Roditelji se više ne igraju s decom

Roditelji nisu stavise ni svesni koliko je igra neophodna deci.Ona ih uvodi u decji svet maste, razonode, kao i zabave.Roditelji se na taj nacin "uzdizu" do decjeg nivoa.Roditelji opusteniji, a deca ushicena.

Doba tehnološkog napretka, kompjuterizacije...

Moje dete ide u vrtic ili bude kod babe...u vrticu ih izvode kad god je lepo vreme u dvoriste, a ako nije lepo vreme, ne bi izlazila ni da je kod kuce...baba i deda je, kad je kod njih, takodje izvode ako nije bolesna (u kom bi slucaju svakako bila unutra i da je kod kuce i da je kod babe)...a mama i tata je izvode vikendom posto rade...kad je mama izvede (tj. ja) ostanemo 2-2,5 sata, a kad je tata izvede 0,5 do max sat i po...mama ponese kofice za pesak, obuce ponco, pa onda glumi duha koji dete juri po igralistu uz pratece zvuke...cesto vidim roditelje koji ne samo da se ne igraju s decom, vec sede i pricaju, a samo podviknu ponekad: Nemoj tu, ili ne penji se i sl., nego i mene gledaju ko budalu kad s njom kopam gusarsko blago u pesku (a u stvari je ucim levo-desno i brojeve, npr. 16 koraka levo, pa sad 5 koraka desno...) ili kad glumim duha...Ok, oni ne moraju tako da se igraju s decom, ali ne moraju ni mene da gledaju k'o idiota sto se trudim i cimam kad meni sve moje prijateljice kazu da sam strasno mastovita i kao blago tvom detetu s mamom koja je takodje infantilna. Inace, autoritet, bez obzira na infantilnost mi ne nedostaje, dete je, kako je rekla vaspitacica: samostalno, socijalno, sposobno...bravo, mama! Samo sto nisam pocvrenela, al mi bilo milo...al da sam umorna k'o pas, jesam stalno zbog tog igranja posle posla samo ne dozvoljavam da se to vidi ni na poslu ni kod kuce niti iko zbog toga trpi...pozdrav svima, i malo vise truda oko dece koliko god da ste umorni i da radite...narocito tate...puste stomake....mame i kad dodju s posla nesto oko kuce i kuhinje, a tate bulje u TV (cast izuzecima), pa, tate...malo s decom napolje....i malo duze, duze, lepo je vreme :)

U Srbiji je, koliko znam, obavezan predškolski program (to je uzrast koji se pominje u istraživanju).

Ukoliko se predškolsko dete igra u dvorištu vrtića preko sat vremena svakog radnog dana, zašto bi roditelj morao da se igra napolju sa detetom tog istog dana? Zar igranje deteta i roditelja kod kuće nije važno?

Da li je poenta istraživanja vreme koje roditelj provede sa detetom u igranju tokom jednog dana ili je poenta koliko se samo dete igra napolju tokom jednog dana?

Nešto je klimavo postavljeno i ovo istraživanje, ili je prevod nepotpun.

Teško.Veoma,veoma teško.

Zivimo u austriji. Supruga radi od 8.00 i treba joj 40 minuta do posla, ja radim od 8.00 i treba mi 30 minuta do posla. Obdaniste je otvoreno od 7.00. Posto ja trebam manje vremena do posla, ja odvodim dete u obdaniste. Supruga radi do 17.00 (sat vremena pauze) ja radim do 16.00, odlazim po dete i zurim sa njim kuci da bar neku supu skuham kad supruga dodje u 18.00 kuci. Pojedemo, mali pogleda neki crtic i poigra se sa nama i mora na spavanje jer sutra je novi radni dan.
Nas dvoje se nalazimo u izuzetno dobroj situaciji posto trebamo manje vremena do posla i nazad posto je onima koji dolaze izvan grada (Bec) ponekad potrebno i vise od 1.30 do radnog mesta. Ostaje nam samo subota i nedelja da provedemo sa detetom u prirodi.
Tesko je, veoma je tesko, odgajati decu u ovim (teskim) modernim vremenima i u velikim gradovima.

Дигли руке xD

Dobrodosli u svet robovlasnickog kapitalizma.
Umesto da imamo zivot - sistem nas tera da radimo za kompanije od jutra do prekosutra... zabranjuju korak po korak sve uzitke i normalne stvari, namecu silne zakone i propise... usmeravaju polako ali sigurno ka potpunom ropstvu

Citat iz clanka @Više od polovine predškolske dece se ne igra sa roditeljima van kuće svakoga dana@. Igranje sa roditeljima svakako mnogo znaci za decu i neophodno je, ali je u tekstu preterano, ajmo realno da pogledamo uobicajeni ritam kada se roditelji i deca vracaju kuci, radno vreme od 9 do 5, dok se deca uzmu iz vrtica ili skole, dok se dodje kuci, to je najranije 6 sati (ne zivimo svi na 100 metara od posla i skole, nemamo svi dede i babe kao ispomoc koji uzimaju decu ranije i dovode kuci) i ukoliko cak i preskocimo spremanje obroka, sto svakako nije dobro (fast food i slicne varijante) gde da se pronadje radnim danima vreme za igranje sa decom napolju od nekoliko sati???? S proleca i leta moze se i ugrabiti mozda jedan sat jer su duzi dani, ali kad mrak pada u 5???? Vikendi su vec druga stvar i njih treba koristiti. Dakle clanak je skroz ok, ali samo malo realnosti je trebalo uneti u njega. Roditelji i deca su veoma lepo mogu i kod kuce igrati.

Ni pre 30 godina kada sam ja odrastao niti danas nije potrebno da se roditelji igraju sa decom- vec deca treba da se igraju sa drugom decom! Ako niste primetili, odrasli su ponekada deci cak i dosadni. Mi smo po ceo dan posle (ili pre) skole jurcali po blokovima, pikali fudbal, isli na reku itd. Drugi je problem sto danas niko nije siguran da pusti svoje dete napolju samo da se igra, sto ima veze sa opstom dekadencijom u nasem nakaradnom tranzicionom/kapitalisticom drustvu.

Korisno za decu, tu nema sumnje. Ali u danasnje vreme kada radni dan redovno traje preko 10 sati treba imati gvozene zivce pa posvetiti toliko vremena deci napolju.

Najveći problem koji ovaj tekst pokazuje nije samo to da li se dete igra napolju, već zašto je to tako. Glavni uzrok ovog problema je u ovom modernom kapitalizmu koji sve gleda samo kroz profit i skoro potpuno zanemaruje socijalne potrebe jednog zdravog društva.

Naši roditelji su se sa posla vraćali do 16h, a danas je to u 18h, 19h. Eto ih par sati koji fale za porodično igranje. Jeste, išlo se ranije na posao i u školu, ali je svima bila jasna korist od ranijeg vraćanja sa posla.
Takođe, raniji standard u zapadnim zemljama (koje su nam uzor za razvoj) je omogućavao da veliki procenat porodica lepo živi od jedne plate, pa je (najčešće) majka mogla da provede više kvalitetnog vremena sa decom. Današnji kapitalizam nameće da oba roditelja moraju da rade kako bi zaradili za normalan život porodice.
I tako imamo nonsens i veoma nelogičnu situaciju da se ovaj ogroman razvoj mašina i industrije tokom poslednjih 50 godina i to unapređenje produktivnosti ne preslikava na omogućavanje ljudima da rade manje a da i dalje imaju normalan dobar životni standard.
Ključno pitanje je, gde odlazi sva ta povećana proizvodna vrednost ako današnji srednji sloj mora da radi veći broj sati i da je stalno pod stresom gubljenja posla.
Posledica toga je urušavanje porodice kao osnovne ćelije normalnog društva, ljudi imaju manje vremena za lično usavršavanje i rekreaciju, deca provode manje kvalitetnog vremena sa roditeljima i vaspitavaju ih škole u kojima provode veći deo dana sa učiteljima kojima je najvažnije da nemaju stres i gužvu u odeljenju i da imaju što manje problema, a zato naravno trpi nivo obrazovanja koje deca dobijaju.
Sve u svemu, ovo moderno društveno uređenje nam je donelo mnogo protraćenog vremena i realno smanjenje kvaliteta života, naročito ako se uzme u obzir koliko ljudska civilizacija može da napreduje kada bi se fokus onih koji je vode pomerio sa novca i zarade na ostvarivanje boljeg kvalitetnijeg i više ispunjenog života.

Sad bi trebalo roditelji da padnu u depresiju što ne izvode decu svaki dan na sat vremena?! A ko će da radi i da zaradi za tu decu? Deda-Mraz? U obdaništu su deca napolju i duže od sat vremena, a sigurna sam da svaki roditelj učini sve što može da vikendom provede kvalitetno vreme sa svojim detetom. Nisu svi Branko Kockica, pa da izmišljaju igre i fantazije, ali je i šetnja ili vožnja bicikla sasvim ok aktivnost.

U Srbiji je, koliko znam, obavezan predškolski program (to je uzrast koji se pominje u istraživanju).

Ukoliko se predškolsko dete igra u dvorištu vrtića preko sat vremena svakog radnog dana, zašto bi roditelj morao da se igra napolju sa detetom tog istog dana? Zar igranje deteta i roditelja kod kuće nije važno?

Da li je poenta istraživanja vreme koje roditelj provede sa detetom u igranju tokom jednog dana ili je poenta koliko se samo dete igra napolju tokom jednog dana?

Nešto je klimavo postavljeno i ovo istraživanje, ili je prevod nepotpun.

Doba tehnološkog napretka, kompjuterizacije...

Дигли руке xD

Roditelji nisu stavise ni svesni koliko je igra neophodna deci.Ona ih uvodi u decji svet maste, razonode, kao i zabave.Roditelji se na taj nacin "uzdizu" do decjeg nivoa.Roditelji opusteniji, a deca ushicena.

Dobrodosli u svet robovlasnickog kapitalizma.
Umesto da imamo zivot - sistem nas tera da radimo za kompanije od jutra do prekosutra... zabranjuju korak po korak sve uzitke i normalne stvari, namecu silne zakone i propise... usmeravaju polako ali sigurno ka potpunom ropstvu

Sad bi trebalo roditelji da padnu u depresiju što ne izvode decu svaki dan na sat vremena?! A ko će da radi i da zaradi za tu decu? Deda-Mraz? U obdaništu su deca napolju i duže od sat vremena, a sigurna sam da svaki roditelj učini sve što može da vikendom provede kvalitetno vreme sa svojim detetom. Nisu svi Branko Kockica, pa da izmišljaju igre i fantazije, ali je i šetnja ili vožnja bicikla sasvim ok aktivnost.

Moje dete ide u vrtic ili bude kod babe...u vrticu ih izvode kad god je lepo vreme u dvoriste, a ako nije lepo vreme, ne bi izlazila ni da je kod kuce...baba i deda je, kad je kod njih, takodje izvode ako nije bolesna (u kom bi slucaju svakako bila unutra i da je kod kuce i da je kod babe)...a mama i tata je izvode vikendom posto rade...kad je mama izvede (tj. ja) ostanemo 2-2,5 sata, a kad je tata izvede 0,5 do max sat i po...mama ponese kofice za pesak, obuce ponco, pa onda glumi duha koji dete juri po igralistu uz pratece zvuke...cesto vidim roditelje koji ne samo da se ne igraju s decom, vec sede i pricaju, a samo podviknu ponekad: Nemoj tu, ili ne penji se i sl., nego i mene gledaju ko budalu kad s njom kopam gusarsko blago u pesku (a u stvari je ucim levo-desno i brojeve, npr. 16 koraka levo, pa sad 5 koraka desno...) ili kad glumim duha...Ok, oni ne moraju tako da se igraju s decom, ali ne moraju ni mene da gledaju k'o idiota sto se trudim i cimam kad meni sve moje prijateljice kazu da sam strasno mastovita i kao blago tvom detetu s mamom koja je takodje infantilna. Inace, autoritet, bez obzira na infantilnost mi ne nedostaje, dete je, kako je rekla vaspitacica: samostalno, socijalno, sposobno...bravo, mama! Samo sto nisam pocvrenela, al mi bilo milo...al da sam umorna k'o pas, jesam stalno zbog tog igranja posle posla samo ne dozvoljavam da se to vidi ni na poslu ni kod kuce niti iko zbog toga trpi...pozdrav svima, i malo vise truda oko dece koliko god da ste umorni i da radite...narocito tate...puste stomake....mame i kad dodju s posla nesto oko kuce i kuhinje, a tate bulje u TV (cast izuzecima), pa, tate...malo s decom napolje....i malo duze, duze, lepo je vreme :)

Ni pre 30 godina kada sam ja odrastao niti danas nije potrebno da se roditelji igraju sa decom- vec deca treba da se igraju sa drugom decom! Ako niste primetili, odrasli su ponekada deci cak i dosadni. Mi smo po ceo dan posle (ili pre) skole jurcali po blokovima, pikali fudbal, isli na reku itd. Drugi je problem sto danas niko nije siguran da pusti svoje dete napolju samo da se igra, sto ima veze sa opstom dekadencijom u nasem nakaradnom tranzicionom/kapitalisticom drustvu.

Teško.Veoma,veoma teško.

Korisno za decu, tu nema sumnje. Ali u danasnje vreme kada radni dan redovno traje preko 10 sati treba imati gvozene zivce pa posvetiti toliko vremena deci napolju.

Zivimo u austriji. Supruga radi od 8.00 i treba joj 40 minuta do posla, ja radim od 8.00 i treba mi 30 minuta do posla. Obdaniste je otvoreno od 7.00. Posto ja trebam manje vremena do posla, ja odvodim dete u obdaniste. Supruga radi do 17.00 (sat vremena pauze) ja radim do 16.00, odlazim po dete i zurim sa njim kuci da bar neku supu skuham kad supruga dodje u 18.00 kuci. Pojedemo, mali pogleda neki crtic i poigra se sa nama i mora na spavanje jer sutra je novi radni dan.
Nas dvoje se nalazimo u izuzetno dobroj situaciji posto trebamo manje vremena do posla i nazad posto je onima koji dolaze izvan grada (Bec) ponekad potrebno i vise od 1.30 do radnog mesta. Ostaje nam samo subota i nedelja da provedemo sa detetom u prirodi.
Tesko je, veoma je tesko, odgajati decu u ovim (teskim) modernim vremenima i u velikim gradovima.

Citat iz clanka @Više od polovine predškolske dece se ne igra sa roditeljima van kuće svakoga dana@. Igranje sa roditeljima svakako mnogo znaci za decu i neophodno je, ali je u tekstu preterano, ajmo realno da pogledamo uobicajeni ritam kada se roditelji i deca vracaju kuci, radno vreme od 9 do 5, dok se deca uzmu iz vrtica ili skole, dok se dodje kuci, to je najranije 6 sati (ne zivimo svi na 100 metara od posla i skole, nemamo svi dede i babe kao ispomoc koji uzimaju decu ranije i dovode kuci) i ukoliko cak i preskocimo spremanje obroka, sto svakako nije dobro (fast food i slicne varijante) gde da se pronadje radnim danima vreme za igranje sa decom napolju od nekoliko sati???? S proleca i leta moze se i ugrabiti mozda jedan sat jer su duzi dani, ali kad mrak pada u 5???? Vikendi su vec druga stvar i njih treba koristiti. Dakle clanak je skroz ok, ali samo malo realnosti je trebalo uneti u njega. Roditelji i deca su veoma lepo mogu i kod kuce igrati.

Najveći problem koji ovaj tekst pokazuje nije samo to da li se dete igra napolju, već zašto je to tako. Glavni uzrok ovog problema je u ovom modernom kapitalizmu koji sve gleda samo kroz profit i skoro potpuno zanemaruje socijalne potrebe jednog zdravog društva.

Naši roditelji su se sa posla vraćali do 16h, a danas je to u 18h, 19h. Eto ih par sati koji fale za porodično igranje. Jeste, išlo se ranije na posao i u školu, ali je svima bila jasna korist od ranijeg vraćanja sa posla.
Takođe, raniji standard u zapadnim zemljama (koje su nam uzor za razvoj) je omogućavao da veliki procenat porodica lepo živi od jedne plate, pa je (najčešće) majka mogla da provede više kvalitetnog vremena sa decom. Današnji kapitalizam nameće da oba roditelja moraju da rade kako bi zaradili za normalan život porodice.
I tako imamo nonsens i veoma nelogičnu situaciju da se ovaj ogroman razvoj mašina i industrije tokom poslednjih 50 godina i to unapređenje produktivnosti ne preslikava na omogućavanje ljudima da rade manje a da i dalje imaju normalan dobar životni standard.
Ključno pitanje je, gde odlazi sva ta povećana proizvodna vrednost ako današnji srednji sloj mora da radi veći broj sati i da je stalno pod stresom gubljenja posla.
Posledica toga je urušavanje porodice kao osnovne ćelije normalnog društva, ljudi imaju manje vremena za lično usavršavanje i rekreaciju, deca provode manje kvalitetnog vremena sa roditeljima i vaspitavaju ih škole u kojima provode veći deo dana sa učiteljima kojima je najvažnije da nemaju stres i gužvu u odeljenju i da imaju što manje problema, a zato naravno trpi nivo obrazovanja koje deca dobijaju.
Sve u svemu, ovo moderno društveno uređenje nam je donelo mnogo protraćenog vremena i realno smanjenje kvaliteta života, naročito ako se uzme u obzir koliko ljudska civilizacija može da napreduje kada bi se fokus onih koji je vode pomerio sa novca i zarade na ostvarivanje boljeg kvalitetnijeg i više ispunjenog života.