Sa epilepsijom može normalno da se živi

Moj komšija je imao,nažalost pokojni,inače jako pametan i plemenit čovjek. Još dok sam bio mali slušao sam kako "boluje" od padavice i iz tih priča se rode neke predrasude. Kako sam odrastao shvatao sam da je on sasvim normalna ličnost,mnogo normalnija od ovih koji su ga "žalili".

Pa moze da se normalno zivi ukoliko ovi napadi ne dovedu do ostecenja mozga.Poznajem osobu koja je u detinjstvu dobila svoj prvi epilepticni napad koji zajedno sa epilepticnom napadima koji su usledili doveli do toga da zaostane u razvoju i ne moze samostalno da funkcionise. Sad vec dugo nema napada, ali je bilo potrebno vreme dok nije pronadjena prava kombinacija i doza lekova koji su joj zaustavili napade.Problem je i sto su ovi lekovi prilicno jaki i ostecuju organizam. Tako da eto nije bas sve u stilu:"imam epilepsiju pa sta"?

nastaje usled naglog praznjenja neurona u mozgu

Kao nije im jasno zašto to ljudi kriju a ovamo im ne daju dozvolu, pitanje da li bi ih neko zaposlio...

ja imam epi i moram da krijem od društva, jbg, nekada mislim da je bolje da su nas nacisti sve poboli, vedra sam osoba, ali opet postoji to u mom životu

Preporuka: odma nakon prvog napada odma idite na slikanje glave sa magnetnom resonancom. Dobro je da se odma naručite jer je čekanje par meseca da dođete na red. Onda ako vide da je uzrok tumor na mozgu, trebače još par meseca da dođete na red za operaciju.

Bitno je da ne izgubite godinu dana ne čekanje da se nešto ponovi.

Uz kqnabisovo ulje!

sa ovim se normalno zivi,a dijabetes je teska patnja

Prvi epi napad, dobila sam u devetom mesecu u prvoj trudnoci. Imala sam ceste napade,grand mal, devet godina. Dva puta sam bila u komi, jednom sam se cak peti dan probudila. Zahvaljujuci strucnosti i brizi dr Gordane Rajic, na KC u Beogradu, odeljenje neurologije, ja vec 25 godina nemam napade. Bez obzira na to, svako vece uzmem po pola tablete phenobarbiton-a.
Sve sto je u tekstu napisano za bolest, lekove i posebno vreme za spavanje (oko 22-23h da se leze), tako sam i ja lecena.
Naj vaznije od svega je da sam zivela normalno, rodila i drugo zdravo dete i radila. Od svojih kolega, i blize okoline, nisam krila bolest, niko me nije sazaljevao niti stedeo.
Poruka svima je zivite rastereceno, ali slusajte dr.

Pozz i srecno

sa ovim se normalno zivi,a dijabetes je teska patnja

Uz kqnabisovo ulje!

Pa moze da se normalno zivi ukoliko ovi napadi ne dovedu do ostecenja mozga.Poznajem osobu koja je u detinjstvu dobila svoj prvi epilepticni napad koji zajedno sa epilepticnom napadima koji su usledili doveli do toga da zaostane u razvoju i ne moze samostalno da funkcionise. Sad vec dugo nema napada, ali je bilo potrebno vreme dok nije pronadjena prava kombinacija i doza lekova koji su joj zaustavili napade.Problem je i sto su ovi lekovi prilicno jaki i ostecuju organizam. Tako da eto nije bas sve u stilu:"imam epilepsiju pa sta"?

nastaje usled naglog praznjenja neurona u mozgu

Moj komšija je imao,nažalost pokojni,inače jako pametan i plemenit čovjek. Još dok sam bio mali slušao sam kako "boluje" od padavice i iz tih priča se rode neke predrasude. Kako sam odrastao shvatao sam da je on sasvim normalna ličnost,mnogo normalnija od ovih koji su ga "žalili".

ja imam epi i moram da krijem od društva, jbg, nekada mislim da je bolje da su nas nacisti sve poboli, vedra sam osoba, ali opet postoji to u mom životu

Preporuka: odma nakon prvog napada odma idite na slikanje glave sa magnetnom resonancom. Dobro je da se odma naručite jer je čekanje par meseca da dođete na red. Onda ako vide da je uzrok tumor na mozgu, trebače još par meseca da dođete na red za operaciju.

Bitno je da ne izgubite godinu dana ne čekanje da se nešto ponovi.

Kao nije im jasno zašto to ljudi kriju a ovamo im ne daju dozvolu, pitanje da li bi ih neko zaposlio...

Prvi epi napad, dobila sam u devetom mesecu u prvoj trudnoci. Imala sam ceste napade,grand mal, devet godina. Dva puta sam bila u komi, jednom sam se cak peti dan probudila. Zahvaljujuci strucnosti i brizi dr Gordane Rajic, na KC u Beogradu, odeljenje neurologije, ja vec 25 godina nemam napade. Bez obzira na to, svako vece uzmem po pola tablete phenobarbiton-a.
Sve sto je u tekstu napisano za bolest, lekove i posebno vreme za spavanje (oko 22-23h da se leze), tako sam i ja lecena.
Naj vaznije od svega je da sam zivela normalno, rodila i drugo zdravo dete i radila. Od svojih kolega, i blize okoline, nisam krila bolest, niko me nije sazaljevao niti stedeo.
Poruka svima je zivite rastereceno, ali slusajte dr.

Pozz i srecno