Zalihe krvi na minimumu

Ja sam dobrovoljni davalac već više od 10 godina (s tim što sam imala pauzu u nedavanju jedno tri godine, usled uzimanja lekova), a poslednje dve godine moram da plaćam sebi zdravstveno osiguranje! Mislim da je to sramota i da bi trebalo makar da imam pravo na tu bedu nazvanu "overa zdravstvene knjižice" jer ionako kod lekara idem samo kad me najcrnja muka pritisne (jer se jako plašim doma zdravlja) a da tromesečno njima plaćam 6000 dinara i da čekam tamo u redu sa raznim nadrndanim kretenima (taj dan mi je uvek- piši propalo), smatram da to nisam zaslužila. I uopšte mi to nije mali novac. Osim toga, uvek SAMA i ciljano idem u Zavod za transfuziju i pitam se samo kada i da li će država ikada početi da poštuje MENE. Takav tretman od strane države prema nama davaocima je jako ružan, ali ja ću nastaviti da budem davalac jer volim kada mogu nekome da pomognem.

U manjim mestima službe za prikupljanje krvi rade od 07 do 10h ujutru i to samo radnim danima, tako da ljudi moraju da uzimaju slobodne dane da bi dali krv. Već više od godinu dana pokušavam da, kada prolazim kroz Beograd, dam krv na Trgu, ali autobus nikada nije radio (zbog kratkog radnog vremena, nerada vikendom ili niskih temperatura)! Službe bi morale da budu agilnije po tom pitanju jer, ako višestruki davaoci krvi moraju da "jure" akcije i radno vreme službi, šta je onda sa manje motivisanim ljudima ili onima koji tek treba da postanu davaoci?

Ja sam dobrovoljni davalac već više od 10 godina (s tim što sam imala pauzu u nedavanju jedno tri godine, usled uzimanja lekova), a poslednje dve godine moram da plaćam sebi zdravstveno osiguranje! Mislim da je to sramota i da bi trebalo makar da imam pravo na tu bedu nazvanu "overa zdravstvene knjižice" jer ionako kod lekara idem samo kad me najcrnja muka pritisne (jer se jako plašim doma zdravlja) a da tromesečno njima plaćam 6000 dinara i da čekam tamo u redu sa raznim nadrndanim kretenima (taj dan mi je uvek- piši propalo), smatram da to nisam zaslužila. I uopšte mi to nije mali novac. Osim toga, uvek SAMA i ciljano idem u Zavod za transfuziju i pitam se samo kada i da li će država ikada početi da poštuje MENE. Takav tretman od strane države prema nama davaocima je jako ružan, ali ja ću nastaviti da budem davalac jer volim kada mogu nekome da pomognem.

U manjim mestima službe za prikupljanje krvi rade od 07 do 10h ujutru i to samo radnim danima, tako da ljudi moraju da uzimaju slobodne dane da bi dali krv. Već više od godinu dana pokušavam da, kada prolazim kroz Beograd, dam krv na Trgu, ali autobus nikada nije radio (zbog kratkog radnog vremena, nerada vikendom ili niskih temperatura)! Službe bi morale da budu agilnije po tom pitanju jer, ako višestruki davaoci krvi moraju da "jure" akcije i radno vreme službi, šta je onda sa manje motivisanim ljudima ili onima koji tek treba da postanu davaoci?