Bioetika kao etika života

Zanimljiv tekst. I drukciji. Podseca nas da smo misleca i emotivna bica. I sta su vazne stvari u zivotu. I zasto je vazno i da mislimo i da delamo kao sto je vazno i ko govori i odlucuje u nase ime.

Bas lepo da da je urednistvo bilo inspirisano da objavi ovakav tekst, ali se nadam da nije samo zato sto je letnja sezona...

Sada bi trebalo pokrenuti u našoj javnosti raspravu o smrtnoj kazni. nije pomenuta u ovom tesktu, a trebalo je. Kada se desi zločin kao što se sada desio-ubijena devojčica, onda su svi zgroženi a kazne blage!

Da, bioetika u Srbiji postoji kao naučna disciplina. Lično sam je predavala dok sam radila na Medicinskom fakultetu BU, a predaje se i u Nišu na Pravnom fakultetu i u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu.

Kratke dopune članku: Jahr termin 'bioetika' prvi put spominje u članku odštampanom u časopisu 'Mittelschule' u decembru 1926. Zanimljivo je da se Jahr u prvim člancima u kojem spominje bioetiku zalaže za širenje Kantovog drugog kategoričkog imperativa (onaj o ljudskom dostojanstvu: 'deluj samo tako, da ljudstvo, kako u tvojoj osobi tako i u osobi svakog drugog, uvek vidiš kao smisao a nikada samo kao svrhu') na životinje i biljke, i to u vreme kada nacistička vlast u nemačkoj poštivanje Kantovog imperativa priznaje samo prema arijevskoj rasi. Možda treba spomenuti kao kuriozitet da je za početni razvoj i primenu bioetike u američkoj medicinskoj praksi zaslužan novac Kenedijevih koji su u tu svrhu osnovali posebnu zadudžbinu. Danas je u teorijskom smislu najrazvijeniji model tzv. integrativne bioetike koji su razvili profesori sa zagrebačkog i riječkog univerziteta (Čović, Jurić, Rinčić, Muzur).

Ovo je prava stvar, bioetika je ovde tek u povoju, ali je nepravedno izostavljena i gurnuta pod tepih

Sada bi trebalo pokrenuti u našoj javnosti raspravu o smrtnoj kazni. nije pomenuta u ovom tesktu, a trebalo je. Kada se desi zločin kao što se sada desio-ubijena devojčica, onda su svi zgroženi a kazne blage! (Marija, 7. avgust 2014 10:13)
###
društvo nema pravo oduzimanja života bez obzira na konkretan ili bilo koji drugi slučaj krivilnog dela ... jedan od razloga je i dokumentovana praksa greške ... greške su moguće ali ih nije moguće ispraviti u slučaju smrtne kazne ... izolacija (zatvor) je jedini humani pristup društva problemu krivilnih dela pojedinaca ... izolacija nije osveta ili poniženje već samo i jedino izolacija ... naši zatvori nemaju taj pozitivan pristup kao recimo skandinavske zemlje ali jednog dana - ko zna ?

Ali ljudska prava nisu neproblematična!

Ako ljudsko biće nkada u životu nije razmišljao o bar nekom bioetićkom pitanju i pokušalo da formira svoj stav po istom, teba li se smatrati ljudskim bićem?

DA, DA, DA, bioetika od vrtića. Suština Građanskog vaspitanja bi trebala da bude bioetika i nikako ne da bude izborni već obavezan predmet u školama.

U današnje vreme, kada se tradicionalni stavovi i sistemi vrednosti relativizuju, bioetika bi mogla doprineti pravilnom a suzbiti pogrešno odlučivanje o usmeravanju naših života, kolektivnih i pojedinačnih.

Pritom, u svesti treba da nam bude pravilno shvatanje smisla, svrhe i naznačenja ljudskog života.

Ukoliko za najveće vrednosti usvojimo mir u svetu, bogatstvo i moć pojedinih država, zdravlje i sreća u našim individualnim životima, otvaraju se pitanja da li mir u svetu u svakom obliku, da li i bogatstvo preko kolateralnih žrtava, da li ''imati ili biti'', i da li sreća pre kulturnog uzvisavanja. Ukoliko su odgovori ''da'' (po očekivanju), verovatno scenario ide nezaustavljivo ka produbljavanju razlika, netolerantnosti kultura, eksplotaciji malih od velikih, naoružavanju svemira strahovitim oružjima i konačnom velikom obračunu sa apokaliptičnim događajima.
Ovde bi bioetika mogla da uzme ulogu osvešćavanja ljudi, tako što će da ''spusti loptu'' i doprinese urazumljavanju čoveka. Da shvatimo kako na ovoj divnoj i bogatoj planeti ima mesta i za mnogo više ljudi nego što nas ima sada. (Svih osam milijardi ljudi kada bi stalo jedno do drugog, jedva bi pokrilo teritoriju grada Rima - ''mrvice'' na globusu.) Hrane, vode i energije takođe ima, ili ih je moguće obezbediti u izobilju (naravno, uz određeni trud). I tako, bar da probamo, miroljubivim načinima, da ne budemo naivni i dozvolimo kataklizmički rasplet ovog fascinantnog ''eksperimenta zvanog čovečanstvo''.
.

Svako ima prvao na svoje mišljenje, a moje mišljenje je smrtnu kaznu treba vratiti. N ebih dalje komentarisala. Ovaj tekst baš otvara mnoga pitanja-to što je nešto regulisano pravom na ovaj ili onaj način ne znači da je (bio)etički valjano. Ubica male Tijane će dobiti 40 godina i o trošku svih građana boravak u zatvoru. Za monstrume je to blaga kazna i ne bih više da slušam argumente pravnika

Apsolutno se slažem sa Jocom! Sve je rekao!

Drzite se ljudskih prava, nemojte ih zloupotrebljavati i sve ce biti ok.

Bilo bi dobro da bioetika ojača u Srbiji

Bioetika kao nauka u Srbiji? Nemojte me zasmejavati...

Medjunarodno zakonodavstvo je vrlo jasno po pitanju trgovine ljudima i ropstva, i to nema dilema koje se vezuju za druga pitanja pomenuta u tekstu kao sto su eutanazija, kloniranje i druga.

Medjunarodno zakonodavstvo je vrlo jasno po pitanju trgovine ljudima i ropstva, i to nema dilema koje se vezuju za druga pitanja pomenuta u tekstu kao sto su eutanazija, kloniranje i druga.

Bioetika kao nauka u Srbiji? Nemojte me zasmejavati...

Drzite se ljudskih prava, nemojte ih zloupotrebljavati i sve ce biti ok.

Sada bi trebalo pokrenuti u našoj javnosti raspravu o smrtnoj kazni. nije pomenuta u ovom tesktu, a trebalo je. Kada se desi zločin kao što se sada desio-ubijena devojčica, onda su svi zgroženi a kazne blage! (Marija, 7. avgust 2014 10:13)
###
društvo nema pravo oduzimanja života bez obzira na konkretan ili bilo koji drugi slučaj krivilnog dela ... jedan od razloga je i dokumentovana praksa greške ... greške su moguće ali ih nije moguće ispraviti u slučaju smrtne kazne ... izolacija (zatvor) je jedini humani pristup društva problemu krivilnih dela pojedinaca ... izolacija nije osveta ili poniženje već samo i jedino izolacija ... naši zatvori nemaju taj pozitivan pristup kao recimo skandinavske zemlje ali jednog dana - ko zna ?

Svako ima prvao na svoje mišljenje, a moje mišljenje je smrtnu kaznu treba vratiti. N ebih dalje komentarisala. Ovaj tekst baš otvara mnoga pitanja-to što je nešto regulisano pravom na ovaj ili onaj način ne znači da je (bio)etički valjano. Ubica male Tijane će dobiti 40 godina i o trošku svih građana boravak u zatvoru. Za monstrume je to blaga kazna i ne bih više da slušam argumente pravnika

Ali ljudska prava nisu neproblematična!

Sada bi trebalo pokrenuti u našoj javnosti raspravu o smrtnoj kazni. nije pomenuta u ovom tesktu, a trebalo je. Kada se desi zločin kao što se sada desio-ubijena devojčica, onda su svi zgroženi a kazne blage!

U današnje vreme, kada se tradicionalni stavovi i sistemi vrednosti relativizuju, bioetika bi mogla doprineti pravilnom a suzbiti pogrešno odlučivanje o usmeravanju naših života, kolektivnih i pojedinačnih.

Pritom, u svesti treba da nam bude pravilno shvatanje smisla, svrhe i naznačenja ljudskog života.

Ukoliko za najveće vrednosti usvojimo mir u svetu, bogatstvo i moć pojedinih država, zdravlje i sreća u našim individualnim životima, otvaraju se pitanja da li mir u svetu u svakom obliku, da li i bogatstvo preko kolateralnih žrtava, da li ''imati ili biti'', i da li sreća pre kulturnog uzvisavanja. Ukoliko su odgovori ''da'' (po očekivanju), verovatno scenario ide nezaustavljivo ka produbljavanju razlika, netolerantnosti kultura, eksplotaciji malih od velikih, naoružavanju svemira strahovitim oružjima i konačnom velikom obračunu sa apokaliptičnim događajima.
Ovde bi bioetika mogla da uzme ulogu osvešćavanja ljudi, tako što će da ''spusti loptu'' i doprinese urazumljavanju čoveka. Da shvatimo kako na ovoj divnoj i bogatoj planeti ima mesta i za mnogo više ljudi nego što nas ima sada. (Svih osam milijardi ljudi kada bi stalo jedno do drugog, jedva bi pokrilo teritoriju grada Rima - ''mrvice'' na globusu.) Hrane, vode i energije takođe ima, ili ih je moguće obezbediti u izobilju (naravno, uz određeni trud). I tako, bar da probamo, miroljubivim načinima, da ne budemo naivni i dozvolimo kataklizmički rasplet ovog fascinantnog ''eksperimenta zvanog čovečanstvo''.
.

Zanimljiv tekst. I drukciji. Podseca nas da smo misleca i emotivna bica. I sta su vazne stvari u zivotu. I zasto je vazno i da mislimo i da delamo kao sto je vazno i ko govori i odlucuje u nase ime.

Bas lepo da da je urednistvo bilo inspirisano da objavi ovakav tekst, ali se nadam da nije samo zato sto je letnja sezona...

Da, bioetika u Srbiji postoji kao naučna disciplina. Lično sam je predavala dok sam radila na Medicinskom fakultetu BU, a predaje se i u Nišu na Pravnom fakultetu i u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu.

Ovo je prava stvar, bioetika je ovde tek u povoju, ali je nepravedno izostavljena i gurnuta pod tepih

Kratke dopune članku: Jahr termin 'bioetika' prvi put spominje u članku odštampanom u časopisu 'Mittelschule' u decembru 1926. Zanimljivo je da se Jahr u prvim člancima u kojem spominje bioetiku zalaže za širenje Kantovog drugog kategoričkog imperativa (onaj o ljudskom dostojanstvu: 'deluj samo tako, da ljudstvo, kako u tvojoj osobi tako i u osobi svakog drugog, uvek vidiš kao smisao a nikada samo kao svrhu') na životinje i biljke, i to u vreme kada nacistička vlast u nemačkoj poštivanje Kantovog imperativa priznaje samo prema arijevskoj rasi. Možda treba spomenuti kao kuriozitet da je za početni razvoj i primenu bioetike u američkoj medicinskoj praksi zaslužan novac Kenedijevih koji su u tu svrhu osnovali posebnu zadudžbinu. Danas je u teorijskom smislu najrazvijeniji model tzv. integrativne bioetike koji su razvili profesori sa zagrebačkog i riječkog univerziteta (Čović, Jurić, Rinčić, Muzur).

Ako ljudsko biće nkada u životu nije razmišljao o bar nekom bioetićkom pitanju i pokušalo da formira svoj stav po istom, teba li se smatrati ljudskim bićem?

DA, DA, DA, bioetika od vrtića. Suština Građanskog vaspitanja bi trebala da bude bioetika i nikako ne da bude izborni već obavezan predmet u školama.

Apsolutno se slažem sa Jocom! Sve je rekao!

Bilo bi dobro da bioetika ojača u Srbiji