@eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (pavijan, 10. april 2014 14:54)
eee, to i ja kazem, jedra za papirne brodice su se pravila od starih carsava. A plazma, to je tata kupovao samo kab bi primio platu. Jednom dobar keks...
Ima mnogo boljih i zanimljivih društvenih igara od monopola, rizika. To je sâmó da ne kazem dno. I normalno je, jer kod nas do skoro nije ni moglo nešto bolje da se kupi. Ticket to ride, porto rico, carcason...uostalom ukucajte u veb pretraživač "board games" pa ćete videti kakvih čarobnih zanimacija sve ima. Posle toga se nikada nećete vraćati monopolu, riziku.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
(Dunster, 10. april 2014 12:27)
eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
Sve osim za dve jedinice smo koristili i dosad po dogovoru, s tim sto smo za start uvodili da se na prolaz ne uzima nista (standardno 200$), a ko stane na start dobija 500$, sto je umelo da pravi finu razliku. Inace sumnjam da iko igra po zvanicnom pravilu da ako neko ne zeli da kupi polje, ono ide na aukciju medju ostalim igracima (ovo vazi za partije gde se ne kupuje sve, uglavnom smo igrali da mozes kupiti dva polja po krugu).
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele, tooo su bila vremena!
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
Monopol je savršen takav kakav jeste i nijedno od novih pravila mi se ne sviđa. Ne vidim zašto bi dovijanje zbira 2 bilo različito od bilo kog drugog. Pravilo da se prođe prvi krug pre kupovine je besmisleno, čemu onda služi taj prvi krug? Pravilo o parkingu je takođe besmisleno. Da li tebi država vraća porez ako se parkiraš? A i trebalo bi odvajati posebne svote novca koje je dao svaki igrač da bi mu ta suma bila vraćena ako stane na "Parking". Da se igraču ne plaća dok je u zatvoru je takođe besmisleno, jer ako si otišao u hotel i dobio uslugu, ne zanima te gde je gazda, ti tu uslugu moraš da platiš. Takođe nema nikakvog smisla da dobijam nešto duplo samo zato što sam na polju start. To bi značilo da cene usluga zavise od lokacije vlasnika, a ne od same usluge, što je besmisleno. Našli klinci na netu da izmišljaju pravila pa kvare legendarnu igru.
Ovo za 2 keca nisam skapirao, ali ovo ostalo je sve kako smo i igrali. Čisto sumnjam da je iko ikada pročitao pravila monopola.Mi igramo da može sve da se trguje, čak i neke realne stvari, ne samo pare u igri. Tu su padali ugovori o kupovini piva i svašta nešto.
Pa, nije novina ni ovo za start. Polovina ovih novina je do sada mogla da bude uključena u igru dogovorom svih igrača, ili ako igrate na kompu, imate opcije da udvostručujete primanje na startnom polju, da snizite porez, i da ne primate novac kada ste u zatvoru.
odlicne drustvene igre, i monopol i riziko kao najpopularnije i kao i uvek dobra zabava vise zavisi od kvalieta drustva nego same igre. Jer, obicno onaj koji u startu ima najvise srece na kraju i pobede. Zato volim malo izmenjene varijante (mada ova nova monopol pravila ne donose bog zna sta) u igrama tipa misija, koja je sjajna igrica u nasoj domacoj izradim gde par kartica moze sve da promeni i nikad nisi bezbedan, ta zato podrzavam evoluciju pravila ka napretku igara..
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
Po sistemu ko ima da ima vise, ko je u problemu u problemu i ostaje! Prilicno realisticno u danasnjem okrutnom svetu... Zao mi je sto neki kupuju torbe od hiljadu evra a deca umiru od gladi i hladnoce. Kada cete shvatiti da je nepristojno voziti preskupa kola, stvari, i sl? Uradi nesto dobro - bolje ces se osecati.
,,Mi smo se razbijali od Monopola i Rizika u skloništu
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (milos, 9. april 2014 22:05) ,,
Mi smo se razbijali isto od monopola i Rizika, po hodnicima zgrade, za vreme restrikcija struje 90-tih . Cim nestane struje, iznosi stolice, sto , zauzimaj hodnik i cepaj ... Jednom nam se cak desilo, dosla struja a mi svi pustili tuzan uzdah, tipa jbg... kraj partije ...
Za vreme bombardovanja, je ipak bilo drugacije, smirivali smo se pivom i konopljem, pa bas i nismo mogli da se opustimo i skoncentrisemo na drustvene igre na tabli. Ko je bio u stanju igrao je karte , ko nije pokusavao je da spoji pricanje vica od pocetka do kraja :)
Taman se setih, heh struja . Ako nade vise nemamo, makar struju imamo jos uvek. Kako bi tek sad izgledalo ziveti bez struje !? Morali bi Monopol i Riziko, da se izvlace iz podruma i raznih budzaka :D
Monopol mi je uvek bio dosadan. Dok je Riziko već druga priča, dok sam bio u studentskom domu imali smo ekipu od 5-6 ozbiljnih igrača i partije su trajale i po 5-6 sati.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele, tooo su bila vremena!
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
(Dunster, 10. april 2014 12:27)
eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
Monopol je savršen takav kakav jeste i nijedno od novih pravila mi se ne sviđa. Ne vidim zašto bi dovijanje zbira 2 bilo različito od bilo kog drugog. Pravilo da se prođe prvi krug pre kupovine je besmisleno, čemu onda služi taj prvi krug? Pravilo o parkingu je takođe besmisleno. Da li tebi država vraća porez ako se parkiraš? A i trebalo bi odvajati posebne svote novca koje je dao svaki igrač da bi mu ta suma bila vraćena ako stane na "Parking". Da se igraču ne plaća dok je u zatvoru je takođe besmisleno, jer ako si otišao u hotel i dobio uslugu, ne zanima te gde je gazda, ti tu uslugu moraš da platiš. Takođe nema nikakvog smisla da dobijam nešto duplo samo zato što sam na polju start. To bi značilo da cene usluga zavise od lokacije vlasnika, a ne od same usluge, što je besmisleno. Našli klinci na netu da izmišljaju pravila pa kvare legendarnu igru.
Monopol mi je uvek bio dosadan. Dok je Riziko već druga priča, dok sam bio u studentskom domu imali smo ekipu od 5-6 ozbiljnih igrača i partije su trajale i po 5-6 sati.
,,Mi smo se razbijali od Monopola i Rizika u skloništu
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (milos, 9. april 2014 22:05) ,,
Mi smo se razbijali isto od monopola i Rizika, po hodnicima zgrade, za vreme restrikcija struje 90-tih . Cim nestane struje, iznosi stolice, sto , zauzimaj hodnik i cepaj ... Jednom nam se cak desilo, dosla struja a mi svi pustili tuzan uzdah, tipa jbg... kraj partije ...
Za vreme bombardovanja, je ipak bilo drugacije, smirivali smo se pivom i konopljem, pa bas i nismo mogli da se opustimo i skoncentrisemo na drustvene igre na tabli. Ko je bio u stanju igrao je karte , ko nije pokusavao je da spoji pricanje vica od pocetka do kraja :)
Taman se setih, heh struja . Ako nade vise nemamo, makar struju imamo jos uvek. Kako bi tek sad izgledalo ziveti bez struje !? Morali bi Monopol i Riziko, da se izvlace iz podruma i raznih budzaka :D
Po sistemu ko ima da ima vise, ko je u problemu u problemu i ostaje! Prilicno realisticno u danasnjem okrutnom svetu... Zao mi je sto neki kupuju torbe od hiljadu evra a deca umiru od gladi i hladnoce. Kada cete shvatiti da je nepristojno voziti preskupa kola, stvari, i sl? Uradi nesto dobro - bolje ces se osecati.
Ovo za 2 keca nisam skapirao, ali ovo ostalo je sve kako smo i igrali. Čisto sumnjam da je iko ikada pročitao pravila monopola.Mi igramo da može sve da se trguje, čak i neke realne stvari, ne samo pare u igri. Tu su padali ugovori o kupovini piva i svašta nešto.
Pa, nije novina ni ovo za start. Polovina ovih novina je do sada mogla da bude uključena u igru dogovorom svih igrača, ili ako igrate na kompu, imate opcije da udvostručujete primanje na startnom polju, da snizite porez, i da ne primate novac kada ste u zatvoru.
Sve osim za dve jedinice smo koristili i dosad po dogovoru, s tim sto smo za start uvodili da se na prolaz ne uzima nista (standardno 200$), a ko stane na start dobija 500$, sto je umelo da pravi finu razliku. Inace sumnjam da iko igra po zvanicnom pravilu da ako neko ne zeli da kupi polje, ono ide na aukciju medju ostalim igracima (ovo vazi za partije gde se ne kupuje sve, uglavnom smo igrali da mozes kupiti dva polja po krugu).
odlicne drustvene igre, i monopol i riziko kao najpopularnije i kao i uvek dobra zabava vise zavisi od kvalieta drustva nego same igre. Jer, obicno onaj koji u startu ima najvise srece na kraju i pobede. Zato volim malo izmenjene varijante (mada ova nova monopol pravila ne donose bog zna sta) u igrama tipa misija, koja je sjajna igrica u nasoj domacoj izradim gde par kartica moze sve da promeni i nikad nisi bezbedan, ta zato podrzavam evoluciju pravila ka napretku igara..
@eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (pavijan, 10. april 2014 14:54)
eee, to i ja kazem, jedra za papirne brodice su se pravila od starih carsava. A plazma, to je tata kupovao samo kab bi primio platu. Jednom dobar keks...
Ima mnogo boljih i zanimljivih društvenih igara od monopola, rizika. To je sâmó da ne kazem dno. I normalno je, jer kod nas do skoro nije ni moglo nešto bolje da se kupi. Ticket to ride, porto rico, carcason...uostalom ukucajte u veb pretraživač "board games" pa ćete videti kakvih čarobnih zanimacija sve ima. Posle toga se nikada nećete vraćati monopolu, riziku.
Monopol mi je uvek bio dosadan. Dok je Riziko već druga priča, dok sam bio u studentskom domu imali smo ekipu od 5-6 ozbiljnih igrača i partije su trajale i po 5-6 sati.
,,Mi smo se razbijali od Monopola i Rizika u skloništu
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (milos, 9. april 2014 22:05) ,,
Mi smo se razbijali isto od monopola i Rizika, po hodnicima zgrade, za vreme restrikcija struje 90-tih . Cim nestane struje, iznosi stolice, sto , zauzimaj hodnik i cepaj ... Jednom nam se cak desilo, dosla struja a mi svi pustili tuzan uzdah, tipa jbg... kraj partije ...
Za vreme bombardovanja, je ipak bilo drugacije, smirivali smo se pivom i konopljem, pa bas i nismo mogli da se opustimo i skoncentrisemo na drustvene igre na tabli. Ko je bio u stanju igrao je karte , ko nije pokusavao je da spoji pricanje vica od pocetka do kraja :)
Taman se setih, heh struja . Ako nade vise nemamo, makar struju imamo jos uvek. Kako bi tek sad izgledalo ziveti bez struje !? Morali bi Monopol i Riziko, da se izvlace iz podruma i raznih budzaka :D
Po sistemu ko ima da ima vise, ko je u problemu u problemu i ostaje! Prilicno realisticno u danasnjem okrutnom svetu... Zao mi je sto neki kupuju torbe od hiljadu evra a deca umiru od gladi i hladnoce. Kada cete shvatiti da je nepristojno voziti preskupa kola, stvari, i sl? Uradi nesto dobro - bolje ces se osecati.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
Monopol je savršen takav kakav jeste i nijedno od novih pravila mi se ne sviđa. Ne vidim zašto bi dovijanje zbira 2 bilo različito od bilo kog drugog. Pravilo da se prođe prvi krug pre kupovine je besmisleno, čemu onda služi taj prvi krug? Pravilo o parkingu je takođe besmisleno. Da li tebi država vraća porez ako se parkiraš? A i trebalo bi odvajati posebne svote novca koje je dao svaki igrač da bi mu ta suma bila vraćena ako stane na "Parking". Da se igraču ne plaća dok je u zatvoru je takođe besmisleno, jer ako si otišao u hotel i dobio uslugu, ne zanima te gde je gazda, ti tu uslugu moraš da platiš. Takođe nema nikakvog smisla da dobijam nešto duplo samo zato što sam na polju start. To bi značilo da cene usluga zavise od lokacije vlasnika, a ne od same usluge, što je besmisleno. Našli klinci na netu da izmišljaju pravila pa kvare legendarnu igru.
Ima mnogo boljih i zanimljivih društvenih igara od monopola, rizika. To je sâmó da ne kazem dno. I normalno je, jer kod nas do skoro nije ni moglo nešto bolje da se kupi. Ticket to ride, porto rico, carcason...uostalom ukucajte u veb pretraživač "board games" pa ćete videti kakvih čarobnih zanimacija sve ima. Posle toga se nikada nećete vraćati monopolu, riziku.
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele, tooo su bila vremena!
odlicne drustvene igre, i monopol i riziko kao najpopularnije i kao i uvek dobra zabava vise zavisi od kvalieta drustva nego same igre. Jer, obicno onaj koji u startu ima najvise srece na kraju i pobede. Zato volim malo izmenjene varijante (mada ova nova monopol pravila ne donose bog zna sta) u igrama tipa misija, koja je sjajna igrica u nasoj domacoj izradim gde par kartica moze sve da promeni i nikad nisi bezbedan, ta zato podrzavam evoluciju pravila ka napretku igara..
Pa, nije novina ni ovo za start. Polovina ovih novina je do sada mogla da bude uključena u igru dogovorom svih igrača, ili ako igrate na kompu, imate opcije da udvostručujete primanje na startnom polju, da snizite porez, i da ne primate novac kada ste u zatvoru.
Ovo za 2 keca nisam skapirao, ali ovo ostalo je sve kako smo i igrali. Čisto sumnjam da je iko ikada pročitao pravila monopola.Mi igramo da može sve da se trguje, čak i neke realne stvari, ne samo pare u igri. Tu su padali ugovori o kupovini piva i svašta nešto.
Sve osim za dve jedinice smo koristili i dosad po dogovoru, s tim sto smo za start uvodili da se na prolaz ne uzima nista (standardno 200$), a ko stane na start dobija 500$, sto je umelo da pravi finu razliku. Inace sumnjam da iko igra po zvanicnom pravilu da ako neko ne zeli da kupi polje, ono ide na aukciju medju ostalim igracima (ovo vazi za partije gde se ne kupuje sve, uglavnom smo igrali da mozes kupiti dva polja po krugu).
Koliko li sam samo odigrao partija Rizika, Monopola i Klueda. Mi smo imali detinjstvo, a ne danas ovi klinci, računar, onlajn igre, fejsbuk i ko zna šta još.
(Repriza, 9. april 2014 23:46)
Eee, sinko, kada sam ja bio dete nismo imali ni Riziko ni Monopol ni Kluedo. To su imala samo deca budžovana koji su išli na službene puteve u inostranstvo ili ko je imao rođaka gastarbajtera. Čak ni jamb nismo igrali, jer su i najobičnije kockice bile retke! Možda bi teoretski mogli da igramo jamb, da se sakupi šest vlasnika "ne ljuti se čoveče". Mi smo se najčešće igrali napolju, sa loptom ili bez ičeg, vozili bicikle i "rošule", a ko nije bio za to, ili ako je bilo ružno vreme, čitao je knjige iz biblioteke. Knjige su se mnogo više čitale, a biblioteke, kiosci sa štampom, školski program TV, dopisivanje sa drugom decom koja daju oglas za dopisivanje u Zabavniku, kao i radioamaterski klubovi, činili su naš tadašnji Internet. Ali ono što danas postoji a tada nije postojalo, jeste mogućnost za čuvenih Mekluanovih sopstvenih 15 minuta slave za svakog (ustvari ne za svakog, ali da za bilo kog).
(dete socijalizma, 10. april 2014 10:38)
E moja deco, to je bio luksuz, rosule, lopta, u moje vreme smo se igrali u blatu, sa zaostrenim stapom, igrali janjine i klisa, umesto lopte koje su bile retkost, koristili smo krpenjace, pravili pasuljare i luk i strele.
E deco moja, kad sam ja bio mlad jos uvek smo ziveli u pecininama i jedina igra nam je bila gadjanje sopstvenim izmetom.
(Dunster, 10. april 2014 12:27)
eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
@eee moja deco, u moje vreme smo samo cepali jedro i citoplazmu...
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (pavijan, 10. april 2014 14:54)
eee, to i ja kazem, jedra za papirne brodice su se pravila od starih carsava. A plazma, to je tata kupovao samo kab bi primio platu. Jednom dobar keks...
IMAGE SOURCE
34 Komentari
Sortiraj po: