Mucanje - otključana misterija

Prvi put u zivotu da procitam nesto pametno u vezi sa mucanjem.Ja imam 33 godine i od uvek sam znao da vezbe disanja i raznorazne "specijalizacije" koje logopedi forsiraju ne mogu da me izlece od mucanja, jer uzrok nije u disanju vec u mozgu.
Ja moram da imam u glavi cele recenice pre nego sto ih izgovorim i u toku govora da za neke reci pronalazim reci koje mogu da ih zamene.Ja ovu rekreaciju mozga moram da izvodim svakodnevno od kada sam progovorio. Zato sam misljenja da se uz ovu dugotrajnu vezbu mozga mozda i povecava nivo inteligancije.
Jos da napomenem da sam ja od onih koji su se sa mucanjem rodili ,a ne stekli tokom zivota od nekog stresa ili straha ,jer ti ljudi veoma lako uz logopeda ponovo tecno progovore.
Ljudi koji mucaju imaju veoma veliki problem i sa zaposljavanjem jer se na njih gleda kao na debile,a da ne govorim o nizu profesija u kojima je potreban govor o kojima ljudi koji mucaju ne mogu ni da sanjaju.U srbiji ljudi koji mucaju cesto imaju problema i sa profesorima i u srednjoj skoli i na fakultetu pa zbog toga zavrsavaju sa nizim uspehom.
I jos nesto ,ja zivim u Beogradu i vrlo cesto mi se dogadjaju neprijatnosti na salterima kada moram da trpim podsmehe raznoraznih salterskih sluzbenica

Ja sam poceo da mucam u toku rata u BiH, i nakon toga nisam mogao da prestanem. Isao sam na terapije, savetovanja... i nista. U 21. sam dosao u BG (2003) i poceo da koristim ekavicu i sporije da pricam i upalilo je. Reci koje su pocinjale na K gotovo nikako nisam mogao da izgovorim i cesto sam ih izebegavao, ali kada sam poceo da zivim u BG-u naprosto se nesto u mojoj glavi preokrenulo. Poceo dam sam da pricam veoma lepo i na koncu svega, ucestvovao sam na takmicenju u besednistvu na Pravnom fakultetu.

Mucao sam do 22. godine. Kako je tesko ziveti sa tim. Hoces nesto komicno da kazes, pametno da kazes, da nekome pomognes, a ne mozes jer ti prvo slovo ili slog zapnu u grlu... pa te sramota, pa se jos vise zbunis... i onda bolje da cutis. A onda dodjes kod doktorke Mire iz NS koja poprica s' tobom i posle druge terapije vidis da mozes... Vrati ti veru u sebe. Jos uvek ponekad zapnem, ali naucio sam sta raditi u takvim situacijama. Postoje 4 jednostavna pravila: 1. smisliti sta reci, 2. udahnuti, 3. govoriti polako i 4. povezivati reci. Ljudi, potrazite lekara koji moze da vam pomogne. Nemojte se zatvarati u sebe.

Mucao sam do svoje 28.godine, promenio mnogo logopeda. A onda sam se igrom slucaja upoznao sa jednim logopedom-profesorom na defektoloskom fakultetu. Mnogi su rekli da necu moci da se izlecim posto imam dijagnozu "rezistentno mucanje"...Iako nikada nisam imao problem sa govorom pred nepoznatim ljudima i u javnosti (bio sam i na najgledanijoj epizodi bilo kog kviza u Srbiji), uspeo sam da se izlecim i od avgusta nisam ni jednom zamucao a bio sam u situacijama kada bih ranije mucao bez prestanka. Stvar je da vam klikne u glavi, da ubedite sebe da mozete da pricate bez mucanja, jer svako to moze kroz vezbe...vezbe ne sluze da vam pokazu kako se prica vec vam sluze da vam pokazu da mozete...najteze je usvojiti ritam govora kojim kad pricate ne mucate, ali ni to nije izlecenje jer cete se nesvesno vratiti na vas normalan govor i tada ulazite u mucanje. Trenutak kad sam shvatio da ne mucam je bio sasvim slucajan, sreo sam drugove iz osnovne skole, pricali smo i pitali su me da li lecim jer ne mucam vise. Odgovorio sam im tako da sam im opisivao svoje vezbe, sutradan sam odjednom shvatio da ne mucam, da mogu da pricam ko i svi ostali. Smisleno, iako mi sto misli pada na pamet ...u sustini ne moram da zurim i nista nije vazno sto sam rekao. To je prvi postulat za izlecenje nas koji smo mucali i mucamo. Nebitno je sta kazes, nebitno je kako kazes, nebitno je kome kazes, nebitno je kada kazes...bitno je da znas da mozes, a to mozes samo vezbama koje dovedu do mentalnog izlecenja.

Ja imam 38 godina i mucam od neke 10-11 godine (verovatno sam mucala i pre toga, ali to je doba kada sam postala svesna i kada je pocelo da mi smeta). Problem u mucanju nije sam govor. Sagovorniku nije toliko bitno da li ti treba par minuta duze da nesto izgovoris. Sagovorniku smeta sto si ti nervozan, sto skreces pogled, krenes da mlatis rukama i nogama. Problem je u tvojim osecanjima unutra - u stidu, strahu, osecaju da si drugaciji, manje vredan, hendikepiran. To vodi u vrzino kolo - pocinjes da sakrivas mucanje, pravis se da mozes da govoris tecno, a ne mozes, i u gomili situacija pravis budalu od sebe. Ja bih radije cutala i lupala gluposti samo da niko ne otkrije da ja nesto ne mogu da izgovorim...Ovo ce razumeti ljudi koji i sami mucaju! Tek u 34-godini sam potrazila pomoc .... i otkrila da je lek u tome da treba otvoreno mucati, ne sakrivati se.....Da moras da se pomiris i sprijateljis sa svojim mucanjem. Da treba nauziti da mucas smireno i dostojanstveno, gledas sagovornika u oci i budes skroz OK sa cinjenicom da poneku rec neces moci tecno da izgovoris. To je vrlo tesko, posebno posle toliko godina sakrivanja i straha, to je jako tesko promeniti. Jedna od najboljih taktika je tzv. "doborovoljno mucanje" - dakle mucas na recima koje bi inace izgovrio tecno, time se otklanja strah, odnosno "vezbas" kako ces lepo i smireno mucati kada se mucanje zaista dogodi.

jedno je sigurno-nasi politicari ne mucaju...

Mucala sam od cetvrte godine. Moj otac ima istu govornu smetnju tako da ova prica o genetskoj osnovi moze biti potpuno ispravna. Roditelji su me na vreme vodili u Zavod za patologiju govora u Kralja Milutina gde sam odlazila jednom nedeljno na individualan rad a kasnije u stacionar u lipovackoj sumi jednom godisnje po petnaest dana gde se sprovodio grupni rad. Terapija je bila efikasna i nakon tri do cetiri godine sam ispravila govor. Desi se ponekad da zamucnem kad je nesto jako vazno na pr. odbrana diplomskog rada ali nista strasno, uzmem vazduh i smirim se. Radim u skoli i roditeljima dece koja zamuckuju savetujem da se sto pre jave strucnjacima da bi resili problem.

Meni licno je mucanje simpaticno i cak sexi, ali shvatam da je veliki drustveni problem. Moj sin je poceo da muca ponekad, pretpostavljam da je to zato sto zeli previse stvari da kaze odjednom. Iako je veoma elokventan i intelignetan, muca ponekad. Mislim da je Zoran Djindjic mucao, cini mi se da je to ispravio tek kad je postao premijer - kao da je vezbao negde da govori bez zastajnja. I Ceda Jovanovic ponekad muca - samo mislim iz drugih razloga.

Ja kao mali nikad nisam mucao, međutim sada kako sam stariji (39 god) primetim da mucam kada hoću da kažem previše, jer mozak radi a jezik ne može da prati taj brzi tempo. I onda mucam. Pa onda moram da zastanem, udahnem i "presložim" rečenicu na drugi način i tako je kažem. Moji sagovornici se ponekad smeju i jedan mi je rekao da zvučim kao Porky Pig iz crtanog filma.

A ja na to odgovorim: hoćeš pa-pap-papa-papaju?

Kao osoba koja muca ceo svoj zivot (17) mogu samo reci da je mucanje uzasno i zagorcava zivot svakoj osobi koja ima taj problem.Ja licno imam veoma redak oblik mucanja koji zavisi od toga koliko sam napet i desava se da ponekad pricam apsolutno bez problema a nekad ne mogu da izgovorim sopstveno ime dok profesor ili neko vazniji upita.Kao da imam knedlu u grlu i osecaj je uzasan.Svim ljudima koji imaju slican problem savetujem da prihvate sebe i da se ne stide svog govora jer nerviranjem i stalnom razmisljanju o mucanju nece pomoci vec napraviti jos gori problem. :)

Ja imam 38 godina i mucam od neke 10-11 godine (verovatno sam mucala i pre toga, ali to je doba kada sam postala svesna i kada je pocelo da mi smeta). Problem u mucanju nije sam govor. Sagovorniku nije toliko bitno da li ti treba par minuta duze da nesto izgovoris. Sagovorniku smeta sto si ti nervozan, sto skreces pogled, krenes da mlatis rukama i nogama. Problem je u tvojim osecanjima unutra - u stidu, strahu, osecaju da si drugaciji, manje vredan, hendikepiran. To vodi u vrzino kolo - pocinjes da sakrivas mucanje, pravis se da mozes da govoris tecno, a ne mozes, i u gomili situacija pravis budalu od sebe. Ja bih radije cutala i lupala gluposti samo da niko ne otkrije da ja nesto ne mogu da izgovorim...Ovo ce razumeti ljudi koji i sami mucaju! Tek u 34-godini sam potrazila pomoc .... i otkrila da je lek u tome da treba otvoreno mucati, ne sakrivati se.....Da moras da se pomiris i sprijateljis sa svojim mucanjem. Da treba nauziti da mucas smireno i dostojanstveno, gledas sagovornika u oci i budes skroz OK sa cinjenicom da poneku rec neces moci tecno da izgovoris. To je vrlo tesko, posebno posle toliko godina sakrivanja i straha, to je jako tesko promeniti. Jedna od najboljih taktika je tzv. "doborovoljno mucanje" - dakle mucas na recima koje bi inace izgovrio tecno, time se otklanja strah, odnosno "vezbas" kako ces lepo i smireno mucati kada se mucanje zaista dogodi.

jedno je sigurno-nasi politicari ne mucaju...

Mucao sam do svoje 28.godine, promenio mnogo logopeda. A onda sam se igrom slucaja upoznao sa jednim logopedom-profesorom na defektoloskom fakultetu. Mnogi su rekli da necu moci da se izlecim posto imam dijagnozu "rezistentno mucanje"...Iako nikada nisam imao problem sa govorom pred nepoznatim ljudima i u javnosti (bio sam i na najgledanijoj epizodi bilo kog kviza u Srbiji), uspeo sam da se izlecim i od avgusta nisam ni jednom zamucao a bio sam u situacijama kada bih ranije mucao bez prestanka. Stvar je da vam klikne u glavi, da ubedite sebe da mozete da pricate bez mucanja, jer svako to moze kroz vezbe...vezbe ne sluze da vam pokazu kako se prica vec vam sluze da vam pokazu da mozete...najteze je usvojiti ritam govora kojim kad pricate ne mucate, ali ni to nije izlecenje jer cete se nesvesno vratiti na vas normalan govor i tada ulazite u mucanje. Trenutak kad sam shvatio da ne mucam je bio sasvim slucajan, sreo sam drugove iz osnovne skole, pricali smo i pitali su me da li lecim jer ne mucam vise. Odgovorio sam im tako da sam im opisivao svoje vezbe, sutradan sam odjednom shvatio da ne mucam, da mogu da pricam ko i svi ostali. Smisleno, iako mi sto misli pada na pamet ...u sustini ne moram da zurim i nista nije vazno sto sam rekao. To je prvi postulat za izlecenje nas koji smo mucali i mucamo. Nebitno je sta kazes, nebitno je kako kazes, nebitno je kome kazes, nebitno je kada kazes...bitno je da znas da mozes, a to mozes samo vezbama koje dovedu do mentalnog izlecenja.

Meni licno je mucanje simpaticno i cak sexi, ali shvatam da je veliki drustveni problem. Moj sin je poceo da muca ponekad, pretpostavljam da je to zato sto zeli previse stvari da kaze odjednom. Iako je veoma elokventan i intelignetan, muca ponekad. Mislim da je Zoran Djindjic mucao, cini mi se da je to ispravio tek kad je postao premijer - kao da je vezbao negde da govori bez zastajnja. I Ceda Jovanovic ponekad muca - samo mislim iz drugih razloga.

Ja kao mali nikad nisam mucao, međutim sada kako sam stariji (39 god) primetim da mucam kada hoću da kažem previše, jer mozak radi a jezik ne može da prati taj brzi tempo. I onda mucam. Pa onda moram da zastanem, udahnem i "presložim" rečenicu na drugi način i tako je kažem. Moji sagovornici se ponekad smeju i jedan mi je rekao da zvučim kao Porky Pig iz crtanog filma.

A ja na to odgovorim: hoćeš pa-pap-papa-papaju?

Mucala sam od cetvrte godine. Moj otac ima istu govornu smetnju tako da ova prica o genetskoj osnovi moze biti potpuno ispravna. Roditelji su me na vreme vodili u Zavod za patologiju govora u Kralja Milutina gde sam odlazila jednom nedeljno na individualan rad a kasnije u stacionar u lipovackoj sumi jednom godisnje po petnaest dana gde se sprovodio grupni rad. Terapija je bila efikasna i nakon tri do cetiri godine sam ispravila govor. Desi se ponekad da zamucnem kad je nesto jako vazno na pr. odbrana diplomskog rada ali nista strasno, uzmem vazduh i smirim se. Radim u skoli i roditeljima dece koja zamuckuju savetujem da se sto pre jave strucnjacima da bi resili problem.

Prvi put u zivotu da procitam nesto pametno u vezi sa mucanjem.Ja imam 33 godine i od uvek sam znao da vezbe disanja i raznorazne "specijalizacije" koje logopedi forsiraju ne mogu da me izlece od mucanja, jer uzrok nije u disanju vec u mozgu.
Ja moram da imam u glavi cele recenice pre nego sto ih izgovorim i u toku govora da za neke reci pronalazim reci koje mogu da ih zamene.Ja ovu rekreaciju mozga moram da izvodim svakodnevno od kada sam progovorio. Zato sam misljenja da se uz ovu dugotrajnu vezbu mozga mozda i povecava nivo inteligancije.
Jos da napomenem da sam ja od onih koji su se sa mucanjem rodili ,a ne stekli tokom zivota od nekog stresa ili straha ,jer ti ljudi veoma lako uz logopeda ponovo tecno progovore.
Ljudi koji mucaju imaju veoma veliki problem i sa zaposljavanjem jer se na njih gleda kao na debile,a da ne govorim o nizu profesija u kojima je potreban govor o kojima ljudi koji mucaju ne mogu ni da sanjaju.U srbiji ljudi koji mucaju cesto imaju problema i sa profesorima i u srednjoj skoli i na fakultetu pa zbog toga zavrsavaju sa nizim uspehom.
I jos nesto ,ja zivim u Beogradu i vrlo cesto mi se dogadjaju neprijatnosti na salterima kada moram da trpim podsmehe raznoraznih salterskih sluzbenica

Ja sam poceo da mucam u toku rata u BiH, i nakon toga nisam mogao da prestanem. Isao sam na terapije, savetovanja... i nista. U 21. sam dosao u BG (2003) i poceo da koristim ekavicu i sporije da pricam i upalilo je. Reci koje su pocinjale na K gotovo nikako nisam mogao da izgovorim i cesto sam ih izebegavao, ali kada sam poceo da zivim u BG-u naprosto se nesto u mojoj glavi preokrenulo. Poceo dam sam da pricam veoma lepo i na koncu svega, ucestvovao sam na takmicenju u besednistvu na Pravnom fakultetu.

Mucao sam do 22. godine. Kako je tesko ziveti sa tim. Hoces nesto komicno da kazes, pametno da kazes, da nekome pomognes, a ne mozes jer ti prvo slovo ili slog zapnu u grlu... pa te sramota, pa se jos vise zbunis... i onda bolje da cutis. A onda dodjes kod doktorke Mire iz NS koja poprica s' tobom i posle druge terapije vidis da mozes... Vrati ti veru u sebe. Jos uvek ponekad zapnem, ali naucio sam sta raditi u takvim situacijama. Postoje 4 jednostavna pravila: 1. smisliti sta reci, 2. udahnuti, 3. govoriti polako i 4. povezivati reci. Ljudi, potrazite lekara koji moze da vam pomogne. Nemojte se zatvarati u sebe.

Kao osoba koja muca ceo svoj zivot (17) mogu samo reci da je mucanje uzasno i zagorcava zivot svakoj osobi koja ima taj problem.Ja licno imam veoma redak oblik mucanja koji zavisi od toga koliko sam napet i desava se da ponekad pricam apsolutno bez problema a nekad ne mogu da izgovorim sopstveno ime dok profesor ili neko vazniji upita.Kao da imam knedlu u grlu i osecaj je uzasan.Svim ljudima koji imaju slican problem savetujem da prihvate sebe i da se ne stide svog govora jer nerviranjem i stalnom razmisljanju o mucanju nece pomoci vec napraviti jos gori problem. :)