Владимир
pre 12 godina
Овде неки мешају ствари.
Чланак није на тему аранжирања, потребе за уметничким изразом, шта год...
Већ о потреби да се храна прикаже као... луксуз, постигнуће, успех.
У првом случају на памети ми она Ничеова како је данашњи човек (са свим својим изразима) нижи од човека средњег века. Слично имамо код Сенеке, Дучића, Шопенхауера... који објашњавају потребе и ниске побуде модерног човека. Дакле, у свему је више луксуза него укуса. Уметничарења него уметности. Итд... Дотерали смо, по својој перверзности (а сва перверзија је од презасићења и доколице), да уживамо и дивимо аранжираним тањирима!? Подсећа на ону причу о цветним мотивима на посуђу које жене бирају, ко да ће храна огорчати...
О овим другима сам раније. И ту нема заједљивости. Уствари, подстичем своју околину (из посматрања су опажања) да настави с оним што их увесељава. Ту нема помоћи. И разумем их. Не осуђујем, само расуђујем.
На ФБ често стављам цитате, можда претерујем, вероватно да то некоме смета... Али не бих своју фасцинацију мењао за ову с посуђем.
Kojој дадох тачну дијагнозу.
22 Komentari
Sortiraj po: