Nacin ishrane je glavni faktor. Ne jedite uvece i preko noci. Smanjite secer i belo brasno i rezultati su vidljivi. I naravno mladje i aktivnije osobe mogu vise da jedu bez vidljivih posledica, ya rayliku od starijih koje moraju vise da vode racuna.
I naravno disciplina.
Genetika je izgovor većini gojaznih. Gojazni roditelji više nutkaju dete, dete vidi da roditelji non stop jedu pa ih imitira.
Ja sam mršav, ali kada ne pazim na ishranu i smanjim aktivnosti ugojim se. Obožavam slatko, obožavam hleb, volim sokove, ali moraš da se kontrolišeš i da nađeš neku meru. Ne postoji ta svakodnevna fizička aktivnost koja će sagoreti litar koka kole, 100g čokolade, 2 tviksa, i 500g hleba (plus obroci).
Na početku sam namerno rekao "VEĆINU gojaznih". Garantujem da je manje od 5% onih koji ima neki hormonalni poremećaj ili urođenu bolest među gojaznima, a otprilike toliko znamo i onih koji ne mogu da se ugoje.
Juče vidim dvoje ljudi (procenila sam da su supružnici, 55-60 godina starosti) šetaju psa (procenila sam da ima 8-10 godina). Svi su gojazni i pomislih "Jadan pas, šta napraviše i od njega".
Ovo sigurno nema veze sa genetikom, nego sa načinom života.
Uvek se slatko nasmejem kad čujem neke kako kažu da puno jedu a mršavi su jer im je genetika naklonjena i metabolizam brz. Smejem se jer se setim jedne drugarice s faksa koja je to tvrdila, a kasnije, kad smo sticajem okolnosti jedno vreme stanovale u istom stanu, videla sam da na toj njenoj kao velikoj količini hrane ja ni podneva ne bih dočekala :D Šta znam, za nju je to iz nekog razloga puno hrane, za mene pak gladovanje. S tim da ni sama nikad nisam imala problema sa kilogramima, smatram da jedem koliko mi je potrebno. Pojedem i šta slatko i masno i nezdravo, ali gledam da ne preterujem i da jedem sto više hranu spremljenu kod kuće te da svaki dan prosetam brzim tempom bar 45 min. Tako da izjave ljudi da jedu koliko hoće a ne goje se, ili da se pak goje čim prođu kraj čaše vode treba ipak uzeti malo sa rezervom jer sve zavisi šta je za koga puno ili malo.
Pise u clanku lepo da su istrazivanja pokazala da genetika ima vrlo malo uticaja. Bitno da ovde ljudi pametuju i prebacuju odgovornost na svoje gene. Budite iskreni prema sebi, probajte da belezite svaku kaloriju koju unesete i otvorice vam se oci.
Moja pokojna baba mi je jednom prilikom rekla: "..sine moj, ja za četiri godine u nemačkom logoru nisam videla da se iko ugojio zbog hormonskog poremećaja.."
Vidim da ovde ima slucajeva fizickih fenomena koji pobijaju prvi zakon termodinamike. Prijavite se i osvojte besplatnu Nobelovu nagradu. Vi ste revolucija u fizici!
Salu na'stranu, ljudi koji su debeli jedu vise nego sto trose. Ljudi koji su mrsavi jedu manje nego sto trose. Metabolizam varira par stotina kalorija od pojedinca do pojedinca, a pola sata umerene fizicke aktivnosti moze da sagori tu razliku. Na kraju krajeva, fizicku aktivnost treba ukljuciti ne samo radi mrsavljenja ili odrzavanja, vec zbog zdravstvenih benefita. Hormonalni poremecaji su u 100% slucajeva rezultat lose ishrane. Ishrana koja se prepisuje od strane lekara je losa za hormonalni balans. I da, ne postoje ljudi koji 'jedu kao svinje' a mrsavi su. Ljudi koji ovo tvrde jedu 1400 kalorija dnevno i redovno preskacu obroke. Misle da su pojeli gomilu kalorija jer se osecaju sito, a pojedu 300 kalorija za obrok.
"Genetska predispozicija" je samo izgovor. Najčešće se pod time podrazumeva stil života nasleđen od (takođe gojaznih) roditelja, pa gojazni imaju iluziju da ne jedu preterano i da se kreću dovoljno, odnosno "kao i pre kada nisu bili preterani gojazni". Interesantno, već njihovi babe i dede su bili i do upadljivo mršavi. Gen mutant?
U životinjskom svetu ima jako malo životinja koje imaju genetsku predispoziciju za gojaznost. Na primer, medvedi verovatno ne bi preživeli hibernaciju da nisu prethodno akumulirali ogromnu količinu sala, odnosno energije. Čovek nikada nije imao sposobnost hibernacije i samim tim postojanje "gena gojaznosti" čoveka je mit. Ima samo oboljenja koja se manifestuju (između ostalog) i gojaznošću, dakle gojaznost je bolest ili simptom, ali nikada i ni za koga ne može da bude normalno stanje.
Danas već postoji pandemija gojaznosti. Da li to znači da se oni sa "mržavim genom" ne razmnožavaju? :)
Samo neka mi pristalice teorije koja ima zadatak da vas pasivizuje i utesi (da su geni krivi za gojaznost) objasne kako se promenise toliko geni ljudima u zadnjih 30ak godina? Pre je bila prava retkost videti debelog coveka na ulici, danas svaki drugi (ukljucujuci i mene). Meni se nisu geni promenili da od mrsavog postanem debeljko, nego sam poceo sa kancelarijskim poslom, vecim unosom nezdrave hrane i manjim obimom fizicke aktivnosti. Genetika je bitna jer se neko ruznije i lakse goji, ali zna se koji je faktor broj jedan. Kako u Ausvicu niko nije imao "debelu" genetiku, velika slucajnost!
Kao osoba sa hormonalnim poremećajem. Savetujem ljude koji imaju isti problem i kubure sa kilogramima da ukoliko ih lekovi "goje" u smislu taloženja vode i želja za hranom da promene lekove, ili jednostavno da odbijaju tu želju za hranom što je teško,ali živ čovek sve može. Žao mi je ali nemoj da se vadite na hormone, naravno ima sigurno ekstremnih slučajeva.
Genetika je nebitna. Gojazni ljudi jedu puno i kakoricno i imaju nezdrave navike. Hormonalne i ostale poremećaje ne računam. Sve gojazne porodice jedu puno, debela majka neće deci spremiti obrok salatu, nego pohovano sa pireom i gomilu slatkog.
Ima tu puno elemenata. Jedan od njih je i promena metabolizma posle 40-te, kao i stres. Nikad nisam bio debeo, uvek sam se bavio sportom i do 40. godine sam bio u super formi. Posle sam poceo da radim vrlo stresan posao i da zatrpavam duhovno i emotivno nezadovoljstvo hranom. Udebljao sam se 10 kg. S vremena na vreme izgubim 4-5 kilograma od proleca do jeseni, ali opet nadoknadim za par nedelja u novembru i decembru i imam 10kg vise nego sto sam imao od svojih 20 do 40 godina.
Ne slažem se, obožavam da jedem, ne vežbam, volim jedino da prošetam, ceo život sam vitka, povukla sam na tatu 100%.
(Ninamandarina, 15. januar 2020 11:04)
Slažem se sa napisanim. Genetika je sve. Moguće je doći do izgleda koji je u potpunoj suprotnosti sa genetičkim planom, ali to zahteva celoživotno mučenje sebe i ljudi oko sebe.
A nema ništa gore od toga kada neki žgolja konstatuje da non-stop jede i ne bavi se sportom, te da NE RAZUME kako se taj i taj konstantno goji, a redovno se bavi sportom i godinama je na kojekakvim dijetama.
Mislim da je karakter u pitanju i kultura kako se uz edukaciju pravilno hraniti. Naravno ima i ona druga varijanta kada se nema mere i ne odbija ništa što je odlika dobrih tovljenika ... ups ovaj znate na koga se misli ...
Bitna je genetika naravno, ali osim u slučajevima težeg hormonalnog poremećaja povećanjem fizičke aktivnosti i smanjenjem unosa kalorija mora da dođe do gubitka kilograma.
Moj predlog, kao anonimnog bivšeg debelindže sa interneta, je intermittent fasting. Ovo je malo lakše muškarcima nego ženama, ali je izvodljivo i daje trajnije rezultate.
I jedno i drugo. Istina je da jedni ljudi imaju brzi a drugi sporiji metabolizam ali ljudi sa sporijim metabolizmom moraju da prepoznaju to kod sebe na vreme i da paze na ishranu i malo pojacaju fizicku aktivnost da bi tu manu anulirali.
Moja pokojna baba mi je jednom prilikom rekla: "..sine moj, ja za četiri godine u nemačkom logoru nisam videla da se iko ugojio zbog hormonskog poremećaja.."
Genetika je nebitna. Gojazni ljudi jedu puno i kakoricno i imaju nezdrave navike. Hormonalne i ostale poremećaje ne računam. Sve gojazne porodice jedu puno, debela majka neće deci spremiti obrok salatu, nego pohovano sa pireom i gomilu slatkog.
Bitna je genetika naravno, ali osim u slučajevima težeg hormonalnog poremećaja povećanjem fizičke aktivnosti i smanjenjem unosa kalorija mora da dođe do gubitka kilograma.
Moj predlog, kao anonimnog bivšeg debelindže sa interneta, je intermittent fasting. Ovo je malo lakše muškarcima nego ženama, ali je izvodljivo i daje trajnije rezultate.
I jedno i drugo. Istina je da jedni ljudi imaju brzi a drugi sporiji metabolizam ali ljudi sa sporijim metabolizmom moraju da prepoznaju to kod sebe na vreme i da paze na ishranu i malo pojacaju fizicku aktivnost da bi tu manu anulirali.
Ima tu puno elemenata. Jedan od njih je i promena metabolizma posle 40-te, kao i stres. Nikad nisam bio debeo, uvek sam se bavio sportom i do 40. godine sam bio u super formi. Posle sam poceo da radim vrlo stresan posao i da zatrpavam duhovno i emotivno nezadovoljstvo hranom. Udebljao sam se 10 kg. S vremena na vreme izgubim 4-5 kilograma od proleca do jeseni, ali opet nadoknadim za par nedelja u novembru i decembru i imam 10kg vise nego sto sam imao od svojih 20 do 40 godina.
Mislim da je karakter u pitanju i kultura kako se uz edukaciju pravilno hraniti. Naravno ima i ona druga varijanta kada se nema mere i ne odbija ništa što je odlika dobrih tovljenika ... ups ovaj znate na koga se misli ...
Samo neka mi pristalice teorije koja ima zadatak da vas pasivizuje i utesi (da su geni krivi za gojaznost) objasne kako se promenise toliko geni ljudima u zadnjih 30ak godina? Pre je bila prava retkost videti debelog coveka na ulici, danas svaki drugi (ukljucujuci i mene). Meni se nisu geni promenili da od mrsavog postanem debeljko, nego sam poceo sa kancelarijskim poslom, vecim unosom nezdrave hrane i manjim obimom fizicke aktivnosti. Genetika je bitna jer se neko ruznije i lakse goji, ali zna se koji je faktor broj jedan. Kako u Ausvicu niko nije imao "debelu" genetiku, velika slucajnost!
Kao osoba sa hormonalnim poremećajem. Savetujem ljude koji imaju isti problem i kubure sa kilogramima da ukoliko ih lekovi "goje" u smislu taloženja vode i želja za hranom da promene lekove, ili jednostavno da odbijaju tu želju za hranom što je teško,ali živ čovek sve može. Žao mi je ali nemoj da se vadite na hormone, naravno ima sigurno ekstremnih slučajeva.
Ne slažem se, obožavam da jedem, ne vežbam, volim jedino da prošetam, ceo život sam vitka, povukla sam na tatu 100%.
(Ninamandarina, 15. januar 2020 11:04)
Slažem se sa napisanim. Genetika je sve. Moguće je doći do izgleda koji je u potpunoj suprotnosti sa genetičkim planom, ali to zahteva celoživotno mučenje sebe i ljudi oko sebe.
A nema ništa gore od toga kada neki žgolja konstatuje da non-stop jede i ne bavi se sportom, te da NE RAZUME kako se taj i taj konstantno goji, a redovno se bavi sportom i godinama je na kojekakvim dijetama.
"Genetska predispozicija" je samo izgovor. Najčešće se pod time podrazumeva stil života nasleđen od (takođe gojaznih) roditelja, pa gojazni imaju iluziju da ne jedu preterano i da se kreću dovoljno, odnosno "kao i pre kada nisu bili preterani gojazni". Interesantno, već njihovi babe i dede su bili i do upadljivo mršavi. Gen mutant?
U životinjskom svetu ima jako malo životinja koje imaju genetsku predispoziciju za gojaznost. Na primer, medvedi verovatno ne bi preživeli hibernaciju da nisu prethodno akumulirali ogromnu količinu sala, odnosno energije. Čovek nikada nije imao sposobnost hibernacije i samim tim postojanje "gena gojaznosti" čoveka je mit. Ima samo oboljenja koja se manifestuju (između ostalog) i gojaznošću, dakle gojaznost je bolest ili simptom, ali nikada i ni za koga ne može da bude normalno stanje.
Danas već postoji pandemija gojaznosti. Da li to znači da se oni sa "mržavim genom" ne razmnožavaju? :)
Vidim da ovde ima slucajeva fizickih fenomena koji pobijaju prvi zakon termodinamike. Prijavite se i osvojte besplatnu Nobelovu nagradu. Vi ste revolucija u fizici!
Salu na'stranu, ljudi koji su debeli jedu vise nego sto trose. Ljudi koji su mrsavi jedu manje nego sto trose. Metabolizam varira par stotina kalorija od pojedinca do pojedinca, a pola sata umerene fizicke aktivnosti moze da sagori tu razliku. Na kraju krajeva, fizicku aktivnost treba ukljuciti ne samo radi mrsavljenja ili odrzavanja, vec zbog zdravstvenih benefita. Hormonalni poremecaji su u 100% slucajeva rezultat lose ishrane. Ishrana koja se prepisuje od strane lekara je losa za hormonalni balans. I da, ne postoje ljudi koji 'jedu kao svinje' a mrsavi su. Ljudi koji ovo tvrde jedu 1400 kalorija dnevno i redovno preskacu obroke. Misle da su pojeli gomilu kalorija jer se osecaju sito, a pojedu 300 kalorija za obrok.
Uvek se slatko nasmejem kad čujem neke kako kažu da puno jedu a mršavi su jer im je genetika naklonjena i metabolizam brz. Smejem se jer se setim jedne drugarice s faksa koja je to tvrdila, a kasnije, kad smo sticajem okolnosti jedno vreme stanovale u istom stanu, videla sam da na toj njenoj kao velikoj količini hrane ja ni podneva ne bih dočekala :D Šta znam, za nju je to iz nekog razloga puno hrane, za mene pak gladovanje. S tim da ni sama nikad nisam imala problema sa kilogramima, smatram da jedem koliko mi je potrebno. Pojedem i šta slatko i masno i nezdravo, ali gledam da ne preterujem i da jedem sto više hranu spremljenu kod kuće te da svaki dan prosetam brzim tempom bar 45 min. Tako da izjave ljudi da jedu koliko hoće a ne goje se, ili da se pak goje čim prođu kraj čaše vode treba ipak uzeti malo sa rezervom jer sve zavisi šta je za koga puno ili malo.
Juče vidim dvoje ljudi (procenila sam da su supružnici, 55-60 godina starosti) šetaju psa (procenila sam da ima 8-10 godina). Svi su gojazni i pomislih "Jadan pas, šta napraviše i od njega".
Ovo sigurno nema veze sa genetikom, nego sa načinom života.
Pise u clanku lepo da su istrazivanja pokazala da genetika ima vrlo malo uticaja. Bitno da ovde ljudi pametuju i prebacuju odgovornost na svoje gene. Budite iskreni prema sebi, probajte da belezite svaku kaloriju koju unesete i otvorice vam se oci.
Nacin ishrane je glavni faktor. Ne jedite uvece i preko noci. Smanjite secer i belo brasno i rezultati su vidljivi. I naravno mladje i aktivnije osobe mogu vise da jedu bez vidljivih posledica, ya rayliku od starijih koje moraju vise da vode racuna.
I naravno disciplina.
Genetika je izgovor većini gojaznih. Gojazni roditelji više nutkaju dete, dete vidi da roditelji non stop jedu pa ih imitira.
Ja sam mršav, ali kada ne pazim na ishranu i smanjim aktivnosti ugojim se. Obožavam slatko, obožavam hleb, volim sokove, ali moraš da se kontrolišeš i da nađeš neku meru. Ne postoji ta svakodnevna fizička aktivnost koja će sagoreti litar koka kole, 100g čokolade, 2 tviksa, i 500g hleba (plus obroci).
Na početku sam namerno rekao "VEĆINU gojaznih". Garantujem da je manje od 5% onih koji ima neki hormonalni poremećaj ili urođenu bolest među gojaznima, a otprilike toliko znamo i onih koji ne mogu da se ugoje.
Genetika je nebitna. Gojazni ljudi jedu puno i kakoricno i imaju nezdrave navike. Hormonalne i ostale poremećaje ne računam. Sve gojazne porodice jedu puno, debela majka neće deci spremiti obrok salatu, nego pohovano sa pireom i gomilu slatkog.
Ne slažem se, obožavam da jedem, ne vežbam, volim jedino da prošetam, ceo život sam vitka, povukla sam na tatu 100%.
(Ninamandarina, 15. januar 2020 11:04)
Slažem se sa napisanim. Genetika je sve. Moguće je doći do izgleda koji je u potpunoj suprotnosti sa genetičkim planom, ali to zahteva celoživotno mučenje sebe i ljudi oko sebe.
A nema ništa gore od toga kada neki žgolja konstatuje da non-stop jede i ne bavi se sportom, te da NE RAZUME kako se taj i taj konstantno goji, a redovno se bavi sportom i godinama je na kojekakvim dijetama.
I jedno i drugo. Istina je da jedni ljudi imaju brzi a drugi sporiji metabolizam ali ljudi sa sporijim metabolizmom moraju da prepoznaju to kod sebe na vreme i da paze na ishranu i malo pojacaju fizicku aktivnost da bi tu manu anulirali.
Mislim da je karakter u pitanju i kultura kako se uz edukaciju pravilno hraniti. Naravno ima i ona druga varijanta kada se nema mere i ne odbija ništa što je odlika dobrih tovljenika ... ups ovaj znate na koga se misli ...
Bitna je genetika naravno, ali osim u slučajevima težeg hormonalnog poremećaja povećanjem fizičke aktivnosti i smanjenjem unosa kalorija mora da dođe do gubitka kilograma.
Moj predlog, kao anonimnog bivšeg debelindže sa interneta, je intermittent fasting. Ovo je malo lakše muškarcima nego ženama, ali je izvodljivo i daje trajnije rezultate.
Kao osoba sa hormonalnim poremećajem. Savetujem ljude koji imaju isti problem i kubure sa kilogramima da ukoliko ih lekovi "goje" u smislu taloženja vode i želja za hranom da promene lekove, ili jednostavno da odbijaju tu želju za hranom što je teško,ali živ čovek sve može. Žao mi je ali nemoj da se vadite na hormone, naravno ima sigurno ekstremnih slučajeva.
Moja pokojna baba mi je jednom prilikom rekla: "..sine moj, ja za četiri godine u nemačkom logoru nisam videla da se iko ugojio zbog hormonskog poremećaja.."
Ima tu puno elemenata. Jedan od njih je i promena metabolizma posle 40-te, kao i stres. Nikad nisam bio debeo, uvek sam se bavio sportom i do 40. godine sam bio u super formi. Posle sam poceo da radim vrlo stresan posao i da zatrpavam duhovno i emotivno nezadovoljstvo hranom. Udebljao sam se 10 kg. S vremena na vreme izgubim 4-5 kilograma od proleca do jeseni, ali opet nadoknadim za par nedelja u novembru i decembru i imam 10kg vise nego sto sam imao od svojih 20 do 40 godina.
"Genetska predispozicija" je samo izgovor. Najčešće se pod time podrazumeva stil života nasleđen od (takođe gojaznih) roditelja, pa gojazni imaju iluziju da ne jedu preterano i da se kreću dovoljno, odnosno "kao i pre kada nisu bili preterani gojazni". Interesantno, već njihovi babe i dede su bili i do upadljivo mršavi. Gen mutant?
U životinjskom svetu ima jako malo životinja koje imaju genetsku predispoziciju za gojaznost. Na primer, medvedi verovatno ne bi preživeli hibernaciju da nisu prethodno akumulirali ogromnu količinu sala, odnosno energije. Čovek nikada nije imao sposobnost hibernacije i samim tim postojanje "gena gojaznosti" čoveka je mit. Ima samo oboljenja koja se manifestuju (između ostalog) i gojaznošću, dakle gojaznost je bolest ili simptom, ali nikada i ni za koga ne može da bude normalno stanje.
Danas već postoji pandemija gojaznosti. Da li to znači da se oni sa "mržavim genom" ne razmnožavaju? :)
Vidim da ovde ima slucajeva fizickih fenomena koji pobijaju prvi zakon termodinamike. Prijavite se i osvojte besplatnu Nobelovu nagradu. Vi ste revolucija u fizici!
Salu na'stranu, ljudi koji su debeli jedu vise nego sto trose. Ljudi koji su mrsavi jedu manje nego sto trose. Metabolizam varira par stotina kalorija od pojedinca do pojedinca, a pola sata umerene fizicke aktivnosti moze da sagori tu razliku. Na kraju krajeva, fizicku aktivnost treba ukljuciti ne samo radi mrsavljenja ili odrzavanja, vec zbog zdravstvenih benefita. Hormonalni poremecaji su u 100% slucajeva rezultat lose ishrane. Ishrana koja se prepisuje od strane lekara je losa za hormonalni balans. I da, ne postoje ljudi koji 'jedu kao svinje' a mrsavi su. Ljudi koji ovo tvrde jedu 1400 kalorija dnevno i redovno preskacu obroke. Misle da su pojeli gomilu kalorija jer se osecaju sito, a pojedu 300 kalorija za obrok.
Samo neka mi pristalice teorije koja ima zadatak da vas pasivizuje i utesi (da su geni krivi za gojaznost) objasne kako se promenise toliko geni ljudima u zadnjih 30ak godina? Pre je bila prava retkost videti debelog coveka na ulici, danas svaki drugi (ukljucujuci i mene). Meni se nisu geni promenili da od mrsavog postanem debeljko, nego sam poceo sa kancelarijskim poslom, vecim unosom nezdrave hrane i manjim obimom fizicke aktivnosti. Genetika je bitna jer se neko ruznije i lakse goji, ali zna se koji je faktor broj jedan. Kako u Ausvicu niko nije imao "debelu" genetiku, velika slucajnost!
Pise u clanku lepo da su istrazivanja pokazala da genetika ima vrlo malo uticaja. Bitno da ovde ljudi pametuju i prebacuju odgovornost na svoje gene. Budite iskreni prema sebi, probajte da belezite svaku kaloriju koju unesete i otvorice vam se oci.
Uvek se slatko nasmejem kad čujem neke kako kažu da puno jedu a mršavi su jer im je genetika naklonjena i metabolizam brz. Smejem se jer se setim jedne drugarice s faksa koja je to tvrdila, a kasnije, kad smo sticajem okolnosti jedno vreme stanovale u istom stanu, videla sam da na toj njenoj kao velikoj količini hrane ja ni podneva ne bih dočekala :D Šta znam, za nju je to iz nekog razloga puno hrane, za mene pak gladovanje. S tim da ni sama nikad nisam imala problema sa kilogramima, smatram da jedem koliko mi je potrebno. Pojedem i šta slatko i masno i nezdravo, ali gledam da ne preterujem i da jedem sto više hranu spremljenu kod kuće te da svaki dan prosetam brzim tempom bar 45 min. Tako da izjave ljudi da jedu koliko hoće a ne goje se, ili da se pak goje čim prođu kraj čaše vode treba ipak uzeti malo sa rezervom jer sve zavisi šta je za koga puno ili malo.
Juče vidim dvoje ljudi (procenila sam da su supružnici, 55-60 godina starosti) šetaju psa (procenila sam da ima 8-10 godina). Svi su gojazni i pomislih "Jadan pas, šta napraviše i od njega".
Ovo sigurno nema veze sa genetikom, nego sa načinom života.
Genetika je izgovor većini gojaznih. Gojazni roditelji više nutkaju dete, dete vidi da roditelji non stop jedu pa ih imitira.
Ja sam mršav, ali kada ne pazim na ishranu i smanjim aktivnosti ugojim se. Obožavam slatko, obožavam hleb, volim sokove, ali moraš da se kontrolišeš i da nađeš neku meru. Ne postoji ta svakodnevna fizička aktivnost koja će sagoreti litar koka kole, 100g čokolade, 2 tviksa, i 500g hleba (plus obroci).
Na početku sam namerno rekao "VEĆINU gojaznih". Garantujem da je manje od 5% onih koji ima neki hormonalni poremećaj ili urođenu bolest među gojaznima, a otprilike toliko znamo i onih koji ne mogu da se ugoje.
Nacin ishrane je glavni faktor. Ne jedite uvece i preko noci. Smanjite secer i belo brasno i rezultati su vidljivi. I naravno mladje i aktivnije osobe mogu vise da jedu bez vidljivih posledica, ya rayliku od starijih koje moraju vise da vode racuna.
I naravno disciplina.
IMAGE SOURCE
26 Komentari
Sortiraj po: