Počela Svetska nedelja dojenja

Ne zele, ne mogu, ne znaju. Kako ko.

Ja se divim UNICEFom radu, ali sve to pada u vodu gledano iz licnog ugla-ja radim za jednu od agencija UNa, i imam pravo na ukupno 16 nedelja porodiljskog odmora-8 nedelja pre i 8 nedelja nakon porodjaja. Znaci sa detetom mogu da budem, i da ga dojim, ukupno dva meseca.

Nakon toga moram da se vratim na posao, ali imam pravo na dnevno dve pauze za dojenje od po pola sata. Naravno, prepostavka koriscenja te pauze je da dete drzim negde blizu (u torbi mozda?), pa ga izvadim kad zatreba.

Uglavnom ne doje zbog neznanja. Jako malo pedijatara ima pravilno znanje o dojenju, nema podrške okoline (bapske priče o slabom mleku, nestanku mleka zbog stresa, bla...) i žene zato prestaju i odustaju.
Početak dojenja može da bude jako težak, stresan (kao što je i sam dolazak novog člana u porodicu). Podrška dojenju u našim porodilištima je jadna. Kad dođu kući žene su opet na milost prepuštene patronažnim sestrama koje o dojenju imaju gomilu predrasuda. I na kraju tu su mame i babe koje će svojim "savetima" da dokrajče frišku majku (male su ti grudi, ni ja nisam imala mleka, to je nasledno, slabo ti je mleko, dete ti je gladno....).
Zato je budućim mamama najpametnije da se unapred pripreme, nauče sve o dojenju, a kad zaškripi pozovu savetnice Urduženja Roditelj i dobiju savet i podršku.

A zasto je tako mali procenat? Zene ne zele ili ne mogu?

Preporuka svih pedijatara sa kojima sam stupila u kontakt (a isto su mi prenele i drugarice koje doje decu da je slucaj i sa njihovim pedijatrima) je da se od kraja 4. meseca pocne uvoditi dodatna hrana u ishranu dojenceta, tipa pirincane pahuljice, pirei od blagog povrca... Tako da mi nije jasno zbog cega svi insistiraju na iskljucivom dojenju do navrsenih 6 meseci. Dete se prema nasoj pedijatrijskoj skoli iskljucivo doji do 4,5. ili 5. meseca a posle se uvodi i druga hrana paralelno sa dojenjem. To je zbog ucestalih anemija oko 6., 7. meseca zivota i posledicno slabijeg razvoja. Dete u 6. mesecu mora imati jedan kompletan obrok, a da bi se to postiglo potrebno je makar mesec dana ranije poceti lagano uvoditi prvo male a zatim sve vece kolicine hrane.

A zasto je tako mali procenat? Zene ne zele ili ne mogu?

Ne zele, ne mogu, ne znaju. Kako ko.

Ja se divim UNICEFom radu, ali sve to pada u vodu gledano iz licnog ugla-ja radim za jednu od agencija UNa, i imam pravo na ukupno 16 nedelja porodiljskog odmora-8 nedelja pre i 8 nedelja nakon porodjaja. Znaci sa detetom mogu da budem, i da ga dojim, ukupno dva meseca.

Nakon toga moram da se vratim na posao, ali imam pravo na dnevno dve pauze za dojenje od po pola sata. Naravno, prepostavka koriscenja te pauze je da dete drzim negde blizu (u torbi mozda?), pa ga izvadim kad zatreba.

Uglavnom ne doje zbog neznanja. Jako malo pedijatara ima pravilno znanje o dojenju, nema podrške okoline (bapske priče o slabom mleku, nestanku mleka zbog stresa, bla...) i žene zato prestaju i odustaju.
Početak dojenja može da bude jako težak, stresan (kao što je i sam dolazak novog člana u porodicu). Podrška dojenju u našim porodilištima je jadna. Kad dođu kući žene su opet na milost prepuštene patronažnim sestrama koje o dojenju imaju gomilu predrasuda. I na kraju tu su mame i babe koje će svojim "savetima" da dokrajče frišku majku (male su ti grudi, ni ja nisam imala mleka, to je nasledno, slabo ti je mleko, dete ti je gladno....).
Zato je budućim mamama najpametnije da se unapred pripreme, nauče sve o dojenju, a kad zaškripi pozovu savetnice Urduženja Roditelj i dobiju savet i podršku.

Preporuka svih pedijatara sa kojima sam stupila u kontakt (a isto su mi prenele i drugarice koje doje decu da je slucaj i sa njihovim pedijatrima) je da se od kraja 4. meseca pocne uvoditi dodatna hrana u ishranu dojenceta, tipa pirincane pahuljice, pirei od blagog povrca... Tako da mi nije jasno zbog cega svi insistiraju na iskljucivom dojenju do navrsenih 6 meseci. Dete se prema nasoj pedijatrijskoj skoli iskljucivo doji do 4,5. ili 5. meseca a posle se uvodi i druga hrana paralelno sa dojenjem. To je zbog ucestalih anemija oko 6., 7. meseca zivota i posledicno slabijeg razvoja. Dete u 6. mesecu mora imati jedan kompletan obrok, a da bi se to postiglo potrebno je makar mesec dana ranije poceti lagano uvoditi prvo male a zatim sve vece kolicine hrane.