Da li nauka ima granice?

A da li ljudska glupost ima granice?

Covek je verovatno u pravu. Ljudi su jednostavno svojim dizajnom ograniceni da shvate sustinu univerzuma, ali u odnosu na sadasnje znanje imaju ogroman potencijal za napredovanje. Trenutno mi verovatno razumemo manje od 1% sveta oko nas. Kad osvojimo 3% bicemo u stanju da radimo stvari koje danas ne mozemo ni da zamislimo. Ja mislim da, recimo, mi mozemo da saznamo nekih 10% univerzuma, ostalo je izvan nasih mogucnosti. Ovo sam zakljucio posmatrajuci ribe u mom akvarijumu :) :) :)
Za njih je taj akvarijum sve i svja. U tom svetu one su eksperti, ali njihov dizajn im ne dozvoljava da izadju iz akvarijuma, upale tv, zavale se u sofu i gledaju Djokovic-Nadal uz pivo. Njima to nije dato. One mene verovatno ne vide kao ljudsko bice, nego kao neku prirodnu silu koja pali i gasi svetlo (sunce), materijalizuje hranu i kao senka prolazi pokraj akvarijuma.
Tako i mi :)

Ni ljudska glupost ni pamet nemaju granice. Mozak je čudna tvorevina. Neograničen je i sa jedne i sa druge strane...

U suštini, ja se moram složiti s pokojnim Gardnerom. Bilo bi naivno misliti da je čovjekova sposobnost poimanja i shvaćanja "apsolutna", odnosno da su nam sve spoznaje dostupne. I kao što čimpanza nikad neće moći shvatiti kvadratni korijen od 9 (osim možda neki njezin evoluirani potomak za mnogo godina, ukoliko dovoljno razvije inteligenciju) ili mrav koji živi u mravinjaku kraj autoceste ljudsku civilizaciju i promet, bez sumnje postoje stvari koje ni mi ne možemo pojmiti na ovom stupnju razvoja.

Nema kraja. Dosta smo napredovali. Poslusajte govor Michio Kaku-a o stepenima civilizacije ( 0 -3 ). Nauka je zanimljivija od bilo kakve nebulozne religije ili fundamentalizma.

Ako ljudi opstanu narednih milion godina i pored opstanka takodje napreduju tokom tih milion godina, tesko mi je zamisliti da za toliko vremena nece znacajno povecati intelegenciju i razumeti stvari koje su nasoj intelegenciji danas van dometa.

Da se kladimo da necemo na kraju saznati sve.
Covek je toliko arogantan, pohlepan i rusilacki nastrojen da ce biti pravo cudo ako ova planeta Zemlja prezivi jos 50-100 godina.

Granica nauke je ljudska mašta. Koliko je ona (ne)ograničena, toliko je i nauka. Za sada je granica srećom vrlo, vrlo visoko.

Na kraju svake nauke doci cemo do Boga

Dokle bi nauka trebalo i dokle sme da ide određuje interes kapitala.

Bolesti nam izmiču, siromaštvo takođe, o nepravdi da i ne govorim. I to ide hiljadama godina uprkos napretku znanja.

Nevažno je da li ćemo ili nećemo znati sve jer i sa ovim što znamo stvaramo sve gori pakao na zemlji.

Pre par godina je uspelo jednom mladjem matematicaru iz Sankpetersburga da resi problem koji je postavljen jos pre vise od 200 godina.
Radi se od omotacu lopte koji treba obaviti oko torusa (naduvana unutrasnja guma auta). Podneo je oko hiljadu stranica formula, obrazaca i proracuna. Samo desetak ljudi na planeti je razumelo taj referat i zakljucili su da je problem resen. Kada taj naucni rad bude predavan na prvoj godini neke matemaatike, u skorijoj buducnosti, moci cemo da kazemo da smo malo prosirili nase znanje o Visoj matematici.
Covek tek je zakoracio u nepregledno polje matematike. Prvi odgovor je dao genijalni Isak Asimov, kada je smislio pojam "pozitronski mozak", koji su stvorili bivsi Zemljani, koji su naselili planete u krugu od 50 svetlosnih godina, oko Zemlje. Taj mozak je podario jednom savrsenom replikantu coveka, Denilu R. Olivavu. Koji je nakon 10 milenija peti (5) put sam sebi napravio sve savrseniji i savrseniji mozak, i na kraju je znao da je stigao do krajnje granice koje takav mozak moze da primi podataka. Trilogiju (tri plus dve knjige) "Zaduzbina" zavrsava sa pogledom na Denila R. Olivava, pogledom mladog bica, koje je hermafrodit, bica koje mozda i nije iz naseg Univerzuma.
Mislim da je najavio novu matematiku, koja je hiljadama puta slozenija od nase matematike, koja je jos u povojima.
Tek onda ce poceti da se nazire Bog, koji skriven duboko u lavirintima jedne jedine egzaktne nauke - matematike.

"Postoje svojstva univerzuma toliko duboka i kompleksna da nijedan um, ma koliko bio napredan, nije u stanju da ih u potpunosti razume."

Ajde?!

Ako nijedan um nije u stanju da u potpunosti razume ta "svojstva univerzuma" (ne navodi se koja), kako onda uopšte znamo da ta i takva svojstva postoje?

Ali ako smo shvatili da ta svojstva postoje, to je već pvi korak ka njihovom razumevanju, zar ne? Nauka funkcioniše tako što rešavanje svakog problema počinje spoznajom problema. Kako inače rešiti problem za koji niko ni ne zna da postoji?

Nauka neće nikad dati odgovore na sva pitanja jer univerzum je takav da vrlo često kad nađemo odgovor na jedno pitanje, to otvara više novih pitanja na koja treba naći odgovore.

To je, po meni, jedina granica nauke. Pitanja je jednostavno toliko mnogo da nauka ne stiže da nađe odgovore na sve njih.

Mi razvili svoj mozak? Pre bi rekao da je neko dosao i pogurao nas... I ovako svako malo po malo vidjam neke svetle tackice na nebu koje idu pa stanu pa onda ubrzaju kao oni brodovi u zvezdanim ratovima...

Ljudski um nema granisu razumevanja univerzuma, postoje samo ogranicenja fizicka i vremenska, ne moze se porediti majmunski mozak i ljudski, ljudski je presao u polje apstraktnog i logickog razmisljanja i mnogo vise od toga, a majmunski radi samo nagonski instinktivno. Naravno za svaki napredak u nauci potrebno je vreme i jedinke sa najvecom iniligencijom. Aleksandrijski astronomi imaju isti mozak kao mi danas, a sta mi danas znamo a sta su oni znali, ali bez njih onda, mi danas bi znali mnogo manje.

Moram se složiti sa Gardnerom, jer smatram da nam ipak nije dato da sve saznamo. Nauka će svakako napredovati iz dana u dan, ali na sva pitanja ipak nikad neće imati prave odgovore. Samo ljudska sujeta i ego mogu misliti da sve mogu ili da će sve moći da znaju. Pretpostavka je, a i ja sam ubeđen u to, da naš mozak ima daleko veće potencijale, međutim dosegnuti do tih potencijala, gledajući današnju civilizaciju, gde se sve vrti oko materijalnog i čulnog zadovoljavanja, čini mi se da smo "malo" skrenuli sa tog puta dosezanja svih potencijala mozga. E sad, da li je to slučajno ili je tako moralo biti je već jedno od pitanja na koje verovatno nikada nećemo znati pravi odgovor.

@Canadian: Zanimljivo je reći "trenutno mi verovatno razumemo manje od 1% sveta oko nas". To znači da ti (ili bilo ko drugi) može da sagleda svih 100% i da na osnovu toga zaključi koliko mi znamo.

"Ja mislim da, recimo, mi mozemo da saznamo nekih 10% univerzuma, ostalo je izvan nasih mogucnosti." 10% u odnosu na šta? Na ceo univerzum? Koliki je taj ceo univerzum, tih 100%? Kako znaš/znati koliko znamo ako ne poznajemo 100%?

Ne može se govoriti ni u kakvim procentima nečega što ni ne pojmimo. Znanje se ne osvaja niti boduje u procentima (osim na ispitima).

Ja sam to vec znao od kada ali kome pricati.Evo vam isecka iz teksta:

"nikada nećemo naučiti šimpanzu da razume kvadratni koren broja 2, sigurno moraju da postoje istine koje su van našeg domašaja baš kao što je naš domašaj značajno ispred domašaja krave“.

Da,van naseg domasaja.Postoji veca sila koju ljudi ne priznaju...zazalice monogi zbog toga :)

Nauka nema granice, ali granice nagadjanja.

@ utah
sto te to cudi..bice koje je sebe nazvalo covekom i smatra se superiornim,nije uopste svesno razloga ni svrhe svog postojanja...pozdrav

Covjek i inteligencija?!

Dosegli smo toliki stepen inteligencije da cemo biti jedina rasa na ovoj planeti koja ce da unisti samu sebe.
Divim se naucnicima al' sama cinjenica da se znenje predaje u ruke mocnicima koji (sudeci po njihovom koristenju tog znanja), imaju manje u glavi nego pomenute zivotinje u tekstu, ulijeva toliko malo nade za optimizam da je jednostavno glupo pricati o inteligenciji.

Gospodin priča o trenutnom stanju, a gospođa o dinamici.
Ono što je van domašaja juče, nije danas. Nauka i znanje su dinamične kategorije. Pre Ajnštajna se smatralo da je u Fizici skoro sve otkriveno, pa eto šta 'čovek napravi'.

citac HU za razumevanje univerzuma i najdubljih tajni potrebno je i srce ne samo mozak

@Čitalac HU

A moje mišljenje je potpuno suprotno. Mislim da je matematika, kakva je danas, glavna prepreka novoj naučnoj revoluciji i razvoju. I fora je posle 3.000 godina od osnova matematike, postaviti novu nauku na novim temeljima, da bi dostigli veće visine. Ne možete na znanju i temelju Beogradjanke, postaviti Petronas kule iz Malezije.

@ Sefan
da,ima..protezuci se ka beskonacnosti,pretvara se u nesto daleko opasnije...

Za ovakvo pitanje je još uvek suviše rano, ne smemo zaboraviti da smo u tehnološko doba ušli tek nekih 200-300 godina. Za tih 200-300 godina učinilo smo mnogo i svakim danom činimo sve više, tempo kojim povećavamo razumevanje prirode se neprestano povećava, čak i više nego što je to "zdravo". Sa napretkom tehnologije, bez koje nema ni moderne nauke, svakako ćemo jednom biti u mogućnosti da odgovorimo na sva pitanja koja nam se sada čine nedostižnim. Do tada nam preostaje da tehnologiju i nauku maksimalno unapređujemo i nadograđujemo, a pitanje ima li nauka granice ostavimo za buduća pokolenja jer smo mi još uvek pioniri koji su tek zagrebali po površini.

Ne može se govoriti ni u kakvim procentima nečega što ni ne pojmimo. Znanje se ne osvaja niti boduje u procentima (osim na ispitima).
(dzigi, 10. septembar 2013 10:01)

Ti si previse bukvalno shvatio te procente (ja sam koristio relativne pojmove kao "verovatno" i "mozda"). Daleko od toga da ja mislim da shvatam 100% univerzuma :)
Ja sam samo izvlacio zakljucke na osnovu posmatranja. Poznato je da savremena nauka ne zna gde je i sta je 96% kosmosa (tamna materija i tamna energija). Mogu da osete uticaj, ali ne mogu da je vide. Ja licno mislim da "tamna materija i energija" su nase neznanje, odnosno crnilo u koje nasa svest ne moze jos da prodre.

kad se malo dublje razmisli,oboje su u pravu...

Na kraju svake nauke doci cemo do Boga

Ja sam to vec znao od kada ali kome pricati.Evo vam isecka iz teksta:

"nikada nećemo naučiti šimpanzu da razume kvadratni koren broja 2, sigurno moraju da postoje istine koje su van našeg domašaja baš kao što je naš domašaj značajno ispred domašaja krave“.

Da,van naseg domasaja.Postoji veca sila koju ljudi ne priznaju...zazalice monogi zbog toga :)

Mi razvili svoj mozak? Pre bi rekao da je neko dosao i pogurao nas... I ovako svako malo po malo vidjam neke svetle tackice na nebu koje idu pa stanu pa onda ubrzaju kao oni brodovi u zvezdanim ratovima...

Covek je verovatno u pravu. Ljudi su jednostavno svojim dizajnom ograniceni da shvate sustinu univerzuma, ali u odnosu na sadasnje znanje imaju ogroman potencijal za napredovanje. Trenutno mi verovatno razumemo manje od 1% sveta oko nas. Kad osvojimo 3% bicemo u stanju da radimo stvari koje danas ne mozemo ni da zamislimo. Ja mislim da, recimo, mi mozemo da saznamo nekih 10% univerzuma, ostalo je izvan nasih mogucnosti. Ovo sam zakljucio posmatrajuci ribe u mom akvarijumu :) :) :)
Za njih je taj akvarijum sve i svja. U tom svetu one su eksperti, ali njihov dizajn im ne dozvoljava da izadju iz akvarijuma, upale tv, zavale se u sofu i gledaju Djokovic-Nadal uz pivo. Njima to nije dato. One mene verovatno ne vide kao ljudsko bice, nego kao neku prirodnu silu koja pali i gasi svetlo (sunce), materijalizuje hranu i kao senka prolazi pokraj akvarijuma.
Tako i mi :)

U suštini, ja se moram složiti s pokojnim Gardnerom. Bilo bi naivno misliti da je čovjekova sposobnost poimanja i shvaćanja "apsolutna", odnosno da su nam sve spoznaje dostupne. I kao što čimpanza nikad neće moći shvatiti kvadratni korijen od 9 (osim možda neki njezin evoluirani potomak za mnogo godina, ukoliko dovoljno razvije inteligenciju) ili mrav koji živi u mravinjaku kraj autoceste ljudsku civilizaciju i promet, bez sumnje postoje stvari koje ni mi ne možemo pojmiti na ovom stupnju razvoja.

Moram se složiti sa Gardnerom, jer smatram da nam ipak nije dato da sve saznamo. Nauka će svakako napredovati iz dana u dan, ali na sva pitanja ipak nikad neće imati prave odgovore. Samo ljudska sujeta i ego mogu misliti da sve mogu ili da će sve moći da znaju. Pretpostavka je, a i ja sam ubeđen u to, da naš mozak ima daleko veće potencijale, međutim dosegnuti do tih potencijala, gledajući današnju civilizaciju, gde se sve vrti oko materijalnog i čulnog zadovoljavanja, čini mi se da smo "malo" skrenuli sa tog puta dosezanja svih potencijala mozga. E sad, da li je to slučajno ili je tako moralo biti je već jedno od pitanja na koje verovatno nikada nećemo znati pravi odgovor.

Bolesti nam izmiču, siromaštvo takođe, o nepravdi da i ne govorim. I to ide hiljadama godina uprkos napretku znanja.

Nevažno je da li ćemo ili nećemo znati sve jer i sa ovim što znamo stvaramo sve gori pakao na zemlji.

Nauka nema granice, ali granice nagadjanja.

Da se kladimo da necemo na kraju saznati sve.
Covek je toliko arogantan, pohlepan i rusilacki nastrojen da ce biti pravo cudo ako ova planeta Zemlja prezivi jos 50-100 godina.

Dokle bi nauka trebalo i dokle sme da ide određuje interes kapitala.

Pre par godina je uspelo jednom mladjem matematicaru iz Sankpetersburga da resi problem koji je postavljen jos pre vise od 200 godina.
Radi se od omotacu lopte koji treba obaviti oko torusa (naduvana unutrasnja guma auta). Podneo je oko hiljadu stranica formula, obrazaca i proracuna. Samo desetak ljudi na planeti je razumelo taj referat i zakljucili su da je problem resen. Kada taj naucni rad bude predavan na prvoj godini neke matemaatike, u skorijoj buducnosti, moci cemo da kazemo da smo malo prosirili nase znanje o Visoj matematici.
Covek tek je zakoracio u nepregledno polje matematike. Prvi odgovor je dao genijalni Isak Asimov, kada je smislio pojam "pozitronski mozak", koji su stvorili bivsi Zemljani, koji su naselili planete u krugu od 50 svetlosnih godina, oko Zemlje. Taj mozak je podario jednom savrsenom replikantu coveka, Denilu R. Olivavu. Koji je nakon 10 milenija peti (5) put sam sebi napravio sve savrseniji i savrseniji mozak, i na kraju je znao da je stigao do krajnje granice koje takav mozak moze da primi podataka. Trilogiju (tri plus dve knjige) "Zaduzbina" zavrsava sa pogledom na Denila R. Olivava, pogledom mladog bica, koje je hermafrodit, bica koje mozda i nije iz naseg Univerzuma.
Mislim da je najavio novu matematiku, koja je hiljadama puta slozenija od nase matematike, koja je jos u povojima.
Tek onda ce poceti da se nazire Bog, koji skriven duboko u lavirintima jedne jedine egzaktne nauke - matematike.

@ Sefan
da,ima..protezuci se ka beskonacnosti,pretvara se u nesto daleko opasnije...

@ utah
sto te to cudi..bice koje je sebe nazvalo covekom i smatra se superiornim,nije uopste svesno razloga ni svrhe svog postojanja...pozdrav

A da li ljudska glupost ima granice?

citac HU za razumevanje univerzuma i najdubljih tajni potrebno je i srce ne samo mozak

Nema kraja. Dosta smo napredovali. Poslusajte govor Michio Kaku-a o stepenima civilizacije ( 0 -3 ). Nauka je zanimljivija od bilo kakve nebulozne religije ili fundamentalizma.

Covjek i inteligencija?!

Dosegli smo toliki stepen inteligencije da cemo biti jedina rasa na ovoj planeti koja ce da unisti samu sebe.
Divim se naucnicima al' sama cinjenica da se znenje predaje u ruke mocnicima koji (sudeci po njihovom koristenju tog znanja), imaju manje u glavi nego pomenute zivotinje u tekstu, ulijeva toliko malo nade za optimizam da je jednostavno glupo pricati o inteligenciji.

Ni ljudska glupost ni pamet nemaju granice. Mozak je čudna tvorevina. Neograničen je i sa jedne i sa druge strane...

Ljudski um nema granisu razumevanja univerzuma, postoje samo ogranicenja fizicka i vremenska, ne moze se porediti majmunski mozak i ljudski, ljudski je presao u polje apstraktnog i logickog razmisljanja i mnogo vise od toga, a majmunski radi samo nagonski instinktivno. Naravno za svaki napredak u nauci potrebno je vreme i jedinke sa najvecom iniligencijom. Aleksandrijski astronomi imaju isti mozak kao mi danas, a sta mi danas znamo a sta su oni znali, ali bez njih onda, mi danas bi znali mnogo manje.

@Canadian: Zanimljivo je reći "trenutno mi verovatno razumemo manje od 1% sveta oko nas". To znači da ti (ili bilo ko drugi) može da sagleda svih 100% i da na osnovu toga zaključi koliko mi znamo.

"Ja mislim da, recimo, mi mozemo da saznamo nekih 10% univerzuma, ostalo je izvan nasih mogucnosti." 10% u odnosu na šta? Na ceo univerzum? Koliki je taj ceo univerzum, tih 100%? Kako znaš/znati koliko znamo ako ne poznajemo 100%?

Ne može se govoriti ni u kakvim procentima nečega što ni ne pojmimo. Znanje se ne osvaja niti boduje u procentima (osim na ispitima).

@Čitalac HU

A moje mišljenje je potpuno suprotno. Mislim da je matematika, kakva je danas, glavna prepreka novoj naučnoj revoluciji i razvoju. I fora je posle 3.000 godina od osnova matematike, postaviti novu nauku na novim temeljima, da bi dostigli veće visine. Ne možete na znanju i temelju Beogradjanke, postaviti Petronas kule iz Malezije.

Granica nauke je ljudska mašta. Koliko je ona (ne)ograničena, toliko je i nauka. Za sada je granica srećom vrlo, vrlo visoko.

Ako ljudi opstanu narednih milion godina i pored opstanka takodje napreduju tokom tih milion godina, tesko mi je zamisliti da za toliko vremena nece znacajno povecati intelegenciju i razumeti stvari koje su nasoj intelegenciji danas van dometa.

Ne može se govoriti ni u kakvim procentima nečega što ni ne pojmimo. Znanje se ne osvaja niti boduje u procentima (osim na ispitima).
(dzigi, 10. septembar 2013 10:01)

Ti si previse bukvalno shvatio te procente (ja sam koristio relativne pojmove kao "verovatno" i "mozda"). Daleko od toga da ja mislim da shvatam 100% univerzuma :)
Ja sam samo izvlacio zakljucke na osnovu posmatranja. Poznato je da savremena nauka ne zna gde je i sta je 96% kosmosa (tamna materija i tamna energija). Mogu da osete uticaj, ali ne mogu da je vide. Ja licno mislim da "tamna materija i energija" su nase neznanje, odnosno crnilo u koje nasa svest ne moze jos da prodre.

"Postoje svojstva univerzuma toliko duboka i kompleksna da nijedan um, ma koliko bio napredan, nije u stanju da ih u potpunosti razume."

Ajde?!

Ako nijedan um nije u stanju da u potpunosti razume ta "svojstva univerzuma" (ne navodi se koja), kako onda uopšte znamo da ta i takva svojstva postoje?

Ali ako smo shvatili da ta svojstva postoje, to je već pvi korak ka njihovom razumevanju, zar ne? Nauka funkcioniše tako što rešavanje svakog problema počinje spoznajom problema. Kako inače rešiti problem za koji niko ni ne zna da postoji?

Nauka neće nikad dati odgovore na sva pitanja jer univerzum je takav da vrlo često kad nađemo odgovor na jedno pitanje, to otvara više novih pitanja na koja treba naći odgovore.

To je, po meni, jedina granica nauke. Pitanja je jednostavno toliko mnogo da nauka ne stiže da nađe odgovore na sve njih.

Gospodin priča o trenutnom stanju, a gospođa o dinamici.
Ono što je van domašaja juče, nije danas. Nauka i znanje su dinamične kategorije. Pre Ajnštajna se smatralo da je u Fizici skoro sve otkriveno, pa eto šta 'čovek napravi'.

Za ovakvo pitanje je još uvek suviše rano, ne smemo zaboraviti da smo u tehnološko doba ušli tek nekih 200-300 godina. Za tih 200-300 godina učinilo smo mnogo i svakim danom činimo sve više, tempo kojim povećavamo razumevanje prirode se neprestano povećava, čak i više nego što je to "zdravo". Sa napretkom tehnologije, bez koje nema ni moderne nauke, svakako ćemo jednom biti u mogućnosti da odgovorimo na sva pitanja koja nam se sada čine nedostižnim. Do tada nam preostaje da tehnologiju i nauku maksimalno unapređujemo i nadograđujemo, a pitanje ima li nauka granice ostavimo za buduća pokolenja jer smo mi još uvek pioniri koji su tek zagrebali po površini.

kad se malo dublje razmisli,oboje su u pravu...