Anksioznost može biti i korisna

Vi zaista ne znate o čemu pišete, jel da?. Anksioznost nije neki nalet adrenalina već teška neuroza koja ide ruku pod ruku sa depresijom. Žao mi je što se novinar nije potpisao, al pretpostavljam da je ceo text "pozajmljen" sa nekog populističko-selfhelp sajta. Veliki minus za B92.

Sve zavisi od intenziteta anksioznosti. Ukoliko je ona veoma jaka, onda čoveku ometa normalno funkcionisanje, a sa sobom povlači i brojne telesne simptome. U takvim slučajevima, ona nikako ne može biti korisna, nego se mora lečiti. Postoji takozvani "prag anksioznosti" koji je granica razdvajanja normalne (prirodne, korisne) anksioznosti i anksioznosti kao psihičkog poremećaja.

u potpunosti se slazem sa ovim clankom. I sam imam anksioznost i polako pocinjem da ucim kako da plutam a ne tonem u njoj.

Tara dosta gresis, takvim stavom nikad neces nauciti da prihvatis anksioznost. Samo saznanje koliko anksiozni napad moze biti nelagodan stvara izbegavanje situacija koje izazivaju napad. Ne kazem da ja uvek smem da se susretnem sa svojim tripovima u svakom momentu, ali sam svestan toga ako bezis da dobijas sve vise tripova dok ne dodjes do situacije da vise neces moci ni napolje da izadjes, strah se strahom hrani i ne treba mu dozvoljavati da dobija hranu. Podrzavam ovaj tekst jer znam da je tacan, dacu Vam primer, mozda je malo glup i iz ranijih dana, ali objasnjava visak adrenalina. Kada sam se nalazio u situacijama da je neka osoba htela fizicki da se obracuna sa mnom i da nisam mogao da izgladim situaciju taj nalet adrenalina mi je dosta pomogao jer moje telo je vec bilo da kazem zapeto i svaki atom je bio u funkciji, iako nikad nisam prvi udario vec dobio udarac to je na mene delovalo kao da me je pipnuo neko. Strah postoji do momenta dok se ne dogodi udar, a posle toga postajete svesni da nema vise izbegavanja situacije i toliko sam brze ragovao od drugih da nikada nisam dobio batine, a nisam nesto narucito jak:) Danas sve vise gotivim sto imam anksioznost jer pocinjem da uvidjam koliko mi je znacila u nekim situacijama, ne mozete imati anksiozni napad npr kada imate iznenadnu situaciju u saobracaju, ali zato mnogo brze i smirenije reagujete od drugih. Nekako su uvek sva cula spremna da daju sve od sebe i moze se reci da se ponasamo kao macka:p. Prosto gotivim anksioznost kod novih situacija, ali me nervira zbog ogranicavanja napredovanja i sirenja u poslu. Mozda nismo stvoreni da budemo poslovni ljudi, a meni to ide extra i lako zaradjujem, ali ne vredi kada imam tripove, mozda smo vise za avanture:))

Tara, anksioznost ne mora da ide pod ruku sa depresijom, jer kao sto si i sama rekla anksioznost je neuroza, a depresija psihoza.
Anksionst moze da bude gadna stvar i ne znam da li moze skroz da se izleci, ali da se kontrolise i da se nauci da se zivi sa tim moze. Slozila bih se i sa jednim 'komentatorom' koji je napisao da je anksiozan covek kao macka, i da postoje benfiti od takvog stanja kad si naostren i spreman na sve.

u potpunosti se slazem sa ovim clankom. I sam imam anksioznost i polako pocinjem da ucim kako da plutam a ne tonem u njoj.

Vi zaista ne znate o čemu pišete, jel da?. Anksioznost nije neki nalet adrenalina već teška neuroza koja ide ruku pod ruku sa depresijom. Žao mi je što se novinar nije potpisao, al pretpostavljam da je ceo text "pozajmljen" sa nekog populističko-selfhelp sajta. Veliki minus za B92.

Tara dosta gresis, takvim stavom nikad neces nauciti da prihvatis anksioznost. Samo saznanje koliko anksiozni napad moze biti nelagodan stvara izbegavanje situacija koje izazivaju napad. Ne kazem da ja uvek smem da se susretnem sa svojim tripovima u svakom momentu, ali sam svestan toga ako bezis da dobijas sve vise tripova dok ne dodjes do situacije da vise neces moci ni napolje da izadjes, strah se strahom hrani i ne treba mu dozvoljavati da dobija hranu. Podrzavam ovaj tekst jer znam da je tacan, dacu Vam primer, mozda je malo glup i iz ranijih dana, ali objasnjava visak adrenalina. Kada sam se nalazio u situacijama da je neka osoba htela fizicki da se obracuna sa mnom i da nisam mogao da izgladim situaciju taj nalet adrenalina mi je dosta pomogao jer moje telo je vec bilo da kazem zapeto i svaki atom je bio u funkciji, iako nikad nisam prvi udario vec dobio udarac to je na mene delovalo kao da me je pipnuo neko. Strah postoji do momenta dok se ne dogodi udar, a posle toga postajete svesni da nema vise izbegavanja situacije i toliko sam brze ragovao od drugih da nikada nisam dobio batine, a nisam nesto narucito jak:) Danas sve vise gotivim sto imam anksioznost jer pocinjem da uvidjam koliko mi je znacila u nekim situacijama, ne mozete imati anksiozni napad npr kada imate iznenadnu situaciju u saobracaju, ali zato mnogo brze i smirenije reagujete od drugih. Nekako su uvek sva cula spremna da daju sve od sebe i moze se reci da se ponasamo kao macka:p. Prosto gotivim anksioznost kod novih situacija, ali me nervira zbog ogranicavanja napredovanja i sirenja u poslu. Mozda nismo stvoreni da budemo poslovni ljudi, a meni to ide extra i lako zaradjujem, ali ne vredi kada imam tripove, mozda smo vise za avanture:))

Sve zavisi od intenziteta anksioznosti. Ukoliko je ona veoma jaka, onda čoveku ometa normalno funkcionisanje, a sa sobom povlači i brojne telesne simptome. U takvim slučajevima, ona nikako ne može biti korisna, nego se mora lečiti. Postoji takozvani "prag anksioznosti" koji je granica razdvajanja normalne (prirodne, korisne) anksioznosti i anksioznosti kao psihičkog poremećaja.

Tara, anksioznost ne mora da ide pod ruku sa depresijom, jer kao sto si i sama rekla anksioznost je neuroza, a depresija psihoza.
Anksionst moze da bude gadna stvar i ne znam da li moze skroz da se izleci, ali da se kontrolise i da se nauci da se zivi sa tim moze. Slozila bih se i sa jednim 'komentatorom' koji je napisao da je anksiozan covek kao macka, i da postoje benfiti od takvog stanja kad si naostren i spreman na sve.