Ko je kriv za samoubistvo?

kada sam bila bas, bas lose i kada mi je trebala pomoc, pokusala sam da dodjem do lekarske pomoci ....a to je podrazumevalo cekanje 5 dana na lekara opste prakse (koji me je samo jos dodatno izmrcvario) pa onda jos 4 nedelje do psihijatra .... onaj koji ozbiljno tone, pomoc nece docekati

„Pošto je samoubistvo tabu tema, ugroženi nemaju s kim o tome da razgovaraju. ". Srbija na Balkanu, zatucano mesto priglupih agresivaca. Oslusnite samo klince po ulici sta pricaju i kako se ponasaju. Bicete neprijatno iznenadjeni.

Daleko je narod u Srbiji od ovog stadijuma svesti. Jos uvek roditelji ne znaju da saslusaju svoju decu, a kamo li kod mladjih njihov prijatelj. Psihicki problemi su najtezi oblik bolesti i roditelji ne razmisljaju o tome jer kada majci kazete da vas boli grlo ona ce se maximalno potruditi da bude tu, a ako pocnete da pricate o svojim tripovima ona to nece shvatiti i ne verujem da moze da shvati jer nije prosla kroz to, pa cak koliko joj je to neshvatljivo moze da vam prebaci da su neplaceni racuni problem, a takav odgovor daje do znanja mladjoj osobi da nema razumevanje i oslonac od najblizih. Naravno ne mora da dodje do samoubistva, dosta mladih se okrece ka koriscenju droga. Trebalo bi u srednjoj skoli da postoje ljudi koji ce obracati paznju na ponasanje mladih i da ukoliko primete problem pozovu roditelji i objasne im kako moraju da nauce da se postave i prihvate svoje dete u buducem vremenu, a ne da teraju decu da budu ono sto oni nisu uspeli. Strasno je koliko malo razumevanja imamo prema ljudima. Najvise se iznerviram kada neko pljuje po ljudima koji su postali ulicari, a ne shvataju de je medju njima mozda neki doktor nauka koji je oboleo od nekog dusevnog poremecaja, za mene je to borac koji se bori sa svojim strahovima bez da ga kljukaju lekovima. Najvise krivim drzavu jer dosta mladih potrazi strucnu pomoc, a doktori iako znaju koliki je njihov problem samo im daju kutiju lekova (cast izuzecima), ali valjalo bi posavetovati mladju osobu kako da bude smirenija i pozitivnija.....

Mozda ovo nase iskvareno okruzenje i ne zasluzuje neke od ovih ljudi koji su se ubili.
Kad malo bolje razmislim, nemam gde da pobegnem od ovih lopova i hijena.
Jedino da se covek istrci i oznoji nekom fizickom aktivnoscu, nista drugo.
Zakonodavci odavno spavaju u ovoj zemlji, ambijent za posao i zivot je bukvalno samoubistven.

...uzrok samoubistva je nedostatak ljubavi...kao i ostalih bolesti duse!

Pozdrav.
U Novom Sadu postoji Centar SRCE koji se bavi prevencijom suicida i pruzanjem emotivne podrske.

Mozete se obratiti putem telefona 0800 300 303(sa fixnog telefona, govornice i Telekom mreze je besplatan), poslati e mail, i cetovati. Sa druge strane ce biti volonter koji slusa, ne osudjuje i trudi se da razume.
Vise informacija mozete naci na www.centarsrce.org

Ko je kriv za samoubitstvo?,pa država,naravno!

Niko ne radi to da bi nekom terao inat,dokazao ili isterao svoje.Ima hegelovskih komentara ovde a siguran sam da niste razmislili,stvarno razmislili makar jednog trenutka o tome kakav zivot osobe u tih poslednjih par minuta do odluke da sebi oduzme zivot.Probajte da zamislite taj ochaj i besmisao a nemojte sebi ponavljati kako ste vi borac i vrli covek dok su drugi razmazeni i u problemu kojeg nema.Sve i da su razlozi banalni nama koji takvu osobu 'moramo' da slusamo ili gledamo svaki dan.Optuziti je lako isto koliko je slatko biti ispravan,'zdrav i prav' pred nekim ko vapi za pomoci.Sa druge strane i osobe u depresiji su sklone potrebi za podrskom i tapsanjem po ramenu.Ruzno zvuci ali ume da bude tako.Sve i da to nije slucaj samo kod adolescenata,oni koji na pijedestalu zdravog uma i ispravnosti odbiju i ponize ljude u depresiji dobronamernim ili zluradim komentarima o besmislu njihovog stanja,krivi su.Nije lako,nije lepo i ume da umori coveka ali je najlakse okrenuti ledja i priznati sebi kako su nasi razlozi istiniti dok je druga strana gubitak vremena.Posle godine kajanja,grize savesti i pokajanja ne vrede i ne mogu da zamene jedan sekund proveden sa dragom osobom koje nema.Razmislite o tome sledeci put kad olako shvatite necije psihicke probleme.Nisu svi ljudi isti ali zato svima treba rech podrske,utehe i pomoci.Svakom coveku na ovoj planeti. Nemojte biti iskljucivi.

Posle mnogo raznih "igara" dosla sam u taj stadijum. Na izgled - zdrava i prava, u glavi - vrane koje po savrseno lepom danu kruze iznad mene. Sreca, pa sam dovoljno brzo dobila lekarsku pomoc - podrsku nemam, vec sestru u pubertetu i prijatelje koje retko vidjam. Daleko od "stranjke" me drzi motivacija da uspem da se izborim s tim i jednog dana pomognem drugima kad im bude tesko.

Dajte,molim Vas. Kakvo opravdanje za samoubistvo. Sada kada nam je putem interneta skoro sve dostupno,pa i razni prorucnici za resavanje psihickih problema.Najveci problem je u nama samima,ne mislimo dovoljno o sebi samima,uvek biramo laksi put misleci da cemo tako nesto postici...Drustvo i opste stanje jeste da dosta utice na to,ali nemojmo sad da nam za sve budu drugi krivi,previse je.

Odlican tekst! Nesto od toga sam vec znala, ali dosta novog sam naucila.
U prvoj godini srednje sam htela da se ubijem zato sto sam prvi put u skoli prosla vr.dobra. Ali to nije bio jedini razlog, 1 zla cimerka, a ja jedinica koja odjednom zivi u internatu sa jos 4 cimerke i jos mnogo toga. Psiholog je razgovarao sa mnom i rekao mi da sam kreativna, dobra, zanimljiva osoba...da lepo razmisljam, imam dobre ideje i ni jedan razlog da se ubijem. Ja to pripisujem fazi 'odrastanja' kroz koju svi prolazimo na ovaj ili onaj nacin. Ali, onda su me skoro svi (mislim na drustvo u skoli) osudjivali, ocrnjivali i cinili da mi bude jos gore, i dan danas, kad god su u prilici nabadaju mi to na nos, meni je tesko kada se setim tog perioda, a oni uzivaju... :(

..moguce,da samoubistvo i ne postoji..trazeci "stvarne" uzroke suicida, podjimo i od pitanja "slobodne volje"...

Dugogodišnje i višedecenijsko nasilje u porodici je znatan razlog za samoubistvo.Psihički,fizičko,emotivno plus problemi u državi za posao i male plate.Posle svakog samoubistva trebalo bi detaljno na poligrafu ispitati sve članove u porodici i šire.Nekada nekog osuditi i robijom zbog nečijeg samoubistva.

NOVAC!!!!

Tek trećina muškarci?

Sta je uzrok samoubistva?
Uzrok samoubistva,kao i uzrok bilo cega drugog,jeste determinizam.

Dajte,molim Vas. Kakvo opravdanje za samoubistvo. Sada kada nam je putem interneta skoro sve dostupno,pa i razni prorucnici za resavanje psihickih problema.Najveci problem je u nama samima,ne mislimo dovoljno o sebi samima,uvek biramo laksi put misleci da cemo tako nesto postici...Drustvo i opste stanje jeste da dosta utice na to,ali nemojmo sad da nam za sve budu drugi krivi,previse je.

Ko je kriv za samoubitstvo?,pa država,naravno!

NOVAC!!!!

Sta je uzrok samoubistva?
Uzrok samoubistva,kao i uzrok bilo cega drugog,jeste determinizam.

..moguce,da samoubistvo i ne postoji..trazeci "stvarne" uzroke suicida, podjimo i od pitanja "slobodne volje"...

Odlican tekst! Nesto od toga sam vec znala, ali dosta novog sam naucila.
U prvoj godini srednje sam htela da se ubijem zato sto sam prvi put u skoli prosla vr.dobra. Ali to nije bio jedini razlog, 1 zla cimerka, a ja jedinica koja odjednom zivi u internatu sa jos 4 cimerke i jos mnogo toga. Psiholog je razgovarao sa mnom i rekao mi da sam kreativna, dobra, zanimljiva osoba...da lepo razmisljam, imam dobre ideje i ni jedan razlog da se ubijem. Ja to pripisujem fazi 'odrastanja' kroz koju svi prolazimo na ovaj ili onaj nacin. Ali, onda su me skoro svi (mislim na drustvo u skoli) osudjivali, ocrnjivali i cinili da mi bude jos gore, i dan danas, kad god su u prilici nabadaju mi to na nos, meni je tesko kada se setim tog perioda, a oni uzivaju... :(

„Pošto je samoubistvo tabu tema, ugroženi nemaju s kim o tome da razgovaraju. ". Srbija na Balkanu, zatucano mesto priglupih agresivaca. Oslusnite samo klince po ulici sta pricaju i kako se ponasaju. Bicete neprijatno iznenadjeni.

...uzrok samoubistva je nedostatak ljubavi...kao i ostalih bolesti duse!

Mozda ovo nase iskvareno okruzenje i ne zasluzuje neke od ovih ljudi koji su se ubili.
Kad malo bolje razmislim, nemam gde da pobegnem od ovih lopova i hijena.
Jedino da se covek istrci i oznoji nekom fizickom aktivnoscu, nista drugo.
Zakonodavci odavno spavaju u ovoj zemlji, ambijent za posao i zivot je bukvalno samoubistven.

kada sam bila bas, bas lose i kada mi je trebala pomoc, pokusala sam da dodjem do lekarske pomoci ....a to je podrazumevalo cekanje 5 dana na lekara opste prakse (koji me je samo jos dodatno izmrcvario) pa onda jos 4 nedelje do psihijatra .... onaj koji ozbiljno tone, pomoc nece docekati

Daleko je narod u Srbiji od ovog stadijuma svesti. Jos uvek roditelji ne znaju da saslusaju svoju decu, a kamo li kod mladjih njihov prijatelj. Psihicki problemi su najtezi oblik bolesti i roditelji ne razmisljaju o tome jer kada majci kazete da vas boli grlo ona ce se maximalno potruditi da bude tu, a ako pocnete da pricate o svojim tripovima ona to nece shvatiti i ne verujem da moze da shvati jer nije prosla kroz to, pa cak koliko joj je to neshvatljivo moze da vam prebaci da su neplaceni racuni problem, a takav odgovor daje do znanja mladjoj osobi da nema razumevanje i oslonac od najblizih. Naravno ne mora da dodje do samoubistva, dosta mladih se okrece ka koriscenju droga. Trebalo bi u srednjoj skoli da postoje ljudi koji ce obracati paznju na ponasanje mladih i da ukoliko primete problem pozovu roditelji i objasne im kako moraju da nauce da se postave i prihvate svoje dete u buducem vremenu, a ne da teraju decu da budu ono sto oni nisu uspeli. Strasno je koliko malo razumevanja imamo prema ljudima. Najvise se iznerviram kada neko pljuje po ljudima koji su postali ulicari, a ne shvataju de je medju njima mozda neki doktor nauka koji je oboleo od nekog dusevnog poremecaja, za mene je to borac koji se bori sa svojim strahovima bez da ga kljukaju lekovima. Najvise krivim drzavu jer dosta mladih potrazi strucnu pomoc, a doktori iako znaju koliki je njihov problem samo im daju kutiju lekova (cast izuzecima), ali valjalo bi posavetovati mladju osobu kako da bude smirenija i pozitivnija.....

Pozdrav.
U Novom Sadu postoji Centar SRCE koji se bavi prevencijom suicida i pruzanjem emotivne podrske.

Mozete se obratiti putem telefona 0800 300 303(sa fixnog telefona, govornice i Telekom mreze je besplatan), poslati e mail, i cetovati. Sa druge strane ce biti volonter koji slusa, ne osudjuje i trudi se da razume.
Vise informacija mozete naci na www.centarsrce.org

Dugogodišnje i višedecenijsko nasilje u porodici je znatan razlog za samoubistvo.Psihički,fizičko,emotivno plus problemi u državi za posao i male plate.Posle svakog samoubistva trebalo bi detaljno na poligrafu ispitati sve članove u porodici i šire.Nekada nekog osuditi i robijom zbog nečijeg samoubistva.

Niko ne radi to da bi nekom terao inat,dokazao ili isterao svoje.Ima hegelovskih komentara ovde a siguran sam da niste razmislili,stvarno razmislili makar jednog trenutka o tome kakav zivot osobe u tih poslednjih par minuta do odluke da sebi oduzme zivot.Probajte da zamislite taj ochaj i besmisao a nemojte sebi ponavljati kako ste vi borac i vrli covek dok su drugi razmazeni i u problemu kojeg nema.Sve i da su razlozi banalni nama koji takvu osobu 'moramo' da slusamo ili gledamo svaki dan.Optuziti je lako isto koliko je slatko biti ispravan,'zdrav i prav' pred nekim ko vapi za pomoci.Sa druge strane i osobe u depresiji su sklone potrebi za podrskom i tapsanjem po ramenu.Ruzno zvuci ali ume da bude tako.Sve i da to nije slucaj samo kod adolescenata,oni koji na pijedestalu zdravog uma i ispravnosti odbiju i ponize ljude u depresiji dobronamernim ili zluradim komentarima o besmislu njihovog stanja,krivi su.Nije lako,nije lepo i ume da umori coveka ali je najlakse okrenuti ledja i priznati sebi kako su nasi razlozi istiniti dok je druga strana gubitak vremena.Posle godine kajanja,grize savesti i pokajanja ne vrede i ne mogu da zamene jedan sekund proveden sa dragom osobom koje nema.Razmislite o tome sledeci put kad olako shvatite necije psihicke probleme.Nisu svi ljudi isti ali zato svima treba rech podrske,utehe i pomoci.Svakom coveku na ovoj planeti. Nemojte biti iskljucivi.

Tek trećina muškarci?

Posle mnogo raznih "igara" dosla sam u taj stadijum. Na izgled - zdrava i prava, u glavi - vrane koje po savrseno lepom danu kruze iznad mene. Sreca, pa sam dovoljno brzo dobila lekarsku pomoc - podrsku nemam, vec sestru u pubertetu i prijatelje koje retko vidjam. Daleko od "stranjke" me drzi motivacija da uspem da se izborim s tim i jednog dana pomognem drugima kad im bude tesko.