Angažujte mozak dok vozite bicikl

Voziti bicikl u Beogradu i ne biti fokusiran 100% na vožnju je prečica do ortopedije. U boljem slučaju.

Kakvi testovi kakva slova gledam zivu glavu da sacuvam vozeci bicikl od Batajnice do Zemuna.

A kada vozite unazad morate da razmisljate unazad....

Svako ko ozbiljno zajasi bicikli i trenira sa 100% prisutnosti njemu um vec radi na motivaciji, istrajnosti, kontroli disanja, dostizanja cilja itd.

Moj drug kupio sobni bicikl, ne koristi ga, a svugde ide autom. Takodje je kupio i onaj elektricni uredjaj sto vibracijama uklanja salo sa stomaka, ali hladno mu je kada ga stavi, pa ni njega ne koristi.

Ne vozim bicikl u svom stanu ili u teretani. Napolju i te kako morate da angažujete mozak naročito kad nema biciklističkih staza. Inače imam problem sa svakom fizičkom aktivnošću, ako recimo treba da prepešečim neki deo puta a to sve radi pešačenja. Ako ne mislim obično počnem da se osećam neprijatno, ponekad imam i stezanje u stomaku, nervozu, dosadno mi je. Kad idem nekim poslom i gledam okolo izloge ili ljude toga nema. Međutim pošto o onome što radim sama moram i te kako da razmišljam i pokušam da nađem najbolje rešenje za nešto onda mi to pomaže. Besciljne šetnje i po najlepšoj okolini ili fizičke aktivnosti mi ne prijaju. S' druge strane rad u bašti ili bilo koji drugi fizički sa smislom da. Jedino plivanje uvek i bez razmišljanja.

Samo ako vozit po teretani. Na ulici radije se fokusirajte na ostale sudionike u prometu, nego na matematičke zadatke.

Nista nema bolje od bajkinga u prirodi rano izjutra ili kasno predvece. Od ove godine vozim 100+ km vikendom, ali buduci da sam rekreativac brzina mi je cca 20 do 24 km. Imam i sobi bicikl i to bas odlican, ali ne da zena da se vozi u dnevnoj (ispred tva, playstationa), a meni se u spavacoj i to u cosku bas ne vozi bicikl :)

Ovo je dzogerima na duge staze itekako poznato.Stvarno deluje.

Ne vozim bicikl u svom stanu ili u teretani. Napolju i te kako morate da angažujete mozak naročito kad nema biciklističkih staza. Inače imam problem sa svakom fizičkom aktivnošću, ako recimo treba da prepešečim neki deo puta a to sve radi pešačenja. Ako ne mislim obično počnem da se osećam neprijatno, ponekad imam i stezanje u stomaku, nervozu, dosadno mi je. Kad idem nekim poslom i gledam okolo izloge ili ljude toga nema. Međutim pošto o onome što radim sama moram i te kako da razmišljam i pokušam da nađem najbolje rešenje za nešto onda mi to pomaže. Besciljne šetnje i po najlepšoj okolini ili fizičke aktivnosti mi ne prijaju. S' druge strane rad u bašti ili bilo koji drugi fizički sa smislom da. Jedino plivanje uvek i bez razmišljanja.

Svako ko ozbiljno zajasi bicikli i trenira sa 100% prisutnosti njemu um vec radi na motivaciji, istrajnosti, kontroli disanja, dostizanja cilja itd.

Kakvi testovi kakva slova gledam zivu glavu da sacuvam vozeci bicikl od Batajnice do Zemuna.

Voziti bicikl u Beogradu i ne biti fokusiran 100% na vožnju je prečica do ortopedije. U boljem slučaju.

A kada vozite unazad morate da razmisljate unazad....

Moj drug kupio sobni bicikl, ne koristi ga, a svugde ide autom. Takodje je kupio i onaj elektricni uredjaj sto vibracijama uklanja salo sa stomaka, ali hladno mu je kada ga stavi, pa ni njega ne koristi.

Ovo je dzogerima na duge staze itekako poznato.Stvarno deluje.

Nista nema bolje od bajkinga u prirodi rano izjutra ili kasno predvece. Od ove godine vozim 100+ km vikendom, ali buduci da sam rekreativac brzina mi je cca 20 do 24 km. Imam i sobi bicikl i to bas odlican, ali ne da zena da se vozi u dnevnoj (ispred tva, playstationa), a meni se u spavacoj i to u cosku bas ne vozi bicikl :)

Samo ako vozit po teretani. Na ulici radije se fokusirajte na ostale sudionike u prometu, nego na matematičke zadatke.