Peticija naučnika protiv falsifikovanja

Koja srpska nauka, tako nešto je odavno u stanju kliničke smrti. Ja sam na mom fakultetu ( TMF )radio na instrumentima koji u normalnim zemljama služe kao muzejski eksponati, možete zamisliti kakvi su rezultati sa njih koji posle redovno idu u stručne i naučne radove.

Nauka u Srbiji je na znatno visem niovu od svega ostalog u Srbiji. Ovakve prevare radi manjina i sistem tera ih na to. S druge strane u Ministarstvu je totalno rasulo, jos nisu poceli da rade evaluaciju koja je trebala biti ove godine. Pomenuti Radivoje Mitrovic ni sa kim u delu za nauku ne komunicira. Ministar se uopste ne mesa u svoj posao, ma nikad gore. A imali smo nekoliko dobrih ministara pre ovogo i to iz razlicitih stranaka.

kakva drzava, predsednik, premijer i ministri, takva nauka, casopisi i radovi

i ko je sada ovde pirat?

Konacno smo dosli do toga da najsira javnost, preko medija, peticija, neproverenih govorkanja i slicnih pausalnih diskvalifikacija, vrsi vrednovanje, tj. obezvredjivanje naucnih radova. Hajka na casopis je, evo, izasla iz kruga "naucne zajednice" i sada je red da se podele i truli paradajzi kojima ce se gadjati autori koji su ikada ista objavljivali u inkriminisanim casopisima "iz okruzenja". Najbolje da su cekali godinu, dve (pa i vise) da im budu prihvaceni radovi u nekim japanskim casopisima, e da bi im se verovalo da nisu prevaranti i plagijatori, pri cemu im preti otkaz ako ne ostvare uslov - objavljen rad u casopisu na SCI listi u odredjenom roku!. Sramota i strahota da se ovakvim putem blati veliki broj ljudi koji su ulozili svoj trud, vreme, pa i novac (napomena: veliki broj casopisa se placa; TTEM nije ni jedini, a ni najskuplji!) da bi sebi, ali i srpskim univerzitetima obezbedili rezultate i plasman. Ali, podmetanje noge je najtrofejnija srpska disciplina...

Potpuni laicizam i inprovizacija vidni su svuda u Srbiji pa i u nauci. Umesto tranzicije društva pa i nauke iz komunizma u kapitalizam ’90 smo ušli u 4 rata, ukinuti su svi standardi u društvu i zemlja je utonula u HAOS. 1990-2001 naša nauka je preživela tako što je ostala bez „pola mozga, desne ruke, leve noge i tsl“ znači bila je takoreći „klinički mrtva“. Umesto da se od 2002g to stanje registruje i načinimo program HIBERNACIJE da u periodu od 5-10 g pokušamo da REVILATIZUJEMO naše naučnike, profesore i asistente tj. „povratimo“ našu nauku na nivo u kome je ona bila do 1989g, usledio je najbesmisleniji zahvat: „klinički mrtvu nauku“ su izveli na zapadno tržište i nametnuli zapadne naučne standarde – učinak takve besmislice – apsolutni haos (i potsticanje ljudi da se bave snalaženjem i inprovizacijama). Nauka u nas je zato i dalje na nizbrdici i njenom propadanju ne vidi se kraj.

Profesore Stokicu, kaze se iMprovizacija i revitalizacija. Prvo pomislih, slovna greska, ali malo je cudno da se omakne dva puta.

„@naucnica“: Hvala! Čemu anonimnost? Ja sam tolerantna osoba. Od Voltera sam naučio šta je tolerancija. „Tolerancija je“, kaže nam on, „nužna posledica saznanja da smo pogrešivi. Grešiti je ljudski, i svi mi stalno činimo greške...“. Od Sokrata sam se naučio „intelektualnoj skromnosti“; Sokrat je dao ovakvo tumačenje delfskog proročišta: „Među ljudima je najmudriji onaj koji kao Sokrat shvata da uistinu ne zna nikakvu istinu“ tj. da je „znanje nagađanje disciplinovano racionalnom kritikom“.
Ps. Mislim da niste razumeli sadržaj moga komentara. Od 1990 „kritičko mišljenje“ ne stanuje u Srbiji pa se zato i moglo dogoditi da crveno-crna bratija našu zemlju umesto u EU (1989) uveli u 4 rata do rata sa NATO. U tim ratovima uništeno je sve što se moglo uništiti u Srbiji (pa i nauka) a taj se stepen razaranja može porediti sa onim koji smo doživeli pod osmanlijama i nacistima. Od 1990-2012 da bi se neko bavio naukom u Srbiji on pored rada na fakultetu da bi preživeo (sa porodicom) mora da bude i vodoistalater, moler, kuvar, automehaničar, frizer, amalin, lekar i tsl. Zatim da živi gde? U favelama! Zaposleni na fakultetima u nas znači imaju lošiji standard, medicinski tretman i ugled u društvu nego recimo nekvalifikovani fizički radnici u zapadnim zemljama. Zato sam javnost u Srbiji u „komentaru“ i upozorio da je nauka u nas u stadijumu izumiranja (i duhovnom i biološkom)!

Konacno smo dosli do toga da najsira javnost, preko medija, peticija, neproverenih govorkanja i slicnih pausalnih diskvalifikacija, vrsi vrednovanje, tj. obezvredjivanje naucnih radova. Hajka na casopis je, evo, izasla iz kruga "naucne zajednice" i sada je red da se podele i truli paradajzi kojima ce se gadjati autori koji su ikada ista objavljivali u inkriminisanim casopisima "iz okruzenja". Najbolje da su cekali godinu, dve (pa i vise) da im budu prihvaceni radovi u nekim japanskim casopisima, e da bi im se verovalo da nisu prevaranti i plagijatori, pri cemu im preti otkaz ako ne ostvare uslov - objavljen rad u casopisu na SCI listi u odredjenom roku!. Sramota i strahota da se ovakvim putem blati veliki broj ljudi koji su ulozili svoj trud, vreme, pa i novac (napomena: veliki broj casopisa se placa; TTEM nije ni jedini, a ni najskuplji!) da bi sebi, ali i srpskim univerzitetima obezbedili rezultate i plasman. Ali, podmetanje noge je najtrofejnija srpska disciplina...

Koja srpska nauka, tako nešto je odavno u stanju kliničke smrti. Ja sam na mom fakultetu ( TMF )radio na instrumentima koji u normalnim zemljama služe kao muzejski eksponati, možete zamisliti kakvi su rezultati sa njih koji posle redovno idu u stručne i naučne radove.

Potpuni laicizam i inprovizacija vidni su svuda u Srbiji pa i u nauci. Umesto tranzicije društva pa i nauke iz komunizma u kapitalizam ’90 smo ušli u 4 rata, ukinuti su svi standardi u društvu i zemlja je utonula u HAOS. 1990-2001 naša nauka je preživela tako što je ostala bez „pola mozga, desne ruke, leve noge i tsl“ znači bila je takoreći „klinički mrtva“. Umesto da se od 2002g to stanje registruje i načinimo program HIBERNACIJE da u periodu od 5-10 g pokušamo da REVILATIZUJEMO naše naučnike, profesore i asistente tj. „povratimo“ našu nauku na nivo u kome je ona bila do 1989g, usledio je najbesmisleniji zahvat: „klinički mrtvu nauku“ su izveli na zapadno tržište i nametnuli zapadne naučne standarde – učinak takve besmislice – apsolutni haos (i potsticanje ljudi da se bave snalaženjem i inprovizacijama). Nauka u nas je zato i dalje na nizbrdici i njenom propadanju ne vidi se kraj.

Profesore Stokicu, kaze se iMprovizacija i revitalizacija. Prvo pomislih, slovna greska, ali malo je cudno da se omakne dva puta.

„@naucnica“: Hvala! Čemu anonimnost? Ja sam tolerantna osoba. Od Voltera sam naučio šta je tolerancija. „Tolerancija je“, kaže nam on, „nužna posledica saznanja da smo pogrešivi. Grešiti je ljudski, i svi mi stalno činimo greške...“. Od Sokrata sam se naučio „intelektualnoj skromnosti“; Sokrat je dao ovakvo tumačenje delfskog proročišta: „Među ljudima je najmudriji onaj koji kao Sokrat shvata da uistinu ne zna nikakvu istinu“ tj. da je „znanje nagađanje disciplinovano racionalnom kritikom“.
Ps. Mislim da niste razumeli sadržaj moga komentara. Od 1990 „kritičko mišljenje“ ne stanuje u Srbiji pa se zato i moglo dogoditi da crveno-crna bratija našu zemlju umesto u EU (1989) uveli u 4 rata do rata sa NATO. U tim ratovima uništeno je sve što se moglo uništiti u Srbiji (pa i nauka) a taj se stepen razaranja može porediti sa onim koji smo doživeli pod osmanlijama i nacistima. Od 1990-2012 da bi se neko bavio naukom u Srbiji on pored rada na fakultetu da bi preživeo (sa porodicom) mora da bude i vodoistalater, moler, kuvar, automehaničar, frizer, amalin, lekar i tsl. Zatim da živi gde? U favelama! Zaposleni na fakultetima u nas znači imaju lošiji standard, medicinski tretman i ugled u društvu nego recimo nekvalifikovani fizički radnici u zapadnim zemljama. Zato sam javnost u Srbiji u „komentaru“ i upozorio da je nauka u nas u stadijumu izumiranja (i duhovnom i biološkom)!

kakva drzava, predsednik, premijer i ministri, takva nauka, casopisi i radovi

Nauka u Srbiji je na znatno visem niovu od svega ostalog u Srbiji. Ovakve prevare radi manjina i sistem tera ih na to. S druge strane u Ministarstvu je totalno rasulo, jos nisu poceli da rade evaluaciju koja je trebala biti ove godine. Pomenuti Radivoje Mitrovic ni sa kim u delu za nauku ne komunicira. Ministar se uopste ne mesa u svoj posao, ma nikad gore. A imali smo nekoliko dobrih ministara pre ovogo i to iz razlicitih stranaka.

i ko je sada ovde pirat?