Zašto su neki ljudi klaustrofobični?

klaustrofobicari se ne boje da ce se lift otkaciti ili nesto sl, vec sam zatvoreni prostor izaziva anksioznost i paniku. Lako je reci, smirite se, udahnite duboko ali tesko je izboriti se sa fobijom bilo koje vrste.

@Griffin Nije tacno da su ljudi sa fobijama kako vi kazete "tanki" sa zivcima. Ti vasi saveti tipa samo se smirite itd i nisu od neke pomoci, uostalom mnogo ljudi pati od raznih fobija i kontrolise svoje ponasanje, ne dozivljava napade panike ali da im je tesko kad se nadju "oci u oci" sa svojim strahovima, tesko im je. Ja patim od klaustrofobije, kao i od voznje tunelom i toga da ne mogu da pomerim ekstremitete, nisam do sad nikad imala napad panike, nisam tanka sa zivcima, stavise imam bas strpljenja, razumem da su ti strahovi iracionalni ali kad se nadjem u takvoj situaciji jednostavno me oblije znoj, imam osecaj kao da cu da se ugusim, moram da se koncentrisem da ne razmisljam o situaciji, cesto drzim zatvorene oci i pevusim nesto jer mi se tako cini da ce vreme brze da prodje. Trudim se da me moje fobije ne ogranicavaju, vozim se liftom, putujem kroz tunele, isla sam u obilazak pecina, znaci ne izbegavam da se suocim sa time, ali ipak taj osecaj teskobe je uvek prisutan.

Nisam klaustrofobican, ali jednom prilikom kada sa zaglavio lift, cekao sam celih 15 minuta dok se nije pokrenuo. Nije mi sve jedno bilo, verujte i ako nisam imao strah od toga da ce se lift otkaciti, te pasti ili slicno. Naprosto taj trenutak bespomocnosti je kljucan za nastanak straha. Dakle, klaustrofobicari, ako se madjete u takvoj situaciji, duboko udahnite nekoliko puta i ponasajte se smireno, jer nema niceg osim straha!

Kakav je šok samo bila magnetna rezonanca na mene. 15 najgorih minuta u životu.

Imam strah od malog prostora i prevelikih guzvi, ali iskljucivo se plasim od toga kako necu moci sa disem i kako u tim situacijama gubim dah...

Ja sam klaustrofobican i hvata me panika od skucenog prostora evo i dok mislim o tome. Ipak kad god mogu pokusavam da se borim protiv toga tako sto iako znam da cu flipnuti ulazim u lift idem u podzemnu garazu zavlacim se u uski spajiz.

Za sada sam nekako uspeo da se izvezbam da se koliko toliko iskontrolisem ko zna mozda jednog dana se potpuno "izlecim".
Inace ne znam odakle mi to nikada nisam imao neko traumaticno iskustvo pa da kazem i od toga je, kao da sam takav rodjen :(

Ja sam posle rodjenja deteta primila penicilin (greskom lekara zato sto se iscrpljenim porodiljama on nikako ne daje) i i dobila penicilinski sok. Od tada sam klaustrofobicna evo vec 28 godina.

Ljudi sa iracionalnim fobijama se poslovicno "tanki" sa zivcima. Cesto ljudi sa jednom fobijom,ih imaju vise. Kada puknete,samo se gomila. Suocite se,a ponajvise pocnite da ignorisete simptome. Jer su simptomi manje-vise sve od vase "bolesti". I nemojte po ceo dan da razmisljate o tome. Jedna od najgorih stvari koje mozete uraditi. Uzmite psa,macku,nadjite hobi,pocnite da vezbate,budite zadovoljni sobom koliko god je to moguce.

Imam strah od zatvorenog prostora: stalno se plašim da ću poći u kafanu, a ona zatvorena :)

Dok nisam imao tu čast da probam "magnetnu rezonancu" nikad mi nije bilo frka ali nikad.
U početku ništa nije strasno ali posle 10 - 15 min sam hteo da izludim takav zahvat panike nisam doživeo nikad u životu! A morao sam da izdržim 45-55min!!!
Prvi put sam izdržao tih 10 - 15 min i morao sam napolje. Drugi put sam izdržao do kraja ali takav napor nisam imao nikada u životu u sebi sam psovao sve moguće psovke kojih sam se setio samo da izdržim. Da nemam dvoje dece na koje sam mislio ne bi me Bog otac naterao da ostanem tamo toliko dugo.
Doktorica koja je bila tamo mi je posle rekla da za svojih 25god. radnog staža nije doživela da se neko vrati posle 15 min opet unutra i da izdrži skoro sat vremena.
Od tad nije da mi je frka od liftova i nečeg slično ali ako ne izdajem tih 10 - 15 min ne znam sta bih uradio.
P.S. sad dok pišem ovo znoje mi se dlanovi i nije mi prijatno da se toga setim.

Psiha.

Prvi napad tokom Nato bombardovanja u atomskom sklonistu,posle lift u bolnici,grozomorni teretni Sa prigusenim svetlom,Koji najedamput ponire,onda tramvaj Koji stoji u kome Su zaglavljena vrata,prenatrpan mini bus...kabina za presvlacenje gde se brava zaglavila...ja u stvari nemam strah od zatvorenog,nego prostora iz Koga be moze svojevoljno da se izadje...Ponekad ti napadi krecu i u bankama,sa onim sigurnosnim vratima sa dugmicima koji svetle...klaustrofobija je opozit slobode.A u ovakvoj civilizaciji ne mozes da budes slobodan.

Moj zivot je bio potpuno normalan dok jednog dana nisam zavrsila na magnetnoj rezonanci.Tu sam dozivela napad panike i od tog dana mi je lose u tunelima, liftovima, ski kabinama....trudim se da suzbijem ali nelagodan osecaj je uvek tu.

ja sam stekao fobiju kada sam bio zakljucan u kolima na 35c! sad bas imam strah od zatvorenog prostora,hvata me panika i nmg da uzmem vazduh,cak ni u toaletu se nezakljucavam!

Sa 16 godina sam prezivela stampedo, jedva prezivela. Bilo je strasno, sa drugaricom sam lezala na betonu, a preko nas je palo na desetine uspanicenih ljudi. Od tada nikad vise nisam bila ni na jednom koncertu, doceku, protestu. Nikad necu ni ici ko god da je u pitanju. Nocni izlasci ni slucajno u neke ogromne nagurane diskoteke, sada sam hvala Bogu odrasla i imam dete pa ne moram nikome vise da ovjasnjavam zasto ne zelim u grad. U gradskom prevozu obavezno stojim na vratima. Lift je donekle ok, ali ako sam sama ili sa jednom osobom, ni slucajno vise ljudi. Preznojavam se na samu pomisao od guzve i skucenog prostora. Magnetnu rezonancu sam prezivela i samu sebe iznenadila, tih 15 minuta nadljudske mentalne snage mi je trebalo da od onog zvuka masine zamisljam da sam na jedrilici na moru i da su to u stvari talasi, oci nisam smela da otvorim.

Kakav je šok samo bila magnetna rezonanca na mene. 15 najgorih minuta u životu.
(Rade, 29. februar 2016 19:31)

Haha, znaam, ti si bar uspeo, ja nisam, pola sata smo pokusavali i ne vredi, osoblje diglo ruke od mene kazu idi ti kuci...

Kao date zaglavila sam se u liftu na 10-15min a dete ko dete sve vidi ko igru i zabavu. A kao starija uhvatio me panicni napad i klaustrofobija od magnetne rezonance to je bilo strasno iskustvo tako da od tada imam strah od malih zatvorenih prostora, lifta, kad idem u wc ne zakljucavam vrata...to je strasan osecaj panike i to razume samo ko se sa tim bori. Slazem se da je to u glavi i da je to nagomilavanje straha na strah ali to je nekad jace od coveka i jednostavno ne mozes da se izbori sa tim.

Svi sa sličnim problemom, molim vas da me poslušate...
Imao sam strah od liftova dok nisam probao da se vozim liftom.
Dobra stvar sa strahovima jeste da kada prestanete da bežite od njih i da ih pojurite, oni počnu da beže od vas.
Ne savetujem baš ni preplavljivanje kao tehniku, ali postopeno izlaganje izvoru fobije svakako.

Pogledajte film Buried (2010). Meni nije bilo dobro samo dok sam ga gledao, a ne da dozivim tako nesto.

A tesko je i zivjeti pored klaustofobicarke. Jednostavno otezava i nama ,,normalnim" zivot. Te necemo ovako, te nemoj tamo bojim se, te hajmo stepenicama, itd. Jezivo, vjerujem da je blokada u psihi i da ni jedno ,,smiri se" ne pomaze, ali sta da se radi...

Isto za magnetnu,a ja sam jos samo koleno snimala nisam skroz ulazila i tako izadje sestra ja sama u prostoriji,kad je pocelo da uvlaci htela sam da begam sreca do pola tela uvukla masina,vec posle razmiljam o gluppstima ,sta ako bude pozar kako cu ja napolje ,sta ako zaborave na mene ,uzas .

Zato sto imaju fobiju od Santa Klausa.

Ljudi sa iracionalnim fobijama se poslovicno "tanki" sa zivcima. Cesto ljudi sa jednom fobijom,ih imaju vise. Kada puknete,samo se gomila. Suocite se,a ponajvise pocnite da ignorisete simptome. Jer su simptomi manje-vise sve od vase "bolesti". I nemojte po ceo dan da razmisljate o tome. Jedna od najgorih stvari koje mozete uraditi. Uzmite psa,macku,nadjite hobi,pocnite da vezbate,budite zadovoljni sobom koliko god je to moguce.

Psiha.

A tesko je i zivjeti pored klaustofobicarke. Jednostavno otezava i nama ,,normalnim" zivot. Te necemo ovako, te nemoj tamo bojim se, te hajmo stepenicama, itd. Jezivo, vjerujem da je blokada u psihi i da ni jedno ,,smiri se" ne pomaze, ali sta da se radi...

Ja sam posle rodjenja deteta primila penicilin (greskom lekara zato sto se iscrpljenim porodiljama on nikako ne daje) i i dobila penicilinski sok. Od tada sam klaustrofobicna evo vec 28 godina.

Nisam klaustrofobican, ali jednom prilikom kada sa zaglavio lift, cekao sam celih 15 minuta dok se nije pokrenuo. Nije mi sve jedno bilo, verujte i ako nisam imao strah od toga da ce se lift otkaciti, te pasti ili slicno. Naprosto taj trenutak bespomocnosti je kljucan za nastanak straha. Dakle, klaustrofobicari, ako se madjete u takvoj situaciji, duboko udahnite nekoliko puta i ponasajte se smireno, jer nema niceg osim straha!

Imam strah od zatvorenog prostora: stalno se plašim da ću poći u kafanu, a ona zatvorena :)

Kakav je šok samo bila magnetna rezonanca na mene. 15 najgorih minuta u životu.

klaustrofobicari se ne boje da ce se lift otkaciti ili nesto sl, vec sam zatvoreni prostor izaziva anksioznost i paniku. Lako je reci, smirite se, udahnite duboko ali tesko je izboriti se sa fobijom bilo koje vrste.

Kao date zaglavila sam se u liftu na 10-15min a dete ko dete sve vidi ko igru i zabavu. A kao starija uhvatio me panicni napad i klaustrofobija od magnetne rezonance to je bilo strasno iskustvo tako da od tada imam strah od malih zatvorenih prostora, lifta, kad idem u wc ne zakljucavam vrata...to je strasan osecaj panike i to razume samo ko se sa tim bori. Slazem se da je to u glavi i da je to nagomilavanje straha na strah ali to je nekad jace od coveka i jednostavno ne mozes da se izbori sa tim.

Kakav je šok samo bila magnetna rezonanca na mene. 15 najgorih minuta u životu.
(Rade, 29. februar 2016 19:31)

Haha, znaam, ti si bar uspeo, ja nisam, pola sata smo pokusavali i ne vredi, osoblje diglo ruke od mene kazu idi ti kuci...

Svi sa sličnim problemom, molim vas da me poslušate...
Imao sam strah od liftova dok nisam probao da se vozim liftom.
Dobra stvar sa strahovima jeste da kada prestanete da bežite od njih i da ih pojurite, oni počnu da beže od vas.
Ne savetujem baš ni preplavljivanje kao tehniku, ali postopeno izlaganje izvoru fobije svakako.

Ja sam klaustrofobican i hvata me panika od skucenog prostora evo i dok mislim o tome. Ipak kad god mogu pokusavam da se borim protiv toga tako sto iako znam da cu flipnuti ulazim u lift idem u podzemnu garazu zavlacim se u uski spajiz.

Za sada sam nekako uspeo da se izvezbam da se koliko toliko iskontrolisem ko zna mozda jednog dana se potpuno "izlecim".
Inace ne znam odakle mi to nikada nisam imao neko traumaticno iskustvo pa da kazem i od toga je, kao da sam takav rodjen :(

@Griffin Nije tacno da su ljudi sa fobijama kako vi kazete "tanki" sa zivcima. Ti vasi saveti tipa samo se smirite itd i nisu od neke pomoci, uostalom mnogo ljudi pati od raznih fobija i kontrolise svoje ponasanje, ne dozivljava napade panike ali da im je tesko kad se nadju "oci u oci" sa svojim strahovima, tesko im je. Ja patim od klaustrofobije, kao i od voznje tunelom i toga da ne mogu da pomerim ekstremitete, nisam do sad nikad imala napad panike, nisam tanka sa zivcima, stavise imam bas strpljenja, razumem da su ti strahovi iracionalni ali kad se nadjem u takvoj situaciji jednostavno me oblije znoj, imam osecaj kao da cu da se ugusim, moram da se koncentrisem da ne razmisljam o situaciji, cesto drzim zatvorene oci i pevusim nesto jer mi se tako cini da ce vreme brze da prodje. Trudim se da me moje fobije ne ogranicavaju, vozim se liftom, putujem kroz tunele, isla sam u obilazak pecina, znaci ne izbegavam da se suocim sa time, ali ipak taj osecaj teskobe je uvek prisutan.

Imam strah od malog prostora i prevelikih guzvi, ali iskljucivo se plasim od toga kako necu moci sa disem i kako u tim situacijama gubim dah...

Dok nisam imao tu čast da probam "magnetnu rezonancu" nikad mi nije bilo frka ali nikad.
U početku ništa nije strasno ali posle 10 - 15 min sam hteo da izludim takav zahvat panike nisam doživeo nikad u životu! A morao sam da izdržim 45-55min!!!
Prvi put sam izdržao tih 10 - 15 min i morao sam napolje. Drugi put sam izdržao do kraja ali takav napor nisam imao nikada u životu u sebi sam psovao sve moguće psovke kojih sam se setio samo da izdržim. Da nemam dvoje dece na koje sam mislio ne bi me Bog otac naterao da ostanem tamo toliko dugo.
Doktorica koja je bila tamo mi je posle rekla da za svojih 25god. radnog staža nije doživela da se neko vrati posle 15 min opet unutra i da izdrži skoro sat vremena.
Od tad nije da mi je frka od liftova i nečeg slično ali ako ne izdajem tih 10 - 15 min ne znam sta bih uradio.
P.S. sad dok pišem ovo znoje mi se dlanovi i nije mi prijatno da se toga setim.

Prvi napad tokom Nato bombardovanja u atomskom sklonistu,posle lift u bolnici,grozomorni teretni Sa prigusenim svetlom,Koji najedamput ponire,onda tramvaj Koji stoji u kome Su zaglavljena vrata,prenatrpan mini bus...kabina za presvlacenje gde se brava zaglavila...ja u stvari nemam strah od zatvorenog,nego prostora iz Koga be moze svojevoljno da se izadje...Ponekad ti napadi krecu i u bankama,sa onim sigurnosnim vratima sa dugmicima koji svetle...klaustrofobija je opozit slobode.A u ovakvoj civilizaciji ne mozes da budes slobodan.

Moj zivot je bio potpuno normalan dok jednog dana nisam zavrsila na magnetnoj rezonanci.Tu sam dozivela napad panike i od tog dana mi je lose u tunelima, liftovima, ski kabinama....trudim se da suzbijem ali nelagodan osecaj je uvek tu.

ja sam stekao fobiju kada sam bio zakljucan u kolima na 35c! sad bas imam strah od zatvorenog prostora,hvata me panika i nmg da uzmem vazduh,cak ni u toaletu se nezakljucavam!

Sa 16 godina sam prezivela stampedo, jedva prezivela. Bilo je strasno, sa drugaricom sam lezala na betonu, a preko nas je palo na desetine uspanicenih ljudi. Od tada nikad vise nisam bila ni na jednom koncertu, doceku, protestu. Nikad necu ni ici ko god da je u pitanju. Nocni izlasci ni slucajno u neke ogromne nagurane diskoteke, sada sam hvala Bogu odrasla i imam dete pa ne moram nikome vise da ovjasnjavam zasto ne zelim u grad. U gradskom prevozu obavezno stojim na vratima. Lift je donekle ok, ali ako sam sama ili sa jednom osobom, ni slucajno vise ljudi. Preznojavam se na samu pomisao od guzve i skucenog prostora. Magnetnu rezonancu sam prezivela i samu sebe iznenadila, tih 15 minuta nadljudske mentalne snage mi je trebalo da od onog zvuka masine zamisljam da sam na jedrilici na moru i da su to u stvari talasi, oci nisam smela da otvorim.

Pogledajte film Buried (2010). Meni nije bilo dobro samo dok sam ga gledao, a ne da dozivim tako nesto.

Zato sto imaju fobiju od Santa Klausa.

Isto za magnetnu,a ja sam jos samo koleno snimala nisam skroz ulazila i tako izadje sestra ja sama u prostoriji,kad je pocelo da uvlaci htela sam da begam sreca do pola tela uvukla masina,vec posle razmiljam o gluppstima ,sta ako bude pozar kako cu ja napolje ,sta ako zaborave na mene ,uzas .