Malaksali, bezvoljni, depresivni, mišići vam se grče: Sindrom hroničnog umora – bolest 21. veka

Колико сам испратио, ове ствари никог не заобилазе. Како је то могуће кад човечанство незадрживо напредује из дана у дан? Наука, технологија, храна, медицина, све је најбоље у историји, а нама све горе.

Intersantna tema, i ja sam imao ovu dijagnozu. Blisko je povezana sa depresijom i anksioznoscu, samo je pitanje u kom smeru: da li hronicni umor izaziva depresiju, ili depresija izaziva hronicni umor. Obavezno uljuciti psihoterapeuta u lecenje, moze i psiholog ako vam psihijatar zvuci odbojno.

Ja ovo imam i bez kovida

Колико сам испратио, ове ствари никог не заобилазе. Како је то могуће кад човечанство незадрживо напредује из дана у дан? Наука, технологија, храна, медицина, све је најбоље у историји, а нама све горе.
(Бабинџем, 10. novembar 2021 17:54)

Problem je tehnologija.
Recimo da si mašinski inženjer. Pre 20 godina kupiš rapidografe, lenjire, paus papir, i crtaš. Ako negde pogrešiš, moraš iznova.

Sad imaš računar, ali... moraš da naučiš AutoCAD, moraš da pratiš nove verzije (ako firma stalno doplaćuje za najnoviju verziju), moraš da naučiš 1000 stvari i trikova, kako da kreiraš 3D, kako da kreiraš projekcije... ista priča za arhitekte.

Zato više ne radiš npr. 8 sati, nego radiš 20 sati, jer tvoj mozak umesto da razmišlja o kreativnim stvarima i da tražiš inspiraciju u okruženju, prirodi, ti 20 sati razmišljaš o softveru, šta omogućava nova verzija, ili zašto ti nešto ne radi kako treba, jer ima neki "bug".


Potom mobilni telefoni. Na stranu društvene mreže, ali u vezi posla mnogima postaje neizdrživo, cimaju te 24/7.
Tu neka komšinica radi u jednom objektu srednje veličine nekog lokalnog lanca piljarnica, njena koleginica koja radi suprotnu smenu ne zna 10% stvari na računaru/kasi koje bi morala da zna, i na svakih pola sata-sat je cima na telefon "kako ovo, kako ono..."

Pre 22-23 godine nije bilo mobilnih (bilo ih je, ali je bila cena...) pa smo bili mirni kad nismo kod kuće, a i tada smo mogli da se ne javimo uz "nismo bili kod kuće".

@Vlada:

Tako sam se ja žalio ženi na iste simptome, te da "mi generalno nije dobro", a ona me proglasila za paranoidnog hipohondra. Nepuna tri meseca posle toga, završio u Urgentnom centru! Izašao posle dva dana, dijagnoza hronična leukemija, pa ti gledaj, bajo moj!

Magnezijum i na sljaku lencuge.

Misljenja sam da su bolesni samo oni kojima ne smeta da imaju samo oko 4 sata dnevno slobodnog vremena za sebe.

Kupiš psa, nekog ozbiljnog, dva sata dnevno provedeš u prirodi, pored jezera, u šumi, dišeš čist vazduh, slušaš ptice kako pevaju, umor nestaje ko rukom odnešen. Onda prodaš taj kavez od 40 kvadrata, u kom živiš ko majmun, pa kupiš kuću van grada, sa velikim dvorištem, travnjakom, počneš da majstorišeš po kući, kosiš travnjak, radiš u svojoj bašti, sam napraviš stolove, klupe, venjak, kućicu za psa, kokošarnik, ozidaš roštilj, peć za prasiće, dolazi ti društvo, smeješ se sa njima, piješ, jedeš, pevaš, živiš kao čovek punim plućima. Grad me je ubijao, gužva na semaforima, traženje parkinga, a ne posao. I dalje radim isti posao, više mi ne pada ni malo teško. Zapravo radim mnogo, mnogo više, a bolje se osećam.

Na sunce dobri ljudi... na sunce. Napolje i druženje sa dobrim ljudima. Osetićete koji su to.
Onda, izbaciti iz ishrane suncokretovo ulje, sirće, soju, alkohol, kofein, gazirane sokove, većinu slatkiša i slaniša i slične otrove. Muškarci naročito. Ponekad uzeti poneki slatkiš, jer to leči "depresiju" (ne postoji ;))
Smanjiti stres. Držati se one "psi laju, a karavani prolaze".
Savršena vera. I na početku ove priče i na kraju. Otići u crkvu. Osetiti mir i radost Bogosluženja. Popričati sa komšijama. Zafrkavati jedni druge za frizuru, kilažu i sve ostalo što je od dobrog srca :)
Male pobede svaki dan. Obavezno namestiti krevet ujutru. Pa kada počne dan tako malom pobedom nad sobom, polako će ih biti još a onda veće...
Savršen moto je - ja i Bog smo većina. Onda mi ništa nije teško kada se setim toga...

Jel ima neka vakcina za to zna li se šta?

Jel ima neka vakcina za to zna li se šta?
(V is for Vendetta, 10. novembar 2021 18:14)

nema bate ima tablete
ne rese ti nista
al te vise nije briga.

Ljudi sa ovakvim simptomima, ako ne znaju šta im je, neka urade analizu vitamina B12 u krvi. Ja sam posle 10 meseci mučenja sa energijom, mišićima, i psihološkim rolerkosterom, došao do toga da je možda manjak tog vitamina, uradio analizu koja je to i potvrdila... Posle par dana uzimanja multi B kompleksa, meni je već bolje. Eto možda nekome to bude značilo...

Ne postoji bolest "sindrom hroničnog umora". To su simptomi začetka neke mnogo ozbiljne bolesti, kao, na primer, rak, AIDS, leukemija, limfom... Zato požurite do svog izabranog lekara! Uradite, krvnu sliku, biohemiju, rentgen, urin, stolicu, EKG, test na HIV, encefalogram...

To boluju samo neradnici, oni koji ustaju u podne, a idu na spavanje ujutru...

to.je Demokratija Srbije

Pozdrav drustvo.Kao obolela od ove dijagnoze i jako upucena u stanje drustva kod nas( sikaniranje ljudi jer umisljaju kojesta o ovom sindromu da ne kazem ne znaju i osudjuju nas)..samo da vas obavestim da ljudi u tezim stadijumima ove dijagnoze su vezani za krevet,leze u zamracenim sobama sa tubom za hranu i slusalicama na usima,bez sposobnosti da govore...U inostranastvu se dobijaju invalidnine,pomoc u kuci etc.Cisto pomislite na to pre nego li date bilo kakav besmisleni komentar.Imajte u vidu da ovo stanja ima preko 50 simptoma i da je bolest multisistemska i podmukla-izgubite sve sto ste bili do tada...Nema leka a osobu koja je ima onesposobljava za normalan zivot.Drzanje cetkice za zube i odrzati se na nogama su pravi izazov nekim danima.Pokazite bar malo empatije i raspitajte se pre nego li date ovoliko neljudskih komentara.I da svi mi imamo jedno 200 pregleda kojekakvih doktora i znamo nivoe vitamina B12 i D3.U medjuvremenu saznajte sta su ortostatska hipotenzija,PEM,PENE,POTS i ostale skracenice i javite nam ime doktora koji zna nesto o tome da ga posetimo.

Magnezijum i na sljaku lencuge.

To boluju samo neradnici, oni koji ustaju u podne, a idu na spavanje ujutru...

Jel ima neka vakcina za to zna li se šta?

Misljenja sam da su bolesni samo oni kojima ne smeta da imaju samo oko 4 sata dnevno slobodnog vremena za sebe.

Ne postoji bolest "sindrom hroničnog umora". To su simptomi začetka neke mnogo ozbiljne bolesti, kao, na primer, rak, AIDS, leukemija, limfom... Zato požurite do svog izabranog lekara! Uradite, krvnu sliku, biohemiju, rentgen, urin, stolicu, EKG, test na HIV, encefalogram...

Na sunce dobri ljudi... na sunce. Napolje i druženje sa dobrim ljudima. Osetićete koji su to.
Onda, izbaciti iz ishrane suncokretovo ulje, sirće, soju, alkohol, kofein, gazirane sokove, većinu slatkiša i slaniša i slične otrove. Muškarci naročito. Ponekad uzeti poneki slatkiš, jer to leči "depresiju" (ne postoji ;))
Smanjiti stres. Držati se one "psi laju, a karavani prolaze".
Savršena vera. I na početku ove priče i na kraju. Otići u crkvu. Osetiti mir i radost Bogosluženja. Popričati sa komšijama. Zafrkavati jedni druge za frizuru, kilažu i sve ostalo što je od dobrog srca :)
Male pobede svaki dan. Obavezno namestiti krevet ujutru. Pa kada počne dan tako malom pobedom nad sobom, polako će ih biti još a onda veće...
Savršen moto je - ja i Bog smo većina. Onda mi ništa nije teško kada se setim toga...

Kupiš psa, nekog ozbiljnog, dva sata dnevno provedeš u prirodi, pored jezera, u šumi, dišeš čist vazduh, slušaš ptice kako pevaju, umor nestaje ko rukom odnešen. Onda prodaš taj kavez od 40 kvadrata, u kom živiš ko majmun, pa kupiš kuću van grada, sa velikim dvorištem, travnjakom, počneš da majstorišeš po kući, kosiš travnjak, radiš u svojoj bašti, sam napraviš stolove, klupe, venjak, kućicu za psa, kokošarnik, ozidaš roštilj, peć za prasiće, dolazi ti društvo, smeješ se sa njima, piješ, jedeš, pevaš, živiš kao čovek punim plućima. Grad me je ubijao, gužva na semaforima, traženje parkinga, a ne posao. I dalje radim isti posao, više mi ne pada ni malo teško. Zapravo radim mnogo, mnogo više, a bolje se osećam.

to.je Demokratija Srbije

Intersantna tema, i ja sam imao ovu dijagnozu. Blisko je povezana sa depresijom i anksioznoscu, samo je pitanje u kom smeru: da li hronicni umor izaziva depresiju, ili depresija izaziva hronicni umor. Obavezno uljuciti psihoterapeuta u lecenje, moze i psiholog ako vam psihijatar zvuci odbojno.

Колико сам испратио, ове ствари никог не заобилазе. Како је то могуће кад човечанство незадрживо напредује из дана у дан? Наука, технологија, храна, медицина, све је најбоље у историји, а нама све горе.

Ja ovo imam i bez kovida

Jel ima neka vakcina za to zna li se šta?
(V is for Vendetta, 10. novembar 2021 18:14)

nema bate ima tablete
ne rese ti nista
al te vise nije briga.

@Vlada:

Tako sam se ja žalio ženi na iste simptome, te da "mi generalno nije dobro", a ona me proglasila za paranoidnog hipohondra. Nepuna tri meseca posle toga, završio u Urgentnom centru! Izašao posle dva dana, dijagnoza hronična leukemija, pa ti gledaj, bajo moj!

Колико сам испратио, ове ствари никог не заобилазе. Како је то могуће кад човечанство незадрживо напредује из дана у дан? Наука, технологија, храна, медицина, све је најбоље у историји, а нама све горе.
(Бабинџем, 10. novembar 2021 17:54)

Problem je tehnologija.
Recimo da si mašinski inženjer. Pre 20 godina kupiš rapidografe, lenjire, paus papir, i crtaš. Ako negde pogrešiš, moraš iznova.

Sad imaš računar, ali... moraš da naučiš AutoCAD, moraš da pratiš nove verzije (ako firma stalno doplaćuje za najnoviju verziju), moraš da naučiš 1000 stvari i trikova, kako da kreiraš 3D, kako da kreiraš projekcije... ista priča za arhitekte.

Zato više ne radiš npr. 8 sati, nego radiš 20 sati, jer tvoj mozak umesto da razmišlja o kreativnim stvarima i da tražiš inspiraciju u okruženju, prirodi, ti 20 sati razmišljaš o softveru, šta omogućava nova verzija, ili zašto ti nešto ne radi kako treba, jer ima neki "bug".


Potom mobilni telefoni. Na stranu društvene mreže, ali u vezi posla mnogima postaje neizdrživo, cimaju te 24/7.
Tu neka komšinica radi u jednom objektu srednje veličine nekog lokalnog lanca piljarnica, njena koleginica koja radi suprotnu smenu ne zna 10% stvari na računaru/kasi koje bi morala da zna, i na svakih pola sata-sat je cima na telefon "kako ovo, kako ono..."

Pre 22-23 godine nije bilo mobilnih (bilo ih je, ali je bila cena...) pa smo bili mirni kad nismo kod kuće, a i tada smo mogli da se ne javimo uz "nismo bili kod kuće".

Ljudi sa ovakvim simptomima, ako ne znaju šta im je, neka urade analizu vitamina B12 u krvi. Ja sam posle 10 meseci mučenja sa energijom, mišićima, i psihološkim rolerkosterom, došao do toga da je možda manjak tog vitamina, uradio analizu koja je to i potvrdila... Posle par dana uzimanja multi B kompleksa, meni je već bolje. Eto možda nekome to bude značilo...

Pozdrav drustvo.Kao obolela od ove dijagnoze i jako upucena u stanje drustva kod nas( sikaniranje ljudi jer umisljaju kojesta o ovom sindromu da ne kazem ne znaju i osudjuju nas)..samo da vas obavestim da ljudi u tezim stadijumima ove dijagnoze su vezani za krevet,leze u zamracenim sobama sa tubom za hranu i slusalicama na usima,bez sposobnosti da govore...U inostranastvu se dobijaju invalidnine,pomoc u kuci etc.Cisto pomislite na to pre nego li date bilo kakav besmisleni komentar.Imajte u vidu da ovo stanja ima preko 50 simptoma i da je bolest multisistemska i podmukla-izgubite sve sto ste bili do tada...Nema leka a osobu koja je ima onesposobljava za normalan zivot.Drzanje cetkice za zube i odrzati se na nogama su pravi izazov nekim danima.Pokazite bar malo empatije i raspitajte se pre nego li date ovoliko neljudskih komentara.I da svi mi imamo jedno 200 pregleda kojekakvih doktora i znamo nivoe vitamina B12 i D3.U medjuvremenu saznajte sta su ortostatska hipotenzija,PEM,PENE,POTS i ostale skracenice i javite nam ime doktora koji zna nesto o tome da ga posetimo.