Sve navedeno je samo distrakcija. Napade panike mozete "pobediti" (namerno pod navodnicima jer uvek mogu da se vrate, ali to ne znaci da ih se treba bojati, upravo suprotno)samo ako ih potpuno prihvatite i dozvolite da idu svojim tokom. Shvatite da je to normalna (u smislu fizickih simptoma) reakcija tela, da vam se nece desiti nista lose i sto manje panicite - krace ce trajati. Verujte mi. Borila sam se sa njima godinama, cak sam i agorafobiju razvila. Placala preskupe psihoterapije, koristila lekove... Svakome ko zna engleski iskreno savetujem da potrazi dr Claire Weekes. Ima dosta videa na Y.t. Samo jedna njena knjiga, bukvalno mi je spasila zivot.
Broje se samo brojevi nedeljivi sa sobom jer o njima mora da se promisli ali ne previše. Na taj način se mozak usidri na te brojeve o kojima mora da se promisli malo (ne predugo) a opet brojanje ide bez prestanka. Ako samo brojite bezveze, i dalje ste 99% fokusirani na ono što je izazvalo paniku i vrtite se u krug
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
(Borivoje Surdilovic, 08. septembar 2022
Napad panike nije nikakva izmišljena bolest,vidim da ne znaš o čemu pričaš kao ni mnogi ovde.
Ne treba mešati ono kad kasniš ma autobus ili kad si izgubio novčanik sa pravim napadom panike.
Razlika je ogromna,najsličniji je srčanom udaru.Jak bol u prsima,ne mogućnos disanja,kolapsiranje itd.
Ne moraju za sve lekovi... Treba osvestiti problem u sebi, znati zašto se napadi panike javljaju, a samo ste vi u svom telu i glavi. Skoro svi ljudi imaju bar jedan u životu. Neprijatno jeste, ali ne moraju lekovi za sve, jer svaki lek napravi i štetu dpk nešto drugo sređuje.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
(Lord Vader, 08. septembar 2022 14:45)
Druže Anakin, tako je i meni bilo. Najvažnije je da znaš da ti se ništa ne može desiti i da je to odgovor tijela na (nekakav) stimulans. Lijek (Desvenlafaxine, 25 mg) mi je pomogao 100%. Eliminisao napade.
Imala sam ozbiljne napade panike, udruzene sa strahom, najgori je bio strah od novog napada straha. Nista nije pomagalo, nije bio racionalan strah od bilo cega,samo naidje bez kontrole. Lecila sam se skoro godinu dana, nemam vise napade, ostala je nepredvidiva anksioznost, bez povezanosti sa odredjenim okolnostima, pijem lekove I za to, jer sam shvatila da moram, takodje shvatila da je sve to do mene I iz mene.
Napad panike je najčešće potisnuta ljutnja, odnosno osoba se na taj način brani od neprijatnih osećanja. Iako tehnike disanja mogu da pomognu, to je kratkoročno, pa treba rešavati uzroke. Najbolje, psihoterapijom, naravno ko može, a ko ne može nek priča sa porodicom, prijateljima.
Vec godinama se borim sa ovim manifestacijama,i iz svog iskustva mogu reci da ovi trikovi ne pomazu,jedino sto vremenom naucite je ostati smiren dok napad ne prodje,u pocetku je to ne moguce posle se istrenirate.Znam da mnogi bjeze od farmacije,ali meni su AD bas pomogli,tako da sto prije traziti strucnu pomoc.
@ Ja
To je moja noćna mora. Kada prolazim kroz baš dugačke tunele (4-5 km), trudim se da ja ne vozim ako idem autom, a pomaže i neka aplikacija za disanje (neki naši su napravili i baš mi je ok, ali mora ići psihička priprema...). Odvratan mi je Prag zbog onih tunela ispod, voziti se onuda je užas.
Preživi se sve, ja nikad nisam pomislila da mi nešto fizički fali, znam da je napad panike, i ne treba se boriti protiv njega jer bude još jači. Disati bilo kako samo uravnoteženo 5-5-5 pomaže (udah-zadržaj daha-izdah), i prepustiti mu se, jer će proći. Gora je čak i panika od napada panike nego on sam.
Čini se da svi treba više da vodimo računa o unutrašnjem sebi.
Kao neki ko ima napade panike mogu reci da je to izuzetno neprijatan osecaj. Srecom znam da ga predosetim I samim tim probam da se kontrolisem. Jednom prilikom se beovoz Gustavo u tunelu I stajao sat vremena. Preziveo sam. Bitno je naci neki zanimaciju, bilo kakvu.
U napadu panike poslednje sto imas na umu je da brojis. Dok ne utvrdis da si fizicki zdrav, napadi panike su nesto najgore, posle toga se lakse nosis sa njima. Veci problem je dugotrajno stanje kod depre i anksioznosti, panika prodje za koj min i posle si opet ok, dok kod ova dva si u haosu konstantno, pakao ljudi moji.
Psiha je čudo. Imala sam neprijatno iskustvo sa napadima panike nekoliko meseci nakon jednog veoma bolnog, tragičnog događaja. Taman kad sam malo oporavila, krenuli su napadi i to prvi kada sam jednu noć razmišljala o tužnom događaju. Bilo je baš strašno, mislila.sam da umirem i jednom čak je hitna pomoć me pokupila na sred ulice. U bolnici su mi radili razne pretrage i kad su mi rekli da je sve u redu i da je u pitanju napad panike, to saznanje mi je pomoglo da se izborim sa svakim sledećim. Najviše mi je pomoglo duboko disanje i podsećanje da sam fizički zdrava i da mi se neće desiti ništa strašno. Takođe, korisno je u tim trenucima stvoriti u glavi neku sliku koja nas umiruje, za mene je to bio zalazak sunca na plaži. Tako svaki sledeći put bio je lakši i polako sam uspela da se izborim sa napadom panike bez lekova koje mi je doktor u Hitnoj čak preporučio. Nadam se da bar nekome može koristiti moje iskustvo.?
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
Psiha je čudo. Imala sam neprijatno iskustvo sa napadima panike nekoliko meseci nakon jednog veoma bolnog, tragičnog događaja. Taman kad sam malo oporavila, krenuli su napadi i to prvi kada sam jednu noć razmišljala o tužnom događaju. Bilo je baš strašno, mislila.sam da umirem i jednom čak je hitna pomoć me pokupila na sred ulice. U bolnici su mi radili razne pretrage i kad su mi rekli da je sve u redu i da je u pitanju napad panike, to saznanje mi je pomoglo da se izborim sa svakim sledećim. Najviše mi je pomoglo duboko disanje i podsećanje da sam fizički zdrava i da mi se neće desiti ništa strašno. Takođe, korisno je u tim trenucima stvoriti u glavi neku sliku koja nas umiruje, za mene je to bio zalazak sunca na plaži. Tako svaki sledeći put bio je lakši i polako sam uspela da se izborim sa napadom panike bez lekova koje mi je doktor u Hitnoj čak preporučio. Nadam se da bar nekome može koristiti moje iskustvo.?
U napadu panike poslednje sto imas na umu je da brojis. Dok ne utvrdis da si fizicki zdrav, napadi panike su nesto najgore, posle toga se lakse nosis sa njima. Veci problem je dugotrajno stanje kod depre i anksioznosti, panika prodje za koj min i posle si opet ok, dok kod ova dva si u haosu konstantno, pakao ljudi moji.
Kao neki ko ima napade panike mogu reci da je to izuzetno neprijatan osecaj. Srecom znam da ga predosetim I samim tim probam da se kontrolisem. Jednom prilikom se beovoz Gustavo u tunelu I stajao sat vremena. Preziveo sam. Bitno je naci neki zanimaciju, bilo kakvu.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
@ Ja
To je moja noćna mora. Kada prolazim kroz baš dugačke tunele (4-5 km), trudim se da ja ne vozim ako idem autom, a pomaže i neka aplikacija za disanje (neki naši su napravili i baš mi je ok, ali mora ići psihička priprema...). Odvratan mi je Prag zbog onih tunela ispod, voziti se onuda je užas.
Preživi se sve, ja nikad nisam pomislila da mi nešto fizički fali, znam da je napad panike, i ne treba se boriti protiv njega jer bude još jači. Disati bilo kako samo uravnoteženo 5-5-5 pomaže (udah-zadržaj daha-izdah), i prepustiti mu se, jer će proći. Gora je čak i panika od napada panike nego on sam.
Čini se da svi treba više da vodimo računa o unutrašnjem sebi.
Vec godinama se borim sa ovim manifestacijama,i iz svog iskustva mogu reci da ovi trikovi ne pomazu,jedino sto vremenom naucite je ostati smiren dok napad ne prodje,u pocetku je to ne moguce posle se istrenirate.Znam da mnogi bjeze od farmacije,ali meni su AD bas pomogli,tako da sto prije traziti strucnu pomoc.
Imala sam ozbiljne napade panike, udruzene sa strahom, najgori je bio strah od novog napada straha. Nista nije pomagalo, nije bio racionalan strah od bilo cega,samo naidje bez kontrole. Lecila sam se skoro godinu dana, nemam vise napade, ostala je nepredvidiva anksioznost, bez povezanosti sa odredjenim okolnostima, pijem lekove I za to, jer sam shvatila da moram, takodje shvatila da je sve to do mene I iz mene.
Napad panike je najčešće potisnuta ljutnja, odnosno osoba se na taj način brani od neprijatnih osećanja. Iako tehnike disanja mogu da pomognu, to je kratkoročno, pa treba rešavati uzroke. Najbolje, psihoterapijom, naravno ko može, a ko ne može nek priča sa porodicom, prijateljima.
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
(Borivoje Surdilovic, 08. septembar 2022
Napad panike nije nikakva izmišljena bolest,vidim da ne znaš o čemu pričaš kao ni mnogi ovde.
Ne treba mešati ono kad kasniš ma autobus ili kad si izgubio novčanik sa pravim napadom panike.
Razlika je ogromna,najsličniji je srčanom udaru.Jak bol u prsima,ne mogućnos disanja,kolapsiranje itd.
Sve navedeno je samo distrakcija. Napade panike mozete "pobediti" (namerno pod navodnicima jer uvek mogu da se vrate, ali to ne znaci da ih se treba bojati, upravo suprotno)samo ako ih potpuno prihvatite i dozvolite da idu svojim tokom. Shvatite da je to normalna (u smislu fizickih simptoma) reakcija tela, da vam se nece desiti nista lose i sto manje panicite - krace ce trajati. Verujte mi. Borila sam se sa njima godinama, cak sam i agorafobiju razvila. Placala preskupe psihoterapije, koristila lekove... Svakome ko zna engleski iskreno savetujem da potrazi dr Claire Weekes. Ima dosta videa na Y.t. Samo jedna njena knjiga, bukvalno mi je spasila zivot.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
(Lord Vader, 08. septembar 2022 14:45)
Druže Anakin, tako je i meni bilo. Najvažnije je da znaš da ti se ništa ne može desiti i da je to odgovor tijela na (nekakav) stimulans. Lijek (Desvenlafaxine, 25 mg) mi je pomogao 100%. Eliminisao napade.
Ne moraju za sve lekovi... Treba osvestiti problem u sebi, znati zašto se napadi panike javljaju, a samo ste vi u svom telu i glavi. Skoro svi ljudi imaju bar jedan u životu. Neprijatno jeste, ali ne moraju lekovi za sve, jer svaki lek napravi i štetu dpk nešto drugo sređuje.
Broje se samo brojevi nedeljivi sa sobom jer o njima mora da se promisli ali ne previše. Na taj način se mozak usidri na te brojeve o kojima mora da se promisli malo (ne predugo) a opet brojanje ide bez prestanka. Ako samo brojite bezveze, i dalje ste 99% fokusirani na ono što je izazvalo paniku i vrtite se u krug
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
@ Ja
To je moja noćna mora. Kada prolazim kroz baš dugačke tunele (4-5 km), trudim se da ja ne vozim ako idem autom, a pomaže i neka aplikacija za disanje (neki naši su napravili i baš mi je ok, ali mora ići psihička priprema...). Odvratan mi je Prag zbog onih tunela ispod, voziti se onuda je užas.
Preživi se sve, ja nikad nisam pomislila da mi nešto fizički fali, znam da je napad panike, i ne treba se boriti protiv njega jer bude još jači. Disati bilo kako samo uravnoteženo 5-5-5 pomaže (udah-zadržaj daha-izdah), i prepustiti mu se, jer će proći. Gora je čak i panika od napada panike nego on sam.
Čini se da svi treba više da vodimo računa o unutrašnjem sebi.
Psiha je čudo. Imala sam neprijatno iskustvo sa napadima panike nekoliko meseci nakon jednog veoma bolnog, tragičnog događaja. Taman kad sam malo oporavila, krenuli su napadi i to prvi kada sam jednu noć razmišljala o tužnom događaju. Bilo je baš strašno, mislila.sam da umirem i jednom čak je hitna pomoć me pokupila na sred ulice. U bolnici su mi radili razne pretrage i kad su mi rekli da je sve u redu i da je u pitanju napad panike, to saznanje mi je pomoglo da se izborim sa svakim sledećim. Najviše mi je pomoglo duboko disanje i podsećanje da sam fizički zdrava i da mi se neće desiti ništa strašno. Takođe, korisno je u tim trenucima stvoriti u glavi neku sliku koja nas umiruje, za mene je to bio zalazak sunca na plaži. Tako svaki sledeći put bio je lakši i polako sam uspela da se izborim sa napadom panike bez lekova koje mi je doktor u Hitnoj čak preporučio. Nadam se da bar nekome može koristiti moje iskustvo.?
U napadu panike poslednje sto imas na umu je da brojis. Dok ne utvrdis da si fizicki zdrav, napadi panike su nesto najgore, posle toga se lakse nosis sa njima. Veci problem je dugotrajno stanje kod depre i anksioznosti, panika prodje za koj min i posle si opet ok, dok kod ova dva si u haosu konstantno, pakao ljudi moji.
Sve savremene izmisljene bolesti koje su uvezene u poslednjih 30tak godina su bolesti nastale nezahvalnoscu, nezahvalnoscu sto ste se probudili, sto ste zdravi, sto ste zivi ... a da bi bio zahvalan i srecan ne treba ti mnogo.
(Borivoje Surdilovic, 08. septembar 2022
Napad panike nije nikakva izmišljena bolest,vidim da ne znaš o čemu pričaš kao ni mnogi ovde.
Ne treba mešati ono kad kasniš ma autobus ili kad si izgubio novčanik sa pravim napadom panike.
Razlika je ogromna,najsličniji je srčanom udaru.Jak bol u prsima,ne mogućnos disanja,kolapsiranje itd.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
Napad panike je najčešće potisnuta ljutnja, odnosno osoba se na taj način brani od neprijatnih osećanja. Iako tehnike disanja mogu da pomognu, to je kratkoročno, pa treba rešavati uzroke. Najbolje, psihoterapijom, naravno ko može, a ko ne može nek priča sa porodicom, prijateljima.
Vec godinama se borim sa ovim manifestacijama,i iz svog iskustva mogu reci da ovi trikovi ne pomazu,jedino sto vremenom naucite je ostati smiren dok napad ne prodje,u pocetku je to ne moguce posle se istrenirate.Znam da mnogi bjeze od farmacije,ali meni su AD bas pomogli,tako da sto prije traziti strucnu pomoc.
Imala sam ozbiljne napade panike, udruzene sa strahom, najgori je bio strah od novog napada straha. Nista nije pomagalo, nije bio racionalan strah od bilo cega,samo naidje bez kontrole. Lecila sam se skoro godinu dana, nemam vise napade, ostala je nepredvidiva anksioznost, bez povezanosti sa odredjenim okolnostima, pijem lekove I za to, jer sam shvatila da moram, takodje shvatila da je sve to do mene I iz mene.
Ne moraju za sve lekovi... Treba osvestiti problem u sebi, znati zašto se napadi panike javljaju, a samo ste vi u svom telu i glavi. Skoro svi ljudi imaju bar jedan u životu. Neprijatno jeste, ali ne moraju lekovi za sve, jer svaki lek napravi i štetu dpk nešto drugo sređuje.
Sve navedeno je samo distrakcija. Napade panike mozete "pobediti" (namerno pod navodnicima jer uvek mogu da se vrate, ali to ne znaci da ih se treba bojati, upravo suprotno)samo ako ih potpuno prihvatite i dozvolite da idu svojim tokom. Shvatite da je to normalna (u smislu fizickih simptoma) reakcija tela, da vam se nece desiti nista lose i sto manje panicite - krace ce trajati. Verujte mi. Borila sam se sa njima godinama, cak sam i agorafobiju razvila. Placala preskupe psihoterapije, koristila lekove... Svakome ko zna engleski iskreno savetujem da potrazi dr Claire Weekes. Ima dosta videa na Y.t. Samo jedna njena knjiga, bukvalno mi je spasila zivot.
Kao neki ko ima napade panike mogu reci da je to izuzetno neprijatan osecaj. Srecom znam da ga predosetim I samim tim probam da se kontrolisem. Jednom prilikom se beovoz Gustavo u tunelu I stajao sat vremena. Preziveo sam. Bitno je naci neki zanimaciju, bilo kakvu.
Moj problem je pogrešno tumačenje telesnih senzacija, nikako da to prevaziđem, uvek se upecam i onda se požar razbukti. Inače papirna kesa je najbolja.
(Lord Vader, 08. septembar 2022 14:45)
Druže Anakin, tako je i meni bilo. Najvažnije je da znaš da ti se ništa ne može desiti i da je to odgovor tijela na (nekakav) stimulans. Lijek (Desvenlafaxine, 25 mg) mi je pomogao 100%. Eliminisao napade.
Broje se samo brojevi nedeljivi sa sobom jer o njima mora da se promisli ali ne previše. Na taj način se mozak usidri na te brojeve o kojima mora da se promisli malo (ne predugo) a opet brojanje ide bez prestanka. Ako samo brojite bezveze, i dalje ste 99% fokusirani na ono što je izazvalo paniku i vrtite se u krug
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: