pre 12 godina
Odakle autoru ideja da je buducnost matematike pod znakom pitanja i da matematicari imaju problem da se zaposle? Pa matematika je u samom korenu fizike, bez napretka u matematici nema napretka u fizici, tehnologiji i svemu sto gura covecanstvo napred. Da ne pominjem racunarstvo.
pre 12 godina
udri + ako nisi pročitao svaku rečenicu
pre 12 godina
(alhemicar, 16. novembar 2013 22:04) - Pitagora je prvi dokazao jednakost.
pre 12 godina
@VUK TRNAVAC
Nemam ja ništa protov tuđica u našem jeziku, ali me "znanost" nervira. I sam znam da je naš današnji jezik skoro pa ceo od njih i satkan negde u Beču početkom 19. veka. To posebno važi za naš naučni i tehnološki jezik. Ja samo želim da ukažem da nema potrebe njih uvoditi i tamo gde za to nema nikakve logike.
Naime, štimung ili na nemačkom Schtimmung ima i na našem jeziku svog 100% ekvivalenta u "raspoloženju". Ako imaš štimung to znači da si za nešto raspoložen, kad ga nemaš onda nisi. U širem smislu reči si i podešen ili prilagođen tj. pripremljen i spreman. Kad imaš za nešto štimung to znači i da za nešto imaš ćef kao volju, da ti se baš to radi u tom trenutku. Stariji pojam za štimung je gušt, koji se danas vrlo, vrlo retko čuje.
Vrlo je interesantno da je koren pojma štimung imenica Schtimm, od koje je napravljen i "glas" na našem (Stimme), kao vokalski tj. pevački glas, ali i kao glasački za izbornu kutiju. Kao i pojam Schtimmt za "tačno".
I to je sad vrlo komplikovana priča kako i zašto je sve tako, koja nije za ovu priliku, ali je i vrlo logična i ako je to za tipično "nas" vrlo teško razumljivo da glas, tačno i raspoloženje mogu da imaju nešto svoje i u osnovi zejedničko. Imaju ga bez svake sumnje u to.
Naša je "jezika" vrlo siromašna "jezika" u odnosu na filozofsku nemačku, koja je za tu ulogu i konstruisana od samog početka. U društvu smo sa ostatkom planete i negde smo u sredini te planetarne liste.
Ko zna njemu dva. He who can, gets two. ;-)
pre 12 godina
nesto ovako o matematici:
".. time se njena egzistencija u najvećem delu svodi na služenje novim tehnološkim žudnjama." moze da sastavi samo osoba sa nepotpunim gimnazijskim znanjem. U doba LHC, fizichari najvisheg renomea kazu da se fizika svodi na matematiku bez ostatka, tj. onaj deo matematike koji fizika sada koristi. Matematike koja nije u praktichnoj funkciji ima danas dosta vishe nego ikad ranije. Ipak, chesto ti neprimenjeni delovi iznenada dobiju primenu. Sve je vishe matematichara na planeti, a taj trend se uochava i kod najsiromashnijih i najbrojnijih, ali ne samo zato sto se ova direktno prevodi u novac i korist, nego zato sto se pokazalo i overilo u istoriji da inferiornost u matematici utiche na opshte zaostajanje i slabost.. Dakle, u doba u kome klasichno shvachena filosofija gubi tradicionalno najznachajnije sadrzaje, u matematici se razvoj eksponencijalno ubrzava, jednim delom i zbog neophodnosti u disciplinama koje su uvek daleko bile od matematike, npr. fundamentalnoj biologiji, pa je teshko govoriti o zajednichkoj sudbini filosofije i matematike. Vanmatematichki pokushaju da se matematika "odredi", posebno u "smislu" i "funkciji", pokazali su neprihvatljive slabosti i neupotrebljivi su. Ovu civilizaciju mozda najvishe karakterizuje uspostavljena matematika..
pre 12 godina
Stari filozof. :) Pozz Luku! :)
pre 12 godina
2. deo komentara:
Takođe, Grčka nije zemlja koja polaže pravo na misaono nasleđe nauka poput filozofije, astronomije, matematike, fizike, itd. koje spominješ u tekstu, jer Grci svakako nisu prvi narod koji je posmatrao prirodu i bavio se njome, niti je prvi narod koji je pokušao da je razume i objasni kroz nauku, što dakle obara i ovu hipotezu da ’’Ne čudi što su prvi narod koji je shvatio da se phisys, odnosno priroda može shvatiti i objasniti primenom svojstava matematike.'' Isti ti Vavilonci, Sumeri i Egipćani koje spominješ (a i mnogi drugi), pored Grka, imali su brojne naučnike astronome, lekare i naravno matematičare koji su proučavali prirodu i primenjivali određene zakone i znanja iz prirode na svakodnevan život (a ne zaboravimo i to da su brojevi prvi put korišćeni u Mesopotamiji).
Takođe kažeš i: "Pokazao im kako da izmere visinu trougla primenom znanja o njihovoj sličnosti..." Misliš odrede? A i ovo baš nije tačno, mogu da odrede preko sličnosti samo ako znaju visinu nekog drugog sličnog objekta, ovako bi morali da koriste Pitagorinu teoremu. Isto tako, ’’pathos’’ ne označava štimung ili ugođaj nego je to, po Aristotelu, spoznaja, odnosno iskustvo/ iskustveni prolazak kroz patnju ili po nekim prevodima sama patnja, odnosno ono kroz šta čovek mora da prođe da bi iz nje prešao u shvatanje razloga zbog kog pati i doživeo izlazak iz te patnje. Ako su govorili o dve strele drugačije i o dva lovca, kako onda dolaziš do zaključka da su sabirali babe i žabe? "
pre 12 godina
1. deo komentara:
Kroz ceo ovaj tekst ti provlačiš tezu da se cela matematika razvila u periodu antičke Grčke, pri tom ne spominjući ništa od matematike iznad Pitagorine teoreme, a ja bih, pre svega, tu napomenuo da je prava matematika nastala sa Euklidovim elementima, koje ti ne spominješ nigde u tekstu.
Druga stvar koju treba napomenuti jeste da za matematiku nisu glavni samo brojevi i prostor, kako ti ističeš, već i to kako su oni povezani i kako se menjaju. Pre nego što nastavim sa isticanjem još nekih suštinskih problema ovog teksta, predočio bih i to da se ne kaže vavilonjanski, već vavilonski. A sada da se vratimo na samu suštinu. "Heleni su prvi narod u ljudskoj istoriji koji je imao više od jednog slobodnog čoveka u državi." – ova rečenica je netačna i verujem da si ovde potencirao smisao demokratije u antičkoj Grčkoj, ali to nema veze sa tim. Takođe, ne postoji veći stereotip od premise da je Grčka kolevka moderne zapadne kulture. Kultura ne nastaje pod jednosmernim uticajima i mehanizmi nastanka jedne kulture su vrlo kompleksni, a to bi neko ko istrazuje "korene" neke nauke u pređašnjim civilizacijama morao da savlada još na početku.
pre 12 godina
Razvikani i slavom ovencani Pitagora nije prvi koji je otkrio formulu:
a^2 + b^2 = c^2
"Otkrili" su je pre njega jedni Sumerani (Egipcani!?), a verujem mozda ni oni prvi, prosto igrajuci se i crtajuci mnogovrsne simbole.. iks ("X"), plus ("+"), krug, kvadrat i jednakostranicni trougao su jedni od simbola koje verujem svaki covek od najmanjih nogu (citaj: dete) cim se lati olovke krene da crta.. Tako su se i oni igrali sa njima, pa onda "upisivali" jedne od simbola u druge: kvadrat u krug, trougao u kvadrat, kvadrat u kvadrat, romb u kvadrat, iks u kvadrart.. etc. i obrnuto, i delili ih tako.. na kraju su pukim posmatranjem, docrtavanjem, smanjivanjem i sl., verujem u nekom dokonom trenutku, "pronasli" tu cuvenu "pitagorejsku" formulu. Nikakve tu mistike nema i nekad je stvar krajnje banalna.
pre 12 godina
Dobro je da neko još uvek misli da treba da pomene istoriju filozofije, pa neka i prepisuje iz školskih udžbenika. Bilo bi još lepše da je malo pismenije.
pre 12 godina
Bilo bi dobro kada bi se ovakvi tekstovi malo češće pisali i objavljivali, pohvale autoru.
pre 12 godina
Lep pregled sa početka nauke. Treba nam ovo ponekad kad zaboravimo koliko je kompleksno baviti se naukom.
pre 12 godina
Prestao sam da citam odmah nakon "Heleni su prvi ljudi u istoriji koji su imali vise od jednog slobodnog coveka u drzavi"
pre 12 godina
Poslednji paragraf objasnio...
pre 12 godina
Kada ne znate sta cete,onda prepisujete lekcije iz srednjoskolskih udzbenika iz filozofije i to onih davno pisanih!
pre 12 godina
Kada ne znate sta cete,onda prepisujete lekcije iz srednjoskolskih udzbenika iz filozofije i to onih davno pisanih!
pre 12 godina
Dobro je da neko još uvek misli da treba da pomene istoriju filozofije, pa neka i prepisuje iz školskih udžbenika. Bilo bi još lepše da je malo pismenije.
pre 12 godina
Prestao sam da citam odmah nakon "Heleni su prvi ljudi u istoriji koji su imali vise od jednog slobodnog coveka u drzavi"
pre 12 godina
1. deo komentara:
Kroz ceo ovaj tekst ti provlačiš tezu da se cela matematika razvila u periodu antičke Grčke, pri tom ne spominjući ništa od matematike iznad Pitagorine teoreme, a ja bih, pre svega, tu napomenuo da je prava matematika nastala sa Euklidovim elementima, koje ti ne spominješ nigde u tekstu.
Druga stvar koju treba napomenuti jeste da za matematiku nisu glavni samo brojevi i prostor, kako ti ističeš, već i to kako su oni povezani i kako se menjaju. Pre nego što nastavim sa isticanjem još nekih suštinskih problema ovog teksta, predočio bih i to da se ne kaže vavilonjanski, već vavilonski. A sada da se vratimo na samu suštinu. "Heleni su prvi narod u ljudskoj istoriji koji je imao više od jednog slobodnog čoveka u državi." – ova rečenica je netačna i verujem da si ovde potencirao smisao demokratije u antičkoj Grčkoj, ali to nema veze sa tim. Takođe, ne postoji veći stereotip od premise da je Grčka kolevka moderne zapadne kulture. Kultura ne nastaje pod jednosmernim uticajima i mehanizmi nastanka jedne kulture su vrlo kompleksni, a to bi neko ko istrazuje "korene" neke nauke u pređašnjim civilizacijama morao da savlada još na početku.
pre 12 godina
2. deo komentara:
Takođe, Grčka nije zemlja koja polaže pravo na misaono nasleđe nauka poput filozofije, astronomije, matematike, fizike, itd. koje spominješ u tekstu, jer Grci svakako nisu prvi narod koji je posmatrao prirodu i bavio se njome, niti je prvi narod koji je pokušao da je razume i objasni kroz nauku, što dakle obara i ovu hipotezu da ’’Ne čudi što su prvi narod koji je shvatio da se phisys, odnosno priroda može shvatiti i objasniti primenom svojstava matematike.'' Isti ti Vavilonci, Sumeri i Egipćani koje spominješ (a i mnogi drugi), pored Grka, imali su brojne naučnike astronome, lekare i naravno matematičare koji su proučavali prirodu i primenjivali određene zakone i znanja iz prirode na svakodnevan život (a ne zaboravimo i to da su brojevi prvi put korišćeni u Mesopotamiji).
Takođe kažeš i: "Pokazao im kako da izmere visinu trougla primenom znanja o njihovoj sličnosti..." Misliš odrede? A i ovo baš nije tačno, mogu da odrede preko sličnosti samo ako znaju visinu nekog drugog sličnog objekta, ovako bi morali da koriste Pitagorinu teoremu. Isto tako, ’’pathos’’ ne označava štimung ili ugođaj nego je to, po Aristotelu, spoznaja, odnosno iskustvo/ iskustveni prolazak kroz patnju ili po nekim prevodima sama patnja, odnosno ono kroz šta čovek mora da prođe da bi iz nje prešao u shvatanje razloga zbog kog pati i doživeo izlazak iz te patnje. Ako su govorili o dve strele drugačije i o dva lovca, kako onda dolaziš do zaključka da su sabirali babe i žabe? "
pre 12 godina
nesto ovako o matematici:
".. time se njena egzistencija u najvećem delu svodi na služenje novim tehnološkim žudnjama." moze da sastavi samo osoba sa nepotpunim gimnazijskim znanjem. U doba LHC, fizichari najvisheg renomea kazu da se fizika svodi na matematiku bez ostatka, tj. onaj deo matematike koji fizika sada koristi. Matematike koja nije u praktichnoj funkciji ima danas dosta vishe nego ikad ranije. Ipak, chesto ti neprimenjeni delovi iznenada dobiju primenu. Sve je vishe matematichara na planeti, a taj trend se uochava i kod najsiromashnijih i najbrojnijih, ali ne samo zato sto se ova direktno prevodi u novac i korist, nego zato sto se pokazalo i overilo u istoriji da inferiornost u matematici utiche na opshte zaostajanje i slabost.. Dakle, u doba u kome klasichno shvachena filosofija gubi tradicionalno najznachajnije sadrzaje, u matematici se razvoj eksponencijalno ubrzava, jednim delom i zbog neophodnosti u disciplinama koje su uvek daleko bile od matematike, npr. fundamentalnoj biologiji, pa je teshko govoriti o zajednichkoj sudbini filosofije i matematike. Vanmatematichki pokushaju da se matematika "odredi", posebno u "smislu" i "funkciji", pokazali su neprihvatljive slabosti i neupotrebljivi su. Ovu civilizaciju mozda najvishe karakterizuje uspostavljena matematika..
pre 12 godina
Odakle autoru ideja da je buducnost matematike pod znakom pitanja i da matematicari imaju problem da se zaposle? Pa matematika je u samom korenu fizike, bez napretka u matematici nema napretka u fizici, tehnologiji i svemu sto gura covecanstvo napred. Da ne pominjem racunarstvo.
pre 12 godina
Razvikani i slavom ovencani Pitagora nije prvi koji je otkrio formulu:
a^2 + b^2 = c^2
"Otkrili" su je pre njega jedni Sumerani (Egipcani!?), a verujem mozda ni oni prvi, prosto igrajuci se i crtajuci mnogovrsne simbole.. iks ("X"), plus ("+"), krug, kvadrat i jednakostranicni trougao su jedni od simbola koje verujem svaki covek od najmanjih nogu (citaj: dete) cim se lati olovke krene da crta.. Tako su se i oni igrali sa njima, pa onda "upisivali" jedne od simbola u druge: kvadrat u krug, trougao u kvadrat, kvadrat u kvadrat, romb u kvadrat, iks u kvadrart.. etc. i obrnuto, i delili ih tako.. na kraju su pukim posmatranjem, docrtavanjem, smanjivanjem i sl., verujem u nekom dokonom trenutku, "pronasli" tu cuvenu "pitagorejsku" formulu. Nikakve tu mistike nema i nekad je stvar krajnje banalna.
pre 12 godina
Bilo bi dobro kada bi se ovakvi tekstovi malo češće pisali i objavljivali, pohvale autoru.
pre 12 godina
Lep pregled sa početka nauke. Treba nam ovo ponekad kad zaboravimo koliko je kompleksno baviti se naukom.
pre 12 godina
udri + ako nisi pročitao svaku rečenicu
pre 12 godina
@VUK TRNAVAC
Nemam ja ništa protov tuđica u našem jeziku, ali me "znanost" nervira. I sam znam da je naš današnji jezik skoro pa ceo od njih i satkan negde u Beču početkom 19. veka. To posebno važi za naš naučni i tehnološki jezik. Ja samo želim da ukažem da nema potrebe njih uvoditi i tamo gde za to nema nikakve logike.
Naime, štimung ili na nemačkom Schtimmung ima i na našem jeziku svog 100% ekvivalenta u "raspoloženju". Ako imaš štimung to znači da si za nešto raspoložen, kad ga nemaš onda nisi. U širem smislu reči si i podešen ili prilagođen tj. pripremljen i spreman. Kad imaš za nešto štimung to znači i da za nešto imaš ćef kao volju, da ti se baš to radi u tom trenutku. Stariji pojam za štimung je gušt, koji se danas vrlo, vrlo retko čuje.
Vrlo je interesantno da je koren pojma štimung imenica Schtimm, od koje je napravljen i "glas" na našem (Stimme), kao vokalski tj. pevački glas, ali i kao glasački za izbornu kutiju. Kao i pojam Schtimmt za "tačno".
I to je sad vrlo komplikovana priča kako i zašto je sve tako, koja nije za ovu priliku, ali je i vrlo logična i ako je to za tipično "nas" vrlo teško razumljivo da glas, tačno i raspoloženje mogu da imaju nešto svoje i u osnovi zejedničko. Imaju ga bez svake sumnje u to.
Naša je "jezika" vrlo siromašna "jezika" u odnosu na filozofsku nemačku, koja je za tu ulogu i konstruisana od samog početka. U društvu smo sa ostatkom planete i negde smo u sredini te planetarne liste.
Ko zna njemu dva. He who can, gets two. ;-)
pre 12 godina
(alhemicar, 16. novembar 2013 22:04) - Pitagora je prvi dokazao jednakost.
pre 12 godina
Poslednji paragraf objasnio...
pre 12 godina
Stari filozof. :) Pozz Luku! :)
pre 12 godina
Kada ne znate sta cete,onda prepisujete lekcije iz srednjoskolskih udzbenika iz filozofije i to onih davno pisanih!
pre 12 godina
Razvikani i slavom ovencani Pitagora nije prvi koji je otkrio formulu:
a^2 + b^2 = c^2
"Otkrili" su je pre njega jedni Sumerani (Egipcani!?), a verujem mozda ni oni prvi, prosto igrajuci se i crtajuci mnogovrsne simbole.. iks ("X"), plus ("+"), krug, kvadrat i jednakostranicni trougao su jedni od simbola koje verujem svaki covek od najmanjih nogu (citaj: dete) cim se lati olovke krene da crta.. Tako su se i oni igrali sa njima, pa onda "upisivali" jedne od simbola u druge: kvadrat u krug, trougao u kvadrat, kvadrat u kvadrat, romb u kvadrat, iks u kvadrart.. etc. i obrnuto, i delili ih tako.. na kraju su pukim posmatranjem, docrtavanjem, smanjivanjem i sl., verujem u nekom dokonom trenutku, "pronasli" tu cuvenu "pitagorejsku" formulu. Nikakve tu mistike nema i nekad je stvar krajnje banalna.
pre 12 godina
Poslednji paragraf objasnio...
pre 12 godina
Bilo bi dobro kada bi se ovakvi tekstovi malo češće pisali i objavljivali, pohvale autoru.
pre 12 godina
Prestao sam da citam odmah nakon "Heleni su prvi ljudi u istoriji koji su imali vise od jednog slobodnog coveka u drzavi"
pre 12 godina
1. deo komentara:
Kroz ceo ovaj tekst ti provlačiš tezu da se cela matematika razvila u periodu antičke Grčke, pri tom ne spominjući ništa od matematike iznad Pitagorine teoreme, a ja bih, pre svega, tu napomenuo da je prava matematika nastala sa Euklidovim elementima, koje ti ne spominješ nigde u tekstu.
Druga stvar koju treba napomenuti jeste da za matematiku nisu glavni samo brojevi i prostor, kako ti ističeš, već i to kako su oni povezani i kako se menjaju. Pre nego što nastavim sa isticanjem još nekih suštinskih problema ovog teksta, predočio bih i to da se ne kaže vavilonjanski, već vavilonski. A sada da se vratimo na samu suštinu. "Heleni su prvi narod u ljudskoj istoriji koji je imao više od jednog slobodnog čoveka u državi." – ova rečenica je netačna i verujem da si ovde potencirao smisao demokratije u antičkoj Grčkoj, ali to nema veze sa tim. Takođe, ne postoji veći stereotip od premise da je Grčka kolevka moderne zapadne kulture. Kultura ne nastaje pod jednosmernim uticajima i mehanizmi nastanka jedne kulture su vrlo kompleksni, a to bi neko ko istrazuje "korene" neke nauke u pređašnjim civilizacijama morao da savlada još na početku.
pre 12 godina
@VUK TRNAVAC
Nemam ja ništa protov tuđica u našem jeziku, ali me "znanost" nervira. I sam znam da je naš današnji jezik skoro pa ceo od njih i satkan negde u Beču početkom 19. veka. To posebno važi za naš naučni i tehnološki jezik. Ja samo želim da ukažem da nema potrebe njih uvoditi i tamo gde za to nema nikakve logike.
Naime, štimung ili na nemačkom Schtimmung ima i na našem jeziku svog 100% ekvivalenta u "raspoloženju". Ako imaš štimung to znači da si za nešto raspoložen, kad ga nemaš onda nisi. U širem smislu reči si i podešen ili prilagođen tj. pripremljen i spreman. Kad imaš za nešto štimung to znači i da za nešto imaš ćef kao volju, da ti se baš to radi u tom trenutku. Stariji pojam za štimung je gušt, koji se danas vrlo, vrlo retko čuje.
Vrlo je interesantno da je koren pojma štimung imenica Schtimm, od koje je napravljen i "glas" na našem (Stimme), kao vokalski tj. pevački glas, ali i kao glasački za izbornu kutiju. Kao i pojam Schtimmt za "tačno".
I to je sad vrlo komplikovana priča kako i zašto je sve tako, koja nije za ovu priliku, ali je i vrlo logična i ako je to za tipično "nas" vrlo teško razumljivo da glas, tačno i raspoloženje mogu da imaju nešto svoje i u osnovi zejedničko. Imaju ga bez svake sumnje u to.
Naša je "jezika" vrlo siromašna "jezika" u odnosu na filozofsku nemačku, koja je za tu ulogu i konstruisana od samog početka. U društvu smo sa ostatkom planete i negde smo u sredini te planetarne liste.
Ko zna njemu dva. He who can, gets two. ;-)
pre 12 godina
Lep pregled sa početka nauke. Treba nam ovo ponekad kad zaboravimo koliko je kompleksno baviti se naukom.
pre 12 godina
2. deo komentara:
Takođe, Grčka nije zemlja koja polaže pravo na misaono nasleđe nauka poput filozofije, astronomije, matematike, fizike, itd. koje spominješ u tekstu, jer Grci svakako nisu prvi narod koji je posmatrao prirodu i bavio se njome, niti je prvi narod koji je pokušao da je razume i objasni kroz nauku, što dakle obara i ovu hipotezu da ’’Ne čudi što su prvi narod koji je shvatio da se phisys, odnosno priroda može shvatiti i objasniti primenom svojstava matematike.'' Isti ti Vavilonci, Sumeri i Egipćani koje spominješ (a i mnogi drugi), pored Grka, imali su brojne naučnike astronome, lekare i naravno matematičare koji su proučavali prirodu i primenjivali određene zakone i znanja iz prirode na svakodnevan život (a ne zaboravimo i to da su brojevi prvi put korišćeni u Mesopotamiji).
Takođe kažeš i: "Pokazao im kako da izmere visinu trougla primenom znanja o njihovoj sličnosti..." Misliš odrede? A i ovo baš nije tačno, mogu da odrede preko sličnosti samo ako znaju visinu nekog drugog sličnog objekta, ovako bi morali da koriste Pitagorinu teoremu. Isto tako, ’’pathos’’ ne označava štimung ili ugođaj nego je to, po Aristotelu, spoznaja, odnosno iskustvo/ iskustveni prolazak kroz patnju ili po nekim prevodima sama patnja, odnosno ono kroz šta čovek mora da prođe da bi iz nje prešao u shvatanje razloga zbog kog pati i doživeo izlazak iz te patnje. Ako su govorili o dve strele drugačije i o dva lovca, kako onda dolaziš do zaključka da su sabirali babe i žabe? "
pre 12 godina
Dobro je da neko još uvek misli da treba da pomene istoriju filozofije, pa neka i prepisuje iz školskih udžbenika. Bilo bi još lepše da je malo pismenije.
pre 12 godina
Stari filozof. :) Pozz Luku! :)
pre 12 godina
udri + ako nisi pročitao svaku rečenicu
pre 12 godina
Odakle autoru ideja da je buducnost matematike pod znakom pitanja i da matematicari imaju problem da se zaposle? Pa matematika je u samom korenu fizike, bez napretka u matematici nema napretka u fizici, tehnologiji i svemu sto gura covecanstvo napred. Da ne pominjem racunarstvo.
pre 12 godina
nesto ovako o matematici:
".. time se njena egzistencija u najvećem delu svodi na služenje novim tehnološkim žudnjama." moze da sastavi samo osoba sa nepotpunim gimnazijskim znanjem. U doba LHC, fizichari najvisheg renomea kazu da se fizika svodi na matematiku bez ostatka, tj. onaj deo matematike koji fizika sada koristi. Matematike koja nije u praktichnoj funkciji ima danas dosta vishe nego ikad ranije. Ipak, chesto ti neprimenjeni delovi iznenada dobiju primenu. Sve je vishe matematichara na planeti, a taj trend se uochava i kod najsiromashnijih i najbrojnijih, ali ne samo zato sto se ova direktno prevodi u novac i korist, nego zato sto se pokazalo i overilo u istoriji da inferiornost u matematici utiche na opshte zaostajanje i slabost.. Dakle, u doba u kome klasichno shvachena filosofija gubi tradicionalno najznachajnije sadrzaje, u matematici se razvoj eksponencijalno ubrzava, jednim delom i zbog neophodnosti u disciplinama koje su uvek daleko bile od matematike, npr. fundamentalnoj biologiji, pa je teshko govoriti o zajednichkoj sudbini filosofije i matematike. Vanmatematichki pokushaju da se matematika "odredi", posebno u "smislu" i "funkciji", pokazali su neprihvatljive slabosti i neupotrebljivi su. Ovu civilizaciju mozda najvishe karakterizuje uspostavljena matematika..
pre 12 godina
(alhemicar, 16. novembar 2013 22:04) - Pitagora je prvi dokazao jednakost.
15 Komentari
Sortiraj po: