Pa hvala vam na tekstu. Ne stidim se da plačem nikada. Tačno pre mesec dana mi je ubujen kućni ljubimac. Nisam mogla da plačem. Samo sam se skamenila. I danas su suze krenule da liju. I sada plačem.
Imam 47 godina a poslednji put sam plakao kada sam bio klinac, bog te pita kad. Tako su me naucili, ugradili mi "decaci na placu" refleks i to je bilo to.
Jedan savet svima.Uz plakanje pomaže i pisanje svojih trenutnih problema.Jednostavno sve što Vam je na pameti upisujete negde.Ne da biste to kasnije čitali već da problem ili barem deo,ostavite na tom papiru.
Ovo je skroz tacno. I ivo andric je rekao nesto, svaka zena ima odredjen broj suza koji mora isplakati za zivota. Meni je lakse, osim sto me posle boli glava ali sam psihicki bolje nakon plakanja. Zao mi je ljudi koji ne mogu da se isplacu ili se stide, to nije dobro. Morate se isprazniti. Ja se rasplacem na svaku glupost, al sta cu. Mozda me ljudi dozivljavaju kao slabu al ja se zaista osecam jace.
Postoji samo jedan mali problem što suze treba da krenu i da tada stvarno plačući čovek oseti olakšanje. A šta kad strašno boli a nema suza. Imam iskustvo kad su mi suze pale jako teško i bilo mi je još gore. Palo mi je na pamet da je to kao praštanje. Kad oprostite nekome osetite veliko olakšanje. Ali treba doći do tog stadijuma. Ponekad jednostavno ne možete. Tako da ne bih generalizovala. Znam i jako gorke suze.
Suze se sigurno mogu kontrolisati i samo je pitanje uverenja presudno za uzdrzavanje ,koje se kao i mnogo toga pogresno tumaci kao strah od pokazivanja slabosti,a to je obicno potreba za plakanjem u cetiri zida jer niko ne zeli "bisere u blato da prosipa".I jos bih dodala da potpuno razumem musku oscilaciju testosterona jer i ja imam oscilacije u raspolozenju i pri iskrenim i histericnim(lazne ili neiskrene) suzama .
Jedan savet svima.Uz plakanje pomaže i pisanje svojih trenutnih problema.Jednostavno sve što Vam je na pameti upisujete negde.Ne da biste to kasnije čitali već da problem ili barem deo,ostavite na tom papiru.
Ovo je skroz tacno. I ivo andric je rekao nesto, svaka zena ima odredjen broj suza koji mora isplakati za zivota. Meni je lakse, osim sto me posle boli glava ali sam psihicki bolje nakon plakanja. Zao mi je ljudi koji ne mogu da se isplacu ili se stide, to nije dobro. Morate se isprazniti. Ja se rasplacem na svaku glupost, al sta cu. Mozda me ljudi dozivljavaju kao slabu al ja se zaista osecam jace.
Pa hvala vam na tekstu. Ne stidim se da plačem nikada. Tačno pre mesec dana mi je ubujen kućni ljubimac. Nisam mogla da plačem. Samo sam se skamenila. I danas su suze krenule da liju. I sada plačem.
Postoji samo jedan mali problem što suze treba da krenu i da tada stvarno plačući čovek oseti olakšanje. A šta kad strašno boli a nema suza. Imam iskustvo kad su mi suze pale jako teško i bilo mi je još gore. Palo mi je na pamet da je to kao praštanje. Kad oprostite nekome osetite veliko olakšanje. Ali treba doći do tog stadijuma. Ponekad jednostavno ne možete. Tako da ne bih generalizovala. Znam i jako gorke suze.
Imam 47 godina a poslednji put sam plakao kada sam bio klinac, bog te pita kad. Tako su me naucili, ugradili mi "decaci na placu" refleks i to je bilo to.
Suze se sigurno mogu kontrolisati i samo je pitanje uverenja presudno za uzdrzavanje ,koje se kao i mnogo toga pogresno tumaci kao strah od pokazivanja slabosti,a to je obicno potreba za plakanjem u cetiri zida jer niko ne zeli "bisere u blato da prosipa".I jos bih dodala da potpuno razumem musku oscilaciju testosterona jer i ja imam oscilacije u raspolozenju i pri iskrenim i histericnim(lazne ili neiskrene) suzama .
Imam 47 godina a poslednji put sam plakao kada sam bio klinac, bog te pita kad. Tako su me naucili, ugradili mi "decaci na placu" refleks i to je bilo to.
Suze se sigurno mogu kontrolisati i samo je pitanje uverenja presudno za uzdrzavanje ,koje se kao i mnogo toga pogresno tumaci kao strah od pokazivanja slabosti,a to je obicno potreba za plakanjem u cetiri zida jer niko ne zeli "bisere u blato da prosipa".I jos bih dodala da potpuno razumem musku oscilaciju testosterona jer i ja imam oscilacije u raspolozenju i pri iskrenim i histericnim(lazne ili neiskrene) suzama .
Postoji samo jedan mali problem što suze treba da krenu i da tada stvarno plačući čovek oseti olakšanje. A šta kad strašno boli a nema suza. Imam iskustvo kad su mi suze pale jako teško i bilo mi je još gore. Palo mi je na pamet da je to kao praštanje. Kad oprostite nekome osetite veliko olakšanje. Ali treba doći do tog stadijuma. Ponekad jednostavno ne možete. Tako da ne bih generalizovala. Znam i jako gorke suze.
Ovo je skroz tacno. I ivo andric je rekao nesto, svaka zena ima odredjen broj suza koji mora isplakati za zivota. Meni je lakse, osim sto me posle boli glava ali sam psihicki bolje nakon plakanja. Zao mi je ljudi koji ne mogu da se isplacu ili se stide, to nije dobro. Morate se isprazniti. Ja se rasplacem na svaku glupost, al sta cu. Mozda me ljudi dozivljavaju kao slabu al ja se zaista osecam jace.
Pa hvala vam na tekstu. Ne stidim se da plačem nikada. Tačno pre mesec dana mi je ubujen kućni ljubimac. Nisam mogla da plačem. Samo sam se skamenila. I danas su suze krenule da liju. I sada plačem.
Jedan savet svima.Uz plakanje pomaže i pisanje svojih trenutnih problema.Jednostavno sve što Vam je na pameti upisujete negde.Ne da biste to kasnije čitali već da problem ili barem deo,ostavite na tom papiru.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: