uzverala uz nju i sada joj je u naručju. Sledi horor, čupa majku, udara je pesnicama u glavu uz neviđeno skičanje, majka je i dalje mirna. Prolaznici samo komentarišu, naravno ne reaguju. Da se moja kojim slučajem tako ponašala, ne da bi dobila batine na sred ulice, nego ne znam šta bih sa njom uradila. Ma ne da su za takvu decu batine iz raja izašle, nego drugačije ne može.
Pomalo me plaši činjenica da kazna ne preraste u naviku, pa na taj dete može u nekom kasnijem razdoblju oseti krivicu za neku sasvim normalnu stvar kao npr. kad popije čašu vode ili šolju čaja ili pojede parče čokolade, voća ili ako kaže da bi otišao(la) na rođenadan kod drugara i sl.
Pomalo me plaši činjenica da kazna ne preraste u naviku, pa na taj dete može u nekom kasnijem razdoblju oseti krivicu za neku sasvim normalnu stvar kao npr. kad popije čašu vode ili šolju čaja ili pojede parče čokolade, voća ili ako kaže da bi otišao(la) na rođenadan kod drugara i sl.
ma jok bre, pustite ga da divlja, pa ce u pubertetu paliti zbog duga od 150 €, kao onaj u Knjazevcu. Neke stvari prosto ne pale na lep nacin, nisam nikako pobornik batina, ali zna se gde je granica.
U centru Beograda prisustvujem sledećoj sceni....mama i ćerka koja ima oko 5 godina šetaju i devojčica traži sladoled. Mama joj na najfiniji način objašnjava da je jedan već pojela i da idu kući na rucak i da će sladoled dobiti ili kasnije ili sledećeg dana. Dete tada dobija napad histerije, udara majku u cevanice, psuje je, baca se po betonu. Mama, koja kao da je pročitala ovaj glupi članak, pokušava da smiri svoju "devojčicu", grli je, mazi, objašnjava ali mala se uzverala uz nju i sada joj je u naručju. Sledi horor, čupa majku, udara je pesnicama u glavu uz neviđeno skičanje, majka je i dalje mirna. Prolaznici samo komentarišu, naravno ne reaguju. Da se moja kojim slučajem tako ponašala, ne da bi dobila batine na sred ulice, nego ne znam šta bih sa njom uradila. Ma ne da su za takvu decu batine iz raja izašle, nego drugačije ne može.
Naravno da bi kažnjavanje trebalo ostaviti za kućnu atmosferu, ali isti ti psiholozi godinama tvrde, a ja se slažem sa njima, da kazna treba da usledi ubrzo posle učinjenog dela. Kakva korist od kazne ako će uslediti ujutru posle boravka u restoranu? Ja sam žestoki protivnik surovog kažnjavanja dece (batina za mene nije iz raja izašla), ali nisam protivnik negativnog dodira, kako ga sad nazivaju, jer mislim da zagrljaj (pozitivni dodir) nema i ne treba da ima funkciju kazne. Dete, na primer, namerno nanese štetu nekom nepoznatom gostu (polije ga čašom vina) i kao odgovor na to roditelj bi trebalo da ga zagrli i poljubi u čelo? Takođe, više sam za malo grublji dodir nego za razne psihološke kazne poput ignorisanja, osamljivanja. Mislim da takve kazne imaju daleko raznorniji (devastirajući) efekat čak od negativnog dodira.
IMAGE SOURCE
11 Komentari
Sortiraj po: