Aco, postoje različite igrice za vežbanje koncentracije i memorije, potraži "brain training games". Lumosity je jedna od njih koja se plaća, projektovao je tim neurologa, ali ima i dosta besplatnih.
Sa porastom tehnologije sa kojom su klinci upoznati i pre no sto progovore / prohodaju (tv, tablet, interaktivne igracke koje pevaju, sviraju itd), nije ni cudo. Imaju impuls, drajv da se krecu i da rade stvari koje su njima zanimljive, a ne one koje im drugi kazu da bi trebale biti zanimljive. Znaci, drustvo je krivo, kao i pogresno vaspitanje/odnos/obrazovanje u vecini slucajeva. Vremenom se napravi problem koga nebi ni bilo da su drugaciji uslovi odrastanja/vaspitanja/porodicnih odnosa i slicno. Postali smo drustvo koje zeli instant resenje (pilulu) za sve probleme, bez razmisljanja i truda. Problem je i sto roditelji rade po 10-12 sati dnevno, pa se traze i precice...
@ Aca: Čitajući Vaš komentar, mišljenje o Mensi mi se baš srozalo, mada, ruku na srce, ni dosad nije bilo bog zna kako visoko. Pažnja je psihička funkcija i znači usmeravanje mentalne energije na određene spoljašnje ili unutrašnje sadržaje. Sastoji se iz dve komponente: tenaciteta, odnosno stabilnosti pažnje, sposobnosti da se ona usmeri i zadrži na odgovarajućem sadržaju onoliko koliko je potrebno, i vigilnosti, tj. sposobnosti premeusmeravanja pažnje sa jednog sadržaja na druge. Pošto je pažnja osnovna psihička funkcija koja je u središtu svakodnevnog funkcionisanja svih ljudi, na njen kvalitet i kvantitet može uticati niz faktora: mentalni poremećaji, organske bolesti i stanja (neurološki poremećaji, fizičke povrede mozga, trovanje...), različiti situacioni činioci (sreća, tuga, strah, umor, briga...), ali i osobine ličnosti, kao i ostali psihički varijeteti koji doprinose individualnim razlikama među ljudima, odnosno to što vam je pažnja takva kakva je ne znači da je u pitanju ADHD (koji je, inače, izmišljen, ne postoji; tj. postoji samo kao psihijatrijski konstrukt), jer se pažnja ne vezuje isključivo za (fabrikovani) ADHD, tj. hiperkinetički poremećaj, verovali ili ne, postojala je i pre nego što je on uveden (izmišljen) kao dijagnostička kategorija. Dakle, to što Vam je pažnja, odnosno koncentracija slaba (povećana vigilnost, a smanjen tenacitet) hipotetički može biti posledica svačega, od bipolarnog poremećaja i paranoidne shizofrenije, do tumora mozga, ali je najrealnije da je reč o normalnoj osobini ličnosti. Nemojmo zaboraviti da se, dok ADHD još nije postojao, to zvalo jednostavno i narodski rasejanošću, koja možda nije bila baš najpoželjnija osobina, ali svakako nije smatrana poremećajem.
Evo i jedan odrasli primer... Imam 31 godinu i prilično sam inteligentan (član Mense ako nekom znači etiketa), što ce reci da sam osnovnu i gimnaziju zavrsio kao od šale, retko učio, osim onoga što me iole zanimalo... Zato me je fakultet namučio, jer sam ono što me nije zanimalo obilazio u širokom luku...a zahvaljujući našem edukacionom sistemu fakultet završava rad i disciplina, a ne kefalo...
Uglavnom da ne dužim, neko mi je već pomenuo da sumnja da ja imam taj sindrom,poremećaj ili kako već, ali je to bila osoba iz Amerike,tako da sam odbio da je saslušam, jer mi je tada delovalo tipično izmišljeno,za 'glupe Amere'. Prilično ružno sa moje strane, iz ove perspektive 10 godina kasnije...A slično vidim misli i dosta ljudi u komentarima...
Ali evo, dosta sam se prepoznao u ovom tekstu,a naročito mi smeta moja rasejanost,gubljenje pažnje i fokusa sa bitnih stvari,a fanatični fokus na nebitne (mom egu bitne) pa bi me zanimalo da li je moguće testirati osobu(matorog konja) na ADHD i pomoći na neki način? Kod mene su hiperaktivnost i poremećaj pažnje tesno povezani...a u detinjstvu blago maskirani inteligencijom, i slabom roditeljskom pažnjom...hvala silnom sportu kojim sam se bavio da to ne osetim toliko kao dete...
I da voleo bi da se javi još neka odrasla osoba koja sumnja na to, ili ima dijagnozu,još bolje...
@Dobrica
Aktivno bavljenje sportom ili necim sto bi ga bas zanimalo i usmerilo njegovu energiju bi sigurno pomoglo.
Procitala sam da je "naucnik" koj je ustanovio ADHD pred smrt priznao da je izmislio celu stvar. A u Americi i Kanadi odgajaju citave generacije dece na lekovima za smirenje. Nadam se da se ovi nasi "strucnjaci" nece prikloniti tom trendu. Mislim da samo treba pravilno preusmeriti visak energije i omoguciti deci da sto vise vremena provedu u fizickim aktivnostima.
Kada covecanstvo bude ukapiralo da je svaki covek jedinka za sebe, tada ce se prestati s raznim etiketiranjem. Sve ovo moze da se primeni i na decu s autizmom, jer obicno imaju nedostatak paznje, koncentracije, a ogromno interesovanje za odredjene stvari koje ih interesuju, a i neretko su veoma talentovani za neke stvari. To su drugaciji mozgovi, koji funkcionisu na drugaciji nacin nego kod neurotipicnih ljudi i to je to, nista vise. Ne treba se sve nazivati "bolescu" ili ziveti u teorijama zavere ("vakcine su krive, televizija je kriva"...), jednostavno, nismo svi isti, ne razmisljamo isto, ne osecamo isto, ne dozivljavamo isto i ne funkcionisemo isto. Malo vise strpljenja i tolerancije je neophodno, a malo manje pametovanja i laznog moralisanja.
Kao pedagog radim u institutu za decu koja su ometena u razvoju i imaju potrebu da budu pod nadzorom 24h (inostranstvo). Pored svega deca imaju kompleksne i multiporemecaje. (ODD,ASS,PDD-nos) , spektre autizma i različite traumatske poremećaje.
Moj sin ima dijagnozu ADHD. Lično nisam za etiketiranje dece i mislim da je kvalitet odrastanja povezan za okruženje deteta u kome raste.
Dakle, video sam naravno ranije da moj sin ima poteškoća sa koncentracijom i zajedno sa mojom suprugom i školom pokušao sam da napravim plan za njega kada se vratio jednog dana iz škole sav u suzama i rekao mi da mu je haos u glavi i traži od mene da mu pomognem.
Činjenica je da zaostaje sa radom,gledajući drugu decu u razredu. Samostalnost mu nije na visokom nivou, ali da kada se potrudi može sve zadatke da ispuni.(što znači da ima normalan nivo inteligencije IQ) . Voli muziku i 'svira' bubnjeve.
Prvo što sam uradio je da sam zamolio uciteljicu da mu od tada daje pola zadataka koje ostala deca imaju ( deca vide sama da su 'malo drugačija' od ostale dece i svakako je negativan efekat da dete sve vreme bude izloženo pritisku i negativnoscu jer nije u stanju da uradi sve što mu je zadato.
Drugo: u učionici i prilikom rada moj sin ima i može da koristi mp3 player sa slušalicama ( ne čuje ostalu decu već pevushi pesme koje voli da sluša)
Učiteljica je posle razgovora sa njenim nadredjenim javila da možemo da probamo moj plan i da evoluiramo posle 4 nedelje.
Rezultati su bili sjajni i moj sin se sada oseća mnogo bolje. I u školi sa ostalom decom koja imaju dijagnozu ADHD se radi na ovaj način.
BTW ADHD nije bolest, nema klasifikaciju u DSM IV, ali zato se prepisuju odredjeni lekovi koji utiču na smirenje i povećavaju fokus ( Methilfenidat- Ritalin, stratera, koncerta) i u ovim lekovima se nalaze mnoge štetne supstance. npr speed. Ja mom detetu nikada ne bi dao da guta ove lekove a vi kako hoćete.
pozdrav svima
Prvo- deca malo vremena provode napolju, pa su nervozna i drugo- roditelji ih ne vaspitavaju nego ih puštaju da se ponašaju kako god. Dakle, nervoza i nevaspitanost su uzroci 'poremećaja'. Ovakva deca najčešće upadaju u oči u školi kada postaje očigledno da ne prate nastavu i ne mogu da se uklope u društvo jer izgledaju nezrelija i gluplja od ostalih što je žalosno jer neka su izuzetno inteligentna. Naznake ovakvog ponašanja mogu se uočiti još u predškolskom periodu, ali roditelji tada ne žele tim da se bave jer ih mrzi da izvode decu napolje da se igraju, a kad su u kući onda ih mrzi da razgovaraju sa decom, a pogotovo da se igraju sa njima.
Zbog toga što farmaceutska industrija mora da zaradi, a psihijatrija da se nametne kao ozbiljna medicinska nauka, što nije. Od nekada "leve" specijalizacije koju su upisivali najlošiji studenti medicine i imigranti što su natucali engleski, psihijatrija je postala jedna od najuticajnijih medicinskih specijalnosti, utoliko što psihijatri imaju takvu moć i ovlašćenja da se sastanu jednom u desetak godina i nonšalantno odluče o tome koji će oblik ponašanja proglasiti mentalnim poremećajem, do te mere da se većina ljudi smatra mentalno bolesnim samim tim što su živi, i da im treba neka terapija, farmakološka, naravno. Mislim, ne radi se tu o nekim opskurnim teorijama zavere da se vlada svetom, već o dobroj, staroj kapitalističkoj potrebi da se po svaku cenu zaradi što više para. A što se tiče ADHD-a, tj. hiperkinetičkog poremećaja kako se kod nas zove, stvari se mogu posmatrati iz drugačije perspektive. Politička korektnost i ljudska prava dovedeni su do nivoa društvenog apsurda, deci se daju sve moguće slobode bez većih obaveza, a deca su najveći epikurejci, nakljukaš ih šećerom, od malih nogu posadiš pred TV/kompjuter, tutneš tablet u ruke, neka do mile volje gledaju Farmu i kretense japanske crtaće i igraju nasilne video-igre, samo da ne moraš da letiš oko njih, i posle se čudiš što ti je dete podivljalo. Naravno, mnogo je lakše prihvatiti dijagnozu ADHD i kljukati dete od pet godina ritalinom ili končertom, nego ga vaspitati i posvetiti mu pažnju, ali to je valjda previše zastareo i zaostao koncept, 21. vek je, nauka i tehnologija su tu da se ne bismo mučili, imamo veš-mašine pa ne peremo veš ručno, a takođe imamo metilfenidat i druge psihostimulanse da nam drže decu pod kontrolom. Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta.
da kazem samo da sam videla na raznim prehrambenim proizvodima da odredjeni aditivi uticu na ponasanje dece. ustvari, tacno je napisano koji: mislim da se radi o odredjenim vestackim bojama. i onda paradoksalno ih najvise i ima u onome sto deca vole: bombonama, sirupima, i ostalim poslasticama.
Manite se folk - teorija, svi su pametni za celo selo. Dete se istrči na nekoj livadi i sve je u redu. Vi to tako zamišljate? Literaturu u ruke, pa onda pričajte. Nisu to ni nevaspitana ni bezobrazna deca, koja nemaju gde da se igraju!
Psihologija tvrdoglavo zastupa model koji ni po koju cenu ne sme da bude patocentričan, jer, zaboga svi smo mi specifični po nečemu tj. samim tim pucamo od zdravlja. Kakvi poremećaji, kakvi bakrači!?
Ide se u drugu krajnost, banalizuje se problem. Nekada biste dobili dijagnozu ako ste vegeterijanac, a sada se sve proglašava za normalno. Ovakva deca zahtevaju posebno obučene i školovane ljude za rad sa njima, kao i roditelje koji će raditi sa njima 24/7. Literaturu u ruke, i ispovesti roditelja sa ovakvom decom, pa nek vam mozak radi, a ne neki američki neurolog sa teorijama o lovu i ribolovu, šumama i gorama. Bruka!
Zato sto, izmedju ostalog, jedu vise slatkisa, peciva, grickalica, gaziranih pica koji sadrze secer, tako da ta energija mora negde da se ispolji. Sport je jedan od najboljih ventila za ovo. Postoje stanja koja treba da se tretiraju (u SAD-u se cesto prepisuje lek ritalin), ali i to ima svoje lose strane, a nesanica je jedna od njih.
Plaše me bića koja ADHD leče batinama i nazivaju izmišljenim sindromom. Kako onda objasniti da isti roditelji, u istoj kući i u istoj školi imaju jedno mirno i staloženo dete, a drugo sa ADHD-om?
Mislim da jedan od uzročnika moze biti i ishrana. Djeca jedu previse industrijski obrađene hrane, pune aditiva, hormona. Gledala sam dokumentarac na tu temu, spoveden je mali eksperiment, deca su promjenom ishrane ( u skoli i kod kuce) značajno promenila ponasanje, rukopis i ocene u skoli.
ADHD = Zivo dete (hvala Bogu). Dok su deca jurcala za prasicima i pentrala se po drvecu sve je bilo u redu. Sada su zatvorena po kucama i nije nikakvo cudo sto mnogi od njih imaju visak energije. Seoska deca nemaju ovaj problem, a neretko se i "prepametni" psiholozi nalaze samo po gradovima. Dokon pop i jarice krsti - kaze nas narod. Tako su neki proglasili i post porodjajne depresije za tezak mentalni poremecaj i poceli zene da kljukaju kojekakvim hemijama. Svaki roditelj koji dozvoli sistemu da mu navuce dete na ritalin nije zasluzio da ima decu. Podrzavate legalnu narkomaniju! Samo vi mozete da sacuvate svoju decu od interesa hemijske industrije i podmicenih i neukih kvazi-lekara. Ako vam neko preporuci ritalin za decu zamolite ga da pred vama popije dve kutije da bi ste se uverili koliko je to bezbedno za vase malene. Ako odbije znate sta vam je raditi.
(UPOZORENJE, 17. jul 2015 09:08) Svaka čast!!! Još jedan statistika povezan sa vakcinama i svetskom zaverom farmaceuta.Ja nisam Vakcinisan i bio sam hiperaktivno dete, ne mogu reći da sam bio cveća ali sigurno ne nevaspitan II bezobrazan.Moj otac je to vrlo lako rešio sportom pa sam čak nekad i bio prvak u slobodnom plivanju u staroj Jugoslaviji među juniorima.Moja mlađa ćerka takođe je hiperaktivno i isto smo rešili sa spotom. I nije vakcinisana. I šta sad, svetska zavere jelte? Moja sestra živi u Kanali i nije vakcinisala decu.Najmlađa je takođe hiperaktivna i rešen je problem sa sportom. Zato molim Vas nemojte pričati razne teorije zavere, jednostavno nismo stvoreni da "pasemo travu" i u evoluciji nismo došli dovde da smo sputava kao sada. Pogledajte samo radost dece kad se nalaze na otvorenom. Geni su čudo
Nego šta, nego je poremećaj! Kako psiholozi vole da ne nazivaju stvari, pravim imenima, to je čudo jedno.
"Škola je prilagođena devojčicama... dečaci nemaju uzor..." I to bi trebalo da bude objašnjenje? Bruka!
Tacno sam znao da ce anti-vakcinasi i slicni pohitati da objasne kako je to od vakcina, ili je "izmisljena dijagnoza".
ADHD je SINDROM, dakle ne bolest, i nikako nije izmisljen. To nije stanje kada je dete NEMIRNO, jer je vecina dece nemirna, vec kada dete ne moze da se fokusira na jednu stvar, sto se najcesce primeti tek kada dete krene u skolu, pa ne moze da pazi na casu.
Inace, za sve mlade roditelje koji su se uspanicili, postoji jedan lak test - primeceno je da 4-godisnjaci sa ADHD sindromom ne uspevaju da skakucu na jednoj nozi. Ja sam se tako oslobodio brige oko svog nevidjeno nemirnog deteta.
Lekar kaže da magnezijum i B vitamini pomažu. Sinu od 8 godina već treći mesec dajem Magnezijum B5,6 i ima poboljšanja, staloženiji je. Da li im se još na neki način može pripomoći, možda biljnim neškodljivim preparatima, autosugestijom ili sportskim aktivnostima (borilački sportovi, atletika, plivanje).Neka alternativa i sve drugo samo ne sredstva za smirenje.
ADHD је оригинално потекло од болести "изузетно смо лоши родитељи па су лажни научници (психолози) измислили лажну болест како би оправдали најпре себе па онда и све нас"-итис, али су видели да је оригинални назив дугачак па су покушали некако да скрате.
Nema vise hiperaktivne dece nego deca nemaju gde da se igraju. Deca su puna energije koju moraju negde da izbace. Dok smo uglavnom ziveli u ruralnim sredinama gde su deca imala prostora za igru, trcanje, penjanje po drvecu tog problema nije bilo. Urbanizacijom deci je oduzet prostor za igru. Deca u mom komsiluku nemaju gde da se lepo umore. Ne mozes ti sada dete od osam godina kao ranije da "izbacis napolje" pa da se ono samo vrati kada ogladni. Na mojim klincima se tacno primeti uvece kako su proveli dan. Ako je bilo prilike da ih izvedemo napolje da sse igraju sa drugarima i istrce se onda se uvece lepo igraju, popiju mleko okupaju i u devet najkasnije oni su komirani u krevetu. Ako nismo uspeli da ih "izmorimo" jer radimo od jutra do sutra na zalost onda je to trcanje po kuci, tuca oko igracaka. Deca uopste nisu vise hiperaktivna, vise nemirna. Ona jadna nemaju gde da se igraju i umore.
Zato sto su tu dijagnozu izmislili farmaceuti, zarad prodaje lekova i kljukanja dece. Zasto toga nije bilo u moje vreme, pre tridesetak godina? Zato sto smo visili napolju po ceo dan, a kada si u kuci onda ucis. TV se nije gledao (izuzev 15-tak min. crtani film pre dnevnika, a za kompjuter nismo ni znali), e kada pocnete svaki dan izvoditi decu napolje po nekoliko sati, onda nece biti hiperaktivna. Odprilike bi sad decu da napravite kao mumije, da sede kao hipnotisani, da nemaju nikakva interesovanja, odprilike bi najpogodnije bilo da su kao lutke i da nemaju nikakve potrebe e tada bi nam zivot imao smisla. Ne daj Boze da imaju neka interesovanja van sfere TV i kompa.
Tekst za prodaju sedativa, da bi deca bila poslusni isprogramirani roboti.
Naravno da ce deca biti hiperaktivna, to su deca. Svuda jure, sve ih zanima...
Sta je bre s ovim ljudima?
Izmišljen sindrom, dete je dete, i ima potpuno drugačiju percepciju realnosti od odraslih. Može se čak reći da odrasli deci ispiraju mozak kako bi ih ukalupili u "vrednosti" savremenog sveta, a pogledajte na šta taj svet liči...
nisam procitao tekst i napisacu nesto kao pravi laik i zvucacu "ruralno": dok su se djeca igrala ispred zgrade i vodila na selo kod babe i djeda (trcala, skakala, lomila se bila na vazduh... trosila se) i dok su ponekad za svoje nestasluke dobijala po koji samar ili kaisem po dupetu; nije bilo ADD ili sto li vec
Vakcinacija dovodi do epidemioloskih razmera povecanja broja dece sa ADHD sindromima. Ucestalost autisticnog spectra je sada 1:50 sa nekadasnjih 1:10000 dece. Teski metali iz vakcina kombinovani sa genetski modifikovanim antitelima prasadi I drugih zivotinja, dovode do promene celijskog metabolzma kod ove dece, koje za posledicu imaju ostecenje mozdanih funkcija I problem sa gastointestinalnog trakta (propustljiva creva). Jednom recju zdravlje nase dece trajno je unisteno otrovima Iz vakcina. Neka neko nadje dete koje nije vakcinisano I ima ovakve probleme. NEMA GA!
Hiperaktivna?! Kako smo samo napredovali u izrazima,nekada se to zvalo bezobrazno napusteno i nevaspitano dete a sada je hiperaktivno,kakva glupost.... Roditelji su krivi
Ne znam da li su deca postala vise hiperaktivna ili smo mi roditelji postali vise "hiperpasivni" pa nam deca deluju suvise aktivna i zeljna svega. Takodje, ne znam za ostale, ali ja ustajem u pola 6 da bih stigao na posao u drugi grad i vracam se poko 18h. Trudim se da po povratku deci pruzim svu paznju i da provedem u prirodi sto veci deo vremena. Nisam siguran da je i to dovoljno vremena i onda dolazimo do toga da su deca zeljna svega a roditelji umorni i lakse je reci da je dete hiperaktivno nego raditi sa njima i posvetiti im se.
Ovako su mene kao dete karakterisali a sve sto sam zeleo jeste da se igram.
Valjda je i danas zastupljeno da neko misli da deca treba da se ponasaju kao penzioneri u partiji saha?!
Treba razumeti da organizam deteta funkcionise razlicito od organizma odraslih osoba i da oni svaku aktivnost drugacije dozivljavaju a pored toga ne rade po 10 sati dnevno kao mazge za malu platu.
Nema vise hiperaktivne dece nego deca nemaju gde da se igraju. Deca su puna energije koju moraju negde da izbace. Dok smo uglavnom ziveli u ruralnim sredinama gde su deca imala prostora za igru, trcanje, penjanje po drvecu tog problema nije bilo. Urbanizacijom deci je oduzet prostor za igru. Deca u mom komsiluku nemaju gde da se lepo umore. Ne mozes ti sada dete od osam godina kao ranije da "izbacis napolje" pa da se ono samo vrati kada ogladni. Na mojim klincima se tacno primeti uvece kako su proveli dan. Ako je bilo prilike da ih izvedemo napolje da sse igraju sa drugarima i istrce se onda se uvece lepo igraju, popiju mleko okupaju i u devet najkasnije oni su komirani u krevetu. Ako nismo uspeli da ih "izmorimo" jer radimo od jutra do sutra na zalost onda je to trcanje po kuci, tuca oko igracaka. Deca uopste nisu vise hiperaktivna, vise nemirna. Ona jadna nemaju gde da se igraju i umore.
nisam procitao tekst i napisacu nesto kao pravi laik i zvucacu "ruralno": dok su se djeca igrala ispred zgrade i vodila na selo kod babe i djeda (trcala, skakala, lomila se bila na vazduh... trosila se) i dok su ponekad za svoje nestasluke dobijala po koji samar ili kaisem po dupetu; nije bilo ADD ili sto li vec
Tekst za prodaju sedativa, da bi deca bila poslusni isprogramirani roboti.
Naravno da ce deca biti hiperaktivna, to su deca. Svuda jure, sve ih zanima...
Sta je bre s ovim ljudima?
Ne znam da li su deca postala vise hiperaktivna ili smo mi roditelji postali vise "hiperpasivni" pa nam deca deluju suvise aktivna i zeljna svega. Takodje, ne znam za ostale, ali ja ustajem u pola 6 da bih stigao na posao u drugi grad i vracam se poko 18h. Trudim se da po povratku deci pruzim svu paznju i da provedem u prirodi sto veci deo vremena. Nisam siguran da je i to dovoljno vremena i onda dolazimo do toga da su deca zeljna svega a roditelji umorni i lakse je reci da je dete hiperaktivno nego raditi sa njima i posvetiti im se.
Izmišljen sindrom, dete je dete, i ima potpuno drugačiju percepciju realnosti od odraslih. Može se čak reći da odrasli deci ispiraju mozak kako bi ih ukalupili u "vrednosti" savremenog sveta, a pogledajte na šta taj svet liči...
Zato sto su tu dijagnozu izmislili farmaceuti, zarad prodaje lekova i kljukanja dece. Zasto toga nije bilo u moje vreme, pre tridesetak godina? Zato sto smo visili napolju po ceo dan, a kada si u kuci onda ucis. TV se nije gledao (izuzev 15-tak min. crtani film pre dnevnika, a za kompjuter nismo ni znali), e kada pocnete svaki dan izvoditi decu napolje po nekoliko sati, onda nece biti hiperaktivna. Odprilike bi sad decu da napravite kao mumije, da sede kao hipnotisani, da nemaju nikakva interesovanja, odprilike bi najpogodnije bilo da su kao lutke i da nemaju nikakve potrebe e tada bi nam zivot imao smisla. Ne daj Boze da imaju neka interesovanja van sfere TV i kompa.
Ovako su mene kao dete karakterisali a sve sto sam zeleo jeste da se igram.
Valjda je i danas zastupljeno da neko misli da deca treba da se ponasaju kao penzioneri u partiji saha?!
Treba razumeti da organizam deteta funkcionise razlicito od organizma odraslih osoba i da oni svaku aktivnost drugacije dozivljavaju a pored toga ne rade po 10 sati dnevno kao mazge za malu platu.
Lekar kaže da magnezijum i B vitamini pomažu. Sinu od 8 godina već treći mesec dajem Magnezijum B5,6 i ima poboljšanja, staloženiji je. Da li im se još na neki način može pripomoći, možda biljnim neškodljivim preparatima, autosugestijom ili sportskim aktivnostima (borilački sportovi, atletika, plivanje).Neka alternativa i sve drugo samo ne sredstva za smirenje.
ADHD је оригинално потекло од болести "изузетно смо лоши родитељи па су лажни научници (психолози) измислили лажну болест како би оправдали најпре себе па онда и све нас"-итис, али су видели да је оригинални назив дугачак па су покушали некако да скрате.
Hiperaktivna?! Kako smo samo napredovali u izrazima,nekada se to zvalo bezobrazno napusteno i nevaspitano dete a sada je hiperaktivno,kakva glupost.... Roditelji su krivi
Nego šta, nego je poremećaj! Kako psiholozi vole da ne nazivaju stvari, pravim imenima, to je čudo jedno.
"Škola je prilagođena devojčicama... dečaci nemaju uzor..." I to bi trebalo da bude objašnjenje? Bruka!
Kao pedagog radim u institutu za decu koja su ometena u razvoju i imaju potrebu da budu pod nadzorom 24h (inostranstvo). Pored svega deca imaju kompleksne i multiporemecaje. (ODD,ASS,PDD-nos) , spektre autizma i različite traumatske poremećaje.
Moj sin ima dijagnozu ADHD. Lično nisam za etiketiranje dece i mislim da je kvalitet odrastanja povezan za okruženje deteta u kome raste.
Dakle, video sam naravno ranije da moj sin ima poteškoća sa koncentracijom i zajedno sa mojom suprugom i školom pokušao sam da napravim plan za njega kada se vratio jednog dana iz škole sav u suzama i rekao mi da mu je haos u glavi i traži od mene da mu pomognem.
Činjenica je da zaostaje sa radom,gledajući drugu decu u razredu. Samostalnost mu nije na visokom nivou, ali da kada se potrudi može sve zadatke da ispuni.(što znači da ima normalan nivo inteligencije IQ) . Voli muziku i 'svira' bubnjeve.
Prvo što sam uradio je da sam zamolio uciteljicu da mu od tada daje pola zadataka koje ostala deca imaju ( deca vide sama da su 'malo drugačija' od ostale dece i svakako je negativan efekat da dete sve vreme bude izloženo pritisku i negativnoscu jer nije u stanju da uradi sve što mu je zadato.
Drugo: u učionici i prilikom rada moj sin ima i može da koristi mp3 player sa slušalicama ( ne čuje ostalu decu već pevushi pesme koje voli da sluša)
Učiteljica je posle razgovora sa njenim nadredjenim javila da možemo da probamo moj plan i da evoluiramo posle 4 nedelje.
Rezultati su bili sjajni i moj sin se sada oseća mnogo bolje. I u školi sa ostalom decom koja imaju dijagnozu ADHD se radi na ovaj način.
BTW ADHD nije bolest, nema klasifikaciju u DSM IV, ali zato se prepisuju odredjeni lekovi koji utiču na smirenje i povećavaju fokus ( Methilfenidat- Ritalin, stratera, koncerta) i u ovim lekovima se nalaze mnoge štetne supstance. npr speed. Ja mom detetu nikada ne bi dao da guta ove lekove a vi kako hoćete.
pozdrav svima
Plaše me bića koja ADHD leče batinama i nazivaju izmišljenim sindromom. Kako onda objasniti da isti roditelji, u istoj kući i u istoj školi imaju jedno mirno i staloženo dete, a drugo sa ADHD-om?
Zbog toga što farmaceutska industrija mora da zaradi, a psihijatrija da se nametne kao ozbiljna medicinska nauka, što nije. Od nekada "leve" specijalizacije koju su upisivali najlošiji studenti medicine i imigranti što su natucali engleski, psihijatrija je postala jedna od najuticajnijih medicinskih specijalnosti, utoliko što psihijatri imaju takvu moć i ovlašćenja da se sastanu jednom u desetak godina i nonšalantno odluče o tome koji će oblik ponašanja proglasiti mentalnim poremećajem, do te mere da se većina ljudi smatra mentalno bolesnim samim tim što su živi, i da im treba neka terapija, farmakološka, naravno. Mislim, ne radi se tu o nekim opskurnim teorijama zavere da se vlada svetom, već o dobroj, staroj kapitalističkoj potrebi da se po svaku cenu zaradi što više para. A što se tiče ADHD-a, tj. hiperkinetičkog poremećaja kako se kod nas zove, stvari se mogu posmatrati iz drugačije perspektive. Politička korektnost i ljudska prava dovedeni su do nivoa društvenog apsurda, deci se daju sve moguće slobode bez većih obaveza, a deca su najveći epikurejci, nakljukaš ih šećerom, od malih nogu posadiš pred TV/kompjuter, tutneš tablet u ruke, neka do mile volje gledaju Farmu i kretense japanske crtaće i igraju nasilne video-igre, samo da ne moraš da letiš oko njih, i posle se čudiš što ti je dete podivljalo. Naravno, mnogo je lakše prihvatiti dijagnozu ADHD i kljukati dete od pet godina ritalinom ili končertom, nego ga vaspitati i posvetiti mu pažnju, ali to je valjda previše zastareo i zaostao koncept, 21. vek je, nauka i tehnologija su tu da se ne bismo mučili, imamo veš-mašine pa ne peremo veš ručno, a takođe imamo metilfenidat i druge psihostimulanse da nam drže decu pod kontrolom. Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta.
Vakcinacija dovodi do epidemioloskih razmera povecanja broja dece sa ADHD sindromima. Ucestalost autisticnog spectra je sada 1:50 sa nekadasnjih 1:10000 dece. Teski metali iz vakcina kombinovani sa genetski modifikovanim antitelima prasadi I drugih zivotinja, dovode do promene celijskog metabolzma kod ove dece, koje za posledicu imaju ostecenje mozdanih funkcija I problem sa gastointestinalnog trakta (propustljiva creva). Jednom recju zdravlje nase dece trajno je unisteno otrovima Iz vakcina. Neka neko nadje dete koje nije vakcinisano I ima ovakve probleme. NEMA GA!
Mislim da jedan od uzročnika moze biti i ishrana. Djeca jedu previse industrijski obrađene hrane, pune aditiva, hormona. Gledala sam dokumentarac na tu temu, spoveden je mali eksperiment, deca su promjenom ishrane ( u skoli i kod kuce) značajno promenila ponasanje, rukopis i ocene u skoli.
Tacno sam znao da ce anti-vakcinasi i slicni pohitati da objasne kako je to od vakcina, ili je "izmisljena dijagnoza".
ADHD je SINDROM, dakle ne bolest, i nikako nije izmisljen. To nije stanje kada je dete NEMIRNO, jer je vecina dece nemirna, vec kada dete ne moze da se fokusira na jednu stvar, sto se najcesce primeti tek kada dete krene u skolu, pa ne moze da pazi na casu.
Inace, za sve mlade roditelje koji su se uspanicili, postoji jedan lak test - primeceno je da 4-godisnjaci sa ADHD sindromom ne uspevaju da skakucu na jednoj nozi. Ja sam se tako oslobodio brige oko svog nevidjeno nemirnog deteta.
Kada covecanstvo bude ukapiralo da je svaki covek jedinka za sebe, tada ce se prestati s raznim etiketiranjem. Sve ovo moze da se primeni i na decu s autizmom, jer obicno imaju nedostatak paznje, koncentracije, a ogromno interesovanje za odredjene stvari koje ih interesuju, a i neretko su veoma talentovani za neke stvari. To su drugaciji mozgovi, koji funkcionisu na drugaciji nacin nego kod neurotipicnih ljudi i to je to, nista vise. Ne treba se sve nazivati "bolescu" ili ziveti u teorijama zavere ("vakcine su krive, televizija je kriva"...), jednostavno, nismo svi isti, ne razmisljamo isto, ne osecamo isto, ne dozivljavamo isto i ne funkcionisemo isto. Malo vise strpljenja i tolerancije je neophodno, a malo manje pametovanja i laznog moralisanja.
(UPOZORENJE, 17. jul 2015 09:08) Svaka čast!!! Još jedan statistika povezan sa vakcinama i svetskom zaverom farmaceuta.Ja nisam Vakcinisan i bio sam hiperaktivno dete, ne mogu reći da sam bio cveća ali sigurno ne nevaspitan II bezobrazan.Moj otac je to vrlo lako rešio sportom pa sam čak nekad i bio prvak u slobodnom plivanju u staroj Jugoslaviji među juniorima.Moja mlađa ćerka takođe je hiperaktivno i isto smo rešili sa spotom. I nije vakcinisana. I šta sad, svetska zavere jelte? Moja sestra živi u Kanali i nije vakcinisala decu.Najmlađa je takođe hiperaktivna i rešen je problem sa sportom. Zato molim Vas nemojte pričati razne teorije zavere, jednostavno nismo stvoreni da "pasemo travu" i u evoluciji nismo došli dovde da smo sputava kao sada. Pogledajte samo radost dece kad se nalaze na otvorenom. Geni su čudo
Prvo- deca malo vremena provode napolju, pa su nervozna i drugo- roditelji ih ne vaspitavaju nego ih puštaju da se ponašaju kako god. Dakle, nervoza i nevaspitanost su uzroci 'poremećaja'. Ovakva deca najčešće upadaju u oči u školi kada postaje očigledno da ne prate nastavu i ne mogu da se uklope u društvo jer izgledaju nezrelija i gluplja od ostalih što je žalosno jer neka su izuzetno inteligentna. Naznake ovakvog ponašanja mogu se uočiti još u predškolskom periodu, ali roditelji tada ne žele tim da se bave jer ih mrzi da izvode decu napolje da se igraju, a kad su u kući onda ih mrzi da razgovaraju sa decom, a pogotovo da se igraju sa njima.
ADHD = Zivo dete (hvala Bogu). Dok su deca jurcala za prasicima i pentrala se po drvecu sve je bilo u redu. Sada su zatvorena po kucama i nije nikakvo cudo sto mnogi od njih imaju visak energije. Seoska deca nemaju ovaj problem, a neretko se i "prepametni" psiholozi nalaze samo po gradovima. Dokon pop i jarice krsti - kaze nas narod. Tako su neki proglasili i post porodjajne depresije za tezak mentalni poremecaj i poceli zene da kljukaju kojekakvim hemijama. Svaki roditelj koji dozvoli sistemu da mu navuce dete na ritalin nije zasluzio da ima decu. Podrzavate legalnu narkomaniju! Samo vi mozete da sacuvate svoju decu od interesa hemijske industrije i podmicenih i neukih kvazi-lekara. Ako vam neko preporuci ritalin za decu zamolite ga da pred vama popije dve kutije da bi ste se uverili koliko je to bezbedno za vase malene. Ako odbije znate sta vam je raditi.
Zato sto, izmedju ostalog, jedu vise slatkisa, peciva, grickalica, gaziranih pica koji sadrze secer, tako da ta energija mora negde da se ispolji. Sport je jedan od najboljih ventila za ovo. Postoje stanja koja treba da se tretiraju (u SAD-u se cesto prepisuje lek ritalin), ali i to ima svoje lose strane, a nesanica je jedna od njih.
da kazem samo da sam videla na raznim prehrambenim proizvodima da odredjeni aditivi uticu na ponasanje dece. ustvari, tacno je napisano koji: mislim da se radi o odredjenim vestackim bojama. i onda paradoksalno ih najvise i ima u onome sto deca vole: bombonama, sirupima, i ostalim poslasticama.
Manite se folk - teorija, svi su pametni za celo selo. Dete se istrči na nekoj livadi i sve je u redu. Vi to tako zamišljate? Literaturu u ruke, pa onda pričajte. Nisu to ni nevaspitana ni bezobrazna deca, koja nemaju gde da se igraju!
Psihologija tvrdoglavo zastupa model koji ni po koju cenu ne sme da bude patocentričan, jer, zaboga svi smo mi specifični po nečemu tj. samim tim pucamo od zdravlja. Kakvi poremećaji, kakvi bakrači!?
Ide se u drugu krajnost, banalizuje se problem. Nekada biste dobili dijagnozu ako ste vegeterijanac, a sada se sve proglašava za normalno. Ovakva deca zahtevaju posebno obučene i školovane ljude za rad sa njima, kao i roditelje koji će raditi sa njima 24/7. Literaturu u ruke, i ispovesti roditelja sa ovakvom decom, pa nek vam mozak radi, a ne neki američki neurolog sa teorijama o lovu i ribolovu, šumama i gorama. Bruka!
@Dobrica
Aktivno bavljenje sportom ili necim sto bi ga bas zanimalo i usmerilo njegovu energiju bi sigurno pomoglo.
Procitala sam da je "naucnik" koj je ustanovio ADHD pred smrt priznao da je izmislio celu stvar. A u Americi i Kanadi odgajaju citave generacije dece na lekovima za smirenje. Nadam se da se ovi nasi "strucnjaci" nece prikloniti tom trendu. Mislim da samo treba pravilno preusmeriti visak energije i omoguciti deci da sto vise vremena provedu u fizickim aktivnostima.
Evo i jedan odrasli primer... Imam 31 godinu i prilično sam inteligentan (član Mense ako nekom znači etiketa), što ce reci da sam osnovnu i gimnaziju zavrsio kao od šale, retko učio, osim onoga što me iole zanimalo... Zato me je fakultet namučio, jer sam ono što me nije zanimalo obilazio u širokom luku...a zahvaljujući našem edukacionom sistemu fakultet završava rad i disciplina, a ne kefalo...
Uglavnom da ne dužim, neko mi je već pomenuo da sumnja da ja imam taj sindrom,poremećaj ili kako već, ali je to bila osoba iz Amerike,tako da sam odbio da je saslušam, jer mi je tada delovalo tipično izmišljeno,za 'glupe Amere'. Prilično ružno sa moje strane, iz ove perspektive 10 godina kasnije...A slično vidim misli i dosta ljudi u komentarima...
Ali evo, dosta sam se prepoznao u ovom tekstu,a naročito mi smeta moja rasejanost,gubljenje pažnje i fokusa sa bitnih stvari,a fanatični fokus na nebitne (mom egu bitne) pa bi me zanimalo da li je moguće testirati osobu(matorog konja) na ADHD i pomoći na neki način? Kod mene su hiperaktivnost i poremećaj pažnje tesno povezani...a u detinjstvu blago maskirani inteligencijom, i slabom roditeljskom pažnjom...hvala silnom sportu kojim sam se bavio da to ne osetim toliko kao dete...
I da voleo bi da se javi još neka odrasla osoba koja sumnja na to, ili ima dijagnozu,još bolje...
@ Aca: Čitajući Vaš komentar, mišljenje o Mensi mi se baš srozalo, mada, ruku na srce, ni dosad nije bilo bog zna kako visoko. Pažnja je psihička funkcija i znači usmeravanje mentalne energije na određene spoljašnje ili unutrašnje sadržaje. Sastoji se iz dve komponente: tenaciteta, odnosno stabilnosti pažnje, sposobnosti da se ona usmeri i zadrži na odgovarajućem sadržaju onoliko koliko je potrebno, i vigilnosti, tj. sposobnosti premeusmeravanja pažnje sa jednog sadržaja na druge. Pošto je pažnja osnovna psihička funkcija koja je u središtu svakodnevnog funkcionisanja svih ljudi, na njen kvalitet i kvantitet može uticati niz faktora: mentalni poremećaji, organske bolesti i stanja (neurološki poremećaji, fizičke povrede mozga, trovanje...), različiti situacioni činioci (sreća, tuga, strah, umor, briga...), ali i osobine ličnosti, kao i ostali psihički varijeteti koji doprinose individualnim razlikama među ljudima, odnosno to što vam je pažnja takva kakva je ne znači da je u pitanju ADHD (koji je, inače, izmišljen, ne postoji; tj. postoji samo kao psihijatrijski konstrukt), jer se pažnja ne vezuje isključivo za (fabrikovani) ADHD, tj. hiperkinetički poremećaj, verovali ili ne, postojala je i pre nego što je on uveden (izmišljen) kao dijagnostička kategorija. Dakle, to što Vam je pažnja, odnosno koncentracija slaba (povećana vigilnost, a smanjen tenacitet) hipotetički može biti posledica svačega, od bipolarnog poremećaja i paranoidne shizofrenije, do tumora mozga, ali je najrealnije da je reč o normalnoj osobini ličnosti. Nemojmo zaboraviti da se, dok ADHD još nije postojao, to zvalo jednostavno i narodski rasejanošću, koja možda nije bila baš najpoželjnija osobina, ali svakako nije smatrana poremećajem.
Sa porastom tehnologije sa kojom su klinci upoznati i pre no sto progovore / prohodaju (tv, tablet, interaktivne igracke koje pevaju, sviraju itd), nije ni cudo. Imaju impuls, drajv da se krecu i da rade stvari koje su njima zanimljive, a ne one koje im drugi kazu da bi trebale biti zanimljive. Znaci, drustvo je krivo, kao i pogresno vaspitanje/odnos/obrazovanje u vecini slucajeva. Vremenom se napravi problem koga nebi ni bilo da su drugaciji uslovi odrastanja/vaspitanja/porodicnih odnosa i slicno. Postali smo drustvo koje zeli instant resenje (pilulu) za sve probleme, bez razmisljanja i truda. Problem je i sto roditelji rade po 10-12 sati dnevno, pa se traze i precice...
Aco, postoje različite igrice za vežbanje koncentracije i memorije, potraži "brain training games". Lumosity je jedna od njih koja se plaća, projektovao je tim neurologa, ali ima i dosta besplatnih.
Vakcinacija dovodi do epidemioloskih razmera povecanja broja dece sa ADHD sindromima. Ucestalost autisticnog spectra je sada 1:50 sa nekadasnjih 1:10000 dece. Teski metali iz vakcina kombinovani sa genetski modifikovanim antitelima prasadi I drugih zivotinja, dovode do promene celijskog metabolzma kod ove dece, koje za posledicu imaju ostecenje mozdanih funkcija I problem sa gastointestinalnog trakta (propustljiva creva). Jednom recju zdravlje nase dece trajno je unisteno otrovima Iz vakcina. Neka neko nadje dete koje nije vakcinisano I ima ovakve probleme. NEMA GA!
Hiperaktivna?! Kako smo samo napredovali u izrazima,nekada se to zvalo bezobrazno napusteno i nevaspitano dete a sada je hiperaktivno,kakva glupost.... Roditelji su krivi
Nego šta, nego je poremećaj! Kako psiholozi vole da ne nazivaju stvari, pravim imenima, to je čudo jedno.
"Škola je prilagođena devojčicama... dečaci nemaju uzor..." I to bi trebalo da bude objašnjenje? Bruka!
ADHD је оригинално потекло од болести "изузетно смо лоши родитељи па су лажни научници (психолози) измислили лажну болест како би оправдали најпре себе па онда и све нас"-итис, али су видели да је оригинални назив дугачак па су покушали некако да скрате.
Tekst za prodaju sedativa, da bi deca bila poslusni isprogramirani roboti.
Naravno da ce deca biti hiperaktivna, to su deca. Svuda jure, sve ih zanima...
Sta je bre s ovim ljudima?
Izmišljen sindrom, dete je dete, i ima potpuno drugačiju percepciju realnosti od odraslih. Može se čak reći da odrasli deci ispiraju mozak kako bi ih ukalupili u "vrednosti" savremenog sveta, a pogledajte na šta taj svet liči...
nisam procitao tekst i napisacu nesto kao pravi laik i zvucacu "ruralno": dok su se djeca igrala ispred zgrade i vodila na selo kod babe i djeda (trcala, skakala, lomila se bila na vazduh... trosila se) i dok su ponekad za svoje nestasluke dobijala po koji samar ili kaisem po dupetu; nije bilo ADD ili sto li vec
Zato sto su tu dijagnozu izmislili farmaceuti, zarad prodaje lekova i kljukanja dece. Zasto toga nije bilo u moje vreme, pre tridesetak godina? Zato sto smo visili napolju po ceo dan, a kada si u kuci onda ucis. TV se nije gledao (izuzev 15-tak min. crtani film pre dnevnika, a za kompjuter nismo ni znali), e kada pocnete svaki dan izvoditi decu napolje po nekoliko sati, onda nece biti hiperaktivna. Odprilike bi sad decu da napravite kao mumije, da sede kao hipnotisani, da nemaju nikakva interesovanja, odprilike bi najpogodnije bilo da su kao lutke i da nemaju nikakve potrebe e tada bi nam zivot imao smisla. Ne daj Boze da imaju neka interesovanja van sfere TV i kompa.
Manite se folk - teorija, svi su pametni za celo selo. Dete se istrči na nekoj livadi i sve je u redu. Vi to tako zamišljate? Literaturu u ruke, pa onda pričajte. Nisu to ni nevaspitana ni bezobrazna deca, koja nemaju gde da se igraju!
Psihologija tvrdoglavo zastupa model koji ni po koju cenu ne sme da bude patocentričan, jer, zaboga svi smo mi specifični po nečemu tj. samim tim pucamo od zdravlja. Kakvi poremećaji, kakvi bakrači!?
Ide se u drugu krajnost, banalizuje se problem. Nekada biste dobili dijagnozu ako ste vegeterijanac, a sada se sve proglašava za normalno. Ovakva deca zahtevaju posebno obučene i školovane ljude za rad sa njima, kao i roditelje koji će raditi sa njima 24/7. Literaturu u ruke, i ispovesti roditelja sa ovakvom decom, pa nek vam mozak radi, a ne neki američki neurolog sa teorijama o lovu i ribolovu, šumama i gorama. Bruka!
Zbog toga što farmaceutska industrija mora da zaradi, a psihijatrija da se nametne kao ozbiljna medicinska nauka, što nije. Od nekada "leve" specijalizacije koju su upisivali najlošiji studenti medicine i imigranti što su natucali engleski, psihijatrija je postala jedna od najuticajnijih medicinskih specijalnosti, utoliko što psihijatri imaju takvu moć i ovlašćenja da se sastanu jednom u desetak godina i nonšalantno odluče o tome koji će oblik ponašanja proglasiti mentalnim poremećajem, do te mere da se većina ljudi smatra mentalno bolesnim samim tim što su živi, i da im treba neka terapija, farmakološka, naravno. Mislim, ne radi se tu o nekim opskurnim teorijama zavere da se vlada svetom, već o dobroj, staroj kapitalističkoj potrebi da se po svaku cenu zaradi što više para. A što se tiče ADHD-a, tj. hiperkinetičkog poremećaja kako se kod nas zove, stvari se mogu posmatrati iz drugačije perspektive. Politička korektnost i ljudska prava dovedeni su do nivoa društvenog apsurda, deci se daju sve moguće slobode bez većih obaveza, a deca su najveći epikurejci, nakljukaš ih šećerom, od malih nogu posadiš pred TV/kompjuter, tutneš tablet u ruke, neka do mile volje gledaju Farmu i kretense japanske crtaće i igraju nasilne video-igre, samo da ne moraš da letiš oko njih, i posle se čudiš što ti je dete podivljalo. Naravno, mnogo je lakše prihvatiti dijagnozu ADHD i kljukati dete od pet godina ritalinom ili končertom, nego ga vaspitati i posvetiti mu pažnju, ali to je valjda previše zastareo i zaostao koncept, 21. vek je, nauka i tehnologija su tu da se ne bismo mučili, imamo veš-mašine pa ne peremo veš ručno, a takođe imamo metilfenidat i druge psihostimulanse da nam drže decu pod kontrolom. Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta.
Lekar kaže da magnezijum i B vitamini pomažu. Sinu od 8 godina već treći mesec dajem Magnezijum B5,6 i ima poboljšanja, staloženiji je. Da li im se još na neki način može pripomoći, možda biljnim neškodljivim preparatima, autosugestijom ili sportskim aktivnostima (borilački sportovi, atletika, plivanje).Neka alternativa i sve drugo samo ne sredstva za smirenje.
Ovako su mene kao dete karakterisali a sve sto sam zeleo jeste da se igram.
Valjda je i danas zastupljeno da neko misli da deca treba da se ponasaju kao penzioneri u partiji saha?!
Treba razumeti da organizam deteta funkcionise razlicito od organizma odraslih osoba i da oni svaku aktivnost drugacije dozivljavaju a pored toga ne rade po 10 sati dnevno kao mazge za malu platu.
Nema vise hiperaktivne dece nego deca nemaju gde da se igraju. Deca su puna energije koju moraju negde da izbace. Dok smo uglavnom ziveli u ruralnim sredinama gde su deca imala prostora za igru, trcanje, penjanje po drvecu tog problema nije bilo. Urbanizacijom deci je oduzet prostor za igru. Deca u mom komsiluku nemaju gde da se lepo umore. Ne mozes ti sada dete od osam godina kao ranije da "izbacis napolje" pa da se ono samo vrati kada ogladni. Na mojim klincima se tacno primeti uvece kako su proveli dan. Ako je bilo prilike da ih izvedemo napolje da sse igraju sa drugarima i istrce se onda se uvece lepo igraju, popiju mleko okupaju i u devet najkasnije oni su komirani u krevetu. Ako nismo uspeli da ih "izmorimo" jer radimo od jutra do sutra na zalost onda je to trcanje po kuci, tuca oko igracaka. Deca uopste nisu vise hiperaktivna, vise nemirna. Ona jadna nemaju gde da se igraju i umore.
Tacno sam znao da ce anti-vakcinasi i slicni pohitati da objasne kako je to od vakcina, ili je "izmisljena dijagnoza".
ADHD je SINDROM, dakle ne bolest, i nikako nije izmisljen. To nije stanje kada je dete NEMIRNO, jer je vecina dece nemirna, vec kada dete ne moze da se fokusira na jednu stvar, sto se najcesce primeti tek kada dete krene u skolu, pa ne moze da pazi na casu.
Inace, za sve mlade roditelje koji su se uspanicili, postoji jedan lak test - primeceno je da 4-godisnjaci sa ADHD sindromom ne uspevaju da skakucu na jednoj nozi. Ja sam se tako oslobodio brige oko svog nevidjeno nemirnog deteta.
Ne znam da li su deca postala vise hiperaktivna ili smo mi roditelji postali vise "hiperpasivni" pa nam deca deluju suvise aktivna i zeljna svega. Takodje, ne znam za ostale, ali ja ustajem u pola 6 da bih stigao na posao u drugi grad i vracam se poko 18h. Trudim se da po povratku deci pruzim svu paznju i da provedem u prirodi sto veci deo vremena. Nisam siguran da je i to dovoljno vremena i onda dolazimo do toga da su deca zeljna svega a roditelji umorni i lakse je reci da je dete hiperaktivno nego raditi sa njima i posvetiti im se.
@Dobrica
Aktivno bavljenje sportom ili necim sto bi ga bas zanimalo i usmerilo njegovu energiju bi sigurno pomoglo.
Procitala sam da je "naucnik" koj je ustanovio ADHD pred smrt priznao da je izmislio celu stvar. A u Americi i Kanadi odgajaju citave generacije dece na lekovima za smirenje. Nadam se da se ovi nasi "strucnjaci" nece prikloniti tom trendu. Mislim da samo treba pravilno preusmeriti visak energije i omoguciti deci da sto vise vremena provedu u fizickim aktivnostima.
(UPOZORENJE, 17. jul 2015 09:08) Svaka čast!!! Još jedan statistika povezan sa vakcinama i svetskom zaverom farmaceuta.Ja nisam Vakcinisan i bio sam hiperaktivno dete, ne mogu reći da sam bio cveća ali sigurno ne nevaspitan II bezobrazan.Moj otac je to vrlo lako rešio sportom pa sam čak nekad i bio prvak u slobodnom plivanju u staroj Jugoslaviji među juniorima.Moja mlađa ćerka takođe je hiperaktivno i isto smo rešili sa spotom. I nije vakcinisana. I šta sad, svetska zavere jelte? Moja sestra živi u Kanali i nije vakcinisala decu.Najmlađa je takođe hiperaktivna i rešen je problem sa sportom. Zato molim Vas nemojte pričati razne teorije zavere, jednostavno nismo stvoreni da "pasemo travu" i u evoluciji nismo došli dovde da smo sputava kao sada. Pogledajte samo radost dece kad se nalaze na otvorenom. Geni su čudo
ADHD = Zivo dete (hvala Bogu). Dok su deca jurcala za prasicima i pentrala se po drvecu sve je bilo u redu. Sada su zatvorena po kucama i nije nikakvo cudo sto mnogi od njih imaju visak energije. Seoska deca nemaju ovaj problem, a neretko se i "prepametni" psiholozi nalaze samo po gradovima. Dokon pop i jarice krsti - kaze nas narod. Tako su neki proglasili i post porodjajne depresije za tezak mentalni poremecaj i poceli zene da kljukaju kojekakvim hemijama. Svaki roditelj koji dozvoli sistemu da mu navuce dete na ritalin nije zasluzio da ima decu. Podrzavate legalnu narkomaniju! Samo vi mozete da sacuvate svoju decu od interesa hemijske industrije i podmicenih i neukih kvazi-lekara. Ako vam neko preporuci ritalin za decu zamolite ga da pred vama popije dve kutije da bi ste se uverili koliko je to bezbedno za vase malene. Ako odbije znate sta vam je raditi.
Evo i jedan odrasli primer... Imam 31 godinu i prilično sam inteligentan (član Mense ako nekom znači etiketa), što ce reci da sam osnovnu i gimnaziju zavrsio kao od šale, retko učio, osim onoga što me iole zanimalo... Zato me je fakultet namučio, jer sam ono što me nije zanimalo obilazio u širokom luku...a zahvaljujući našem edukacionom sistemu fakultet završava rad i disciplina, a ne kefalo...
Uglavnom da ne dužim, neko mi je već pomenuo da sumnja da ja imam taj sindrom,poremećaj ili kako već, ali je to bila osoba iz Amerike,tako da sam odbio da je saslušam, jer mi je tada delovalo tipično izmišljeno,za 'glupe Amere'. Prilično ružno sa moje strane, iz ove perspektive 10 godina kasnije...A slično vidim misli i dosta ljudi u komentarima...
Ali evo, dosta sam se prepoznao u ovom tekstu,a naročito mi smeta moja rasejanost,gubljenje pažnje i fokusa sa bitnih stvari,a fanatični fokus na nebitne (mom egu bitne) pa bi me zanimalo da li je moguće testirati osobu(matorog konja) na ADHD i pomoći na neki način? Kod mene su hiperaktivnost i poremećaj pažnje tesno povezani...a u detinjstvu blago maskirani inteligencijom, i slabom roditeljskom pažnjom...hvala silnom sportu kojim sam se bavio da to ne osetim toliko kao dete...
I da voleo bi da se javi još neka odrasla osoba koja sumnja na to, ili ima dijagnozu,još bolje...
Plaše me bića koja ADHD leče batinama i nazivaju izmišljenim sindromom. Kako onda objasniti da isti roditelji, u istoj kući i u istoj školi imaju jedno mirno i staloženo dete, a drugo sa ADHD-om?
Mislim da jedan od uzročnika moze biti i ishrana. Djeca jedu previse industrijski obrađene hrane, pune aditiva, hormona. Gledala sam dokumentarac na tu temu, spoveden je mali eksperiment, deca su promjenom ishrane ( u skoli i kod kuce) značajno promenila ponasanje, rukopis i ocene u skoli.
Prvo- deca malo vremena provode napolju, pa su nervozna i drugo- roditelji ih ne vaspitavaju nego ih puštaju da se ponašaju kako god. Dakle, nervoza i nevaspitanost su uzroci 'poremećaja'. Ovakva deca najčešće upadaju u oči u školi kada postaje očigledno da ne prate nastavu i ne mogu da se uklope u društvo jer izgledaju nezrelija i gluplja od ostalih što je žalosno jer neka su izuzetno inteligentna. Naznake ovakvog ponašanja mogu se uočiti još u predškolskom periodu, ali roditelji tada ne žele tim da se bave jer ih mrzi da izvode decu napolje da se igraju, a kad su u kući onda ih mrzi da razgovaraju sa decom, a pogotovo da se igraju sa njima.
Kada covecanstvo bude ukapiralo da je svaki covek jedinka za sebe, tada ce se prestati s raznim etiketiranjem. Sve ovo moze da se primeni i na decu s autizmom, jer obicno imaju nedostatak paznje, koncentracije, a ogromno interesovanje za odredjene stvari koje ih interesuju, a i neretko su veoma talentovani za neke stvari. To su drugaciji mozgovi, koji funkcionisu na drugaciji nacin nego kod neurotipicnih ljudi i to je to, nista vise. Ne treba se sve nazivati "bolescu" ili ziveti u teorijama zavere ("vakcine su krive, televizija je kriva"...), jednostavno, nismo svi isti, ne razmisljamo isto, ne osecamo isto, ne dozivljavamo isto i ne funkcionisemo isto. Malo vise strpljenja i tolerancije je neophodno, a malo manje pametovanja i laznog moralisanja.
@ Aca: Čitajući Vaš komentar, mišljenje o Mensi mi se baš srozalo, mada, ruku na srce, ni dosad nije bilo bog zna kako visoko. Pažnja je psihička funkcija i znači usmeravanje mentalne energije na određene spoljašnje ili unutrašnje sadržaje. Sastoji se iz dve komponente: tenaciteta, odnosno stabilnosti pažnje, sposobnosti da se ona usmeri i zadrži na odgovarajućem sadržaju onoliko koliko je potrebno, i vigilnosti, tj. sposobnosti premeusmeravanja pažnje sa jednog sadržaja na druge. Pošto je pažnja osnovna psihička funkcija koja je u središtu svakodnevnog funkcionisanja svih ljudi, na njen kvalitet i kvantitet može uticati niz faktora: mentalni poremećaji, organske bolesti i stanja (neurološki poremećaji, fizičke povrede mozga, trovanje...), različiti situacioni činioci (sreća, tuga, strah, umor, briga...), ali i osobine ličnosti, kao i ostali psihički varijeteti koji doprinose individualnim razlikama među ljudima, odnosno to što vam je pažnja takva kakva je ne znači da je u pitanju ADHD (koji je, inače, izmišljen, ne postoji; tj. postoji samo kao psihijatrijski konstrukt), jer se pažnja ne vezuje isključivo za (fabrikovani) ADHD, tj. hiperkinetički poremećaj, verovali ili ne, postojala je i pre nego što je on uveden (izmišljen) kao dijagnostička kategorija. Dakle, to što Vam je pažnja, odnosno koncentracija slaba (povećana vigilnost, a smanjen tenacitet) hipotetički može biti posledica svačega, od bipolarnog poremećaja i paranoidne shizofrenije, do tumora mozga, ali je najrealnije da je reč o normalnoj osobini ličnosti. Nemojmo zaboraviti da se, dok ADHD još nije postojao, to zvalo jednostavno i narodski rasejanošću, koja možda nije bila baš najpoželjnija osobina, ali svakako nije smatrana poremećajem.
Sa porastom tehnologije sa kojom su klinci upoznati i pre no sto progovore / prohodaju (tv, tablet, interaktivne igracke koje pevaju, sviraju itd), nije ni cudo. Imaju impuls, drajv da se krecu i da rade stvari koje su njima zanimljive, a ne one koje im drugi kazu da bi trebale biti zanimljive. Znaci, drustvo je krivo, kao i pogresno vaspitanje/odnos/obrazovanje u vecini slucajeva. Vremenom se napravi problem koga nebi ni bilo da su drugaciji uslovi odrastanja/vaspitanja/porodicnih odnosa i slicno. Postali smo drustvo koje zeli instant resenje (pilulu) za sve probleme, bez razmisljanja i truda. Problem je i sto roditelji rade po 10-12 sati dnevno, pa se traze i precice...
Zato sto, izmedju ostalog, jedu vise slatkisa, peciva, grickalica, gaziranih pica koji sadrze secer, tako da ta energija mora negde da se ispolji. Sport je jedan od najboljih ventila za ovo. Postoje stanja koja treba da se tretiraju (u SAD-u se cesto prepisuje lek ritalin), ali i to ima svoje lose strane, a nesanica je jedna od njih.
da kazem samo da sam videla na raznim prehrambenim proizvodima da odredjeni aditivi uticu na ponasanje dece. ustvari, tacno je napisano koji: mislim da se radi o odredjenim vestackim bojama. i onda paradoksalno ih najvise i ima u onome sto deca vole: bombonama, sirupima, i ostalim poslasticama.
Kao pedagog radim u institutu za decu koja su ometena u razvoju i imaju potrebu da budu pod nadzorom 24h (inostranstvo). Pored svega deca imaju kompleksne i multiporemecaje. (ODD,ASS,PDD-nos) , spektre autizma i različite traumatske poremećaje.
Moj sin ima dijagnozu ADHD. Lično nisam za etiketiranje dece i mislim da je kvalitet odrastanja povezan za okruženje deteta u kome raste.
Dakle, video sam naravno ranije da moj sin ima poteškoća sa koncentracijom i zajedno sa mojom suprugom i školom pokušao sam da napravim plan za njega kada se vratio jednog dana iz škole sav u suzama i rekao mi da mu je haos u glavi i traži od mene da mu pomognem.
Činjenica je da zaostaje sa radom,gledajući drugu decu u razredu. Samostalnost mu nije na visokom nivou, ali da kada se potrudi može sve zadatke da ispuni.(što znači da ima normalan nivo inteligencije IQ) . Voli muziku i 'svira' bubnjeve.
Prvo što sam uradio je da sam zamolio uciteljicu da mu od tada daje pola zadataka koje ostala deca imaju ( deca vide sama da su 'malo drugačija' od ostale dece i svakako je negativan efekat da dete sve vreme bude izloženo pritisku i negativnoscu jer nije u stanju da uradi sve što mu je zadato.
Drugo: u učionici i prilikom rada moj sin ima i može da koristi mp3 player sa slušalicama ( ne čuje ostalu decu već pevushi pesme koje voli da sluša)
Učiteljica je posle razgovora sa njenim nadredjenim javila da možemo da probamo moj plan i da evoluiramo posle 4 nedelje.
Rezultati su bili sjajni i moj sin se sada oseća mnogo bolje. I u školi sa ostalom decom koja imaju dijagnozu ADHD se radi na ovaj način.
BTW ADHD nije bolest, nema klasifikaciju u DSM IV, ali zato se prepisuju odredjeni lekovi koji utiču na smirenje i povećavaju fokus ( Methilfenidat- Ritalin, stratera, koncerta) i u ovim lekovima se nalaze mnoge štetne supstance. npr speed. Ja mom detetu nikada ne bi dao da guta ove lekove a vi kako hoćete.
pozdrav svima
Aco, postoje različite igrice za vežbanje koncentracije i memorije, potraži "brain training games". Lumosity je jedna od njih koja se plaća, projektovao je tim neurologa, ali ima i dosta besplatnih.
IMAGE SOURCE
43 Komentari
Sortiraj po: